Među nama


Usne oči koža i na planinskom suncu
ti devojko imaš tako lepo lice
daću ti 10 saveta za celu ovu godinu
samo da ti šminka ne pokvari lice

I neka ovaj razgovor ostane među nama x4

Jasenko Aušvić


Jasenko je bio glavna faca kada se slavno vratio odande
a sad ga nema pojela maca ubijen u okršaju dve bande
Rođen je davne dvadeset i druge u nekom selu kod Zagreba
telo malo a noge duge podsećao je na tetreba
41-ve kad je počeo rat otišo je sa puškom u ruci
sa njim je pošao i stariji brat koji je radio kao stražar u luci
mnogo bitaka prošli su zajedno sve dok Jasenka nisu uhvatili
brat mu se tad pošteno zajebao pa su ga ustaše na kolac nabili

Jasenko je bio stara komunjara pa su ga poslali u logor Aušvic
al Jasenko poznata funjara tamo se ponašao kao pravi princ
Al nisu nemci isto što i srbi pa počeše odmah da ga muče
beše to na nekoj vrbi koju zapališe da bude vruće
I zakleo se tada njima Jasenko ako preživi pobiće ih sve
al beše on gadan napaljenko pa mu povadiše zube
Možda je hteo al nije mogo da se smiri pa poče jadan da skače
tad počeše da rade peškiri kuka on ko da ga bodu mačem

Al opameti se pa ućuta i sačeka da padne noć
pa nekako siđe sa drveta i u bekstvo da se poć
Uspeo je da izađe iz logora i stigao je skoro do granice
kad ga uhvati neka patrola i odvede ga do obližnje stanice
Tamo Jasenko ostade bez vida a uvo jedno su mu ostavili
jezik beše podesan da se kida pa su mu i njega otkinuli
I tek ga tada postiše da se vrati ali kako kada nezna kuda
pa da ne bi morao da pati oni mu ga fiknuše sa sve muda

I deportovaše ga u Beograd tu je dočekao kraj rata
kao invadid ili bogalj u stanu nekog advokata
Posle tri godine je izašao po prvi put da malo oseti dan
ali nije znao da ide kud pa je koristio beli štap
Pošto nije mogao da čuje a bio je i malo slep
nije čuo sirenu murije koja juri neki šlep
I on baš tada prelazio ulicu i kola ga malo kucnuše
nikada ne nađoše ubicu ni na grobu mu ime ne piše

Neću da umrem mlad


zapao sam duboko niko ne otvara vrata
kako da izađem ja iz rupe od živog blata
a nisam ni 13 napunio i život je predamnom tek
ugušiću se ovde ja propade mi ceo vek

ovo je stvarno čudna stvar živiš u rupi toj
osećam da sam star i da više nisam boy
na ovom zidu piše on će da visi
da li da ga brišem ali mlad više nisi

neću da umrem mlad
prašnjava slika neću biti ja

a kako da iskoristim deo koji nije loš
ja bih da proživim da proživim još
a već mi sanduke prave i parcele kopaju
čekaju dan da slave kad umrem u očaju

 Last act (Bedni svet)


rođen si u dobu disco, tehno, punka
keva ti je kurva ćale se ne skida sa šanka
godine su prošle od onoga dana
kad ti ubiše brata ispred tvoga stana
nisi znao šta da radiš kod koga da odeš
nisi imao nikog počeo si da kradeš
vremenom si dospeo na ono najgore
kokain, heroin, lsd i te fore

drugare si izgubio i stekao si nove
al to nisu oni koji ce za tebe da se bore
kokain i herion po ceo dan ti daju
i uvek su spremni muriji da te izdaju
najgore je to što si počeo da piješ
o sebi si odjednom prestao da brineš
utoku nosiš i nikog se ne bojiš
tebi je ostalo još samo sate da brojiš

počeo si i banke da kradeš
a pijanog ćaleta za šankom lažeš
pare sam zaradio na pošten način
prodavajući neki ljuti začin

a jednoga dana si sjebao samoga sebe
zvono, znači došli su po tebe
ulaze unutra prave frku i lom
lome i gaze sve u stanu tvom
u zatvoru si bio godine tri
kad si se vratio zaboravili te svi
a tebe nije briga nastavljaš po starom
i juriš stalno za prljavom parom

i jednoga dana u mračnoj ulici
čuju se samo tupi krici
ti ideš da vidiš, al klopka je to
kasno je za sve zavrsio si karijeru boy
a posle tebe doći će drugi
za tebe više niko neće čuti
a borio si se da zaradiš pare
al na takav način mogu samo fukare

nije tebi ležalo da budeš kriminalac
bolje da si postao neki intelektualac
ovako od tebe ništa ne ostaje
samo umrlica na drvetu stajaće

a ćale tvoj još je negde za šankom
a klinci u ulici truju se punkom
svet polako propada i odlazi
i svi će kao ćveće završiti u vazi
nema više spasa gotovo je sve
za tobom dolaze nove generacije
a murija ubija i hapsi mnoge
al ne može se ništa ovo je doba droge

svi ti manijaci će kad tad u zatvor
jer gudra je naš najveći okupator
zbog nje si i ti odlepio skroz
da te nisu smakli bacio bi se pod voz
u drugom životu probaj da budeš bolji
znam da je teško i da ti nije po volji
al probaj makar jednom u životu
da razmiliš i to u prvom skoku

tebe je čekao blistav sjaj
a vidi kakav ti je došao kraj
i zato pokušaj makar još jednom
da uspeš u ovom svetu bednom

Ljubavna stvar


na okolnom đubrištu čuje se lavež
psi laju ja čekam tebe
vetar zavija i dosadan je
ja se okrećem ko je jebe

čuju se kola i kočnice škripe
u očima video sam pesak tad
za zub mi je zapao ormar
ja urličem od bola sad

aaa kako izgleda
aaa nije svet okovan
aaa dal ima mrtvila
u tvom mozgu od čelika

čuje se zvuk helihoptera u noći
prezirem govna u vazduhu
oni što ih gaze sad će doći
da zgaze tebe na pločniku

odlazim polako i gubim ton
ja više nisam mlad kao pre
zašto se sve završilo?
zašto da jebem kurve?

Nezgodna pitanja


problemi su poželjni nastavlja se haos
nezgodna pitanja neoprezni odgovori
ujedinjenje tek počinje kruži drama
vladi su potrebni vreme i mir

još godinu dana čekanja
lanac se širi kruna ili glava
kažeš ti meni to ne valja
kažem ja tebi biće sranja

preskupa kletva koristan znak nade
nenaplativi krediti potapaju kompanije
osetljiva valuta to je uloga vlade
pozitivni trendovi nove mašine

Moj pas na vratima urliče


jednoga dana došao poštar na vrata
kaže za struju nije plaćena rata
sutra dolazi pandur da hapsi
kaže plati telefon i slobodan si

svaki mesec sve je gore i gore
al ja zbog toga neću imati more
kupio sam psa što urla i laje
ja ga opomenem al on ne staje

i zato dobro se pazi čoveče
to moj pas na vratima urliče

Odlazim


ostavljam te ovaj put i ne želim da znam
da li ćeš ti pronaći trag
a toliko sam puta plovio sam
ostavljen u sumrak nikom drag

i ono što sam rekao zaboravi sve
oči ne govore kad spavaš
a kapak kad otvoriš ma biće kasno već
ti možeš da misliš i da se nadaš

odlazim, ne, neću se vratiti
odlazim, koliko sam puta rekao, zbogom

i stigao sam konačno i sakrio sve
ono što volim i što čuvam
a ti si mi otela dragocene sne
sa tvoje strane vetar duva

Dok ne izađe na videlo


ova piksla je tako mala
i u njoj cigare stoje
pitanje je dal je to piksla il pepeljara
al znam da je žute boje

tu možeš sve da bacaš
da ne bi bacao po podu
isprazniš je kada je napuniš
a možeš i da sipaš vodu

cigare u njoj stalno gore
nekad se rano ugase
i u njoj cigare stoje
sve dok pepeo ne izađe na videlo

Promene 97


počelo je jutro neko izlazi iz zgrade
zalazi u podrum i odjednom pade
nema više snage da ustane i kaže
jebe mi se za državu koja ceo narod leže

murija i vojska su zauzeli vlast
pa sad nas civile gutaju uz slast
prodavnice su pune sad raznih stvari
al niko nema para i ko sad zato mari

al biće bolje za godinu dve
kad nam ovu vlast promene

seljaci i radnici po ceo dan rade
a plata nema i država nas krade
otpusnih listi sve više ima
ne radi niko ko platu prima

a šta će nama pare kad su tako male
platiš struju vodu i nema za cigare
država se pravi luda i stalno laže
pametan je narod koji ovo kaže

ako ima boga čuće i naš glas
tada ćemo i mi valjda videti spas
biće valjda bolje nego ovo sad
valjda više niko neće osećati glad

a dok ovo traje ti se malo skloni
i čekaj da sa vlasti siđu oni
a kada ono odu ti izađi iz skrovišta
bićeš valjda više nego niko i ništa