KUŠNER NE ZNA ZA OPTUŽBE PROTIV TAČIJA


PARIZ , 8. aprila (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner izjavio je danas da, "koliko on zna", protiv premijera Kosova Hašima Tačija nikada nije bilo optužbi za umešanost u trgovinu organima kosovskih Srba, kako u svojoj knjizi navodi bivši tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte.

"Nisam pročitao knjigu, ali znam koliko je Del Ponte solidna ličnost. Ne znam za Tačija, ali on se nikada nije borio, nikada nije nosio uniformu", rekao je Kušner na konferenciji za štampu u Parizu.

Šef francuske diplomatije, koji je od 1999. do 2001. godine bio na čelu UNMIK-a, dodao je da su "postojale sumnje za jedan broj prijatelja Hašima Tačija, ali da se one nisu završile presudom".

Isto je bilo i sa bivšim premijerom i komandantom Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Ramušem Haradinajom, "tokom njegovog kratkog boravka u Tribunalu u Hagu", koga je "oslobodio krivice isti sud u kome je Del Ponte bila glavni tužilac", rekao je Kušner.

Prema njegovim rečima, "najmanje što možemo da kažemo je da je to kontroverzno".

"Prema onome što znam nikada nije bilo optužbi (protiv Hašima Tačija), mada me možda sećanje vara", ponovio je šef francuske diplomatije.

U knjizi bivšeg glavnog tužioca Haškog tribunala, sada švajcarskog ambasadora u Argentini, u delovima koje su preneli francuski mediji navodi se da je Tači osumnjičen da je učestvovao u trgovini organima Srba koje je otela OVK i prebacila na sever Albanije, gde su ovi zločini izvršeni.

RUSI INICIRAJU ISTRAGU O NAVODIMA DEL PONTEOVE NA ZASEDANJU


MOSKVA , 12. aprila (Tanjug) - Ruska delegacija će na prolećnom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PŠE), koje počinje u ponedeljak 14. aprila, pokrenuti pitanje istrage činjenica opisanih u knjizi bivšeg glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte "Lov: Ja i ratni zločinci".

"Smatramo da PŠE, kada Tribunal ćuti, treba da uzme situaciju pod sopstvenu kontrolu, uz uzimanje u obzir činjenica koje se navode u knjizi Karle del Ponte", rekao je ruskoj novinskoj agenciji RIA Novosti šef delegacije iz Moskve Konstantin Kosačov.

Kosačov je rekao da će ruska delegacija u okviru sednice prikupljati neophodan broj potpisa i zvanično uneti inicijativu u Sekretarijat PŠE.

Izražavajući nadu da će inicijativa Rusije biti podržana, Kosačov je dodao da PŠE ima iskustva u sprovođenja sličnih istraga, budući da je ispitivala i temu tajnih zatvora američke obaveštajne agencije (CIA) u zemljama na istoku Evrope.

U knjizi Del Ponteova piše da su ekstremisti iz "Oslobodilačke vojske kosova" (OVK) 1999. oteli više od 300 žitelja srpskih enklava na Kosovu i Metohiji, kao i žena iz Albanije, Rusije i drugih zemalja i odveli ih na sever Albanije, gde su u ilegalnoj laboratoriji izvadili iz njih organe radi prodaje na crnom tržištu, piše ruska agencija.

RIA Novosti je dobila potvrdu da je u kancelariju glavnog tužioca Serža Bramerca stigao zvaničan zahtev Rusije za odgovor da li Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu poseduje informacije o zločinima protiv Srba koje se u knjizi pominju i šta je preduzeto da one budu istražene.

"Dobili smo zahtev i on se sada razmatra", rekla je agenciji portparol glavnog tužioca Haškog tribunala Olga Kavran, dodajući da odgovor kancelarije tužioca neće biti javan.

Kavranova je, istovremeno, odbila da komentariše tekstove u medijima o navodima iz knjige Del Ponteove sa informacijom o stotinama Srba, otetim i ubijenim na Kosmetu radi prodaje njihovih organa klinikama na Zapadu.

Rusija je 8. aprila saopštila da se zvanično obratila Tribunalu sa tim pitanjem, a u komentaru povodom izveštaja medija da je Ssvajcarska zabranila Del Ponteovoj da učestvuje u promociji njene knjige u Milanu, saopšteno je da "Moskva pažljivo prati" kako se razvijaju događaji oko tih memoara.

U saopštenju Ministarstva inostranih poslova ističe se da "šokiraju činjenice koje su se pojavile u javnosti o zverskim zločinima protiv mirnog srpskog stanovništva, koje su počinilil ekstremisti Oslobodilačke vojske Kosova pod parolom 'borbe za nezavisnost'".

Ne čudi, istakla je zvanična Moskva, što se takva otkrića Del Ponteove ne uklapaju u scenario "niza država" kojim se vrši propaganda o kosovskim Albancima kao "velikomučenicima" i, na toj osnovi, ozvaničenja jedniostrano proglašene kosovske "nezavisnosti".

Postoji želja da bude ublažen ođek činjenica koje "otkrivaju kriminalnu predistoriju protivpravne suverenizacije Kosova", navedeno je dalje.

Del Ponteova je bila od avgusta 1999. do decembra 2007. glavni tužilac Haškog tribunala, a od januara ove godine je ambasador Švajcarske u Argentini.

RIA Novosti navela je da su u knjizi sadržane i optužbe na račun bivših komandira OVK, sadašnjeg i bivšeg kosovskog premijera, Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja

Tribunal u Hagu je 3. aprila oslobodio Haradinaja optužbi za ratne zločine, uključujući silovanja, ubistva, zlostavljanja i nelegalna zatvaranja.

Za tu presudu Rusija smatra da stavlja pod sumnju objektivnost i nepristrasnost Tribunala i da su sve očigledniji dvostruki standardi u njegovom pristupu strana u konfliktima na teritoriji bivše Jugoslavije.

"DEJLI TELEGRAF" I "GARDIJAN" O KNJIZI KARLE DEL PONTE


LONDON , 12. aprila (Tanjug) - Londonski dnevnik "Gardijan" objavio je danas da bivša glavna tužiteljka haškog Tribunala Karla del Ponte tvrdi kako se njene optužbe o zloupotrebi Srba zarobljenih na Kosovu i Metohiji za trgovinu organima, zasnivaju na kredibilnim izveštajima i svedocima.

"Gardijan je posle "Dejli telegrafa" drugi britanski dnevnik koji u roku od dva dana objavljuje članak o nedavno obajvljenoj knjizi del Ponte "Lov: Ja i ratni zločinci", pri čemu oba najviše komentarišu deo o zloupotrebi srpskih zarobljenika za trgovinu organima.

Listovi izdvajaju tvrdnje koje je del Ponteova iznela u knjizi da su albanski gerilci tokom sukoba na Kosmetu 1999. prebacili oko 300 Srba zarobljenika, uglavnom mlađih muškaraca, u mesto Burel, na severu Albanije, gde su ih ubili, a njihove organe prodali u inostranstvu, koristeći pri tome tiranski aerodrom.

"Gardijan" piše da je knjiga del Ponte pojačala tenzije između Srbije i Kosova, ionako snažne posle jednostranog proglašavanja nezavisnosti pokrajine.

Među svedocima čije je izjave prikupila Del Ponteova, nabrajaju se neimenovani Albanac koji je prevozio organe do aerodroma kod Tirane, te grupa novinara, čiji identitet takođe nije otkriven, koji su istraživali ove tvrdnje

Po trim novinarima, zarobljenicima je prvo vađen jedan bubreg, pa zatim i ostali organi, da bi na kraju umrli.

U knjizi se navodi da su zatvorenici bili svesni kakva ih sudbina čeka i da su, užasnuti, tražili da ih odmah ubiju, dodaje "Gardijan".

Novinari su o svom otkriću obavestili misiju Ujedinjenih nacija na Kosmetu i prosledili informacije haškom Tribunalu.

Čak Sudetić, američki novinar hrvatskog porekla, koautor knjige del Ponteove i bivši zvaničnik Tribunala, je to potvrdio

Po Sudetiću, jedan ugledni novinar sa dugogodišnjim iskustvom u regionu prosledio kredibilne izveštaje o otmicama i o uzimanju organa.

Drugi izvori su tvrdili da su organi uzeti od zarobljenika slati u Istanbul gde su bili presađivani bogatim Arapima, naveo je Gardijan.

Burel, grad od 60.000 stanovnika, nalazi se u blizini zone koju je tokom oružanih dejstava na Kosmetu 1998-1999 kontrolisao Ramuš Haradinaj, jedan od komandanata tzv. Oslbodilačke vojske Kosova i kasniji premijer privremene pokrajinske vlade.

Haradinaj je pre desetak dana oslobođen optužbi za ratne zločine, uključujući silovanja, ubistva, zlostavljanja i nelegalna zatvaranja.

Prema "Gardijanu" delegacija UN sa Kosova i istražitelji haškog suda svojevremeno su obišli tzv. "žutu kuću" u Burelu i tamo zatekli nešto medicinskog materijala i opreme i utvrdili prisustvo tragova krvi.

Kada su upitali lokalnog albanskog istražitelja koji je bio pridodat delegaciji da li ima Srba sahranjenih u obližnjem groblju, odgovorio je da nema, ali da je "prava stvar" urađena ako su "dovodili ovde Srbe sa Kosova preko granice i ubijali ih", citirao je "Gardijan".

Gardijan tvrdi kako su zvaničnici i analitičari iznenađeni trenutkom koji je del Ponte odabrala da objavi knjigu, pet godina pošto je navodno bila na "mestu zločina".

Mirko Klarin, koji je pratio rad Tribunala i ratne zločine na Balkanu radeći za Institutu za ratno i mirnodopsko izveštavanje (IWPR), organizacije registrovane u Velikoj Britaniji, je čak rekao da su optužbe del Ponteove "neodgovorne i zastrašujuće", ali da je to pre žurnalistika nego sudska istraga i da nije trebalo da u knjizi iznosi glasine.

Del Ponteova na kritike odgovara u knjizi tvrdnjom da je u ono vreme bilo nemoguće da sprovede punu istragu o tome.

"Gardijan" podseća da se bivša galvna tužiteljka Tribunala dugo žalila da je administracija UN na Kosovu blokirala njene pokušaje da istražuje o ratnim zločinima Albanaca u južnoj srpskoj pokrajini i da albanske vlasti takođe nisu bile od velike pomoći.

Organizacija "Hjuman rajts voč" u jučerašnjem saopštenju je ocenila da su podaci del Ponteove "dovoljno jaki dokazi" da bi kosovske i albanske vlasti pokrenule istragu.

POČETAK SUĐENJA STANIŠIĆU I SIMATOVIĆU NEIZVESTAN


HAG , 13. aprila (Tanjug) - Za ponedeljak posle podne je zakazan početak suđenja bivšem šefu Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću, ali je odbrana prvopomenutog zatražila pravo da se žali na takvu odluku sudskog veća.

Odluka o početku suđenja usledila je posle zaključka pretresnog veća, kojim predsedava sudija Patrik Robinson, da je Stanišić sposoban da prati suđenje, i pored zdravstvenih probleme zbog kamena u bubregu i teške depresije.

Međutim, Stanišićevi branioci su tražili da proces bude odložen dok Apelaciono veće ne odluči o njihovoj žalbi.

Stanišićev branilac Gert-Jan Aleksander Knops je u podnesku Sudskom veću objasnio da Stanišić, za koga je na osnovu poslednjeg stručnog i nezavisnog medicinskog pregleda utvrđeno da je "na ivici potpuno psihičkog sloma", nije u stanju da daje instrukcije svom odbrambenom timu i da svedoči u vlastitu odbranu.

Knops napominje da bi zanemarivanjem te okolnosti bili "značajno ugroženi pravičnost i ishod sudskog procesa".

Stanišićev advokat je istakao da bi nastavak suđenja u ovom trenutku "sprečilo ili usporilo oporavak optuženog od psihičke bolesti" i na taj način odložilo puno učešće Stanišića u odbrani i njegovu sposobnost da prisustvuje suđenju.

Početak suđenja je više puta odlagan, a ukoliko sutra počne uvodne reči bi imali tužilaštvo i odbrana.

Ukoliko počne, suđenje bi se odvijalo putem video-konferencijske veze uspostavljena u pritvorskoj ćeliji u kojoj se nalazi Stanišić, a koja bi mu omogućila da učestvuje u suđenju i komunicira sa svojom odbranom.

Stanišiću bi, takođe, bilo omogućeno da i putem telefonske linije komunicira sa svojim braniocem u sudnici.

Pretresno veće je naglasilo da suđenje putem video-linka nije trajno rešenje i da će optuženi morati da bude u sudnici ukoliko bude sposoban.

"Ukoliko se ne pojavi, uprkos činjenici da je sposoban da se pojavi, smatraće se da se optuženi odrekao svog prava da bude u sudnici", navedeno je u odluci suda 9. aprila.

Suđenje je u više navrata odlagano u proteklih nekoliko nedelja zbog zdravstvenog stanja optuženog Stanišića, koji, prema nalazima lekara, ima zdravstvene probleme zbog kamena u bubregu i pati od teške depresije.

Pretresno veće je ocenilo da je Stanišićevo zdravstveno stanje faktor koji neprestano ometa pravo na pravično i brzo suđenje, naglašavajući da bivši šef SDB nije jedini kome se sudi i da saoptuženi Simatović ima pravo na pravično i brzo suđenje.

Stanišić i Simatović su optuženi za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu radi prisilnog i trajnog uklanjanja Hrvata i bosanskih muslimana iz velikih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine, od avgusta 1991. do decembra 1995.

Ne priznaju depresiju

HAŠKI tribunal u ponedeljak će ponovo pokušati da počne suđenje bivšem šefu Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću koje je do sada četiri puta odlagano zbog Stanišićeve bolesti i psihijatrijskih tegoba. Stanišić je optužen za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1991-1995.
Sudsko veće prošle nedelje je ocenilo da je Stanišić sposoban da mu se sudi, uprkos nalazu holandskog psihijatra Jozefa de Mana da on pati od teške depresije sa psihotičnim obeležjima i da nije u stanju da daje uputstva braniocima, niti da sam svedoči u svoju odbranu.

Izvor: Novosti

Међу оптуженим и осуђеним за ратне злочине у БиХ највише је Срба, којима је до сада Суд БиХ изрекао више од 280 година затвора. Ђурађ Кушљић и Никола Јоргић у Немачкој осуђени за геноцид на подручју Котор Вароша и Добоја, где се овај злочин није ни догодио

Oд нашег сталног дописника

Бањалука – По броју оптужница и осуђујућих пресуда за ратне злочине почињене у бившој Југославији Срби не предњаче само на листама Хашког трибунала већ и на списковима Тужилаштва и Суда Босне и Херцеговине, па и неких западноевропских држава. Такође, Срби су на првом месту и по висини изречених казни.

Према подацима Тужилаштва БиХ, од 2005. године – када је установљено одељење за ратне злочине – подигнута је 61 оптужница, којом је обухваћено више од 90 осумњичених за недела почињена у току рата који је беснео у БиХ од пролећа 1992. до касне јесени 1995. године. За ратне злочине над Србима и Хрватима оптужено је укупно 15 Бошњака и 12 Хрвата, који ће, махом, одговарати или су већ одговарали за злочине над Бошњацима. Осталих 65 оптужених су Срби, којима се на терет, углавном, стављају злочини над бошњачким становништвом.

Према подацима Суда БиХ, до сада је Веће за ратне злочине изрекло 39 пресуда. Највећу казну – 34 године затвора – до сада је добио Гојко Јанковић.

Иначе, од 39 пресуда Суда БиХ, изречених за ратне злочине, већина су Срби укупно осуђени на више од 280 година затвора. Само двојица оптужених су ослобођени и то Момчило Мандић у првостепеном поступку, а Зорану Јанковићу је ослобађајућу пресуду потврдило Апелационо веће. С друге стране, за злочине над Србима, Суд БиХ је до сада осудио само Абуадхима Макторуфа (5), Нисета Рамића (30) и Идхна Сипића, који је на основу признања кривице добио осам година робије. Осуђена су и двојица Хрвата – Никола Андрун на 13 и Крешо Лучић на шест година затвора.

„Посебан проблем у пресудама за ратне злочине представља то што се Суд БиХ не придржава правног аксиома да се починиоцима суди по закону који је важио у време када је дело почињено. У Сарајеву се изричу казне по новом Кривичном закону БиХ, које су много веће од оних које су биле прописане старим Кривичним законом на основу којег се, да све буде још апсурдније, суди у Републици Српској и Федерацији БиХ. Због тога су осуђеници неколико пута штрајковали, а ко је у праву одлучиће Европски суд за људска права у Стразбуру”, рекао је за наш лист Зоран Малешевић, који је као адвокат својевремено бранио оптужене за ратне злочине пред Судом БиХ.

Узроке диспропорције у броју оптужених и осуђених за ратне злочине у БиХ, службеник Секретаријата за односе са Хашким трибуналом и истраживање ратних злочина Јанко Велимировић види у двема битним чињеницама. „Неоспорно је да је Република Српска каснила у сарадњи са Хашким трибуналом, што због наше инертности што због тога што Хаг није признавао Републику Српску до потписивања Дејтонског споразума. Битно је и то да је у свету, а поготово у Федерацији БиХ, створена слика да су Срби починили 90 одсто ратних злочина у БиХ. То је често јавно говорио лидер Странке демократске акције Сулејман Тихић, поготово док је био члан Председништва БиХ. Из те пројекције о доминантној српској кривици за ратне страхоте добрим делом је произишла несразмера у броју оптужених и осуђених за ратне злочине”, објашњава Велимировић.

Упркос бројним покушајима да добијемо податке о броју за ратне злочине осуђених Срба, Бошњака и Хрвата у судовима Републике Српске и Федерације БиХ до конкретних резултата, због несређених евиденција, нисмо могли доћи. Процене, ипак, говоре да су судови у Републици Српској били много ажурнији, и да су они, у већини случајева, судили Србима.

Србима је, осим у БиХ и Хагу, правда дељена и у Немачкој, а један Бошњак – Рефик Сарић осуђен је на осам година затвора у Данској. Специфични случајеви су Ђурађа Кушљића и Николе Јоргића, осуђених у Немачкој о којима је „Политика” својевремено писала. Кушљић је у Минхену осуђен на доживотну робију због ратног злочина геноцида над Бошњацима у општини Котор Варош. Осим њих, у Немачкој су осуђени и Максим Соколовић и Новислав Џајић.

После осмогодишњег тамновања и доношења пресуде Хашког суда, којом је Радослав Брђанин ослобођен оптужбе за геноцид у Крајини, Кушљић је помилован и протеран из Немачке. Али, квалификација у пресуди није промењена.

Ни пресуда Брђанину, као ни одлука Међународног суда правде по којој су делови војске и полиције Републике Српске починили геноцид над Бошњацима у Сребреници није помогла Николи Јоргићу. Он је 1995. ухапшен у Немачкој а суд у Диселдорфу га је осудио на доживотни затвор. Јоргић је такође осуђен за геноцид над Бошњацима, али на подручју Добоја. Њему није помогло ни обраћање Европском суду за људска права, који је у јулу прошле године одбацио његову апликацију, чак и у оном делу у којем се он жалио на погрешно утврђено чињенично стање, прецизније – на кажњавање и за геноцид, који се, према одлуци Међународног суда правде у Хагу, није догодио на подручју добојске општине.

Статистика о суђењима која су се водила у Хагу и пред посебним судовима за ратне злочине у Србији, Босни и Хрватској показује да су до сада донете пресуде за 699 Срба и укупно 38 Бошњака, Хрвата и Албанаца

Последњи ослобођен оптужби за ратне злочине против Срба није бивши косовски премијер Рамуш Харадинај. Суд Босне и Херцеговине ослободио је у петак Шефика Алића оптужби за ратни злочин против српских заробљеника у операцији „Олуја“ 1995. године. Судско веће је ову одлуку образложило недостатком доказа.

Статистика о суђењима која су се водила или и даље воде у Хагу и пред судовима за ратне злочине у Србији, Босни и Хрватској показује да су до сада донете пресуде за 699 Срба и укупно 38 Бошњака, Хрвата и Албанаца. Осам Бошњака, 26 Хрвата и тројица Албанаца кажњени су са укупно 298 година затвора. С друге стране, Срби су осуђени на 1.000 година затвора. У тај број, међутим, нису урачунате пресуде Србима оптуженим пред хрватским судовима, јер до тог податка није могуће доћи. Дописник „Политике“ из Загреба Радоје Арсенић јавља да се поуздано може рећи да је убедљива већина Срба кажњавана са пет до двадесет пет година затвора, а како је било 611 таквих пресуда, није неразумно закључити да укупна казна за Србе износи најмање 3.000 година затвора.

Треба скренути пажњу да податке не треба прихватити као коначне, јер због огромног броја пресуда није било могуће разлучити које су од њих правоснажне, а које нису. Осим тога, судови и организације којима смо се обратили не располажу статистиком у којој су подаци разврстани по националности оптужених и осуђених или, ако располажу, она није доступна за јавност. Тако се на основу података из Хага и Босне може поуздано рећи да је до сада подигнута оптужница против 158 Срба, 29 Бошњака, 43 Хрвата и осам Албанаца, али каква је национална структура преосталих 1.550 оптужених у Хрватској и Србији није могуће сазнати, осим да „највећи број“ чине Срби.

Према евиденцији Хашког трибунала, овај суд је од оснивања 1993. године оптуженима за ратне злочине изрекао казне од укупно 947 година затвора, рачунајући и предмете који су у току суђења пребачени локалним судовима. Према овој статистици, 45 Срба осуђено је на укупно 718 година затвора, дванаесторици Хрвата изречено је укупно 167,5 година затвора, петорици Бошњака 42,5, а двојици косовских Албанаца укупно 19 година затвора.

Од када је основан Међународни трибунал за процесуирање ратних злочина на подручју бивше Југославије, хашко тужилаштво подигло је оптужницу против 161 особе, при чему је пред судије изашло 93 Срба, 31 Хрват, 14 муслимана, осам Албанаца и три Македонца.

– Процентуално, у односу на број становника, односно припадника тих националности, може се рећи да нема неравномерности, осим када је реч о Албанцима – каже за „Политику” Бруно Векарић, портпарол Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије.

Тужилаштво за ратне злочине је, од свог оснивања 2005. године, процесуирало укупно 150 лица, од којих је 112 Срба, 37 Албанаца и један Хрват. Укупно је оптужено њих 59, од којих је већина српске националности, али међу њима има оних који су се изјаснили као Југословени, као и Хрвата који су учествовали у злочинима против Хрвата (Овчара), док су само двојица оптужених Албанци (Антон Лекај и Синан Морина).

– Све су то живи предмети. Правноснажно су окончани само случајеви „Лекај”, који је осуђен на 13 година затвора, и „Овчара 3”, где је оптужени Булић осуђен на две године. Готово хиљаду лица је у нашој сфери интересовања у преткривичном поступку, односно у фази потрага и истражних радњи. Од тога, трагамо за 165 припадника Ослободилачке војске Косова, са именима и презименима, и тражимо идентитет још 357 Н. Н. лица која су учествовала у злочинима. Тужилаштво је расписало 787 захтева за прикупљање потребних обавештења од МУП-а и оформљено је 37 предмета који су у фази преткривичног поступка. Иницирали смо и више поступака пред хрватским правосуђем – објашњава Векарић.

У злочинима које процесуира наше тужилаштво страдало је 2.113 људи, а укупно на просторима бивше СФРЈ има више од 100.000 жртава ратних злочина.

– Када је реч о територији Косова, од доласка међународних снага било је три одсто српских жртава у односу на број припадника српске националности, и два одсто албанских жртава, у односу на укупан број Албанаца. Док смо сарађивали са Унмиком, тамо је суђено 12 предмета за злочине над Србима. У једном случају Албанац је осуђен на 12 година затвора – каже Векарић.

------------------------------------------

Нирнбершке пресуде

У току главног нирнбершког суђења, пред овим међународним војним трибуналом било је оптужено шест организација и 24 члана политичке, војне и економске елите нацистичке Немачке, при чему је 12 особа осуђено на смрт, четворица су осуђена на укупно 65 година затвора, а тројица на доживотни затвор. Тројица су ослобођени оптужби, један је извршио самоубиство пре почетка суђења, док једном оптуженом није суђено јер је процењено да је здравствено неспособан за суђење. Нирнбершки процес подразумева и суђења нижим званичницима –  укупно 12 таквих суђења, пред америчким војним трибуналима, где је укупно оптужено 185 особа, од којих су 142 проглашена кривим. На смртну казну осуђена су 24 лица, а 11 тих казни је накнадно преиначено у доживотни затвор на који је осуђено још 20. На затворске казне, од 10 година до доживотне, осуђено је 98 оптужених, али је 1951. године низ дужих казни скраћен, при чему је 10 смртних казни претворено у затворске казне, док је одређен број особа амнестиран.

..................

Наравно, наше тужилаштво за ратне злочине се труди да осуди што више наших људи. Као да се такмиче са Хрватима у томе. 'Оће Бруно Векарић да остави утисак у домовини.

Од 3.666 оптужених за ратне злочине у Хрватској до прошле године 3.604 су гоњени због „агресије на Хрватску”, а свега 62 су били припадници хрватских оружаних снага

Од нашег сталног дописника
Загреб, 8. априла– Међу најозбиљнијим проблемима с којима се Хрватска сусреће на свом путу у Европску унију јесте стање правосуђа, што се редовно истиче у свим извештајима међународних организација које прате напредак транзиције у земљама насталим из претходне Југославије. Најкраће речено – на шта у редовним полугодишњим извештајима указује на пример мисија ОЕБС-а у Хрватској – видљив је „етнички приступ” у правосудном третирању ратних злочина тако што су се годинама олако и често без озбиљнијих доказа за то оптуживали грађани српске националности, а врло тешко припадници хрватских оружаних снага. Уз то, овим другима се олако опраштало оно што су учинили, док су они први осуђивани за ратне злочине и у случајевима који нису имали никакве везе с тим тешким кривичним делима. О томе најбоље говоре примери таквог осуђивања у којем су наводни починиоци суђени због крађе постељине и посуђа, што им је, ако су Срби, третирано као ратни злочин, док су починиоцима Хрватима и најтежи ратни злочини третирани као обични, па би се на њих примењивао и закон о аболицији иако је он донет само за ослобађање од кривичног дела оружане побуне.

Најновији извештај „Хјумен рајтс воча” из Вашингтона оцењује да је протекле године у Хрватској „дошло до скромних постигнућа у поштовању људских права”, а да се „кључни проблеми који још постоје односе на наслеђе из рата 1991–1995”. Констатује се да је остварен „али још увек недовољан напредак” у отклањању преосталих препрека које стоје на путу повратку и реинтеграцији избеглих Срба, у чему свој негативни утицај има и однос према ратним злочинима.

Према подацима државног тужилаштва, до прошле године у Хрватској је за ратни злочин пријављено преко 4.900 особа, од чега је против 3.666 покренут поступак. Од тог броја 3.604 је кривично гоњено због „агресије на Хрватску” и то најчешће у одсутности, што значи да су углавном Срби, док су свега 62 били припадници хрватских оружаних снага. На крају је оптужено око 1.500 особа, опет највећим делом Срба, а до краја 2006. године од тога је осуђено 611 особа и ослобођено 245. Међу осуђенима свега 12 су били припадници хрватских оружаних снага, односно војске и полиције. Нико од Срба није осуђен на мање од пет година затвора.

Уз ово треба подсетити и да је на основу закона о општој амнестији од кривичног гоњења за оружану побуну против РХ ослобођено око 21.000 грађана српске националности. Међутим, многе такве оптужбе одмах су „претворене” у оптужбе за ратне злочине за које се масовно осуђивало у одсутности. Уз то, исти закон искоришћен је да се ослобађају и неки хрватски починиоци ратних злочина иако се закон изричито није могао примењивати на најтеже повреде хуманитарног права. Тако је, на пример, применом закона о општој амнестији својевремено ослобођен Антун Гудељ који је 1991. убио шефа осјечке полиције Јосипа Рајхл-Кира који је сметао заговорницима рата јер је успешно смиривао тензије између Срба и Хрвата, ослобођени су хрватски војници који су 1991. године побили целу српску породицу у Новској, Туђман је ослободио Динка Мијатовића који је почетком 1992. метком у потиљак на обали Драве убио директора филијале Југобанке у Подравској Слатини Николу Косића итд.

Посебан облик притиска на Србе, који и даље представља озбиљну кочницу њиховом масовнијем повратку из избеглиштва (што указује да се не ради о „случајном” пропусту) јесу и даље бројне „тајне” потернице и оптужнице које се изненада активирају када се неки повратник појави на граници, па чак и после неколико његових претходних улазака у Хрватску.

Посебна прича је квалитет самих суђења о чему сведоче примери троструког ослобађања полицајца Михајла Храстова који је 1991. на Коранском мосту у Карловцу ликвидирао 13 резервиста ЈНА који су се предали, несанкционирање „због процедуралне грешке” убица српске породице Зец у Загребу, иако су детаљно описали и признали тај злочин који је послужио као „стимуланс” одласку бројних Срба из Загреба итд., па до тога да се и у оним случајевима где се осуди покоји хрватски актер ратних злочина скоро у правилу то чини само с најистакнутијима док се остали починиоци у истом случају ослобађају или чак ни не оптужују. О томе говори пример првог суђења за ратни злочин хрватским починиоцима, тзв. госпићкој групи, где су осуђена само тројица, с Орешковићем и Норцем на челу, иако је у ликвидацијама Срба учествовао већи број њихових потчињених, а слично се догодило и на суђењу хрватским војницима који су убили групу цивила у Паулин Двору – осуђен је само један, а у ликвидацији је учествовао цели вод.

С друге стране, још увек се избегава кривично гоњење починилаца ратних злочина над Србима на пример у Сиску, где их је и највише убијено 1991. године, затим за присилно исељавање српског становништва из села на подручју Славонске Пожеге, спаљивање тих села и ликвидација свих преосталих становника о чему постоји и писана наредба и др.

Чињеница је да хрватско правосуђе и у вези третирања ратних злочина полако и мукотрпно напредује, али је то још увек далеко од оног како се замишља да би једна демократска и грађанска земља требало у томе да поступа, што оставља утисак да су још увек јаке оне друштвене снаге које сматрају да су криви увек они „други”.

ČIŽOV: ZAŠTO JE DEL PONTE ČEKALA OSAM GODINA?


BRISEL , 14. aprila (Tanjug) - Ruski ambasador pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov ocenio je oslobođajuću presudu za Ramuša Haradinaja kao "sramotnu" i upitao zašto je bivši glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte čekala priznavanje secesije Kosova da bi obelodanila detalje o zločinama Oslobodilačke vojske Kosova.

"Zašto je čekala osam godina? Da li je to slučajnost što tek sada objavljuje optužbe na račun ne samo neimenovanih Albanaca, već naročito na račun onih koji se nalaze na vlasti, da su bili uključeni u trgovinu ljudskim organima i ubistva srpskih civila?", upitao je Čižov u intervjuu briselskom nedeljniku "Nju Jurop".

"Zašto se to nije pojavilo pre priznanja Kosova?", upitao je on, odgovarajući na pitanje o novoj knjizi Del Ponteove "Lov".

"To je dosta čudno! Nervozne reakcije pojedinih vlada, uključujući i njene, švajcarske vlade, koja ju je na brzinu poslala u Buenos Ajres, ne doprinose poverenju u ovom slučaju", naglasio je ruski ambasador.

Čižov je ocenio da je oslobađajuća odluka za Ramuša Haradnija bila "sramotna".

"Nakon što je slučaj očišćen od svedoka putem ubistava i pretnji, proces je preusmeren ka lažnom kraju", naglasio je ruski ambasador.

SUĐENJE STANIŠIĆU I SIMATOVIĆU ODLOŽENO ZA KRAJ APRILA


HAG , 14. aprila (Tanjug) - Početak suđenja u Haškom tribunalu bivšem šefu SDB Srbije Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću, odloženo je za 28. april, kada bi trebalo da bude uspostavljena dvosmerna video veza preko koje će Stanišić iz pritvora moći da prati suđenje.

Suđenje je do sada četiri puta odlagano zbog pogoršanog zdravstvenog stanja optuženog Stanišića, koji, prema nalazima lekara, boluje od kamena u bubregu i teške depresije.

Prema izveštaju lekara pritvorske jedinice od 11. aprila, Stanišić, koji se ni danas nije pojavio u sudnici, i pored malog napretka u pogledu psihičkog stanja, i dalje je "izuzetno depresivan" i ni ove sedmice ne bi mogao da prati suđenje.

Predsedavajući pretresnog veća, sudija Patrik Robinson, preneo je da je sekretarijat tribunala obavestio veće da je nemoguće da do 28. aprila bude uspostavljena potpuna video veza sa pritvorskom jedinicom u kojoj se nalazi Stanišić.

Robinson je rekao da će veće ubuduće tražiti da izveštaji lekara koji pregledaju Stanišića budu mnogo detaljniji, kako bi se stekao tačan uvid u sposobnost optuženog da prati suđenje, a kao mogućnost je naveo i da jedan od branilaca tokom suđenja bude sa Stanišićem u pritvoru.

Tužilac Dermot Grum se nije usprotivio odlaganju suđenja, ali je naveo da je Tužilaštvo spremno da još danas iznese uvodnu reč i izvede prvog svedoka, a da bi Stanišić bio u mogućnosti da "vidi i čuje sve" iz svoje pritvorske jedinice.

Stanišićev branilac Gert-Jan Aleksander Knops usprotivio se da suđenje počne danas zbog medicinskih nalaza koji jasno ukazuju da Stanišić ne može da prati proces.

Početak suđenja 28. aprila biće neizvestan i zbog najave odbrane Jovice Stanišića da će se žaliti Apelacionom veću na odluku pretresnog veća da suđenje dvojici optuženih počne uprkos nalazu psihijatra Jozefa De Mana da je Stanišić, zbog "teške depresije sa psihotičnim obeležjima", nesposoban da prati suđenje u periodu od tri do šest meseci.

Veće će sutra doneti odluku o tome kada će sledeći put zasedati u postupku protiv Stanišića i Simatovića.

Njih dvojica su optuženi za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu radi prisilnog i trajnog uklanjanja Hrvata i bosanskih muslimana iz velikih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine, od avgusta 1991. do decembra 1995.