U ovoj temi cemo postavljati sve vesti i komentare vezane za predstojeci referendum. Molimo sve clanove da ne otvaraju nove teme o referendumu (jer ce biti brisane) nego da postuju ovde.

Tema ce biti zakljucana do daljnjeg tj moci cete samo da citate vesti.

Burek Administracija

Reporteri „Blica“ u selima koje deli srpsko -crnogorska granica u SandŽaku

Uvek je bolje zajedno, ali...

Ima pitanja, zanimljivih i savršeno logičnih, sa kojima novinar ode na lice mesta... i tamo shvati da je smešan.

„Možete li da zamislite život sa graničnim prelazom?“, pitao sam meštane sela Draga, dok sam ispijao ljubazno ponuđenu „koka-kolu“. Zanimao me je odnos Bošnjaka prema crnogorskom referendumu, a i u Dragu sam došao s namerom da njihova kazivanja uporedim sa stavovima meštana Jablanice. Prvo selo nalazi se na teritoriji Srbije, u tutinskoj opštini, a drugo je u Crnoj Gori, u opštini Rožaje. U oba žive Bošnjaci.

Između njih samo je pola sata hoda preko zelene doline. A može i traktorom... Tako da sam ja postavio svoje savršeno logično pitanje.

„Pa mi godinama svakodnevno prelazimo granicu sa svojom državom i nemamo želju da se navikavamo na nešto drugo“, čude se radoznalosti gosta iz Beograda.

Mehov krš, kontrolni punkt srpskog MUP-a na izlazu prema Crnoj Gori, naime, već nekoliko godina smešten je nekih hiljadu metara pre granične linije, samo stotinak metara manje od odvajanja puta za Dragu, tako da stanovnici ovog mesta gde god da krenu, nailaze na policijsku kontrolu. Na onu Milovu svikli su, kao i svi ostali.

„Pet puta na dan da pređem, pet puta moram da se zaustavim ispred znaka ‘stop’ i da čekam da me pozove da priđem, da mu dam dokumenta, pa da izađem i da otvorim gepek... Aman, ljudi, kažem ponekad, pa znate me, i znate gde radim... ali uvek isto“, priča jedan od meštana.

A što se mogućeg odvajaja Crne Gore tiče, jednodušni su. Njihov stav formuliše Hilmi Čolaković, seoski imam: „Mi smo svi za zajedničku državu, ali onakvu u kojoj ćemo moći da ostvarimo svoja prava“.

Imam Čolaković oprezan je čovek i dugo proverava jesam li ovu njegovu rečenicu dobro zapamtio i zapisao. Pre toga, od meštana saznajem da u Dragoj radi osmogodišnja škola, u zgradi koja gotovo da ne zaslužuje da se tako zove. „Ako u Raškoj, u jednom malom selu, može da bude sazidana škola, što ne bi mogla i u našem, velikom?“, kaže, uz molbu da se ova njegova izjava ne politizuje. I još nabraja: nema fiksnih telefonskih veza, uopšte, a mobilni telefoni rade preko crnogorskih operatera. Nema autobuske veze sa trinaest kilometara udaljenim Tutinom, pa srednjoškolci do prvog prevoza pešače, i po kiši i snegu, pet kilometara... Pitam gde je najbliži lekar, i oni kažu: u Tutinu.

Meštane, opet, zanima, ko ima veće šanse da dobije prenose utakmica Svetskog prvenstva - „Pink“ ili RTS. „Šta bolje hvatate?“, pitam logično.

„Ništa“, odgovaraju u glas. „Oko tri odsto od 450 domova, oni na vrhovima brda, imaju kakav-takav signal RTS, a „Pink“ nikako... Gledamo samo crnogorske stanice.“ I dodaju: „A plaćamo javni servis Srbije“.

Ja bih opet o mogućoj crnogorskoj granici. Povod mi je činjenica da su rođačke veze sa stanovnicima Jablanice brojne i čvrste. Kako će, ako na referendumu...? Sležu ramenima, svikli na nevolje.

Šta im kažu Jablaničani, kako će glasati?

„I ovako i onako...“, odgovaraju zagonetno. Neko pomene put naprasno asfaltiran, drugi je čuo da je bilo mita... Imam Čolaković tihim glasom, ali energično, prekida takve priče: „Mi o tome ništa ne možemo da znamo. Kako god da glasaju, budite sigurni da će ta odluka za njih biti bolna.“ Meštani se uozbiljuju i klimaju glavama.

U Jablanici se smeju na pomen podmićivanja. „Neka Koštunica da 220 evra, i glasaćemo za zajedničku državu...“ A onda, i oni ozbiljni. Nedžad Murić kaže: „Niko nije delio pare. Ali jesu nam asfaltirali put, doveli vodu... Još samo da otvore fabrike. Ranije su dva radnička autobusa dolazila u selo, sada samo četvorica meštana rade u državnoj službi: dva policajca, učitelj četvorogodišnje škole i školski domar... A ostali? Ostali se bave poljoprivredom. Ovo je dobra zemlja, nikne sve što posadiš. Jedino što sneg dugo ostaje. Evo, tek sad je počelo da behara...“

Nikog nisam pitao kako će glasati u nedelju. Ni oni se nisu izjašnjavali. „Uvek je bolje zajedno...“, kažu, ali ostane da visi u vazduhu jedno „ali“.

A što se moguće nove granice tiče, biće kako bude. A i do sada je bilo...

„Ja sam se pre dve i po godine oženio iz Srbije“, kaže Nedžad Murić,“ i po našem običaju, žena je donela miraz. Na punktu mi zaračunali PDV 17 odsto, i još nešto... platio sam carinu 22 evra na sto evra.“

„Čiji policajci, srbijanski ili crnogorski?“

„Crnogorski“, smeje se.

Večeras će sa majkom krenuti u Beograd, na Onkološki institut. Ostaće u Srbiji nedelju dana.

„Šta će biti kad se vratim, i gde ću da se vratim?“, nastavlja da se osmehuje.



Izvor: Blic \ Momčilo Petrović

Referendum u Crnoj Gori

5 pitanja

1. Možete li da procenite kako će glasati vaši sugrađani?
2. Šta vaš grad dobija ili gubi ako državna zajednica SCG prestane da postoji?
3. Šta će eventualna suverenost Crne Gore promeniti u životu običnog čoveka?
4. Kakva će biti turistička sezona?
5. Čekate li goste iz Srbije?


Dejan Mandić, gradonačelnik Herceg Novog

Veze sa Srbijom su veoma jake

1. Kada je Herceg Novi u pitanju, onda su građani ovde većinom opredeljeni za opstanak zajedničke države. Svi dosadašnji izbori u Crnoj Gori svodili su se ne na ekonomske projekte, nego da pokažete kome bloku pripadate. Tako su svi dosadašnji izbori u Herceg Novom pokazali da je jedna ogromna većina opredeljena za taj projekat državne zajednice. Dosta Novljana živi i radi u Beogradu, odavde se uvek odlazilo na studije u Srbiju, a nisu se svi imali gde vratiti. Nema te porodice koja nema nekoga u Beogradu i sasvim je normalno da je ta veza jaka i emotivna i zato građani preferiraju tu opciju. U ovom momentu ima preko 600 studenata iz Herceg Novog u Srbiji i kada se sve ima na umu, logično je da će građani Herceg Novog dati podršku zajedničkoj državi. Istovremeno, primetan je i interes onih koji su glasali za drugu opciju da glasaju i da će glasati za opstanak državne zajednice.

2. Duži niz godina naši hotelski kapaciteti nisu spremni za visokostandardne goste, ne mogu da pruže visoku uslugu, tako da se naša turistička ponuda svodi na domaći smeštaj i domaćeg gosta, a to su uglavnom gosti iz Srbije. Ne bismo voleli da gosti iz Srbije koji imaju nekretnine u Herceg Novom počnu da ih prodaju, to bi bilo porazno. Ne bismo se više osećali kao grad u kome je prepoznatljiva tolerancija i otvorenost. To bi moglo da naruši imidž Herceg Novog. Mislim da u ovom trenutku nije pametno praviti od gotovog veresiju.

3. U materijalnom smislu ne mislim da nezavisna Crna Gora obezbeđuje bolji materijalni položaj bilo kom građaninu u Crnoj Gori i u Srbiji. Veće tržište pruža veće mogućnosti. To se posebno odnosi na onih nekoliko hiljada studenata koji studiraju u Srbiji, oni jednostavno ne mogu svi naći posao u Crnoj Gori. Sasvim je normalno da ostaju i da se zapošljavaju u Srbiji, kakav će sada njihov položaj biti, možemo samo nagađati.

4. Nadamo se da će turistička sezona biti kao i do sada, pogotovu što smo ove godine pred dugoročnim rešenjem vodosnabdevanja, tako da mogu da obećam svim gostima da problema sa vodom neće biti. Takođe se nadamo da referendumski proces neće uticati na dolazak gostiju.

5. Čekamo goste iz Srbije, oni su naši najčešći gosti.
   




Rajko Kuljača, gradonačelnik Budve

Ništa ne gubimo nestankom SCG

1. Ja sam pre svega operativac, a manje političar. Ipak, ceneći rad oba sadašnja bloka, smatram da će se sigurno u Budvi preći jedan dati procenat od 55 odsto za suverenu Crnu Goru. Moje su procene da će to biti oko 57-58 odsto. To cenim i po skupovima i po ljudima koji učestvuju u oba bloka, prema štabovima i liderima jednog i drugog bloka.

2. To je više pitanje za čitavu Crnu Goru, osnovni razlog i osnovna priča oko referenduma bi trebalo da bude ekonomski prosperitet. U bivšoj Jugoslaviji su svi učestvovali u tome da pomognu Crnoj Gori da preživi, smatramo da je došlo vreme da to sami radimo. Mislim da se radi pametno i na kvalitetan način i zaista ne vidim da nam iko treba da nas hrani. Budva ništa ne gubi nestankom zajedničke države, iz razloga što Srbiju smatram bratskom državom, najbližim narodom. Za dolazak iz Srbije u Crnu Goru trebaće samo lična karta. Moja je želja da Srbija i Crna Gora budu u još boljim odnosima nego danas i siguran sam da će za tri meseca biti lakše preći granicu nego danas ili pre dva meseca. Ja lično u Srbiji imam malo manje prijatelja, rođaka i kumova nego u Crnoj Gori.

3. Crna Gora sa 600.000 stanovnika ima sve ekonomske potencijale. Imamo more, turisti kažu jedno od najčistijih u Evropi. Imamo Skadarsko jezero, Zetu koja može da hrani čitavu Crnu Goru, imamo Kolašin i Žabljak koji je još za Evropu neotkriven, Taru... Ako to vlast na lokalnom i republičkom nivou iskoristi, a u to ne sumnjam, onda mora da ljudi žive dobro. Ovakav potencijal ako se iskoristi, onda ne može da se lošije živi nego u drugim republikama bivše Jugoslavije. Zatim dug prema inostranstvu je u Crnoj Gori oko 700 evra po glavi stanovnika, što je znatno manje nego u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj.

Ništa se neće promeniti u životu običnog čoveka, bar prema obećanjima.

4. Očekujem još bolju sezonu nego prošle godine. Mi u Crnoj Gori očekujemo pola miliona stranaca, takve su procene. Imamo samo u Bečićima dva nova hotela u koje je uloženo preko 110 miliona evra, hotel „Panorama“ i „Splendid“, uskoro će početi gradnja i trećeg koji će biti jedan od boljih na Mediteranu. Cene će biti mnogo niže nego u hotelima u Beogradu, gde odsedam. I treba nam što više pratećih sadržaja, potpisali smo predugovor sa jednom španskom firmom o mogućnostima gradnje parka. Gradićemo fudbalske terene prema Jazu. Pripremamo sa Amerikancima gradnju golf terena u Buljaricama, dolazili su menadžeri „Hilton hotela“ već dva puta, ozbiljno su zainteresovani, a to je investicija od blizu 700 miliona evra.

5. Očekujemo turiste i iz Srbije, koji su ovde najradije viđeni gosti i zbog govornog područja i zbog toga što su oni ranije, u srećna vremena, bili najbolji potrošači. Cene su ostale iste, ponuda je mnogo bolja. E sad, sigurno ima straha kod pojedinaca u Srbiji, ali moram biti iskren da jedan pravi Srbin i Srbijanac nije, koliko ja znam, dao nijednu lošu izjavu o Crnoj Gori, obično to rade Crnogorci ovde i Crnogorci gore. Smatram da je to sramota za genezu Crnogoraca. Iskreno, dosta smo se mi svađali preko vaših leđa.



Izvor: Blic \ Milenko Vasović

Санџак чува државу и Бошњаке

У Црној Гори никад нико није могао само двоје, да је одвоје од Србије и од Русије – поручио Матија Бећковић

ПОДГОРИЦА – Из више од 50.000 грла одјекивало је синоћ са Трга слободе у Подгорици на промотивном скупу Блока за заједничку државу Србије и Црне Горе – „Има нас више него довољно да кажемо – не, не, не...”

Предраг Булатовић, председник СНП-а је казао да је синоћни скуп „у историји Црне Горе највећи који је икада организован на овом тргу, а биће већи 21. маја када Црна Гора каже историјско – не”.

– Одговор „не“ значи да ће Црна Гора очувати завет њених предака и да ће одагнати творца подела и мржњи, зла и завада, глади и сиромаштва чији је потагониста црногорски режим и њен први човек, казао је Булатовић.

Испред Блока за заједничку државу говорили су Андрија Мандић, Предраг Поповић, др Ранко Кадић, а у име Групе за промене бивши министар полиције Андрија Јовићевић, те Чедомир Вукмановић, испред Покрета за Заједничку државу.

У име Бошњака Харун Хаџић је казао да га никада тако срдачно и топло није дочекала Подгорица као синоћ.

„И зар баш сада када смо научили да живимо заједно, неко хоће да нас раздваја, да нас завади. Раније су ми поставили зидове према Сарајеву, а сада хоће да ми одвоје Подгорицу и Београд, Бијело Поље и Пријепоље, моје Рожаје и Нови Пазар, а све је то земља наших дедова, да просто не знам где би ми било драже да живима” – поручио је Хаџић.

– Мој Санџак је фактор који спаја људе, спаја народе и нације, спаја Србију и Црну Гору и разбити Санџак значи разбити ову земљу, убацити кост раздора и посејати семе мржње. Али нећемо им дозволити јер смо први пут овако заједно заапочели тај велики ход ка слободи. Одлучили смо да учинимо нешто добро – да очувамо ову земљу, да нас они који после нас долазе по лепоме спомињу. Поручујем моме народу: ако Санџак не остане уједно и ако Бошњаци не буду уједно и уцело, бојим се, нестаће са ових простора. Али нека не забораве разбијачи душа, очуваћемо заједничу државу Србију и Црну Гору – то је света дужност свих нас – њених грађана. Јер драги грађани Црне Горе и драги моји Бошњаци, има нас довољно да 21. маја кажемо то огромно, људско – не, узвикнуо је Хаџић.

Став младих Црне Горе пренела је Ивана Ђуретић, докторант са Универзитета у Хардварду, рекавши да јој на стотине младих Црне Горе захваљује што уместо њих говори, јер они нису у прилици због страха за личну безбедност, поручивши да ће „народ Црне Горе сложно показати зубе овом режиму и ослободити младост Црне Горе”.

– У Црну Гору стиже слобода 21. маја, отворимо јој врата и у томе нас неће заплашити постојећа власт. Нас неколико хиљада студената из Црне Горе који студирају у Србији долазе да заједно кажемо не разбијачима наше државе – рекао је испред београдског удружења студената „Његош”, Марко Пекић.

Цафо Капетановић је рекао да је у Црној Гори било доста подела и свађа и зато се „привилегованом режиму неколицине људи и пљачкашкој приватизацији мора казати не“ .

– Дошао сам да вас поздравим у име Покрета - зна се којег, држављана - зна се чијих, који живе – зна се где, а има их – знате колико, а лишени су права гласа – зна се зашто, и то не појединачно као 1945, него масовно и ђутуре, као 2006. И никада, нико и ниђе, осим Црне Горе – чекао је неколико минута да каже ове речи академик Матија Бећковић, док је маса скандирала – Црна Гора и Србија, то је једна фамилија.

„Чули смо да је расписан неверендум или неферендум – знаћете ви боље, наставио је Бећковић, за одвајање Црне Горе од Србије, својих држављана или од обоје. Али ко оно беше рекао, ви сте боље запамтили, да у Црној Гори никад нико није могао само двоје, да је одвоје од Србије и од Русије. Браћа Невер и Нефер први су ризиковали откад памти ово камење да распише неверендум и неферендум и зато постану Ромул и Рем, њихове Црне Горе. Европска унија тражи да неверендум буде поштен, а неферендум – фер, подсетио је Бећковић. – Јер на невери и неферу не оснива се Црна Гора него сива и оф-шор зона. Рекли сте не дужду, не ћесару, не султану, не Дучеу, не Фиреру, реците не и Неверу и Неферу. Немања и Свети Сава Немањић кажу – не, Његош се одлучио за – њет, волео је русизме, Новица Церовић и Новак Рамов одлучили су се за – но, Никша и Никац за – никад. Нека у недељу и ваш коначан одговор буде - не и нека се „не“ упише у најславније дане историје Црне Горе, закључио је Бећковић.

На синоћном промотивном скупу униониста, присуствовали су бивши амбасадори Србије и Црне Горе, а у име њих је говорио амбасадор СЦГ у Руској Федерацији Данило Вуксановић, у име црногорске интелегенције проф. др Радојка Вукчевић, у име невладиних организација Драган Роксандић. Поред телеграма прослављених светских асова Предрага Перуничића и Жарка Паспаља, светски боксерски шампион Никола Сјеклоћа је саопштио да „када се бране боје своје државе срце се оставља на терену и зато – „не“ је одбрана наше државе“.

Своје „не“ исказали су и бројни професори подгоричког и београдског универзитета, академици, чланови свих организација окупљених у Блоку за заједничку државу, као и представници посланичких клубова у републичком и савезном парламенту.

Учесницима синоћног скупа у Подгорици телеграм подршке упутио је и председник београдског Покрета за очување државне заједнице академик Љубомир Тадић, који је због болести био спречен да дође у Подгорицу.

„Надам се да ће наше, као и ваше залагање да осујети нечасне намере садашњег узурпаторског режима у Црној Гори доживети пуни успех. Свим срцем и душом стојим на вашој страни у настојању да сачувамо нашу братску заједницу. То је завет наших великих предака владике Рада, Марка Миљанова, војводе Лазара Сочице, Јанка Вукотића, Пека Павловића и свих наших великана који су сав живот посветили јединству и очувању јединству и очувању братске заједнице Црне Горе и Србије. Само напред и без узмака – поручио је у телеграму Тадић.

Неколико сати пре почетка промотивног скупа јаке полицијска снаге блокирале су цели кварт око Трга слободе, док су специјалне јединице обезбеђивале зграду председника Републике и Скупштине Црне Горе. Пар сати пре и након скупа, стотине аутомобила са заставама крстарили су улицама Подгорице и млади одевени у мајице са натписом „Срце каже не“.


Izvor: Politika / Новица Ђурић

Мило лети, народ плаћа

Црногорски премијер за одлазак на митинге користио хеликоптер МУП-а, а закон забрањује употребу државних ресурса у кампањи

   

ПОДГОРИЦА – Представници унионистичког блока оптужили су премијера Мила Ђукановића да о трошку црногорске владе путује на промотивне скупове блока који се залаже за независност.

Лидер Народне странке Предраг Поповић за „Политику” је казао да је злоупотреба државних ресурса, попут хеликоптера Министарства унутрашњих послова Црне Горе којим је Ђукановић путовао на митинг у Рожајама, само „један у низу кршења референдумског закона”.

„Брутално кршење референдумског закона започела је Влада Црне Горе отвореним укључењем у референдумски процес, при чему је полиција главна логистика Ђукановићевог референдумског штаба. Наравно, сва ова и друга кршења Закона о референдуму су скопчана са буџетским издацима. Дакле, народ плаћа, а Мило лети”, закључио је Поповић.

„Политика” је у јучерашњем броју објавила фотографију на којој се види да је премијера после митинга у Рожајама чекао хеликоптер, који, како тврде у блоку који се залаже за заједничку државу Србије и Црне Горе, припада Министарству унутрашњих послова Црне Горе. Према речима униониста, премијер је користио хеликоптер и приликом одласка на митинге у Цетиње и у Тиват. Коришћење тих привилегија је, кажу, у супротности са Законом о референдуму.

Наиме, у тридесетом члану поменутог закона прецизирано је:

„У склопу референдумске кампање државни и општински функционери неће користити ресурсе који им стоје на располагању у циљу вршења њихових редовних званичних функција, као што су транспорт, комуникације, укључујући службене мобилне телефоне, итд. уколико то не буду захтевали специјални безбедносни прописи за високе државне функционере (пратња и блиска заштита)”.

И поред критика из унионистичког блока, „до сада нико није доставио званичну представку о злоупотреби коришћења државних ресурса или новца, ни унионисти ни суверенисти”, рекао је за „Политику” председник Одбора за финансирање референдумске кампање Александар Саша Дамјановић, представник униониста.

-----------------------------------------------------------

Вуковић: Не користимо авионе

Високи функционер Демократске партије социјалиста Црне Горе Миодраг Вуковић рекао је за наш лист да ће он и његова партија након 21. маја са новосаграђених аеродрома летети „најбржим средствима која ће нас довести до Брисела, а они који иду пешке нека науче да уђу у први градски аутобус”.

О коришћењу хеликоптера Ђукановића за промотивне скупове Вуковић нам је саопштио:

„Тврдим, уз пуну људску и сваку другу одговорност, да су то будалаштине и приче које треба да сугеришу како ми трошимо паре и државне капацитете. Прво су били сатови, па Мараш, па `Зета филм`, а сада хеликоптер, па ће и то, као и све пре тога, пасти у мртву Марицу. Ни Ђукановић, ни Маровић, ни Вујановић, ни ја не користимо авионе за промотивне скупове по Црној Гори. То нема везе”, рекао нам је Вуковић.


Izvor: Politika / Н. Ђурић

Četiri dana uoči referenduma reporter Glasa u Kosanici, kod Pljevalja, ispitivao javno mnjenje

Narod se lomi

Unionisti: Vidi sa Tadićem i Koštunicom, čim stigneš u Beograd da se ovo ovde pripoji Srbiji ako ovi izglasaju nezavisnost. Suverenisti: Niko nikoga ne pritiska, oni su imali više mitinga od nas

U Kosanici, selu između Pljevalja i Žabljaka, referendumska situacija načisto "šarena". I najjači ispitivači javnog mnjenja teško bi mogli da provale ko je za koga u Kosanici. Stranac o referendumskom raspoloženju meštana više zna pre ulaska u selo nego po izlasku.

Prostrana visoravan ispred sela juče ujutru bila je sasvim pusta. Jedva pored puta nađoh jednog od meštana. Stao i gleda gomilu smeća koju je neko bacio kraj puta.

- Gledaj, šta nam rade ovi Milovi! Oni sa smećem oće u Evropu - reče i odmah se otkri čiji je.
Osu paljbu po suverenistima.

- Ranije smo i brašno i mas dogonili iz Srbije. Sad Milo krmad kupuje u Holandiji. Eto ti naše vlade - stade da se krsti na putu.

Ime neće da kaže. Veli, jedan sin mu ima posao, neće da ima problema.

Rastasmo se. Samo što sedoh u kola, i krenuh, vidim u retrovizoru, trči za mnom i maše rukama.
- Vidi sa Tadićem i Koštunicom, čim stigneš u Beograd, da se ovo ovde pripoji Srbiji ako ovi izglasaju nezavisnost - stade kraj kola, jeda dođe daha i kaže mi mrtav ozbiljan.
Šta ću, velim mu - videću.

Nekoliko kilometara dalje, ispred kuće sede dvojica. Sve mi ispričaše o referendumskom raspoloženju u ovom kraju.
- Situacija je takva kakva je i ovo će se završiti kako će se završiti - kaže prvi.

- Referendum je zaj... stvar, znaš, narod se lomi. Jesi li ti znao da je 1960. i neke u Pljevljima bilo tek nekoliko procenata Srba, na Žabljaku 1976. nije bilo troje Srba. Posle devedesetih svi se tamo okrenuli, sad ako pobedi Milo, opet će se mnogi vratiti gde su i bili. Narod ti je velika kurva - kaže drugi.

Na seoskoj utrini zatekoh Vukojicu Damjanovića, čuva ovce. Prvi u Kosanici juče ujutru pristade da mi kaže kako se zove.

- Crna Gora i Srbija to je jedna familija - odrecitova čim na kolima ugleda beogradske tablice.
On će, nastavi - glasati kako će glasati. Do sada ga niko nije nagonio da glasa drugačije, a i da su ga nagonili, ne bi ga nagnali.

U idući ponedeljak, on će, još ispriča, čuvati ovce isto kao i juče, neće mu biti srcu lako ako ne bude onako kako on želi, ali - istrpeće...
U Kosanici zgrada pošte u centru sela sva išarana fluorescentnom bojom i porukama - "Da", "Milo", "Za Crnu Goru".

Najpre naleteh na jednog koji je za zajedničku državu. Stao, gleda u poštu, a od onih grafita, vidi se, uhvatila ga muka.
- Ajd što na zidu napisaše ono "da", nego što na vratima. Kad ulazim u poštu, moram nogom da udarim u "da" jer vrata ne mogu drugačije da otvorim - kaže.

- Da su mi na kuću stavili ono "da" i "Milo", lakše bi mi bilo, nego vak'o - na državnu ustanovu - stvori se kraj njega još jedan.

U centru sela malo ispred podneva gužva. Jedni šetaju tamo-amo kao da je pazarni dan, drugi sede u kafanama, jedni iznad puta, drugi pod putom.

Ispred pošte neki se okupili oko Voja Terzića. Pitaju ga šta bi on voleo da bude u idući ponedeljak. Vojo mudar i premudar.
- Volio bi da bidne ono što je bolje za narod - veli im.
Izbiše odnekud dve bakice. Narogušiše se na mene kad ih upitah za referendum.

- Ti mora da si Milov špijun čim se ovde raspituješ za referendum - veli mi prva.
- Šut ti! Možda nije - pokuša da me zaštiti druga.
- Šut ti! Znam ja njig - ne dade se bakica.
Moradoh da se legitimišem. Predadoh ličnu kartu i novinarsku ispravu prvoj bakici. Ona uze dokumenta, okrenu suncu, izmače od očiju, džaba.

- Ne vidim dobro, ali, ajde da ti vjerujem - pristade.
Onda osu po onima koji su protiv zajednice.
- Volim ja Crnu Goru, ali volim i Srbiju. Problem je što je onima drugima Albanija preča od Srbije, što više vole Albance od braće Srba - veli.

Pridruži im se još jedna drugarica.
- Onoj, znaš gore kod mene, prijetili neki da će joj uzeti penziju ako glasa protiv Mila - ispriča.
Sve tri se najediše na suvereniste.

Jedan mlađi meštanin sela odvoji me da nasamo pričamo.
- Ovde ti se, kaže, ne zna ko je za koga i ko je protiv koga, ne moš riječ progovoriti - šapnu mi na uvo kad smo se odmakli od ostalih.

Nekoliko dana, nastavi, nosio majicu na kojoj je pisalo "ne", posle odustao.
- Bogami se narod podijelio, kako nije, evo, ja sa stricom ne govorim zbog referenduma - kaže.
Oni koji su za Srbiju, veli, trpe pritiske. Milovi im ne daju drvo u šumi da odseku.

- Do onih koji su Milovi prave se putevi, nasipa zemlja, za nas nema ništa. Mi koji smo normalni, za zajednicu, sedimo u ove dve kafane ovde, iznad puta, Milovi sede pod putom u kafani. Eto ti kako smo se podijelili - reče mi još pa se vratismo u grupu.

Tamo, svi se složiše da Milovi u Kosanici od 250 glasača neće dobiti ni 50 glasova.
U kafani pod putem, kad pomenuh šta mi onaj "čoek" rekao, skočiše mi za oči.

- Nije istina da se dijelimo. U selu je mirno, nema zamjerki, mnogo mirnije no ranije kad je bilo vatanja za vratove, a ovi što su za zajednicu niko ih ne dira ni pritiska - rekoše mi u kafani.
- Šta oće, više su oni ovde imali promocija no mi - potegoše još jedan argument.

Tek posle na izlasku iz sela primetio sam u retrovizoru da na ulazu u Kosanicu na velikom bilbordu stoji Dejo i poziva sve u Kosanici da glasaju za evropsku Crnu Goru. Deja mi juče u Kosanici, shvatih, niko nije pomenuo.


Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto Zoran Šaponjić

Miting za SCG u Nikšiću

Vatromet zabranjen za "NE", odobren za "DA"

Na Trgu slobode u Nikšiću u ponedeljak uveče okupilo se više desetina hiljada ljudi na mitingu Bloka za zajedničku državu. Raspoloženu masu prvi je pozdravio student iz Beograda Andrija Bojanić, kome je, nedavno, kao i većini studenata iz Srbije, prećeno da će, ako izađe na referendum, biti ubijen. On je Nikšićanima poručio da se ne boje, jer vlast ne može sprečiti 10.000 studenata da dođu na referendum i onemoguće Mila "da napravi svoju ´čunga-lungaŞ državu".

Ulična rasveta, začudo, nije radila, a napon struje je bio toliko slab da su reflektori na bini škiljili. Lokalna samouprava Nikšića zabranila je Bloku za zajedničku državu da priredi veliki vatromet. Navodni razlog je bila slaba i oštećena krovna konstrukcija zgrade SO Nikšić. Dan ranije, baš sa te zgrade ispaljen je veliki vatromet, samo na skupu na nezavisnu.

Skup u Nikšiću prošao je bez većih incidenata, iako je za to bilo povoda. Naime, grupa mladića sa crnogorskim zastavama pokušala je da uleti u masu. Međutim, brzom intervencijom obezbeđenja skupa to je sprečeno. Dok su na bini govorili predstavnici Bloka za zajedničku državu, a kamere nekoliko televizija prenosile sve to, pojavio se čovek sa malom digitalnom kamerom koga su neki okupljeni prepoznale kao jednog od radnika DB-a i upozorile obezbeđenje na to. On je kulturno zamoljen da napusti Trg slobode, što je i učinio.


Izvor: Glas Javnosti \ N. M. džMalidžan

Duel lidera   
Podgorica -- Pred referendum o nezavisnosti, koji se održava za pet dana, na TV Crne Gore po prvi put su se suočili predstavnici dva bloka.

Milo Đukanović i Predrag Bulatović uputili su građanima potpuno suprotne poruke. Đukanović je, između ostalog, optužio predstavnike iz Srbije da tvrde kako imaju potpuno legitimne ciljeve, a to je zaštita Srba u Crnoj Gori. Đukanović je naveo i da su to stari tonovi, koji se čuju sa političkih adresa iz Beograda.

"Moja poruka je: molim vas, nemojte braniti Srbe u Crnoj Gori od Crne Gore, jer videli smo kako je završena vaša odbrana srpskih interesa u Hrvatskoj i u Bosni. Zato je moja sugestija da se napusti ta politika, u kojoj autentične interese države Srbije prema susedima ne definišu autentični interesi same Srbije, nego ih nažalost najčešće definišu interesi srpskih nacionalista iz država susednih Srbiji. Tako su devedesetih godina interese Srbije prema hrvatskoj definisali Rašković, Martić, Babić i drugi", rekao je Đukanović.

Predrag Bulatović optužio je Đukanovića da vodi antisrpsku politiku, ali je Bulatović rekao i da ne želi da se Srbija meša u unutrašnje stvari Crne Gore. "Ovo što priča vlada, usvajajući smešnu deklaraciju da bude sve isto nakon nezavisnosti Crne Gore, nema veze. Eventualnom nezavisnošću Crne Gore, članom 60 Ustavne povelje, sva prava međunarodnih institucija, počev od UN i dalje pripadaju Srbiji. Crna Gora mora da pređe određeni put, koliki ja ne znam, najmanje nekoliko meseci, a možda i duže, da bi postala član UN i dobila sva prava", kazao je Bulatović.

"Najružniju, najantisrpskiju priču pričaju lideri bloka za zajedničku državu", odgovorio je Đukanović, rekavši da se na mitinzima tog bloka priča kako crnogorske proizvode kupuje samo Srbija i da će, u slučaju nezavisnosti, Crna Gora ostati bez tog tržišta. "Nije Srbija deponija za navodno lošu robu", rekao je Đukanović. On je dodao da je "hegemonizam i paternalizam da se sa političkih adresa u Beogradu Crnoj Gori savjetuje šta je za nju najbolje".

Oba lidera su, takođe, rekla da su Crnogorci. Đukanović je kazao da je uvek bio Crnogorac "i imenom i prezimenom i nadimkom", a Bulatović takođe da se uvek izjašnjavao kao Crnogorac.

Đukanović je građane pozvao da 21. maja glasaju za samostalnu Crnu Goru, jer će, kako je rekao, samo tako moći da određuje kurs svoje budućnosti, a Bulatović da se izjasne za opstanak državne zajednice, u kojoj je, prema njegovim rečima, sadašnji status Crne Gore dobar.

Đukanović i Bulatović su u sučeljavanju na Televiziji Crne Gore ponovili različite stavove o više političkih pitanja - odnosu Crne Gore sa Srbijom posle referenduma, da li u Crnoj Gori ima "antisrpstva" i šta je to, kao i o prednostima suverene Crne Gore, odnosno državne zajednice sa Srbijom.


Bulatović je kazao da Crna Gora sada ima "sve atribute drzavnosti" i da treba da ih zadrži u državnoj zajednici. "Zato je avantura razbijati državnu zajednicu", kazao je Bulatović i ponovio ocene da je referendum 21. maja "izjašnjavanje za i protiv privatne države". Prema rečima Bulatovića, Crna Gora sada ima 90 odsto suverenosti i nema potrebe da se bilo šta menja. Đukanović se saglasio sa ocenom o 90 odsto suverenosti, ali je kazao da na referendumu to treba i formalizovati.

Komentarišući tvrdnju o "privatnoj državi", Đukanović je rekao da je to "floskula" i da je ta priča počela od onog trenutka kada je on (Đukanović) rekao da je Crna Gora ekonomski samostalna.

Prema rečima Đukanovića, za njega bi bilo "komfornije" da se zalagao za zajednicu, a pošto to nije učinio, sada mu njegova politika "samo donosi privatne probleme". "Privatna država znači da vi sve u Crnoj Gori kontrolišete i policijui sudstvo i, što je najvažnije, bogatstvo", uzvratio je Bulatović Đukanoviću. "To je apsolutna neistina", rekao je Đukanović.

On je ponovio ranije stavove da Crna Gora prema Srbiji neće uvoditi nikakve mere ograničenja za trgovinu, kretanje ljudi. "Za Srbiju nije dostojanstveno da pitanje svog državnog statusa rješava na osnovu referenduma u Crnoj Gori", rekao je premijer Crne Gore.

Bulatović je naveo da nije čuo za izjavu ministra za kapitalne investicije Srbije Velimira Ilića da Crna Gora, ako ostane u državnoj zajednici, mora da zna ko je jači i veći, ali da on smatra da "Crna Gora ne treba nikoga da sluša". Ako Crna Gora bude nezavisna, kazao je Bulatović, više ništa neće biti isto u odnosima sa Srbijom. "Kad bi tako bilo, onda ni referendum ne bio bio potreban", dodao je.

Đukanović je rekao da će Bulatoviću čestitati ako na referendumu pobedi opcija za državnu zajednicu, a Bulatović je na isto pitanje odgovorio "ja sam civilizovan čovjek".


Izvor: B92

   
Romi iz Crne Gore žele opstanak državne zajednice

BEOGRAD - Stranka Roma - Integracija - Republikanska partija iz Crne Gore podržava opstanak zajednice Srbije i Crne Gore. NJihovih 12.640 članova, rešilo je da podrži postojeću državu i zaokruži "ne" na referendumu.

- Broj Roma u Crnoj Gori razlikuje se od zvaničnih podataka koje je režim istakao 2003. godine. Romi su tada nelegalno upisivani kao Crnogorci. Oni su navikli da kupuju glasove Roma i manipulišu njima. Zvanična vlast nas ne doživljava kao ozbiljnog partnera, samo kao biračko telo - rekao je Vladan Stanojević, predsednik ove stranke.

On je dodao da manjine čine većinu stanovnika Crne Gore i da je opstanak zajednice geopolitički i geostrateški važan zbog rodbinskih, ekonomskih i bezbedonosnih veza.

- U ovoj republici trenutno živi 17.200 pripadnika romske nacionalnosti, a značajan je i broj Egipćana. NJihova nepismenost je preko 47 odsto, najveći broj nalazi se na ivici egzistencije. U boljem položaju, međutim, nisu ni školovani, kojima režim ne dozvoljava da dođu do boljih radnih mesta. U institucijama sistema nema zaposlenih pripadnika Roma - naglasio je Stanojević.

Petar Lađević, sekretar Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine, istakao je da su svi zakoni o pravima nacionalnih manjina od 2000. godine do sada donešeni na nivou državne zajednice. - Crnogorska vlast je suspendovala savezni Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina na svojoj teritoriji. Pre desetak dana usvojen je novi, koji je samo marketinški potez, a koji obezbeđuje manje prava manjinama - dodao je Lađević.

Predstavnici ove stranke naglašavaju da je važan svaki glas da bi očuvali državnu zajednicu. NJihovo biračko telo je, kažu, konstantno, a na glasanje će izaći skoro 100 odsto Roma. Ako se Crna Gora odvoji, oni planiraju da se bore za novi referendum koji će se održati nakon tri godine.


Izvor: Glas Javnosti \ D. Đ.

    
Rezultati u devet uveče

BEOGRAD - Čak i sada, nekoliko dana pred referendum, nemoguće je proceniti njegov ishod. Sve deluje kao svojevrsna igra na ivici cenzusa, a da li će referendum uspeti ili pasti zavisi od regularnosti njegovog procesa, kaže Marko Blagojević iz Cesida.

On je najavio da će Cesid uz saradnju sa partnerskom organizacijom Cemi iz Podgorice nadgledati referendum u Crnoj Gori 21. maja i da će posmatrače imati na približno svih 1.100 izbornih mesta i u Opštinskim referendumskim komisijama i Republičkoj referendumskoj komisiji.

- Pratićemo tok glasanja i utvrđivanje rezultata glasanja, a našu procenu odziva i ishoda referenduma iznećemo odmah posle zatvaranja biračkog mesta oko 21 sat - najavio je Blagojević, uz ogradu da će se iznošenje procene pomeriti za ponoć, ukoliko se ispostavi da je rezultat "nategnut".

Referendum u Crnoj Gori, osim domaćih, pratiće i oko 1.000 međunarodnih posmatrača od čega će iz Oebsa biti stotinak.


Izvor: Glas Javnosti \ B.R.