"Otac, majka i dete", Neue Zollhof, Dusseldorf - Frank O. Gehry

Velika zvezda svetske arhitektonske scene, američki arhitekta Frenk O. Geri (Frank Owen Gehry) vrlo je aktivan u Nemackoj.

Tornjevi u Dizeldorfu predstavljaju Gerijeve prve prave visokospratnice. Njegov najviši objekat te vrste, dvostuki cilindar "Ginger i Fred" na obali Vltave u Pragu, ne izdiže se znčajno iznad krovova gradskih kuća sa kraja devetnaestog veka.

Iako bi tako moglo izgledati na prvi pogled, Gerijevo delo nije hirovito, divlje i nepromišljeno. Pažljivijom anallizom načina razmišljanja, komunikacije sa okolinom, pronalaženja tehničkih rešenja u izvođenju, stiče se utisak da su arhitekti dizeldorfskih zgrada napravilli pomak u odnosu na sve što je do sada urađeno.

Njegova tri oblika naherenih blokova ("Otac, dete i majka") postavljeni su na takav način da otvoreni prostor prolazi između njih, omogućavajući pogled na luku i na Rajnu. Jedanaestospratnica je u terakot tonu. Njen brik kolorit je povezivanje sa lučkim skladištima. Beli, umirujući segment od trinaest spratova, najbliži gradskom jezgru i predstavlja omaž urbanom životu. Čelični, sjajni oklop niže, centralne zgrade odslikava njene susede.

Tri zgrade su dovoljno masivne da stoje svaka za sebe i osmatraju Rajnu. U isto vreme, njihove proporcije su takve da ne zanemaruju okolne zgrade sa druge strane puta; naprotiv, one sa njima stupaju u ironično ozbiljan dijalog. Pokazano je poštovanje prema okolnim ulicama, a umetničko rešenje prema naspramnoj konfuziji je razigrano. Propagira se standardizacija korišćenjem identičnih prozora, a u isto vreme je napuštena - jer, svaki prozor je različit. Napor koji je uložen u komplikovanost konstrukcije nestaje iza lakoće igre koja se odvija sa okolinom.

Fasade, - iskrivljene, zgužvane, naherene u svim pravcima, izdeljene su na ukupno 1600 prozorskih otvora. Svaki prozorski ram je jedinstven, zbog različitih preseka i različitih radijusa krivina - ugao prozorskog rama i zida u svakom pojedinačnom slučaju bio različit.

Naravno, bilo je moguće oblikovati zgradu pomoću noseće konstrukcije na koju bi se postavila laka zavesa-fasada, kao što je bilo urađeno na Gerijevom Gugenhajm muzeju (Guggenheim Museum) u Bilbaou.

Ali, naručioci su tražili jake, noseće zidove, a ne nešto "umotano u ogrtač".

U slučaju centralne zgrade otišlo se korak dalje: angažovani su stručnjaci da naprave šablone - drugim rečima "negative", po instrukcijama kompjutera. Ove tube su koriscene za izradu 355 različitih prefabrikovanih betonskih elemenata. Ne može biti većeg odstupanja od ortogonalne mreže od ovoga! CAD programima (computer aided design) kompjuterski je vođeno crtanje, a sa CAM (computer aided manufacture) kompjuterski je vođena izrada. Od sada, zgrade mogu biti krojene kao modeli automobila ili krila aviona.

Kada je ispunio zahteve nemačkih klijenata, Geri je trijumfalno objavio da je od sada sve moguće izvesti.

Nikada ranije arhitektura uopšteno nije bila više monotona nego što je danas, ali nikada ranije individuane kuće nisu bile kapricioznije. Postoji nešto sto ih povezuje.