"ISKRA" ZAPALILA BARIČ
J. SUBIN - S. S. ROVČANIN, 29. maj 2006

Trojica radnika fabrike "Prva iskra Barič" u ponedeljak su poginula, dok su trojica povređena u eksploziji u namenskom, vojnom delu preduzeća. Prema rečima direktora namenskog dela “Prve iskre” Stanoja Biočanina poginuli su Radovan Domeštar, Živko Lazarević i još jedan radnik. Njihova tela su još pod ruševinama.
Tačno u 13.30 eksplodirao je podzemni pogon gde se proizvodi jedan od brizantnih eksploziva - oktogen. Šta je prouzrokovalo nesreću i ko je krivac za eksploziju usred proizvodnje, niko nije mogao da kaže.
Iako je ministar policije Dragan Jočić posle nesreće zvanično saopštio broj poginulih i povređenih, strahuje se da pod ruševinama ima još ljudi. Trojica radnika lakše su povređena, jer su se nalazila u dvorištu fabrike. Njih je odbacila detonacija i pogodilo ih je kamenje koje je prštalo okolo. Oporavljaju se na VMA.
Policija i vojska evakuisale su zaposlene u fabrici, ali i đake iz obližnje škole, koja se nalazi na oko dvesta metara od ograde "Prve iskre". Gust oblak dima, prašine nadvio se nad celo selo. Šest puta se povećala koncentracija ugljen monoksida u vazduhu. Od detonacije zatresli su se prozori. Zatvoren je put Beograd - Obrenovac.
Desetak ekipa Hitne pomoći, lekara sa VMA, vatrogasci, policajci i vojnici okružili su mesto događaja. Vatra je plamtela, a nadležni su se plašili još jedne eksplozije. Bojazan da će u pogonu biti još potresa ni sada nije skroz otklonjena.
Kamenje je prštalo kilometar oko pogona. Nedaleko od zgrade u kojoj se dogodila eksplozija stajao je član obezbeđanja Goran Tmušić. Njega je pogodio kamen u nogu i stomak, i lakše ga povredio.
- Čuo sam prasak. Okrenuo se i video da se pogon za proizvodnju eksploziva, koji se nalazi u centru fabričkog kruga ruši. Kamenje je letelo okolo. Jedan me je pogodio u opasač, što je ublažilo udarac. Drugi je završio na mojoj nozi - pričao nam je iz kola Hitne pomoći Goran Tmušić. - Povikao sam kolegi da se sakrije. Za dlaku je izbegao smrtonosne povrede.
Od zvaničnika prvi je kroz kapije "Prve iskre Barič" prošao ministar policije Dragan Jočić.
- U pogonu namenske "Prve iskre" došlo je do eksplozije i nažalost ljudi su pod ruševinama. Angažovane su sve ekipe na raščišćavanju - rekao je Jočić.
Upravnik sektora za zaštitu u MUP Predrag Marić je istakao da je ovaj objekat oštećen još 1999. godine za vreme bombardovanja.
- Zaposleni su izašli iz fabrike. Za svaki slučaj sklonili smo i decu iz škole. Zasada ne možemo da priđemo i saznamo šta se tačno dogodilo ispod ruševina. Ipak, za stanovništvo Bariča nema bojazni - objasnio je Marić.
U fabriku je ubrzo stigao i Ministar odbrane Zoran Stanković, ali i ministar nauke i ekologije Aleksandar Popović.
Oko 17 časova u fabriku su stigli bageri, dizalice i kamioni kojima će biti uklanjane ruševine.
Stanovnici Bariča pamte da je u ovoj fabrici i ranije bilo eksplozija i da je nekoliko ljudi izgubilo život. Poslednji put pre deset godina, kada su poginula dvojica radnika.

FABRIKA SRAVNjENA SA ZEMLjOM

GRADONAČELNIK Beograda Nenad Bogdanović, koji je obišao mesto eksplozije u fabrici "Prva iskra" u Bariču, rekao je da još nije jasno da li je poginulo troje ili četvoro ljudi, i da će se to znati tek posle dizanja srušenog krova.
Prema njegovim rečima, fabrika je "sravnjena sa zemljom", dolaze dizalice koje treba da podignu krov, a veliki zemljani zid oko objekta sprečio je veću nesreću, jer je "sve što je letelo išlo u vazduh, a ne horizontalno".
- Utisci su strašni. U širokom prečniku mogu se naći komadi zidova i metalnih delova - rekao je Bogdanović sa lica mesta i dodao da policija još utvrđuje tačan broj povređenih, pošto su neki od njih samoinicijativno zatražili medicinsku pomoć.


EKO-EKSPLOZIJA

DIREKTOR Uprave za zaštitu životne sredine Miroslav Nikčević izjavio je da eksplozija u fabrici "Prva iskra" u Bariču neće imati štetne posledice po životnu sredinu.
- Ni u jednom trenutku nije bilo opasnosti po životnu sredinu i nema nikakve opasnosti - rekao je Nikčević agenciji Beta.
Prema njegovim rečima, Inspekcija Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Srbije i eko-toksikološka ekipa Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Beograda, odmah su izašle na teren, kao i ministar nauke i zaštite životne sredine Aleksandar Popović.


"NAMENSKA"
FABRIKA "Prva iskra - Namenska" iz Bariča, u kojoj se oko 13.30 dogodila velika eksplozija, u kojoj ima mrtvih i povređenih, bavi se proizvodnjom visokorazornih eksploziva.
Na internet-sajtu fabrike navodi se da "Prva iskra - Namenska" proizvodi eksplozive TNT, DNT, heksogen, oktogen, kao i njihove kompozicije, a da fabrika, takođe, obrađuje otpadne kiseline.
Fabrika, takođe, proizvodi sirovine za farmaceutsku industriju, hemijske proizvode za kućnu upotrebu i automobile i druge proizvode.
Za vreme NATO agresije na bivšu SRJ, 1999. godine, fabrika je bombardovana više puta.
Avioni NATO bombardovali su "Prvu iskru" 19. aprila, 11. maja i 20. maja.


Izvor: Novosti

Узрок – људски фактор

Први налази ипак не искључују да је до експлозије дошло и због декомпресије материјала. – У „игри” и повећања температуре или влажности ваздуха у објекту и евентуални статички електрицитет


Узроци прекјучерашње трагедије у фабрици „Прва искра – Наменска” у Баричу, у којој су погинула три радника, још нису утврђени и тешко да ће у наредних неколико дана бити неких конкретних резултата, речено је нашем листу у МУП-у Србије. Увиђај, који је јуче почео да обавља истражни судија Окружног суда уз помоћ специјализованих екипа полиције трајаће још најмање три дана. Будући да је експлозија уништила готово све трагове који би могли поуздано указати на њене узроке и да нема преживелих који би својим изјавама могли помоћи истрази, полиција ће наредних дана пажљиво сагледавати и најситније расположиве материјалне доказе.

Први налази екипе Петог одељења СУП-а Београд, који су специјализовани за утврђивање узрока пожара и експлозија, говоре да је вероватан разлог експлозије људски фактор, али се за сада не искључују ни друге могућности. Пре свега се спомиње декомпресија материјала, повећање температуре или влажности ваздуха у самом објекту, али и евентуални статички електрицитет који је могао да буде изазван било каквим синтетичким материјалом.

Наредних дана, речено нам је, биће обављане лабораторијске анализе трагова који су пронађени на месту трагедије.

Повређени се опорављају

Подсетимо, прекјуче у 13.36 часова дошло је до експлозије у једном од објеката „Прве искре” у Баричу. У разорној експлозији погинули су Радован Бомештар (47), Живко Лазаревић (49) и Ненад Станковић (36). Лакше телесне повреде задобили су Јасмин Пекарић (22), Момчило Николић (50) и Горан Тмушић (40). Пекарић и Николић су задобили раздерине меких ткива и отпуштени су кући, док је Тмушић, захваљујући војничком опасачу, задобио само повреде абдомена и остаће још неко време на посматрању на ВМА.

Како „Политика” сазнаје, противпожарна инспекција МУП-а Србије недавно је боравила у „Првој искри” и проверавала мере заштите од пожара и експлозија. Тада није установљен никакав пропуст који би могао да указује на евентуалну трагедију.

У утврђивање узрока несреће учествују и инспектори заштите на раду. Живка Ђурић, помоћник министра за рад, запошљавање и социјалну политику, задужена за инспекцијске послове, каже за „Политику” да на случају раде двојица овлашћених инспектора заштите на раду, од којих је један инжењер хемије.

– Током дана су узете изјаве од надлежних у фабрици, дакле од директора, сменовође, референта за безбедност и осталих радника, а наредних дана наши инспектори разговараће и са повређеним радницима. Ранијим инспекцијским надзором утврђено је да нема пропуста у области заштите радника, али мора да се има у виду да је ова фабрика поново почела да ради пре мање од годину дана. Наши инспектори ће испитати како је техничка и радна процедура испоштована. Такође, они ће преконтролисати да ли су радници који су радили на пентриту у тренутку несреће имали одговарајућа средства заштите, као што су антистатички подови и антистатичка обућа и друга одговарајућа средства заштите – каже Живка Ђурић.

Као што је познато, експлозија се десила у фабрици која има специфичну производњу. Зато је утврђивање узрока несреће веома важан посао, не само због евентуално одговорних особа, већ и ради предузимања мера како би се избегле нове трагедије.

Мере за превенцију

Стручњак за пиротехнику Драгољуб Богуновић, бивши руководилац у Наменској производњи „Крушик” из Ваљева и бивши припадник Војнобезбедносне агенције (ВБА), каже за „Политику” да се експлозије у оваквим погонима дешавају нажалост често, не само код нас, већ и у свету. Због тога се, како каже, константно предузима низ превентивних мера прописаних законом, али и интерним упутствима која има свака пиротехничка фабрика. За предузимање мера заштите одговорни су сви руководиоци у фабрици, од генералног директора до пословође у погону.

– Мере које се морају испоштовати у пиротехничкој производњи могу се поделити у две групе: техничке мере и поштовање технологије (људски фактор). У оквиру техничких мера прецизно су дефинисани захтеви за објекат, уграђена опрема, одвођење статичког електрицитета, материјали од којих се могу израђивати делови процесне опреме, технолошки поступци, количине дозвољених експлозивних репроматеријала, као и дозвољене количине готових производа – каже Богуновић који је тренутно запослен у агенцији за безбедносни консалтинг „ЗИПА”.

Када је реч о „Првој искри”, оно што је између осталог веома важно јесте да ова фабрика није адекватно обезбеђена. Са задње стране круга фабрике постоји велика рупа у огради, кроз коју је иначе репортер „Политике” прекјуче успео да уђе у круг фабрике. Поред осталог, фабрика обрађује отпадне киселине, производи сировине за фармацеутику, кућну хемију и слично. Последице које би могао да направи обичан лопов или неко са далеко опаснијим намерама могу се само наслутити.

Богуновић каже да свака фабрика овакве намене мора да има прописане мере заштите које се морају ригорозно примењивати.

– Ограда мора бити потпуно заштићена, а за сваки случај је потребно имати и физичко обезбеђење које ће надгледати свако парче ограде. Није наодмет поставити и видео-камере. Очигледно је да заштита у овом тренутку није одговарајућа – каже Богуновић.

Он додаје да материјална ситуација у којој се налазе наша предузећа наменске производње онемогућава увођење савремених мера техничке заштите, али да се на крају мора закључити да је улагање у мере безбедности и заштите на раду увек исплативо, чак и када предузеће има озбиљне материјалне проблеме.


Izvor: Politika / Душан Телесковић

У породицама настрадалих радника неверица и шок

Од фабрике ,,Наменска” остао је само пут до њених капија. Пусто згариште, опустео и Барич. Над три куће вијоре се три црна барјака. Радован Бомештар, Ненад Станковић и Живко Лазаревић страдали су тамо где су зарађивали хлеб. Породице још чекају да их из сравњене фабрике извуку. Људи погнутих глава улазе кроз дворишта њихових кућа. Ред је ући, стиснути руку укућанима, а, опет, тешко је тугу толику гледати. Шта зна мука шта је ред и очева тешка суза , мушка, за сином проливена.

Радничко насеље Ројковац у Обреновцу. У дворишту породице најмлађег настрадалог, КВ хемичара Ненада Станковића (32) који је 11 година радио у фабрици, стоје у тишини отац Милорад, уплакана мајка Милојка и брат Љубиша. Милорад, такође радник ,,Прве искре”, гледа у шатор у којем се поставља трпеза за последњи испраћај. Надао се отац шатору, али оном свечарском, у којем ће снају дочекати, а не сина пут гробља испратити. Милорад каже да су и он и син годинама радили, фабрику као душу упознали и да му је зато још теже што нико не говори шта је узрок несреће. Пријатељи с посла за Ненада само речи хвале имају. Све пословође желеле су да га имају у свом погону.

– Пре три месеца је прешао у погон Ц, волео је тај посао а ту га је смрт и затекла, неколико минута пре краја смене – каже Станковићев колега.

Иза настрадалог Радована Бомештара (47), погонског инжењера са стажом од 25 година, остали су супруга и двоје малолетне деце. Породица скрхана неизвесношћу и опречним информацијама објављиваним на дан несреће није имала снаге за било какав разговор. У дворишту тишина, неверица. За Радована кажу да је био педантан и савестан у раду и да, с обзиром на природу свог посла, о њему ван фабрике није причао.

Породице настрадалих радника јуче је обишао и министар одбране Зоран Станковић који је обећао помоћ.

– Ситуација јесте тешка, али пружићемо сву потребну помоћ. Видећемо колика ће бити та сума – рекао је Станковић и додао да специјализоване екипе раде на рашчишћавању рушевина, али да се посао обавља опрезно, с обзиром да је реч о таквом једном погону.

А. Цветковић

-----------------------------------------------------------

Дан жалости у Обреновцу

Поводом трагедије која се догодила у „Првој искри” у Баричу, у погону наменске производње, СО Обреновац је јуче прогласила дан жалости у Обреновцу.


Izvor: Politika

„Prva iskra“ - posao na buretu baruta za 200 evra
Kumovi zajedno i u smrt

Kumovi Živko Lazarević (49) i Radovan Bomeštan (46) zajedno su proveli poslednji radni dan.Bio je već kraj smene i spremali su se da krenu kući. Sa njima je bio i Nenad Stanković (36). Živko, Radovan i Nenad su prekjuče oko 13,30 sati odleteli u vazduh zajedno sa fabrikom eksploziva u „Prvoj iskri“ u Bariču. Četvriti kolega je izaša nešto ranije i njemu je sudbina sačuvala život.

Fabrički krug „Prve iskre“ u Bariču bio je juče zabranjena zona za novinare. O stanju u fabrici eksploziva u kojoj su prekjuče poginula trojica radnika, njihove kolege pričaju otvoreno, ali zbog bojazni da mogu izgubiti ionako slabo plaćen posao, nisu želeli da se predstave.

- Sa dvadesetak godina radnog staža običan radnik u „Namenskoj“ ima 17.000-18.000 plate, što je oko 200 evra. U drugim pogonima primanja su još manja, negde i tri puta. Da li je bezbedno ili ne, nemoj ni da me pitaš, vidiš i sam šta se dogodilo - priča jedan radnik „Prve iskre“.

Porodice nastradalih juče su čitav dan iščekivale dizalice koje bi trebalo da raščiste ruševine fabrike.

- Eksplozija je bila toliko jaka da ne znam šta će staviti u kovčeg. Od direktora „Namenske“ nisam ni tražila odgovor šta se dogodilo jer uvek ispadne kriv onaj koga više nema. Moj suprug Živko radio je u „Prvoj iskri“ 30 godina, još su mu samo tri falile do penzije, a plata mu je bila 25.000 dinara. S tim smo živeli i školovali dva studenta, a kako ćemo sada, ne znam, jer radim u propalom preduzeću „Bora Kočić“, a platu ne primam. Nikakvu pomoć ne tražim i ne očekujem, sem da dobijem normalan posao - kaže Jovanka Lazarević, supruga nastradalog Živka Lazarevića.

Tragediju u „Prvoj iskri“ u Bariču izazvao je eksploziv pentrit. Kako za „Blic“ kaže izvor blizak istrazi, do eksplozije u kojoj su poginula trojica radnika, a trojica lakše povređena, došlo je u fazi proizvodnje, preciznije prilikom pranja ovog eksploziva, a ne u trenutku sinteze sa nekim drugim opasnim sastojkom.

- Pentrit se pere u kadama zapremine oko 120 kilograma. Na njima postoji sito koje mu ne dozvoljava da prođe, a odozgo radnici puštaju vodu koja pere pentrit, jer je u toj fazi proizvodnje kiseo. Za sada je rano govoriti do kakve greške je došlo i šta je neposredni uzrok eksplozije pentrita - kaže „Blicov“ sagovornik.

Istražni sudija Zoran Đorđević saslušavao je juče direktora „Namenske“ Stanoja Biočanina, ali se ni 24 sata od tragedije u Bariču ne zna ko je kriv, niti da li je nesreća u kojoj su stradala tri radnika mogla biti izbegnuta.

Na mesto nesreće juče su došli ministri privrede i vojske, Predrag Bubalo i Zoran Stanković.

Dan nakon eksplozije, u Bariču je sve bilo mirno, a na pitanje da li se zbog katastrofe osećaju manje bezbedno nego inače, meštani odgovaraju odrečno.

- Svašta smo preko glave preturili. Ovako nešto se ne događa ni prvi, a kakvo je stanje u Srbiji, čini mi se ni poslednji put. Nesreća od pre desetak godina u kojoj su poginula dvojica radnika bila je kao i ovo, čudo za tri dana, a sva krivica svaljena je na radnike, jer mrtva usta ne govore. I 1999. godine tolike dane nam je opasnost visila nad glavom, ali kad je bombardovanje završeno, svi su zaboravili na Barič - kaže Nebojša Vladisavljević čija je kuća na oko pola kilometra od „Namenske“.

O uzrocima nesreće ništa nije mogao da kaže ni ministar privrede Predrag Bubalo koji je juče posetio mesto nesreće.

- Teško je reći ko je odgovoran jer, kad se radi o eksplozivu, sve je moguće. Eksplozija je bila katastrofalna, materijalna šteta je ogromna, a pogon potpuno uništen. Sreća u nesreći jeste to što se eksplozija dogodila u međusmeni, pa četiri radnika nisu još stigla da zamene svoje kolege, i to što je jedan radnik iz smene u kojoj se nesreća dogodila ranije izašao iz pogona. Uzroci eksplozije biće poznati tek nakon istrage - kaže Bubalo.

Ministar finansija Mlađan Dinkić juče je kazao da se razmišlja o tome da ta fabrika bude preseljena dalje od naseljenih mesta kako ne bi predstavljala opasnost po građane i da za taj projekat država mora da nađe sredstva.

U Osnovnoj školi „14. oktobar“ u Bariču, koja je svega tristotinak metara od „Namenske“, juče ne samo da je nastava održavana redovno nego su punom parom privođene kraju pripreme za današnju posetu Jelisavete Karađorđević.

- Stara školska zgrada je podignuta pre više od sto godina, pre fabrike, i u njoj su uslovi bili katastrofalni. Kada smo 1990. godine konačno dobili novac za novu zgradu, ona je izgrađena odmah pored stare škole. Nikom nije na pamet palo da je što više udalji od fabrike, tako da smo, hteli ne hteli, navikli da radimo tako blizu opasnosti, pa su dan nakon eksplozije neka deca još preplašena, ali nema panike - kaže direktorka škole Bosiljka Bastajić.



Izvor: Blic \ B. Bednar - Ž. Jevtić

KUKU I LELE

Porodice poginulih radnika "Prve iskre" potpuno skrhane bolom, nadaju se samo da će svoje najdraže moći dostojno da sahrane

BEOGRAD - Dan posle eksplozije u vojnoj fabrici eksploziva "Prva iskra" u Bariču, tela poginulih radnika Živka Lazarevića (49), Radovana Bomeštara (46) i Nenada Stankovića (32) još nisu pronađena. Porodice stradalih prolaze kroz košmar. Jedino čemu se još nadaju jeste da će svoje najdraže moći dostojno da sahrane.
Milojka Stanković iz Obrenovca, majka Nenada Stankovića (32), najmlađeg stradalog, kuknjavom doziva sina:
- Kuku, sine! Jaoj, sine, samo da mi tebe donesu celog. Samo da te ne donesu majci u komadima... Sine, majkin... Kukuuu. Kakvo nas je ovo zlo zadesilo... - nariče Milojka iz sveg glasa.
Komšinice je smiruju. Pokušavaju da joj objasne da je eksplozija strašna, da je sve razneto, ali Milojka neće da ih čuje.
- Radio je oko pet godina u fabrici. On je bio u tom vojnom delu, a otac i mlađi brat Ljubiša u civilnom... Otac Milorad je proveo ceo radni vek u "Prvoj iskri". On je i saznao prvi da nam je sin poginuo... Ušao je u dvorište i samo mi rekao: "Gotov je naš Neša"... Sve mi je odmah bilo jasno, jer sam malo pre toga čula eksploziju. Pala sam na travu... Plakali smo oboje...
Što se, sine, ne oženi...
Nenadova majka zapomaže, kroz jecaj govori da joj je žao što njen sin nije stigao ni da se oženi.
- Eto, skoro je raskinuo sa devojkom, nešto se razočarao... Povukao se malo u sebe, ali smo bili sigurni da će naći svoju sreću. Kakva nam je ovo sudbina da nas ovo zadesi?! Kuku nama! - plače majka.
Nenadov otac Milorad pokušava da zaustavi suze, pokušava da bude čvrst, da pred novinarima ne pusti suzu...
- Samo neka mi kažu istinu. Ništa drugo! Ali, i ovome će se pričati dva dana, a onda će svi zaboraviti na njih trojicu, kao da se ništa nije desilo... I nikoga neće zanimati šta se tamo stvarno desilo - jada se Milorad.
Tuga i žalost i u Maloj Moštanici u porodici Živka Lazarevića. Njegova žena Jovanka kaže da je Živko u "Prvoj iskri" radio trideset godina i da su svakog dana strahovali od najgoreg. Znali su da svakodnevno "stavlja glavu u torbu". Ipak, nadali su se da se ovako nešto nikada neće desiti.
- On je osamdesetih godina lakše povređen u eksploziji u fabrici. Dvojica njegovih kolega poginuli su na isti način pre desetak godina... Ceo život proveo je tamo. Bio je od srednje škole njihov stipendista. Počeo je kao hemijski tehničar i vremenom napredovao. Živeli smo lepo. Redovno je primao platu, a ona je uvek bila veća od prosečne srpske plate... Ali, eto, đavo je došao po svoje... - priča Jovanka.
Na dan nesreće Živko je otišao na posao kao i uvek. Ništa nije slutilo na nesreću. Posumnjala je na najgore kada je čula eksploziju...
- Znala sam da je možda stradao. Odmah sam otrčala do fabrike. Tamo je bilo puno ljudi. Od nepoznatog čoveka u kolima saznala sam da je moj muž poginuo. U početku mi je bilo teško da poverujem u to. Vratila sam se kući, a onda posle nekog vremena otišla opet do fabrike... Niko mi ništa nije govorio, nikome od tih direktora ili policije nije palo na pamet da dođu i da nam kažu... Osećali smo se užasno. Tek oko sedam sati uveče saznali smo nezvanično da je umro, da bi tek u deset sati direktor fabrike došao u pratnji desetak ljudi i potvrdio nam užasnu vest - kaže Jovanka.
Jovankina i Živkova deca Marija (19) i Nenad (20) teško podnose očevu smrt. Oboje su studenti. Nenad je na Saobraćajnom, a Marija na Poljoprivrednom fakultetu. Prema njihovim rečima, Živko se poslednjih meseci nije osećao dobro. Sumnjao je da su uzrok tome hemikalije sa kojima je svakodnevno radio. Ovih dana, očekivao je rezultate lekarskih analiza.
- Kad klonemo, bodrimo jedni druge, a onda se u samoći isplačemo... - jeca Jovanka.

Poginuli kumovi

U pogonu "Prve iskre" poginuo je i njihov kum Radovan Bomeštar (46). Pokojni Radovan venčao je Jovanku i Živka Lazarevića, a onda i krstio njihovu decu.
- Sudbina je htela da skoro ceo život provedu zajedno i da zajedno umru... Išli su zajedno u srednju školu, zajedno su radili trideset godina u fabrici, zajedno su slavili, veselili se, radovali, tugovali... - kroz suze priča Radovanova žena Slavica. Ona kaže da je naslutila nesreću kada joj je eksplozija iz fabrike protresla kuću. Otišla je do fabrike.
- Srela sam tamo njegove kolege koji su mi rekli da je poginuo. Oko osam uveče, direktor me je obavestio da je i moj muž poginuo - jedva izgovara Slavica.
Teško joj je kad pomisli da je ostala sama sa dvoje dece, Nenadom (13) i Milošem (16). Nema snage da priča.
N. STOJANOVIĆ

Povređeni na kućnom lečenju

Goran Tmušić (40), radnik obezbeđenja "Prve iskre" koji je u eksploziji zadobio lakše povrede noge i abdomena, pušten je juče sa VMA.
- Vrsta povreda uslovila je da Tmušića zadržimo 24 časa na posmatranju, ali se on posle desetak sati već osećao sasvim dobro i nije bilo potrebe da ga dalje zadržavamo - kažu u sektoru za lečenje na VMA. Medicinska pomoć ukazana je i Jasminu Pekariću (22) i Momčilu Nikoliću (50), koji su prilikom eksplozije u pogonu "Prve iskre" zadobili lakše telesne povrede mekog tkiva. Oni su dobro i nema nikakve opasnosti od komplikacija, nezvanično saznaje Press.

Izvor: Press

Glas javnosti u Bariču dan posle tragedije u "Prvoj iskri", u kojoj su tri radnika poginula, a trojica povređena

Sve će biti popravljeno, ali ljudi više nema

Nadležni još ne saopštavaju uzrok eksplozije, a istraga je otežana jer je na mestu gde se nalazio pogon u kome se nesreća desila krater dubine desetak metara

BEOGRAD - Istragu o uzrocima eksplozije u pogonu za namensku proizvodnju u fabrici "Prva iskra" u Bariču, kada su poginula tri radnika ovog preduzeća, a još trojica povređena, vodi istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Zoran Đorđević. Generalni direktor "Prva iskra - Namenska A. D" Stanoje Biočanin juče je dao svoj iskaz istražnom sudiji. Nadležni još ne saopštavaju uzrok nesreće, a istraga je otežana jer je na mestu gde se nalazio pogon krater dubine desetak metara.

U havariji su poginuli Radovan Bomeštar (47), Živko Lazarević (49) i Nenad Stanković (36). Povređeni su Jasmin Pekarić (22), Momčilo Nikolić (50) i Goran Mušić (40), koji su zadobili opekotine, prema lekarskim procenama, lakše prirode. Troje radnika koji su juče povređeni u eksploziji fabrike "Prva iskra" u Bariču, a koji su dovezeni u Urgentni centar, prema nezvaničnim informacijama, nalaze se van životne opasnosti, a dvoje je već pušteno kućama. Jedan pacijent je zadržan na posmatranju, ali će i on uskoro biti poslat na kućno lečenje - kazali su u Urgentnom centru.

Radnici su zadobili povrede mekog tkiva i abdomena. Detonacija se čula desetak kilometara od Bariča, a krhotine stakla i betona padale su u prečniku od kilometra.

Nesreća se dogodila oko 13.30 časova, a već posle desetak minuta na mesto tragedije počele su da dolaze spasilačke ekipe. Srećom, nije došlo do izlivanja otrovnih materija, niti do lančane eksplozije, tako da nije bilo opasnosti po stanovnike Bariča. Pedesetak vatrogasaca u 18 vozila sprečili su širenje plamena, a u "Prvu iskru" došli su republički i gradski zvaničnici, ministri, visoki oficiri Vojske i policije, kako bi umirili građane.

"Prva iskra" oglasila se juče saopštenjem, u kome se kaže da je na pogonu B i C, u objektu OK-1 došlo do eksplozije: "U objektu je rađena sinteza pentrita, u momentu nesreće u objektu su se nalazila trojica radnika: smenski poslovođa Radovan Bomeštar, poslovođa objekta Živko Lazarević i radnik na nitraciji Nenad Stanković. Imajući u vidu razmere nesreće, sa sigurnošću se može pretpostaviti da su radnici smrtno stradali".

Materijalna šteta je velika, saopštilo je rukovodstvo "Prve iskre" i pohvalili su savesno i uspešno učestvovanje ekipa vatrogasne brigade u saniranju nesreće i zahvalili su se partnerima i prijateljima firme koji su iskazali spremnost da pomognu. Saopštenje je potpisao direktor Stanoje Biočanin.
      

SINDIKAT NEZAVISNOST TRAŽI OD VLADE BRZU ISTRAGU

Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva Nezavisnost zatražio je juče od Vlade Srbije i nadležnih državnih i vojnih organa da u što kraćem roku okončaju istragu koja se vodi zbog eksplozije u fabrici "Prva iskra - Namenska" i obaveste javnost o uzrocima ove nesreće. Sindikat Nezavisnost je saopštio da su eksplozija i tragično stradanje trojice radnika u fabrici "Prva iskra" pokazatelj i cena našeg tehnološkog, organizacionog i korporativnog zaostajanja za savremenim evropskim i svetskim privrednim kretanjima. Sindikat je zatražio od Inspekcije rada da što pre počne da primenjuje nedavno usvojeni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, da rigorozno sankcioniše neodgovorne, kako bi se preventivno sprečile nesreće na radu i stradanje zaposlenih.

JOVANOVIĆ: DOBRA KOORDINACIJA NADLEŽNIH SLUŽBI

Zamenik načelnika Uprave za odbranu Srbije pri Ministarstvu odbrane Branko Jovanović ocenio je juče da je koordinacija nadležnih službi prilikom reagovanju u fabrici "Prva iskra" u Bariču, gde se juče dogodila razorna eksplozija, bila dobra i pravovremena. U eksploziji su tri radnika poginula, a još troje je povređeno.
- Dan posle eksplozije, zaposleni preduzimaju mere na saniranju objekta unutar fabričkog kruga, a istražni organi rade svoj posao - izjavio je Jovanović.
On je podsetio da su pripadnici Uprave, u koordinaciji sa policijom, zdravstvenim službama i sistemom civilne zaštite, uradili posle eksplozije sve što je trebalo i sve što su mogli.
Uviđaj, koji je započet juče pošto je lokalizovan požar, nastavlja se danas, a obavlja ga istražni sudija, uz asistenciju specijalizovane ekipe SUP-a Beograd.
      
   
   

Nenad Stanković bio je najmlađi od trojice poginulih radnika. I njegov brat LJubiša i otac Milorad rade u "Prvoj iskri", ali u delu koji se ne bavi proizvodnjom eksploziva. Fabrika koja je Stankovićima davala hleb sada im je otela Nenada.

- U pola dva je trebalo da im se završi smena. Čuli smo se telefonom malo pre toga, i Nenad mi je rekao da je izašao iz pogona, ali da će se vratiti, pošto je nešto zaboravio. Malo posle toga čula se eksplozija. Pokušao sam da ga ponovo pozovem, ali je njegov broj bio nedostupan - kaže Milorad Delibašić, Nenadov kolega.
Jedino što se od Nenadove majka Mile moglo čuti bio je jauk "nikad više", koji se prolamao dvorištem, i pitanje bez odgovora: "Kako ću ovo da preživim".

- Sve će to oni da poprave, ali mog sina više nema. Zar tako mlad da leži u zemlji. Sve je hteo da radi i ništa mu nije bilo teško. Šta god sam mu kad kazao da uradi, on bi me poslušao - kaže Nenadov otac Milorad Stanković, brišući tvrde muške suze, iako je pokušavao da bude jak i priguši svoj bol pred rodbinom i komšijama koji su pristizali u dvorište porodične kuće u obrenovačkoj Ulici Bore Markovića.
Tuga je i u obližnjoj Maloj Moštanici, u kući Lazarevića, čiji je hranitelj i otac porodice Živko poginuo u eksploziji.

- Bila sam u Obrenovcu. Vraćala se sa posla. Čula sam da se u "Namenskoj" desila eksplozija i krenula sam ka Bariču. Molila sam da me puste da uđem u krug, ali mi nisu dali. Živko je trideset godina radio u "Prvoj iskri". Bio je stipendista fabrike. Čim je odslužio vojsku, počeo je da radi kao hemijski tehničar. Znao je da je taj posao stavljanje glave u torbu, ali je hteo da iškoluje decu, Nenada i Mariju, koji su na studijama. NJih dvoje se drže da ne pokažu bol, ali im je jako teško - kaže Jovanka Lazarević, supruga Živka Lazarevića, poginulog poslovođe objekta OK-1 uništenog u eksploziji. Jovanka kaže da su ih obišli i rukovodioci "Prve iskre" i da su obećali pomoć kako bi Živkova i njena deca mogla da završe fakultete, pošto ona radi u obrenovačkom preduzeću "Bora Kečić", gde već gotovo godinu i po ne prima platu. Brojna rodbina koja je došla da podeli bol sa porodicom Živka Lazarevića kaže da je Živko bio iskusan i predan radnik, koji je godinama radio sa eksplozivom.

- Da je Živko živ, verovatno ni on ne bi znao da vam objasni šta se zapravo dogodilo. Smena je bila završena i sve pripremljeno za primopredaju. Šta se dogodilo i kako je došlo do eksplozije, niko ne zna i pitanje je da li će se ikada saznati - kaže jedan od Živkovih kolega.

I kuća Živkovog kuma Radovana Bomeštara u Obrenovcu zavijena je u crno. I Radovan je nastradao sa svojim kolegama. Niko od porodice Bomeštar, zbog preživljenog bola i gubitka, nije bio u stanju da razgovara sa medijima.

Prema zvaničnom saopštenju, koje je potpisao Stanoje Biočanin, direktor pogona "Namenska", u objektu u kom se dogodila eksplozija poginuli radnici su radili na sintezi pentrita.
- Pentrit je jedan od najjačih eksploziva i otporan je na plamen i visoke temperature. Osetljiv je na udarce ili potrese. Najčešće se koristi za uništavanje metala, a ranije je upotrebljavan za punjenje granata. Koristi se i kao dodatak eksplozivu RDDž u smesi plastičnih eksploziva, kao što je semteks. Najčešće se koristi u kombinaciji sa trinitrotoluolom i aktivira se preko detonatorske kapisle. U manjim količinama se koristi kao punjenje municije manjeg kalibra ili detonatorima protivpešadijskih mina. Često se nalazi i kao eksplozivni deo detonatorskog štapina - kaže jedan od stručnjaka za eksplozive sa dugogodišnjim iskustvom.


Izvor: Glas Javnosti \ Miloš Ž. Lazić - Nedeljko Čolić,Foto Marko Rupena

Hronologija smrti u srpskim fabrikama

BEOGRAD - Poslednja decenija u srpskim fabrikama obeležena je čestim nesrećama, eksplozijama i požarima, u kojima su poginule desetine radnika, a stotine povređene. Prema broju poginulih i povređenih na radu, reklo bi se da se u Srbiji nikada nije više radilo, što na najbrutalniji način govori o nebrizi za ljudske živote i nepoštovanju zakona.

Jedna od najsmrtonosnijih nesreća dogodila se 23. juna 1995. godine u preduzeću "Grmeč" u Zemunu, kada je poginulo 11 radnika, dok ih je još desetak povređeno. U pitanju je bio posao privatne firme za Vojsku, eksplodiralo je raketno gorivo koje se pravilo u pogonu za proizvodnju pločica (zvanična verzija), a za eksploziju je okrivljen čovek koji nije mogao da se brani jer je i sam poginuo u eksploziji.

Godinu dana kasnije, u "Prvoj iskri", u Bariču, takođe u pogonu namenske proizvodnje, poginuli su Neđo Spinja (42) i Dragan Lukovic (32). Tri radnika su poginula, a sedam teško povređeno u požaru koji je 3. decembra 1997. godine izbio u objektu za pakovanje lovačkog baruta u preduzeću "Milan Blagojević" u Lučanima.

U eksploziji cisterne sa tečnim amonijakom 27. maja 1998. godine na Zrenjaninskom putu, kod benzinske pumpe, jedan čovek je poginuo, dok je 41 osoba zatražila pomoć na detoksikološkom odeljenju VMA. Pravim čudom broj žrtava nije bio veći.

Prilikom pakovanja protivgradne rakete došlo je do eksplozije u kruševačkom "Trajalu" kada je povređeno pet radnika, 2001. godine. Samo godinu dana kasnije, 2002, u istoj fabrici u pogonu pirotehnike i namenske proizvodnje dogodila se još jedna eksplozija, ali, srećom, niko nije stradao.

U eksploziji 2003. godine u Fabrici specijalnih proizvoda "Sloboda" u Čačku povređene su radnice LJiljana Marković i Radovanka Bojović. Živojin Kilibarda poginuo je u eksploziji u Farmaceutsko hemijskoj industriji "Zdravlje" u Leskovcu 19. novembra 2003. Direktor proizvodnje Milenko Vidaković (47) i radnik Radovan Dimitrijević (25) povređeni su 7. aprila 2004. u "Utvi" u Pančevu u eksploziji rezervoara za tečni gas.

Pet radnika "Impol Sevala" u Sevojnu, kod Užica, povređeno je u eksploziji 7. juna 2004. godine pri livenju. Prilikom pretakanja sumporne kiseline 18. avgusta 2004. u Beogradu teško su povređena trojica radnika, od kojih je jedan preminuo. Dva vatrogasca Rafinerije nafte u Novom Sadu, Zlatko Šmit i Pavle Sentivanac, stradali su 24. avgusta 2004. godine.


Izvor: Glas Javnosti \ M. Ž. L.

(Ne)bezbednost na radnom mestu

 
      

SMRTNI SLUČAJEVI 2005.

Industrija 16
Građevinarstvo 13
Zanatske usluge 4
Saobraćaj 3
Šumarstvo 2
Vodoprivreda 2
Stambena delatnost 2
Poljoprivreda 1
Ukupno 43
      
   
   

BEOGRAD - Nesreća koja se dogodila prekjuče u Bariču aktuelizovala je pitanje zaštite radnika na radu. Bezbednost radnika i zaštita zdravlja na radu u Srbiji je na katastrofalnom nivou, a veliki broj propisa iz ove oblasti nisu menjani čak od 1947.

Od 1948. do 2005. godine dogodilo se oko četiri miliona povreda na radu, odnosno oko 60.000 povreda godišnje. Tačnije, svakodnevno se na poslu povređivalo oko 200 radnika. Od 1960. do 2005. godine na radu život je izgubilo 7.000 radnika, što je 165 smrtnih slučajeva godišnje. U privredi Srbije više od 400.000 radnika steklo je status invalidskih penzionera, što je 32 odsto u odnosu na ukupan broj penzionera.

Samo prošle godine u Srbiji se dogodilo 907 teških povreda na radu, od kojih čak 533 u industriji, 158 građevinarstvu, 53 u saobraćaju, a 37 u stambenoj delatnosti. U oblasti poljoprivrede dogodile su se 34 teške povrede, zdravstvenoj zaštiti 24, vodoprivredi šest, a u ostalim oblastima 88.

Za neke poslodavce je logično da se moraju ispoštovati svi standardi kada je reč o zaštiti radnika na radu, a za neke je to mnogo obaveza i veliki trošak.


Izvor: Glas Javnosti \ V. V.

Jos jedna tkava eksplozija desila se u Sarajevu prije 40 godina , pojedine leseve su nalazili 15 km daleko! Mozemo samo predpostaviti koji je to udar!

Katastrofa
U vojnom pogonu "Prve iskre" u Bariču poginuli radnici Radovan Bomeštar (47), Živko Lazarević (49) i Nenad Stanković (36), dok je lakše telesne povrede zadobilo troje zaposlenih

BEOGRAD - U strahovitoj eksploziji koja je juče potresla Barič i okolinu sa zemljom je sravnjen pogon "Prve iskre" za proizvodnju eksploziva oktogena. Poginuli su Radovan Bomeštar (47), Živko Lazarević (49) i Nenad Stanković (36), potvrdilo je sinoć i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Lakše telesne povrede zadobili su Jasmin Pekarić (22), Momčilo Nikolić (50) i Goran Tmušić (40). U momentu nesreće u objektu se, prema nezvaničnim informacijama, nalazilo oko 20 radnika.

Do eksplozije u Bariču došlo je u 13.20 sati, kada se iznad fabrike mogla videti karakteristična "pečurka". Očevici tvrde da je u prečniku od desetak kilometara tutnjava bila toliko jaka da su imali utisak kao da je puklo ispred njihovih očiju. O snazi eksplozije najbolje svedoči činjenica da su popucala sva stakla na zgradi baričkog vodovoda, koja se nalazi s druge strane Save.

Kako je reporter Kurira imao prilike da se uveri na licu mesta, od pogona nije ostalo ništa. S obzirom na to da je reč o objektu koji se nalazio ispod zemlje, posle eksplozije na tom mestu se mogao videti samo veliki krater prečnika 20-30 metara, iz kojeg viri jedan tunel, koji je zapravo ulaz u pogon. Strahovalo se da upravo iz ovog tunela može doći do druge, čak znatno jače eksplozije.

Da je reč o velikoj katastrofi, bilo je jasno kada je policija pola sata nakon eksplozije blokirala celu trasu Obrenovačkog puta, od Bariča do beogradskog Urgentnog centra. Put Bariča tada su krenula sva raspoloživa vozila Hitne pomoći i vojnog saniteta, koja nisu odmah mogla da pristupe mestu eksplozije. Pre njih, objektu, od kojeg, kako tvrde očevici, nije ostalo ništa, prišli su samo vatrogasci, kao i pripadnici policije i vojske. Oni su prvobitno na sebi imali azbestna odela i maske, koje su nešto kasnije skinuli.

Među meštanima Bariča i okoline odmah je zavladala velika panika, pošto se strahovalo da je reč o eksploziji u hemijskom delu fabrike "Prva iskra". Uznemirenost su dodatno raspirivale nepotvrđene informacije da je došlo do udvostručavanja koncentracija kancerogenih materija u vazduhu. Ubrzo je postalo jasno da se eksplozija dogodila u vojnom pogonu i da je u vazduhu došlo do izvesnog povećanja koncentracije ugljen-monoksida.

Iako je bilo govora o tome da je došlo do masovne evakuacije stanovništva, sem zatvaranja škola i prodavnica, u prvim satima posle nesreće nije bilo veće gužve u Bariču. Roditelji koji su svoju decu u prvi mah odvezli u okolna mesta, posle vesti da nema zagađenja vratili su ih nazad u Barič.

Inače, u neposrednoj blizini fabrike ima dosta porodičnih kuća, a tu je fabrički Dom zdravlja. Jedan od meštana čija se kuća nalazi na dve stotine metara od fabrike svedoči za Kurir o snazi eksplozije.
- Bili smo kod kuće kad je puklo. Svi smo poskočili iz mesta. Od siline je izleteo štok od prozora, a svuda okolo je bilo staklo. Kad se malo stišalo, izašao sam pred kuću i video da su prozori na gotovo svim kućama popucali - navodi sagovornik Kurira koji nije želeo da se predstavi.

Inače, među velikim brojem ljudi koji su se okupili ispred fabrike moglo se čuti da je pogon koji je odleteo u vazduh zapravo AD "Namenska", dok je pogon koji se nalazi u neposrednoj, kojem se proizvodi deterdženti, pre mesec dana prodat jednom privatniku. Ono što je interesantno jeste da, sem ovog objekta, ostale zgrade nisu porušene.


Izvor: Kurir / (M. M. - AG.)