film Parfem :: Film ~ Pozoriste ~ Televizija

Žanr: triler
Trajanje: 100 min.
Premisa: Bazirano na bestseleru!
Glavne uloge:
Ben Višou (Ben Whishaw), Alan Rikman (Alan Rickman), Rejčel Herd-Vud (Rachel Hurd-Wood), Dastin Hofman (Dustin Hoffman)
Scenario:   Bernd Ajhinger (Bernd Eichinger), Endru Berkin (Andrew Birkin)
Režija:   Tom Tikver (Tom Tykwer)

SINOPSIS

1766. Gras, južna Francuska
Masa se okupila da prisustvuje kažnjavanju majstora za parfeme Žan-Batista Grenuila (Ben Višou). Rulja podivlja kada ga u okovima dovuku na balkon, glasno odobravajući izricanje smrtne presude.

22 godine ranije, Pariz
Majka (Birgit Minihmer) rađa Grenuila u smradu pariske riblje pijace najtoplijeg dana u godini. Pokušala je da sakrije neželjeno dete među ribljim iznutricama ispod stola za čišćenje ribe. Međutim, dete je, kao iz inata, počelo jako da vrišti i spasli su ga prolaznici. Majku su uhvatili i optužili je da je pokušala da ubije sopstveno dete.

Grenuil je proveo svoje prve godine u sirotištu madam Gajar (Šin Tomas). Druga deca znaju da kod tog deteta postoji nešto čudno i pokušavaju da ga udave već prve večeri. Međutim, madam Gajar ne želi da ostane bez prihoda koji prima zbog smeštaja siročeta i spasava ga. Do treće godine, iako ne zna ni da govori ni da hoda, Grenuil poseduje izuzetno čulo mirisa. On puzi po sirotištu učeći da kroz mirise upoznaje svet oko sebe.

Grad prestaje da plaća madam Gajar za brigu o dečaku kada on napuni 13 godina. Za deset franaka ona prodaje sada trinaestogodišnjeg Grenuila Grimalu (Sem Daglas), koji prerađuje kožu. Rad u kožari ispunjenoj smrdljivim nitratima i trulim kožama veoma je rizičan, ali dečak preživljava paklene uslove i izrasta u snažnog mladića.

Prilikom Grenuilove prve posete Parizu, u vrtlogu gradskih mirisa, vetar nosi najizuzetniju aromu koju je on ikada osetio. Opčinjen mirisom, on ga prati kroz mesečinom osvetljene ulice i sokake do njegovog izvora, prelepe zrele devojke (Kerolin Herfurt). Ona oseti iznenadnu jezu u vazduhu. Kada se okrenula, ugledala je Grenuila kako gleda u nju. Samo što je htela da vrisne, Grenuil joj je zapušio usta rukom i odvukao je u senku kako bi izbegli par koji je prolazio. Iz mraka ih je gledao kako se ljube, dok se devojka borila za vazduh.

Najzad je par skrenuo iza ugla, a Grenuil je oslobodio devojku i shvatio da ju je ubio. Očajnički pokušava da uhvati njen miris, da ga ispije, da ga uhvati u šake kao da je tečan. Ipak, njen neodoljivi miris bledi dok život napušta njeno telo a Grenuil je ispunjen osećajem gubitka zbog njene iščezle arome. Njegovo životno delo postaće potraga za tom aromom.

Ubrzo postaje šegrt kod parfemiste Baldinija (Dastin Hofman), čoveka čiji posao propada i koji očajnički traži novi neodoljivi miris. Grenuil brzo pokazuje snalažljivost u kreiranju novih savršenih mirisa koji će povratiti Baldinijevu reputaciju. Zauzvrat on traži od starog majstora da ga pouči veštini sakupljanja i očuvanja mirisa. Kada sazna da miris živog bića ne može da se destiluje i izdvoji, Grenuil skoro umire od razočaranja. Baldini mu kaže da je jedino mesto na kome se koristi tajanstveni metod pod nazivom enfleuraž (izdvajanje esencije iz cveta) grad Gras. Tamo može naći ono što traži.

Grenuil odmah odlazi u Gras. Na putu, u pećini Centralnog masiva, otkriva da on sam nema nikakav miris, kao da ne postoji. To saznanje ga duboko potresa i on odlučuje da za sebe stvori neodoljivi miris.

Na putu u Gras mimoilazi se s kočijom u kojoj se vozi Lora (Rejčel Herd-Vud), prelepa ćerka jednog trgovca. Grenuil miriše vazduh. Evo ga ponovo, taj fatalno divni miris na koji je naišao samo jednom do tada, miris koji mora posedovati.

U narednim nedeljama ginu mlade, izuzetno lepe devojke. Trgovac Ričis (Alan Rikman) je jedini koji sumnja da je zločinac opsednuti kolekcionar lepote. Prvo stradaju seljanke – pastirica, prodavačica almunova, mlekarica – ali kada su ubijene bliznakinje, ćerke njegovog prijatelja Talijena (Karlos Rajg) i pronađene gole, obrijanih glava, Ričis počinje da strahuje za svoju ćerku Loru.

Dosad je pronađeno 12 ubijenih devojaka. Grenuil otvara ormarić i posmatra 12 staklenih flašica u kojima se nalazi po nekoliko kapi ulja boje ćilibara. Nedostaje mu samo jedan miris da kompletira svoj parfem.

Panika raste dok stanovnici zaključavaju svoja vrata i prozore. Uhvaćen je ubica, ali Ričis sumnja da vlast ima pogrešnog čoveka. Preko noći beži sa svojom ćerkom i odvodi je na sigurno u mračnu gostionicu na moru. Međutim, Grenuil je pratio Lorin miris čak do Mediterana. Sledećeg jutra, kada je Ričis našao telo svoje ćerke, golo i s ošišanim loknama, pao je u očaj.

Grenuil je kleknuo pored male vatre, gde je pripremio svoju opremu. Poslednja kap ulja kanula je iz posude za destilaciju u flašicu. Pomešao je to ulje s preostalih 12. Mirisao je vazduh u svim pravcima. Osetivši opasnost, sakrio je bočicu parfema u džep. Bio je okružen vojnicima i odveden u zatvor. Kada je prebačen u Gras, priznao je svoje zločine, ali je ćutao o motivima.

Velika masa okupila se na glavnom trgu u Grasu na dan pogubljenja, a Grenuil je tajno uspeo da sipa nekoliko kapi parfema na svoj članak...

O FILMU

Popularni triler o genijalnom ubici i parfemisti Žan-Batistu Grenuilu prvi put je objavljen u Švajcarskoj početkom 1985. Autor - Patrik Ziskind, rođen 1949. u blizini Minhena, postao je međunarodna senzacija. Roman je prodat u preko 12 miliona primeraka širom sveta i preveden je na 42 jezika, a postoji čak i izdanje na latinskom.

Dvadeset godina posle prvog objavljivanja, "Parfem" ne prestaje da opčinjava. Proučavaju ga na univerzitetima širom sveta, u svim disciplinama kojima se bavi, a to su psihologija, istorija, kriminologija, prava i, naravno, književnost. "Parfem" je najuspešniji roman na nemačkom jeziku od romana "Na zapadu ništa ovo" Eriha Marije Remarka.

Producent Bernd Ajhinger pročitao je roman kada je prvi put objavljen - 1985. Odmah se obratio svom prijatelju, autoru Patriku Ziskindu, da bi obezbedio filmska prava. "To je jedinstvena priča, moćna u toliko nivoa. Osetio sam da bi to bio izuzetan film." Međutim, Ziskind nije bio zainteresovan. Knjiga je ostala na listi želja mnogih uglednih reditelja, ali je Ziskind odbijao svaku ponudu. To njegovo odbijanje da proda prava postalo je legenda.

Sredinom devedesetih povučeni pisac (u Nemačkoj su ga poredili sa Selindžerom) napisao je duhoviti scenario pod nazivom "Rosini", koji je režirao Ajhingerov dugogodišnji prijatelj Helmut Ditl. Scenario govori o autoru bestselera (koji godinama nije viđen u javnosti), reditelju koji želi da snimi adaptaciju i velikom producentu koji želi da otkupi prava. Iako je bilo očigledno da tri glavna lika predstavljaju Ziskinda, Ditla i Ajhingera, nemačka javnost je bila uzbuđena izazovom otkrivanja ko je ko među ostalim likovima. Nažalost, to je bilo najdalje gde je Ziskind otišao u davanju dozvole za adaptiranje "Parfema" za veliki ekran.

Konačno, 15 godina posle prvog pokušaja, Ajhinger je osetio da bi mogao da bude pravi trenutak. "Moj entuzijazam se nije smanjio; i dalje sam verovao u projekat, pokušao sam ponovo i dogovorili smo se." Ajhinger je odmah počeo da piše prvu verziju scenarija. "Nijedan ozbiljan producent ne bi pokušao da kupi prava na tako složen materijal a da nema viziju kako će ga adaptirati. Moja prva ponuda Patriku bila je kada je roman prvi put objavljen na nemačkom. Živeo sam sa svojom vizijom filma sve te godine. Pisanje je usledilo bez ikakvih problema."

I sam priznati scenarista, Ajhinger je napisao scenario svog, za Oskara nominovanog, filma "Hitler: poslednji dani". Odabrao je Endrua Berkina da mu pomogne da svoju viziju "Parfema" ostvari na engleskom jeziku. Berkin je bio jedan od scenarista Ajhingerove filmske verzije "Imena ruže", a Ajhinger je bio producent Berkinovih filmova "So na našoj koži" i "Cementni vrt". Kada im se 2003. priključio Tom Tikver kao reditelj, njih trojica počeli su da rade kao tim. Sledeće dve godine nastavili su rad na adaptaciji.

Producent Ajhinger poznat je po tome što uzima težak materijal i adaptira ga za veliki ekran. "Ime ruže" su mnogi smatrali nemogućim za adaptaciju. Ajhingerova filmska verzija oborila je rekorde gledanosti širom sveta. Na najočiglednije pitanje, kako filmski prikazati Grenuilov olfaktivni genije, on odgovara: "Ne možete čulo mirisa učiniti vizuelno pristupačnim na filmu. Ni knjiga nema mirisa. Ziskindov dar je u njegovoj sposobnosti da jezikom omogući čitaocima da iskuse Grenuilov svet, koji on otkriva isključivo kroz čulo mirisa. Učinili smo isto s drugim jezikom, sačinjenim od zvuka, muzike, dijaloga i slike.

Zapravo, za Ajhingera je veći izazov bilo učiniti da glavni lik bude razumljiv. "Pošto Grenuil malo priča, nismo bili u mogućnosti da mu dozvolimo uobičajeni samootkrivajući dijalog, kakav bi imao običan lik. Morali smo da nađemo netradicionalne načine da otkrijemo ko je on. On je perfekcionista, opsednut stvaranjem najjačeg ljubavnog napitka, takoreći; mirisa koji bi doneo svom vlasniku ljubav i dodvoravanje drugih. Oslanjanje filma na lik poput Grenuila remeti svako pravilo u pravilniku scenarista. On nema koncept pripadanja ljudskoj rasi. Amoralan je. Dakle, nije pitanje da li ćemo se identifikovati s njim, već da li ćemo razumeti njegove motive. Trebalo je napisati lik tako da publika postane fascinirana njegovom opsesijom. Ako razumete njegovu opsesiju, ušli ste u lik i u film. Ovo mi je bilo daleko bitnije nego pitanje kako predstaviti mirise korišćenjem filmskog jezika."

O REŽISERU

Tom Tikver (reditelj i koscenarista)
Mladi filmski entuzijasta napravio je svoje prve super-8 filmove sa 11 godina. Od 1980. radio je kao kinooperater u bioskopima sa specijalnim programom. Posle dva kratka filma, "Zato" (1990) i "Epilog" (1992), 1993. uradio je svoj prvi atraktivni film - "Smrtonosna Marija". Godine 1994. Tikver je osnovao produkcijsku kompaniju "X Filme Creative Pool" sa Stefanom Arndtom, Volfgangom Bekerom i Denijem Levijem. Film "Trči, Lola, trči" doneo mu je pažnju internacionalne publike 1998.

Uprkos tome što je mnogo reditelja sa A-liste želelo da režira "Parfem", Ajhinger je zaključio da nije lako naći pravog. "To nije bilo lako zato što ovo nije žanrovski film. U prošlosti ne postoji film koji bismo mogli da uporedimo s ovim. Međutim, kada je Tom postao slobodan, odluka je bila laka. On ima dve osnovne prednosti: umetnik je koji u filmove unosi inovacije i drsku snagu, koja je u isto vreme popularna u pravljenju filmova."

O GLUMCIMA

Ben Višou (Žan-Batist Grenuil)
Ben Višou se školovao u Kraljevskoj akademiji za dramske umetnosti. Prethodno je u školi drame igrao važne pomoćne uloge u dva filma, ROV (režija Vilijam Bod) i "Mauvaise passe" (režija Mišel Blan). Takođe, igrao je naslovnu ulogu u filmu "Moj brat Tom" (režija Dom Rodero). Kada je diplomirao, pojavio se u "Trajnoj ljubavi", filmu Rodžera Majkla, i "Kolač s barutom" ("Layer cake"), novijem filmu Metjua Vona. Godine 2003. glumio je u komičnoj drami "The booze cruise". Producent "Parfema" Bernd Ajhinger i reditelj Tom Tikver otkrili su Benov talenat zahvaljujući njegovim nastupima na Vest endu. Novembra 2004. snimio je film "Stoned", u kojem je glumio Kita Ričardsa iz benda "Roling stons". Godine 2006. udružio se s rediteljem Pavelom Pavlikovskim i snimio film "Obuzdavanje zveri".

Dastin Hofman (Đuzepe Baldini)
Naprasno je osvojio svet svojom za Oskara nominovanom ulogom Bendžamina Bredoka u filmu "Diplomac" iz 1967. Od tada je bio nominovan za još šest Oskara za svoje izvrsne uloge u filmovima "Ponoćni kauboj", "Leni", "Tutsi" i "Ratom protiv istine". Dobio je Oskare za filmove "Kramer protiv Kramera" 1979. i "Kišni čovek" 1988.

Karijeru je započeo na njujorškoj sceni van Brodveja. Tu ga je primetio Majk Nikols. Posle "Diplomca", nastavio je da pruža nezaboravne uloge u filmovima, među kojima su: "Mali veliki čovek", "Psi od slame", "Leptir", "Svi predsednikovi ljudi", "Maratonac" i "Agata". Godine 1984. vratio se pozorištu kao Vili Loman u brodvejskoj verziji drame "Smrt trgovačkog putnika", koju je i producirao. Uloga mu je donela nagradu za najboljeg glumca, a filmska verzija nagradu Emi. Vratio se velikom ekranu ulogama u različitim filmovima kao što su: "Ištar", "Dik Trejsi", "Bili Batgejt", "Kuka", "Epidemija", "Osvetnici", "Poludeli grad", "U potrazi za Nedođijom" i "Upoznajte Fokerove". Producirao je film "Šetnja po mesecu" s Dajanom Lejn, Vigom Mortensenom i Livom Šrajberom i bio izvršni producent filma "Đavolova računica", koji je osvojio dve nagrade Emi.

Alan Rikman (Ričis, trgovac)
Jedan od razloga za radost producenta Bernda Ajhingera prilikom snimanja "Parfema" je to što je najzad imao ulogu koju bi mogao da ponudi Alanu Rikmanu. "On je neverovatan. Uvek sam fasciniran njegovim radom. On donosi Ričisu inteligenciju, što je važno za ulogu, jer je Ričis jedini lik koji je dovoljno pametan da razume zbog čega su se dešavala ubistva i šta je ubica hteo." Alan Rikman, jedan od najvažnijih britanskih filmskih, televizijskih i pozorišnih glumaca, počinje svoje školovanje na Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti. Kada je diplomirao, priključio se Kraljevskoj Šekspirovoj trupi i 1985. igrao ulogu vikonta de Valmonta u "Opasnim vezama", što mu je donelo nominaciju za nagradu Toni.

Producent Džoel Silver primetio ga je kao Valmonta i ponudio mu ulogu teroriste Hansa Grubera uz Brusa Vilisa u filmu "Umri muški". Ubrzo nakon toga igrao je u dragulju Entonija Mingele - "Truly, madly, deeply". Godine 1991. dolazi "Robin Hud: princ lopova" s Kevinom Kostnerom i Rikmanova nezaboravna uloga šerifa od Notingema, koja mu je donela zasluženu nagradu Bafta.

U filmu Anga Lija "Razum i osećajnost" igrao je 1995. Sledeće pojavljivanje mu je bilo u televizijskom filmu "Raspućin", kada je dobio nagrade Emi i Zlatni globus za ulogu ludog monaha. Rikman se onda okrenuo komediji i igrao u filmu Kevina Smita "Dogma" i filmu Dina Parisota "Galaxy quest". U skorije vreme glumio je u filmovima "U stvari ljubav" Ričarda Kertisa i "Nešto što je Bog napravio" uz Mosa Defa. Rikman se pojavljuje i kao profesor Snejp u filmovima o Hariju Poteru. Ove godine pojaviće se i "Nobelov sin" s Meri Stinbergen, Bilom Pulmenom i Denijem de Vitom, kao i "Snežni kolač", u kojem Rikman glumi sa Sigorni Viver i koji je prikazan prve večeri Berlinskog filmskog festivala 2006.

Rejčel Herd-Vud (Lora)
Na sceni se pojavila već sa sedam godina. Ambiciozna mlada glumica prvi put je predstavljena publici kao Vendi u filmu Pi Džej Hogana "Petar Pan" (2003). Glumi uporedo s holivudskim veteranima Sisi Spejsek i Donaldom Saderlandom u trileru "Američko prokletstvo", koji će se pojaviti 2006. Nedavno se pojavila u ulozi Imodžen u britanskom TV filmu "Šerlok Holms i slučaj svilene čarape" (u režiji Simona Selana Džounsa) uz Ruperta Evereta i Ijana Harta. Uloga Lore u filmskoj adaptaciji svetskog bestselera "Parfem" joj je najveći izazov u dosadašnjoj karijeri.

Izvor: Krstarica