Reči prošlosti


ja sam umoran od stvari koje niko ne vidi
ja sam bolestan od reči prošlosti
ali opet se vidi da osećam bol

iako nemam više sange da pokrenem se
još uvek kontrolišem svoje pokrete
i pitam se do kad ću moći to

u snu mi dolaze crne senke
ja takve senke nisam video
i opet pored mene one prolaze
a ja, ja to nisam hteo

ja volim samo sebe i nikoga više
okrutnom rukom moj pogled sve briše
ali ja više nisam svoj

i pogledaj u prošlost i videćeš me
u tom prokletom svetu kako borim se
al taj svet više nije moj

okrećem list žutog papira
uzimam olovku drhtavom rukom
šta da kaže čovek koji mora da bira
šta da kaže čovek koji se bori sa snom

Školska


moje ocene su sve same petice
mene vole i bake i sestrice
majka i otac stalno me hvale
profesori u školi me paze

ja sam najbolji i zato me vole
ja ne živim bez svoje škole
učim zato po celi dan
žurke pravim za rođendan

ja sam najbolji u školi
mene svaka cupi voli
ja sam najbolji u gradu
za zasluge ću dobit čokoladu

slušam Cecu i Draganu
a volim i ovu kompijutersku
izlazim samo vikendom
škola je moj drugi dom

svi u školi se na pale na mene
mene pitaju kad čas krene
na svakom testu glavni sam ja
jer moja je sigurnost najbolja

Ambis


sanjao sam kako plamen crta meki zid
u zidu glave gledaju ružni svet
sanjao sam gomile ljudi kako trče ludo
u očima njihovim vidi se red

sanjao sam da sam pao i da ne vidim sve
umro sam u pustinji daleko od svih
sanjao sam ptice u letu kako beže od nas
traže neki prostor miran i tih

sanajao sam da sam umro da više nisam živ
samo još jednom sanjam probaj da sanjaš i ti

sanjao sam da spavam u kolevci snova
daleko od tupih pogleda mržnje
sanjao sam da padam u duboki ambis
a nevidljive ruke za kosu me drže

Ti imaš ono što meni treba


sto koraka daleko od nje
stajao sam ja
razuzdan i lud okamenjen

zadovolji me na kraju svega
ponovo sam san
negde izmedju jave i sna

ti imaš ono što meni treba
ti imaš ono što mi treba sad

pet hiljada ljudi boji se slobode
smeješ se
ja to dobro znam

šta ti znači život
kad nema kraja
baci ga u more zaplivaj

Studentska


živim privatno imam gajbu zezam se po ceo dan
uveče upadam na ludu žuraju ili društvo dođe kod mene u stan
matorci šalju lovu meni a ja je trošim brzo i za tren
ljudi kako ovde vreme leti kad sam gudriran il sa drugarima pijem

po ceo dan zezanje i piće fax je više za nas mladiće
ponekad i devojke svrate ali boga mi žestoko se naplate
svaki dan ja idem u disko svaki dan ja padam nisko
svaki dan žurke su tu svaki dan ja pijem votku

a jednog dana rekoše meni nemaš uslov za drugu godinu
ne mogu da verujem šta uradih sebi počeh da učim da popunim prazninu
nema društva ni zezanja glava mi puca od učenja
smiri se malo dečko daj sve od sebe pusti društvo ono nije za tebe

Dečko sa rukama


znam dečka koji ima ruke
i dobro vozi kolica
ali svakog dana puca od muke
i briše suze sa lica

on bi hteo da trči malo
ali mu točkovi ne daju to
do trčanja mu je toliko stalo
da bi prohodati mogao on

on je dečko sa rukama
sa rukama

što želi toliko da trči
kada može da se vozi
kolicima ispred sebe da krči
sve što mu se nadje ma nozi

Wrong day to shine


u mračnoj ulici pod svetlom neona
dugo, dugo, sedeo sam ja
gledao u mrak prosuo noć
zašto tama gubi sjaj

prazne reči poslali smo nazad
na drugu obalu sive reke
da li će tu podići most
da vrate ono što ne želim

Wrong time to start to fight
wrong mud to drown and die
wrong sun to give us light

wrong world to pay the crime
wrong county to stay alive
wrong day to shine
to shine to shine

usne su zanemele sad umiru
reči su prazne
godine su gadne sad vidimo
da još samo mi smo tu

na ovom zidu blede slike
iz nekih davnih ratova
sad krećem nisam tu
odlazim iz ovih svetova

Oslobodi se


rođen u blatu krvarim od dosade
a ti još plačeš znači postoji nešto
nije lako u gradu izgubljenih duša
otkud sada ti čuvaj se znam da je teško

zauvek oslobodi se jer želeo bih da si tu
al svet je opasan dobro osećam

daj mi milost jer ja sam budućnost
grešnik koji želi da opstane
iz sve snage držim se za tebe
ali ostajem zbunjen i ošamućen

Le machina


opaka je to stvar koja radi na gorivo
vozim se a znam da sam davno sagoreo
palim zadnju cigaretu puštam muziku da teče
prelazim prugu u niskom letu palim svetla dolazi veče

opaka je to mašina moj život je u njoj
zamnom ostaje prašina od te snage obliva te znoj
zgazio sam putem slobode al od siline puko je motor
zaboravio sam da mu sipam vode sad moram da kupim novi traktor

Mnogo sam umoran


počelo je rano tog jutra
čujem zvono na vratima
ja spavam

zazvonio je i telefon
ma javio bi se tom
al ja spavam

a kao da nisam budam i da spavam

napolju buka i vriska
stalno nešto treska
a ja spavam

kraj radnog vremena
evo stiže zamena
ma ja spavam

a kao da nisam budan i da spavam

ti možeš otvoriti vrata ući unutra dok ja spavam
al nemoj pre jednog sata svi će biti tu al ja i dalje spavam

a kao da nisam budam i da spavam

kad čuješ neki šum uđi unutra ne stidi se
probudi moj um on je umoran i njemu spava se

a kao da nisam budan i da spavam