Sve o stambenim kreditima

Pored učešća ili depozita, hipoteke i mesečnih rata, građani plaćaju i jednokratne troškove, koji za kredit od 50.000 evra mogu da budu i veći od 5.000!

U većini slučajeva banke vam na kraju uzmu najmanje duplo para, ali ekonomisti kažu - isplati se!

BEOGRAD - Stan od 50.000 evra kupljen na kredit, po otplati svih rata i pratećih troškova, koštaće novog vlasnika barem duplo skuplje! Na osnovnu vrednost kredita "nakalemiće" se kamata, jednokratna provizija banke, premija osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita i mnogi drugi "neplanirani" izdaci.
Pre podnošenja zahteva za kredit, građanin mora da pronađe adekvatan stan. U Srbiji to nije lak zadatak jer dobar deo stanova nije "uknjižen". Pretraga najčešće uključuje agencije za nekretnine, koje usluge posredovanja naplaćuju sa "skromna" tri procenta vrednosti stana. Dakle, ako neko kupuje stan od 50.000, moraće agencijama da "iskešira" čak 1.500 evra!
Kreditna sposobnost
Sledi odlazak u banku i potpisivanje zahteva za dobijanje kredita, posle čega je na proveri kreditna sposobnost kupca. U Rajfajzen banci kandidat mora da ima redovna mesečna primanja od najmanje 12.000 dinara, dve godine radnog staža i da najmanje poslednjih šest meseci radi u istoj firmi. Mesečna rata ne sme da prelazi 50 odsto plate zainteresovanog. Međutim, on može da podeli teret otplate sa još jednim kreditno sposobnim licem, koje postaje sadužnik. U tom slučaju, mesečna rata ne sme da optereti više od jedne polovine njihovih ukupnih primanja. Slične kriterijume postavljaju i u svim drugim bankama.
- Mesečna rata ne sme da pređe 50 odsto neto plate korisnika kredita, i to nakon odbijanja svih zaduženja poput alimentacije, jemstva ili drugih kredita - objašnjavaju u Hipo Alpe Adria banci.
Nakon procene kreditne sposobnosti, na red dolazi procena vrednosti nekretnine na koju će biti stavljena hipoteka, kao osiguranje da će stambeni kredit biti vraćen. Troškovi procene koju vrši sudski veštak idu na teret klijenta i kreću se od 80 do 100 evra. Tome treba dodati i cenu uspostavljanja sudske hipoteke i osiguranje nekretnine od rizika tokom trajanja kredita, kao i plaćanje sudske takse za overu kupoprodajnog ugovora nakon što je kredit odobren. Za stan vredan 50.000 evra u Beogradu, budući vlasnik će na ime ovih izdataka morati da izdvoji i do 700 evra. Zatim na red dolazi banka, koja će za početak klijentu naplatiti jednokratnu proviziju za obradu zahteva, koja se kreće 1-2,5 odsto vrednosti kredita. Dakle, za obradu zahteva - od 500 do 1.250 evra.
Sledi plaćanje osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). Za obradu zahteva NKOSK-u se plaća fiksna naknada od 30 evra i jednokratna premija osiguranja od 1,95 do 2,95 odsto iznosa kredita u zavisnosti od njegovog modela. Ukoliko korisnik kredita nema plaćeno životno osiguranje, premije se uvećavaju za 0,25 odsto. To će našeg kupca stana od 50.000 evra koštati dodatnih 975-1.475 evra.
A tek sada kamata
Tek sada stižemo do kamate i mesečne rate, koje potencijalni korisnici kredita najčešće jedino računaju. U ponudi Rajfajzen banke su krediti sa depozitom ili učešćem od 20 odsto indeksirani u evrima ili švajcarskim francima.
- Za kredit od 50.000 evra, sa učešćem od 20 odsto, na 20 godina, kada je kredit indeksiran u "švajcarcima", mesečna rata je 315, a neophodna plata 630 evra. Za kredite indeksirane u evrima rata iznosi 386,5 evra, što znači da plata korisnika mora da bude 773,3 evra - kaže za Press Tanja Prica iz Rajfajzen banke. Na taj način, na osnovnu vrednost kredita, dužnik posle 20 godina otplati još nešto više od 40.000 evra!
U Hipo Alpe Adria banci nude kredite bez učešća i depozita, a maksimalan rok otplate je 30 godina.
- Ukoliko klijent uzima stambeni kredit u vrednosti od 50.000 evra, ali indeksiran u švajcarskim francima zbog niže kamate, na rok od 30 godina, mesečna rata je 252 evra. Ova suma važi za slučaj kada je kredit osiguran kod NKOSK-a, a nema depozita ni učešća. Kod kredita indeksiranog u evrima, bez učešća i depozita, mesečna rata je 331 evro - objašnjava Ivana Vulić, direktor marketinga Hipo Alpe Adria banke. S obzirom na to da je dobio mogućnost otplate kredita na dugih 30 godina, klijent ove banke platiće na ime kamata ukupno još oko 70.000 evra!
U HVB banci stambene kredite nude bez depozita, ali uz uslov da vrednost nekretnina na koju se stavlja hipoteka bude 20 odsto veća od samog kredita. Ukoliko se klijent odluči za kredit od 50.000 evra, uz najduži rok otplate od 25 godina, moraće mesečno da izdvaja oko 270 evra za ratu. Kada otplati čitav dug ostaće kratak za još oko 30.000 evra koje su pojele kamate banke.
U Komercijalnoj banci nude mogućnost 30-godišnje otplate kredita, sa ili bez učešća. Ukoliko je kredit indeksiran u evrima, mesečna rata za kredit od 50.000 evra bila bi 333,3 evra bez učešća, odnosno 266,7 evra sa učešćem od 20 odsto. Kada je kredit indeksiran u švajcarcima, rata za kredit bez učešća od 50.000 FRANAKA, iznosi 263,6 švajcarskih franaka, odnosno 211 švajcaraca za kredit sa učešćem. Korisnici kredita ove banke za stan vredan 50.000 evra posle 30 godina platiće još toliko za kamate.
A. Dragović - I. Pešić

Ako padnu kamate, skočiće cena kvadrata

Prosečna srpska plata u junu bila je tek nešto veća od 250 evra, a mesečne rate za stan vredan 50.000 evra uglavnom premašuju tu cifru. Međutim, u Centru za slobodno tržište kažu da je situacija sa stambenim kreditima mnogo bolja nego pre deset godina.
- Sada je povoljnije uzeti kredit za stan nego prošle godine, a da ne govorimo o desetak godina unazad. S druge strane, ne verujem da će građani bilo kada ubuduće moći da uzmu mnogo povoljnije kredite nego danas. Ako kamate budu još niže, skočiće cena kvadrata stanova. To je pokazala praksa u svetu. Tako će opet sve biti otprilike isto - kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.

Jednokratni troškovi agencije    1.500 evra
procena vrednosti nekretnine za hipoteku    80-100
hipoteka, osiguranje, sudska taksa    700
provizija banke za obradu zahteva    500-1.250
osiguranje kod NKOSK    975-1.475
ukupno    3.755-5.025

Bolje kredit, nego iznajmiti stan

Ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da građani mogu da biraju da li da iznajmljuju stan ili da uzmu kredit.
- Stambeni kredit se isplati ukoliko je mesečna rata kredita manja ili slična renti za stan. Tu čak i nije bitno koliko će banka na kraju da zaradi. Ukoliko je čovek primoran da iznajmljuje stan, onda mu je bolje da uzme kredit. Tako će jednog dana imati stan u vlasništvu. Još jedna prednost je to što kao podstanar čovek mora da se pridržava pravila vlasnika stana, a i gazda može da ga izbaci kad god mu je volja - kaže Stevanović.

Zašto u švajcarskim francima?

Ponuda kredita indeksiranih u švajcarskim francima, sa nižim kamatama, po mišljenju mnogih ekonomista samo predstavlja marketinški potez banaka.
- Švajcarski franak je mala, ali stabilna valuta. Na duži rok, on će sigurno jačati u odnosu na evro. Ono što se danas ljudima čini kao povoljnija varijanta, na duži rok, posle 20 ili 30 godina otplate, izgledaće sasvim drugačije, jer će evro padati u odnosu na franak - kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.

Rajfajzen banka - 50.000 evra
vrsta kredita    broj rata    rata    naknada banke    min. zarada    osiguranje    ukupno

indeksiran u evrima
učešće 20%    240    386,5    1,5% (750 e)     772,3    2,5% (1.250 e)     94.762,4
depozit 20%    240    329,7    1% (500)     659,4    2,5% (1.250) 80.878

indeksiran u švajcarskim francima (sume u evrima)
učešće 20%    240    314,9    1,5% (750)     629,9    2,95% (1.475)     77.585,0
depozit 20%    240    302,7    1% (500)     605,5    2,95% (1.475)     74.630,2



Hipo Alpe Adria banka - 50.000 evra

vrsta kredita    broj rata    rata    naknada banke    min. zarada    osiguranje    ukupno

indeksiran u evrima
bez učešća i dep.     360    330,9    2,5% (1.250)     661,9    2,5% (1.250)     121.649
depozit 20%    360    298,2    2% (1.000)     596,3    2,5% (1.250)     109.591

indeksiran u švajcarskim francima (sume u evrima)
bez učešća i dep.     360    251,86    2,5% (1.250)     503,7    2,95% (1.475)     93.394,6
depozit 20%    360    237,27    2% (1.000)     474,5    2,95% (1.475)     87.892,2


Komercijalna banka - 50.000 evra/švajcaraca

indeksiran u evrima (sume u evrima)
vrsta kredita    broj rata    rata    naknada banke    min. zarada    osiguranje    ukupno
bez učešća    360    333,3    750    670    2,5% (1.250)     121.991
učešće 20%    360    266,6    600    540    1,5% (750)     97.344

indeksiran u švajcarskim francima (sume u francima)
bez učešća    360    263,6    1.000    540    2,95% (1.475)     97.360,2
učešće 20%    360    210,8    800    430    1,95% (975)     77.684,6


Banka Inteza - 50.000 evra

indeksiran u evrima
vrsta kredita    broj rata    rata    naknada banke    min. zarada    osiguranje    ukupno
učešće 20%    360    256,33    200    512,7    2% (1.000)     92.278


HVB banka - 50.000 evra

indeksiran u švajcarskim francima (sume u evrima)
vrsta kredita    broj rata    rata    naknada banke    min. zarada    osiguranje    ukupno
učešće 20%    300    269    1.000    550    2,95% (1.475)     80.00


Sosijete ženeral - 50.000 evra

indeksiran u evrima
vrsta kredita    broj rata    rata    naknada banke    min. zarada    osiguranje    ukupno
učešće 20%    300    255,1    400    510,5    2% (1.000)     76,520

Izvor: Press

Stambeni krediti: Do kvadrata po starom
T. S. | 07. februar 2013. 06:55 | Komentara: 1
O zahtevima za subvencionisane stambene kredite podnete u prošloj godini. Svi koji su lane ušli u proceduru, plaćaće učešće pet odsto


Zahtevi za subvencionisane stambene kredite koje su građani podneli bankama do 31. decembra prošle godine razmatraće se i odobravati po starim uslovima, a to znači uz obavezno učešće od pet odsto. Korisnik kredita biće dužan da dostavi overenu izjavu da on i supružnik ne poseduju nekretninu u vlasništvu i uverenje poreznika da nisu obveznici poreza na imovinu zaključno sa 31. decembrom prošle godine.

Ovo je dopuna Uredbe o podršci građevinskoj industriji kroz dugoročno stambeno kreditiranje u 2013. koju je usvojila Vlada Srbije na poslednjoj sednici.


Novom uredbom, koja se primenjuje ove godine, povećano je obavezno učešće sa pet na deset odsto. To je trebalo da važi i za one koji su lane podneli zahtev, ali proceduru nisu sproveli do kraja. Iako su od banaka dobili „zeleno svetlo“, naknadno su obavešteni o tome da su uslovi promenjeni, tačnije da je učešće duplirano, što je za većinu trošak koji nisu mogli da pokriju. Zato je Vlada Srbije usvojila izmenu uredbe, a naravno, za zahteve u ovoj godini važe nova pravila.

U 2013. za subvencionisane stambene kredite država će izdvojiti 1,7 milijardi dinara, što je dovoljno za oko 2.500 stambenih zajmova. Novina u ovogodišnjem programu je povećanje učešća građana sa pet na deset odsto, država izdvaja deset odsto beskamatno, a banka odobrava zajam od 80 odsto vrednosti nekretnine.

Sa povećanjem učešća omogućava se da se odobri više subvencionisanih stambenih zajmova. Rok od podnošenja zahteva za subvencionisani stambeni kredit do njegove isplate smanjuje se sa 84 na 40 dana. Bankarska marža i dalje je limitirana na 4,5 odsto, dok se menja samo vrednost euribora.


OSIGURANO

Nacionalna korporacija lane je osigurala čak 2.374 subvencionisana stambena zajma. Prošle godine se, inače, zbog izbora i formiranja nove vlade kasnilo sa programom.



Izvor: Novosti