Eric Raymond   <esr@thyrsus.com>
Rick Moen          <rick@linuxmafia.com>
Превод на српски језик: Бранислав Јовановић  
        
Последња измена: 07.02.2005.
Историја ревизија   
Ревизија 1.0   2005-02-07   БЈ   
Прва верзија превода која иде у јавност   

Садржај
О преводу
Одрицање од одговорности
Увод
Пре него што питате
Када питате
Пажљиво бирајте форум
Мрежни и IRC форуми усмерени ка новацима често имају најбржи одзив
Као други корак, користите листе слања за пројекат
Користите разумна и одређена заглавља за предмет поруке
Учините одговарање једноставним
Пишите јасним језиком, граматички и по правопису
Питања шаљите у форматима који су лаки за разумевање
Будите прецизни и информативни са описом проблема
Обим није прецизност
Немојте тврдити да сте нашли грешку (bug)
Пузање није замена за урађен домаћи задатак
Опишите симптоме проблема, не ваша нагађања
Опишите симптоме проблема хронолошким редоследом
Опишите циљ а не корак
Не тражите да вам људи одговоре приватном епоштом
Будите одређени када постављате питања
Не шаљите питања из домаћег задатка
Поткрешите бесмислена питаља
Не обележавајте своје питање са „Хитно“, чак иако вама јесте
Љубазност никада не шкоди, а неки пут и помаже
Пропратите решење кратком белешком
Како тумачити одговоре
RTFM и STFW: Како знате кад сте озбиљно забрљали
Ако не разумете...
Реаговање на непристојност
О томе како не реаговати као губиташ
Питања која не треба поставити
Добра и лоша питања
Ако не можете да добијете одговор
Како одговарати на питања на користан начин
Сродни извори
Захвалнице
О преводу

(Аутор (esr) тражи да се ово назначи) Ово је превод ревизије 3.1 документа „How To Ask Questions The Smart Way“, који је преузет дана 1. новембра 2004. године.
Одрицање од одговорности

Мрежна места многих пројеката стављају везу ка овом документу у одељцима који говоре о томе како наћи помоћ. То је у реду, то и јесте била наша намера — али ако сте webmaster који поставља такву везу на страници пројекта, молимо вас истакните обавештење у околини везе да ми нисмо служба помоћи за ваш пројекат!

На тежи начин смо научили да ће нас без таквог обавештења изнова гњавити идиоти који мисле да то што смо објавили овај документ значи да је наш посао да решавамо техничке проблеме целог света.

Ако читате овај документ зато што вам треба помоћ и одете са утиском да је можете добити директно од аутора, ви сте један од горепоменутих идиота. Немојте питати нас. Ми ћемо вас само игнорисати. Ми смо овде да вам покажемо како да добијете помоћ од људи који заправо познају софтвер или хардвер који вас мучи, али 99% времена то нисмо ми. Осим ако сте сигурни да је неко од аутора стручњак за оно с чим се мучите, оставите нас на миру и сви ће бити срећнији.
Увод

У свету хакера врста одговора који ћете добити на ваше техничко питање зависи колико од начина на који постављате питање толико и од тежине проналажења одговора. Овај водич ће вас научити како да постављате питања на начин на који је највероватније да ћете добити задовољавајући одговор.

Данас када је употреба отвореног изворног кôда постала широко распрострањена, одговоре често можете добити од других, искуснијих корисника уместо хакера. Ово је Добра Ствар; корисници су обично малчице толерантнији на недостатке које почетници имају. Ипак, поступање са искусним корисницима као са хакерима на начине које препоручујемо овде ће углавном бити најуспешнији начин да и од њих добијете корисне одговоре.

Прва ствар коју треба да разумете јесте да хакери заправо воле тешке проблеме и добра, провокативна питања о њима. Кад не бисмо, не би били овде. Ако нам дате интересантно питање да га премишљамо, бићемо вам захвални; добра питања су подстрек и поклон. Добра питања нам помажу да развијемо своје разумевање и често откривају проблеме које на други начин не бисмо приметили нити уопште размишљали о њима. Међу хакерима, „Добро питање!“ је јак и искрен комлимент.

С друге стране, хакере прати репутација да једноставна питања примају са нечим што личи на непријатељство и охолост. Понекад се чини да смо по рефлексу груби према новацима и незналицама. Али то заправо није истина.

Јесмо без пардона непријатељски према људима који се чине невољни да размисле или одраде свој домаћи задатак пре него сшто поставе питања. Овакви људи су губљење времена — узимају а не дају ништа заузврат, троше време које смо могли потрошити на друго, занимљивије, питање и другу особу која бише завређује одговор. Ове људе зовемо „губиташи“ (losers) (што понекад из историјских разлога пишемо као „lusers“).

Схватамо да постоје многи људи који хоће само да користе софтвер који пишемо и које не интересује да науче техничке детаље. За већину људи, рачунар је само алатка, средство за постизање циља; постоје много важније ствари које треба урадити и животи које треба живети. Прихватамо то и не очекујемо да сваког интересују техничка питања које нас опчињују. Како било, наш стил одговарања на питања је подешен за људе који имају таква занимања и који су вољни да буду активни учесници у решавању проблема. То се неће променити, нити би требало. Када би се променили, постали бисмо мање делотворни у ономе у чему смо најбољи.

Ми смо (углавном) добровољци. Одвајамо време од наших заузетих живота да одговоримо на питања, и има дана када смо преплављени њима. Због тога филтрирамо без милости. Посебно, одбацујемо питања од људи за које се чини да су губиташи да бисмо потрошили наше време за одговарање питања делотворније, на победнике.

Ако налазите овај став мрским, или набуситим, проверите своје претпоставке. Не тражимо од вас да нама — заправо ништа нам не би било драже него да се према вама односимо као према једнаком и да вас примимо у нашу културу, ако уложите напор који је потребан да би то омогућили. Међутим, нама једноставно није делотворно да покушамо да помогнемо људима који нису вољни да помогну сами себи. У реду је не знати; није у реду правити се глуп.

Дакле, мада није неопходно да сте већ технички потковани да би сте скренули нашу пажњу, јесте неопходно да покажете став који води томе — будност, промишљеност, пажљивост, воља да будете активан сарадник у развоју решења. Ако вам не одговара оваква искључивост, предлажемо вам да платите некоме за пословни уговор о подршци уместо што тражите од хакера да вам лично дају помоћ.

Ако одлучите да се нама обратите за помоћ, не желите да будете један од губиташа. Не желите ни да изгледате као такав. Најбољи начин да добијете брз и одговарајући одговор је да га питате као особа са памећу, самопоуздањем и замислима којој се ето десило да треба помоћ са одређеним проблемом.

(Побољшања овом водичу су добродошла. Предлоге можете слати на <esr@thyrsus.com>. Приметите да намера овог документа није да буде општи водич за мрежну етику (netiquette), и да ћу углавном одбацивати предлоге који нису својствено везани за измамљивање одговора на техничком форуму.)
Пре него што питате

Пре него што поставите техничко питање путем епоште, у дискусионој групи (newsgroup) или на позорници за ћаскање неког мрежног места (website chat board), урадите следеће:

Покушајте да нађете одговор претражујући Мрежу.

Покушајте да нађете одговор читајући упутство.

Покушајте да нађете одговор читајући ЧПП (FAQ).

Покушајте да нађете одговор испитивањем или експериментисањем.

Покушајте да нађете одговор питајући искусног пријатеља.

Ако сте програмер, покушајте да нађете одговор читајући изворни кôд.

Када постављате питања, јасно ставите до знања да сте претходно урадили ове ствари; то ће вам помоћи да докажете да нисте само лења пијавица и да не трошите људима време. Још боље, покажите шта сте научили радећи све ове ствари. Ми волимо да одговарамо на питања људи који су показали да умеју да уче из одговора.

Користите тактике као што је терање Google претраживања на поруци о грешци коју сте (евентуално) добили (и претражите не само мрежне странице него и Google групе). То вас може одвести право до документације за сређивање или нити у расправи на групи слања која ће одговорити на ваше питање. Чак и ако не буде тако, добра је ствар бити у могућности да напишете „Гуглао (googled) сам следеће али нисам нашао ништа што је изгледало корисно“ када шаљете епоруку или поруку на дискусиону групу у којој тражите помоћ.

Припремите своје питање. Добро га промислите. Питања која звуче ужурбано добијају ужурбане одговоре (или никакве одговоре). Што се више потрудите да покажете да сте се замислили и уложили напор у решавање проблема пре него што сте тражили помоћ, то је вероватније да ћете заправо добити помоћ.

Чувајте се постављања погрешног питања. Ако поставите питање које се заснива на погрешној претпоставци, врло је вероватно да ће Јоца Неки Хакер (J. Random Hacker) послати бескористан буквалан одговор, док у себи мисли „Глупо питање...“ и нада се да ћете извући поуку из искуства да сте добили оно што сте тражили уместо онога што вам је требало.

Никада немојте претпостављати да имате право на одговор. Немате; на крају крајева, ви не плаћате услугу. Свој одговор ћете, ако га зарадите, зарадити постављајући питање које је битно, интересантно и тера на размишљање — питање које посредно доприноси искуству заједнице уместо да пасивно захтева знање од других.

С друге стране, јасно показивање да сте способни и спремни да помогнете у поступку развијања решења је веома добар почетак. Вероватније је да ћете добити одговор на питање које гласи „Да ли би неко дао неки наговештај?“, „Шта недостаје у мом примеру?“ или „Које мрежно место сам требао да погледам?“ него на „Молим пошаљите тачан поступак који треба да применим.“ зато што првима јасно показујете да сте стварно спремни да спроведете поступак ако вас неко само упути у правом смеру
Када питате
Пажљиво бирајте форум

Будите пажљиви у избору где ћете поставити питање. Вероватно је да ћете бити игнорисани или отписани као губиташ, ако:

шаљете питање на форум где је оно ван теме (off topic)

шаљете основна питање на форум на којем се очекују напредна техничка питања и обрнуто

унакрсно шаљете на више форума (cross-post)

шаљете лично еписмо особи која је нити ваш познаник нити је лично одговорна за решавање вашег проблема

Хакери отписују писма која нису прописно усмерена да би заштитили своје комуникационе канале од дављења у неважности. Не желите да се ово деси и вама.

Први корак је, дакле, налажење одговарајућег форума. Опет, Google и остали методи за претраживање Мреже су ваши пријатељи. Користите их да пронађете мрежну страницу пројекта који је најближе повезан са хардвером или софтвером који вам задаје муке. Станица обично има везе ка листи ЧПП (Често постављаних питања) и на листе слања (и њихове архиве) за пројекат. Ове листе слања су коначно место за тражење помоћи, ако ваши сопствени методи (укључујући читање тих ЧПП-а које нађете) не буду успешни у налажењу решења. Могуће је такође да страница пројекта описује поступак за пријављивање грешака (bug-reporting procedure) или садржи везу ка истој; ако је то случај, следите је.

Испуцавање епоруке особи или форуму с којима нисте упознати је у најбољем случају рискантно. На пример, немојте претпоставити да аутор информативне мержне стране жели да буде ваш бесплатни саветник. Немојте да правите оптимистичне претпоставке да ће ваше питање бити добродошло — ако нисте сигурни, пошаљите га другде или се потпуно уздржите од слања.

Када бирате Мрежни форум, дискусиону групу или листу слања, немојте превише веровати самом имену; потражите ЧПП или повељу (charter) да проверите да је ваше питање на теми (on-topic). Прочитајте пар старих порука пре слања да би сте стекли осећај како се тамо раде ствари. У ствари, добра је идеја да пре слања урадите претрагу у архиви дискусионе групе или листе слања на кључне речи које се односе на ваш проблем. Може вам наћи одговор на питање, а ако не може вам помоћи да формулишете боље питање.

Немојте вршити препад на све канале за помоћ који су на располагању одједном — то је исто као да вичете и јако нервира људе. Уместо тога, прођите један по један.

Будите свесни тога шта је ваша тема! Једна од класичних грешака је постављање питања о програмском сучењу за Уникс или Виндовс на форуму који је посвећен језику или библиотеци која је доступна на оба. Ако вам није јасно зашто је ово грешка, најбоље је да уопште не постављате питања док то не схватите.

Уопште, вероватније је да ћете добити користан одговор на питања постављена на добро одабраном јавном форуму него на одговарајућа постављена на приватном. Постоји више разлога за то. Један је просто број оних који могу да одговоре на питање. Друга је величина публике; хакери би радије одговорили на питање које може образовати велики број људи него на оно које ће послужити само неколицини.

Јасно је да вешти хакери и аутори популарног софтвера већ добијају и више него довољно погрешно усмерених порука. У екстемним случајевима, додајући поплави можете постати сламка која слама камиља леђа — доста пута се десило да доприносиоци популарним пројектима повуку своју подршку јер колатерална штета у облику бескорисног саобраћаја епоште на њихове личне рачуне постане једноставно неподношљива.
Мрежни и IRC форуми усмерени ка новацима често имају најбржи одзив

Ваша локална корисничка група или ваша Линукс дистрибуција може оглашавати Мрежни форум или IRC канал где новаци могу добити помоћ. (У земљама у којима се не говори енглески листе слања су још увек вероватнији облик форума за помоћ новацима.) Ово су добра места за почетак распитивања, посебно ако мислите да сте набасали на релативно једноставан или уобичајен проблем. Оглашавани IRC канал је отворени позив да тамо постављате питања и често добијете одговор у кратком року.

Уствари, ако сте програм који вам задаје проблеме добили уз дистрибуцију (како је данас уобичајено), можда би било боље да пре него што пробате на форуму/листи пројекта, питање поставите на форуму/листи дистрибуције. Хакери који раде на пројекту могли би вам рећи „користите нашу бинарну датотеку“.

Пре слања на било који Мрежни форум, проверите да ли има особину Тражи. Ако има, пробајте да потражите пар кључних речи које се односе на ваш проблем; могло би помоћи. Чак иако сте пре тога урадили опште Мрежно претраживање (као што сте требали), ипак претражите и форум; машина за опште претраживање мреже коју сте користили можда није скоро индексирала форум.

Приметна је растућа наклоност да пројекти за подршку корисницима користе Мрежни форум или IRC канал, при чему је епошта више резервисана за развој пројекта. Тако да када тражите помоћ особену за пројекат, прво обратите пажњу на те канале.
Као други корак, користите листе слања за пројекат

Када пројекат има листу слања за развој, пишите на листу а не индивидуалном развијачу, чак и када верујете да знате ко би најбоље одговорио на питање. Потражите у документацији и на домаћој страни пројекта адресу листе слања и користите је. Постоји више добрих разлога за ту политику:

Свако питање које је довољно добро да буде постављено једном развијачу, биће вредно и целој групи. И обрнуто, ако сумњате да је ваше питање превише глупо за листу, то није изговор да узнемиравате поједине развијаче.

Постављање питања на листи расподељује терет између развијача. Појединачни развијач (посебно ако је вођа пројекта) може бити превише заузет да би одговорио на ваше питање.

Већина листи слања је архивирана а архиве су индексирање од стране машина за претраживање. Неко други би могао наћи ваше питање и одговор на мрежи уместо да га поново постави на листи.

Ако се нека питања често виђају на листи, развијач може да искористи тај податак да унапреди документацију или сам софтвер да буду јаснији. А ако се питање постави приватно, нико нема потпуну слику која питања се најчешће постављају.

Ако пројекат има и „корисничку“ и „развојну“ (или „хакерску“) листу слања или Мрежни форум а ви не хакујете кôд, питајте на „корисничкој“ листи/форуму. Немојте претпоставити да ћете бити добродошли на развојној листи, јер је вероватно да ће ваше питање доживети као буку која омета њихов развијачки саобраћај.

Међутим, ако сте сигурни да ваше питање није тривијално и не добијете одговор на „корисничкој“ листи/форуму пар дана, покушајте на „развојној“. Било би добро да претходно вребате тамо пар дана да би сте научили локални фолклор пре него што слања (заправо, ово је добар савет за сваку приватну или полу-приватну листу).

Ако не можете да нађете адресу листе слања за пројекат, онда само напред и пишите особи задуженој за одржавање. У свом еписму наведите да сте покушали да нађете одговарајућу листу слања и да нисте успели. Такође помените да немате ништа против да се ваша порука проследи другим људима. (Многи људи верују да приватне епоруке треба да остану приватне, чак и када у њима нема тајни. Дозвољавајући да се ваша порука проследи даље, особи с којом се дописујете дајете избор да одлучи како ће даље руковати вашим еписмом.)
Користите разумна и одређена заглавља за предмет поруке

На листама слања, дискусионим групама и Мрежним форумима, заглавље са предметом поруке (subject header) је ваша златна прилика да привучете пажњу квалификованих експерата у отприлике 50 карактера или мање. Немојте га трошити на брбљање типа „Помозите молим вас“ (а камоли „ПОМОЗИТЕ МОЛИМ ВАС!!!“; поруке са оваквом темом се одбацују по рефлексу). Немојте покушавати да нас задивите величином ваше патње; уместо тога искористите простор за супер сажети опис проблема.

Добар договор за заглавље поруке који користе многе организације за техничку подршку је „објекат - одступање“.
Примедба

Преводилац: Немојте овако писати на српском - испашћете неозбиљни или (што се негде сматра још горим) неписмени. На српском је правилније „одступање - објекат“.

Део са „објектом“ одређује која ствар или група ствари које стварају проблем а „одступање“ описује одступање од очекиваног понашања.
Глупо:

ПОМОЋ! Графика на мом лаптопу не ради како треба! (HELP! Video doesn't work properly on my laptop!)
Паметно:

Изобличен показивач миша на картици са Fooware MV1005 чипсетом, XFree86 4.1 (XFree86 4.1 misshapen mouse cursor, Fooware MV1005 vid. chipset)
Паметније:

Изобличен показивач миша, картица са Fooware MV1005 чипсетом, XFree86 4.1 (XFree86 4.1 mouse cursor on Fooware MV1005 vid. chipset - is misshapen)

Поступак писања „објекат - одступање“ описа ће вам помоћи да средите своје размишљање о проблему у више појединости Шта је погођено? Само показивач миша или и други графички елементи? Да ли је ово особено за XFree86? За верзију 4.1? Д ли је особено за Fooware чипсет? За модел MV1005? Хакер који види резултат може у тренутку да схвати шта је то са чим имате проблема и који проблем имате.

Или уопштеније — замислите да гледате индекс архиве питања у којем се виде само линије са темом. Нека ваша линија са темом одсликава ваше питање довољно да би следећи који претражује архиву са питањем сличним вашем био у стању да прати нит до одговора уместо да поново шаље питање.

Ако постављате питање у одговору, обавезно промените линију са темом тако да показује да постављате питање. Мање је вероватно да ће линија са темом која гласи „Re: тест“ или „Re: нова грешка?“ привући корисну количину пажње. Такође, поткрешите цитате претходних порука на минимум потребан да нови читаоци схвате о чему је реч.

Немојте притиснути дугме за одговарање на поруку са листе само да бисте започели потпуно нову нит. То ће вам ограничити публику. Неки читачи поште, као што је mutt, дозвољавају кориснику да сортира поруке по нити расправе и сакрије поруке у нити савијањем исте. Људи који то раде неће никад видети вашу поруку.

Промена теме поруке није довољна. Mutt (а вероватно и остали читачи поште) гледа податке у заглављу епоруке а не тему поруке да би је доделио некој нити. Уместо тога пошаљите потпуно нову поруку.

На Мрежним форумима правила добре праксе се помало разликују, зато што су поруке обично много јаче везане за одређење нити расправе и често невидљиве ван тих нити. Није неопходно ни да промените тему поруке када постављате питање (неки форуми чак ни не дозвољавају различите теме при одговарању а скоро нико их и не чита и када дозвољавају). Постављање питања у одговору је само по себи сумњив обичај, зато што ће га видети само они који прате ту нит. Дакле, започните нову нит, осим ако сте сигурни да желите да питате људе који су тренутно активни у нити.
Учините одговарање једноставним

Завршавање упита са „Молим шаљите одговоре на...“ практично поништава могућност да ћете добити одговор. Ако ви нисте у стању да се помучите пар секунди да правилно подесите Reply-To заглавље у вашем програму за електронску пошту, ми се нећемо потрудити ни да потрошимо пар секунди да размислим о вашем проблему. Ако ваш програм за електронску пошту не дозвољава ово, набавите бољи. Ако ваш оперативни систем не подржава ниједан програм за електронску пошту који дозвољава ово, набавите бољи оперативни систем.

У мрежним форумима, захтев за одговор путем епоште је управо непристојан, осим ако верујете да су у питању осетљиви подаци (и да ће неко из неког непознатог разлога дозволити вама али не и остатку форума да их сазна). АКо баш хоћете да добијете епоруку када неко одговори у нити, тражите од Мрежног форума да је пошаље; ова особина је подржана скоро свуда под могућношћу као на пример „посматрај ову нит“ („watch this thread“) или „пошаљи епоруку при одговору“ („send email on answer“) и сл.
Пишите јасним језиком, граматички и по правопису

Искуство нам каже да су људи који су непажљиви и аљкави у писању обично такође непажљиви и аљкави у размишљању и кодирању (барем довољно често да се човек може кладити на то, у сваком случају). Одговарање на питања оних који су непажљиви и аљкави у размишљану није корисно; радије бисмо своје време проводили на други начин.

Изражавање вашег питања јасно и добро је дакле важно. Ако ви не можете да се помучите да урадите то, ми се нећемо потрудити да обратимо пажњу. Уложите додатни напор да дотерате свој језик. Не мора да буде крут или формалан — хакери у ствари цене неформалан језик пун сленга и хумора када се користи прецизно. Међутим, мора бити прецизно коришћен; мора постојати неки показатељ да размишљате и обраћате пажњу.

Пишите речи и интерпункцију и стављајте велика слова правилно (spell, puctuate, capitalize). Не мешајте „its“ са „it's“, „loose“ са „lose“ или „discrete“ са „discreet“. Немојте КУЦАТИ СВЕ ВЕЛИКИМ СЛОВИМА, то се чита као викање и сматра непристојним. (Сва мала слова су мало мање непријатна, пошто су тешка за читање. Алану Коксу (Alan Cox) то може да прође, али вама не.)

Уопште, ако пишете као полуписмена бараба врло је вероватно да ћете бити игнорисани. Писање као клинац који само копира игрице (l33t script kiddie hax0r) је потпуни пољубац смрти и гарантује да ћете заузврат добити само потпуну тишину (или у најбољем случају, велику порцију подсмеха и злобних примедби).

Ако питање постављате у форуму који не користи ваш матерњи језик, добићете ограничени попуст на граматичке и правописне грешке, али нећете добити никакав за лењост (да, обично можемо да уочимо разлику). Такође, осим ако не знате који је језик људи с којима се дописујете, пишите на енглеском. Упослени хакери су склони да једноставно одбаце питања на језику који не разумеју, а енглески је радни језик Интернета. Пишући на енглеском минимизирате шансу да ваше питање буде одбачено непрочитано.
Питања шаљите у форматима који су лаки за разумевање

Ако вештачки отежате читање вашег питања, вероватније је да ће бити занемарено у односу на оно које није. Зато:

Поруке шаљите само као обичан текст, не као HTML. (Није тешко искључити HTML.)

MIME додаци су обично у реду, али само ако имају стваран садржај (као што је изворни кôд или закрпа), а не само пртљаг који је додао ваш програм за епошту (као на пример још једна копија ваше поруке).

Не шаљите поруке у којима су цели параграфи једна вишеструко омотана линија (multiply-wrapped). (Ово отежава одговарање само на део поруке.) Претпоставите да ће онај који буде читао вашу поруку то радити на текстуалном приказу широком 80 карактера (80-character-wide text display) и сходно томе поставите омотавање линија на нешто мање од 80.

Међутим, податке (као што су садржај датотека дневника (log file dump), или препис сесије (session transcripts)) немојте омотавати на било којој сталној ширини. Подаци треба да су укључени како јесу (as-is), да би онај ко одговара био сигуран да види оно што сте ви видели.

На форуме на енглеском језику немојте слати поруке кодиране у MIME Quoted-Printable. Ово кодирање може бити неопходно када шаљете на језику који Аски (ASCII) не покрива, али доста програма за електронску пошту га не подржава. Када пукну, сви они =20 глифови разбацани по тексту изгледају ружно и одвраћају пажњу.

Никад, али никад немојте очекивати од хакера да су у стању да прочитају затворене власничке формате докумената као они Микрофост Ворда и Ексела (Microsoft's Word, Excel). Већина на њих реагује отприлике као ви када би вам неко на кућни праг изручио гомилу свињског ђубрива које се још пуши.

Ако пошту шаљете са Виндоус машине, искључите Микрософтову глупу особину „Паметни наводници“ (Smart Quotes). Тиме ћете избећи разбацивање отпадних карактера кроз ваше писмо.

У Мрежним форумима немојте злоупотребљавати (ако постоје) „смајли“ и „html“ особине. Један или два смајлија су у реду, али шарени украшени текст чини да људи мисле да сте безвезни. Услед озбиљног претеривања са смајлијима, бојама и фонтовима можете се људима учинити као смејуљива шипарица, што баш и није добра идеја осим ако сте више заинтересовани за секс него одговоре.

Ако користите програм за епошту са графичким корисничким сучељем (као што су Нетскејпов Гласник (Netscape Messenger) или Микрософтов Посматрач (MS Outlook) и њима слични) обратите пажњу да би они са подразумеваним подешавањима могли прекршити ова правила. Већина таквим програма има ставку менија „Погледај изворни кôд“ (View Source). Искористите је на некој од порука које се налазе у вашем директоријуму послате поште да би сте проверили да шаљете обичан текст без прикљученог непотребног отпада.
Будите прецизни и информативни са описом проблема

Опишите симптоме проблема пажљиво и јасно.

Опишите окружење у којем се проблем јавља (машину, оперативни систем, програм или остало). Напишите број и ниво издања дистрибуције вашег добављача (нпр: „Fedora Core 2“, „Slackware 9.1“ итд).

Опишите шта сте урадили (истраживање) да би сте разумели проблем пре него што сте послали питање.

Опишите дијагностичке кораке које сте преузели да би сте ближе одредили проблем пре него што сте послали питање.

Опишите све скоре промене које сте начинили на вашем рачунару или подешавањима софтвера које би могле бити од значаја.

Дајте све од себе да предвидите питања која би хакер могао поставити и у свом позиву у помоћ унапред одговорите на њих.

Сајмон Татам (Simon Tatham) је написао одличан есеј под називом Како успешно пријављивати грешке (How to Report Bugs Effectively). Озбиљно вам препоручујем да га прочитате.
Обим није прецизност

Морате бити прецизни и информативни. То нећете постићи убацивањем великих количина кôда или података у ваш захтев за помоћ. Ако имате велики, компликовани случај за испробавање (test case) који ломи програм, покушајте да га поткрешете на најмању могућу меру.

Ово је корисно из бар три разлога. Први: ако сте виђени да сте уложили труд да поједноставите питање, вероватније је да ћете добити одговор. Друго: поједностављивање чини вероватнијим да ћете добити користан одговор. Треће: у поступку профињења вашег извештаја о грешци, можда ћете и сами наћи начин да је поправите или заобиђете.
Немојте тврдити да сте нашли грешку (bug)

Када имате проблем са неким софтвером, немојте тврдити да сте нашли грешку осим ако сте врло, врло сигурни у то. Савет: осим ако можете да обезбедите закрпу изворног кôда која отклања проблем, или регресивни тест у односу на претходну верзију који показује неправилно понашање, вероватно нисте довољно сигурни. Ово се такође односи и на мрежне странице и документацију; ако сте нашли „грешку“ у документацији, једноставно обезбедите текст за замену и страницу на коју треба да иде.

Запамтите да постоје многи корисници који не доживљавају ваш проблем, иначе бисте о томе сазнали док сте читали документацију или претраживли Мрежу (шта сте и урадили пре него што сте се жалили, зар не?). То значи да је највероватније да сте ви тај који нешто не ради како треба, а не софтвер.

Људи који пишу софтвер се много труде да он ради што је боље могуће. Када тврдите да сте нашли грешку, наговештавате да су они у нечему погрешили, и скоро увек ћете их увредити — чак и када сте у праву. Посебно није у дипломатском духу викати „грешка“ у линији теме.

Када постављате питање, најбоље је да пишете као да претпостављате да сте ви нешто погрешили, чак и када сте у себи прилично сигурни да сте нашли праву грешку. Одиграјте тако да ће се, ако је грешка права, они који одржавају хтети вама извинити уместо да ви дугујете њима извињење ако сте зезнули.
Пузање није замена за урађен домаћи задатак

Неки људи који разумеју да не треба да се понашају непристојно и набусито тражећи одговор иду уместо тога у другу крајност — пузање. „Знам да сам само патетични новак губиташ, али...“. Ово одвраћа пажњу и не помаже. Посебно нервира спојено са нејасним описом самог проблема.

Немојте трошити наше и ваше време на грубу приматску политику. Уместо тога, прикажите позадину проблема и питање што јасније можете. То је бољи начин да се поставите него пузање.

Мрежни форуми понекад имају посебна места за питања почетника. Ако мислите да је ваше питање почетничко, једноставно идите тамо. Али ни тамо немојте пузати.
Опишите симптоме проблема, не ваша нагађања

Нема користи од тога да причате хакерима шта ви мислите да је проблем. (Да су ваше дијагностичке теорије тако добре, да ли бисте тражили помоћ од других?) Зато будит сигурни да им говорите сирове симптоме онога што се дешава а не ваше тумачење и теорије. Пустите њих да тумаче и постављају дијагнозе. Ако сматрате неопходним да изложите своја нагађања, јасно их означите као таква и опишите зашто то не функционише за вас.
Глупо:

Добијам SIG11 грешке једну за другом приликом компајлирања језгра. Сумњам на прекид неке од веза на матичној плочи. Који је најбољи начин да се ово провери?

(I'm getting back-to-back SIG11 errors on kernel compiles, and suspect a hairline crack on one of the motherboard traces. What's the best way to check for those?)
Паметно:

Мој K6/233 систем из кућне радиност (FIC-PA2007 матична плоча (VIA Apollo VP2) са 256MB Corsair PC133 SDRAM-а) почиње да добија честе SIG11 грешке током компајлирања језгра, неких 20 минута по укључењу, али никад у првих 20 минута. Поновно покретање не ресетује бројач, али искључење преко ноћи га сређује. Мењање RAM-а није помогло. Следе битнији делови дневника типичне сесије компајлирања.

(My home-built K6/233 on an FIC-PA2007 motherboard (VIA Apollo VP2 chipset) with 256MB Corsair PC133 SDRAM starts getting frequent SIG11 errors about 20 minutes after power-on during the course of kernel compiles, but never in the first 20 minutes. Rebooting doesn't restart the clock, but powering down overnight does. Swapping out all RAM didn't help. The relevant part of a typical compile session log follows.)
Опишите симптоме проблема хронолошким редоследом

У откривању шта је пошло наопако, најкориснији трагови се често налазе у ономе што се одиграло непосредно пре. Зато треба да прецизно опишете шта сте урадили и шта је машина урадила, све до пада. У случају поступака у командној линији, корисно је имати дневник сесије (на пример, створен коришћењем неке скрипт алатке) и цитирање битних двадесетак линија.

Ако програм који је пукао има дијагностичку могућност (као што је -v за гласно (verbose)),пажљиво покушајте да осмислите одабир могућности које ће додати информације корисне за отклањање грешке (debugging) у препис.

Ако се ваш извештај одужи (више од отприлике четири параграфа), било би корисније да проблем укратко наведете на почетку а потом наставите са причом у хронолошком распореду. На тај начин ће хакери знати на шта да обрате пажњу приликом читања вашег извештаја.
Опишите циљ а не корак

Ако (уместо што пријављујете грешку) хоћете да сазнате како нешто да урадите, почните описом циља. Тек онда опишите појединачни корак који вас спречава да га достигнете.

Често се дешава да онај коме треба техничка помоћ тежи циљу високог нивоа а заглави на ономе што мисли да је одређени пут ка циљу. Онда траже помоћ око тог корака, не схватајући да је пут погрешан. Може бити потребан велики труд да се ово превазиђе.
Глупо:

Како да натерам одабирач боја (color-picker) у програму FooDraw да прихвати хексадекадну RGB вредност?
Паметно:

Покушавам да заменим боје у табели у слици другим вредностима. Једини начин који ми тренутно пада на памет јер уређивање сваког поља у табели, али не могу да натерам одабирач боја у FooDraw-у да прихвати хексадекадне RGB вредности.

Друга верзија питања је паметна. Она дозвољава одговор који предлаже алат (tool) који боље одговара задатку.
Не тражите да вам људи одговоре приватном епоштом

Хакери верују да решавање проблема треба да буде јаван и транспарентан поступак током којег први покушај одговора може и мора бити исправљен ако неко ко зна више примети да је непотпун или нетачан. Такође, део њихове награде за одговарање је и бити виђен као способан и зналац од стране њима равних.

Када тражите одговор путем приватне епоште, ометати и процес и награду. Немојте то да радите. Дописник бира да ли ће одговорити приватно — а када то уради, то је вероватно зато што сматра да је питање превише слабо формулисано или очигледно да би било од користи другима.

Постоји један изузетак за ово правило. Ако мислите да је питање такво да ћете добити много одговора који су мање-више слични, тада су чаробне речи „пошаљите мени епоруке и ја ћу сумирати одговоре за групу“. Покушај спашавања листе слања или дискусионе групе од поплаве суштински истих порука је љубазан — али морате одржати обећање да ћете сумирати одговоре.
Будите одређени када постављате питања

Отворена питања обично буду виђена као отворене рупе за отимање времена. Људи за које је највероватније да су у стању да вам дају користан одговор су такође и најупосленији (ако ни због чега другог, онда зато што они сами преузимају највише посла). Такви људи су алергични на отворене рупе за отимање времена, па су обично алергични и на отворена питања.

Вероватноћа добијања корисног одговора је већа ако изрићито наведете шта желите да онај с ким се дописујете уради (укаже на смернице, пошаље кôд, провери вашу закрпу, штагод). То ће усресредити њихов труд и посредно поставити горњу границу на време и енергију које дописник мора да уложи да би вам помогао. Ово је добро.

Да би сте разумели свет у коме стручњаци живе, мислите о стручности као о обилном ресурсу а времену за одговор као оскудном. Што је мање посвећеног времена које посредно тражите, то је вероватније да ћете добити одговор од неког стварно доброг и стварно заузетог.

Зато је корисно ограничити ваше питање да бисте минимизирали временску обавезу коју тражите од стручњака да би одговорио — али то често није исто што и поједностављивање питања. Зато је на пример питање „Да ли бите дали смернице на добро објашњење за X“ обично паметније од питања „Да ли бисте, молим вас, објаснили X?“. Ако имате неки кôд који не ради, обично је паметније питати некога шта није у реду с тим кôдом, него тражити од некога да га среди.
Не шаљите питања из домаћег задатка

Хакери су добри у уочавању питања за домаћи; већина нас их је и сама радила. Та питања ви треба да решите, да би сте нешто научили из тог искуства. У реду је тражити наговештаје, али није у реду тражити потпуна решења.

Ако сумњате да вам је прослеђено питање из домаћег задатка, али опет не можете да га решите, пробајте да питате на форуму групе корисника или (као последње прибежиште) на „корисничкој“ листи/форуму пројекта. Мада га хакери хоће опазити, неко од напреднијих корисника би могао да вам макар пружи неки наговештај.
Поткрешите бесмислена питаља

Одуприте се искушењу да свој захтев завршите са семантички безначајним питањем као што је „Може ли ми ико помоћи?“ или „Постоји ли одговор?“ Прво: ако сте опис свог проблема написали макар напола одговарајуће, таква питања су у најмању руку сувишна. Друго: зато што су сувишна, хакери их сматрају непријатним и сасвим је могуће да ће узвратити логички исправним али бесмисленим одговором као што су „Да, неко ти може помоћи“ или „Не, нико не може да ти помогне“.

Уопште, добро је избећи постављање да-или-не питања, осим ако желите да-или-не одговор.
Не обележавајте своје питање са „Хитно“, чак иако вама јесте

То је ваш проблем, не наш. Тврдити да је нешто хитно може врло лако имати контра-продуктиван ефекат: већина хакера ће једноставно обрисати такве поруке као непристојан и себичан покушај да се изнуди тренутна и посебна пажња.

Постоји један полу-изузетак. Може бити од користи да поменете да програм користите на неком значајном месту, око којег би се хакери узбудили; у том случају, ако сте под притиском и ако то љубазно наведете, људи би се могли заинтересовати довољно да вам помогну.

Ово је међутим веома ризично, зато што се појам узбудљивог места који хакери имају вероватно разликује од вашег. На пример, слање са Међународне свемирске станице јесте узбудљиво, док слање у име неке добротворне организације или за неки политички циљ свакако није. Заправо, слање поруке „Хитно: Помозите ми да спасем бебе фôка!“ (Urgent: Help me save the fuzzy baby seals!) ће вам најсигурније донети избегавање или пржење (shun or flame) чак и од хакера који мисле да су бебе фôка важне.

Ако вас ово чуди, читајте остатак овог како документа док га не будете разумели пре него што пошаљете било шта.
Љубазност никада не шкоди, а неки пут и помаже

Будите љубазни. Користите „Молим вас“, „Хвала на пажњи“ (Thanks for your attention) или „Хвала на разматрању“ (Thanks for your consideration). Јасно нагласите да цените време који троше бесплатно вам помагајући.

Искрено, то није толико важно (нити може да замени) као граматика, јасноћа, прецизност и прегледност, избегавање власничких формата итд; уопште, хакери би радије прихватили помало оштар али технички прецизан извештај о грешци него љубазну нејасноћу. (Ако вас ово буни, сетите се да ми питање ценимо по томе шта нас учи).

Међутим, ако сте све окупили своје техничке пилиће, љубазност вам повећава могућност корисног одговора.

(Морамо да приметимо да је једина озбиљна замерка коју смо добили од хакера-ветерана у вези овог КАКО јесте на нашу ранију препоруку да се користи „Хвала унапред“ (Thanks in advance). Неки хакери мисле да то повлачи намеру да се не захваљује ником после. Наша је препорука да се или прво каже „Хвала унапред“ и после захвали дописнику, или да се љубазност искаже на други начин, као на пример са „Хвала на пажњи“ или „Хвала на разматрању“.)
Пропратите решење кратком белешком

Након што је проблем решен, пошаљите кратку поруку свима који су вам помогли; обавестите их како се завршило и захвалите им на помоћи. Ако је проблем привукао општу пажњу на листи слања или дискусионионој групи, пригодно је послати пропратну поруку тамо.

Најбоље би било да одговор буде у нити коју је покренула првобитна порука и да има ‘СРЕЂЕНО’, ‘РЕШЕНО’ или подједнако очигледну ознаку у линији теме. На листи слања са брзим обртом, потенцијални дописник који види нит „Неки Проблем“ која се завршава са „Неки Проблем - РЕШЕНО“ зна да не треба да губи његово(њено) време чак ни да чита нит (осим ако њега(њу) Неки Проблем лично интересује) и стога може да троши време на решавање другог проблема.

Ваша пропратна порука не мора да буде дуга и детаљна; боље је и „Ћао — проблем је био у поквареној мрежној картици! Хвала свима, Пера“ него ништа. Заправо, преглед у маниру „кратко и слатко“ је бољи него дуга дисертација осим ако је решење технички стварно дубоко. Кажите шта је заправо решило проблем, али не морате да поново прођете кроз поступак потраге за грешком (troubleshooting sequence).

За мало дубље проблеме, пригодно је послати сажетак историје потраге за грешком. Опишите коначну дијагнозу проблема. Опишите шта је на крају било решење и наведите ћорсокаке које је могуће избећи након тога. Боље је навести ћорсокаке после исправног решења и остатка сажетка него претворити пропратну поруку у детективску причу. Наведите људе који су вам помогли; тако ћете стећи пријатеље.

Сем што је то љубазно и информативно, оваква пропратна порука ће помоћи другима који претражују архиву листе слања/дискусионе групе да сазнају које решење је било оно право и може и њима помоћи.

И на крају (али не и по важности), овакве пропратне поруке дају свима који су помогли осећај осећај задовољства због затварања проблема. Ако ви сами нисте техничар (techie) или хакер, верујте нам да је ово осећање веома важно гуруима и стручњацима који су прискочили да помогну. Приче о проблемима које завршавају у неразрешеној празнини су фрустрирајуће; хакере просто сврби да виде решење проблема. Добра карма коју доноси чешкање тог свраба вам може бити пуно од помоћи следећи пут када будете морали да поставите питање.

Размислите како бисте могли да спречите друге да убудуће имају исти проблем. Запитајте се да ли би помогла закрпа за документацију или ЧПП и ако то јесте тако, пошаљите ту закрпу ономе који их одржава.

Међу хакерима овакво понашање је заправо важније него уобичајена љубазност. На тај начин стичете репутацију да добро сарађујете са другима, што може бити веома вредан посед.
Како тумачити одговоре
RTFM и STFW: Како знате кад сте озбиљно забрљали

Постоји стара и света традиција: ако добијете одговор који гласи „RTFM“, особа која га је послала мисли да сте требали да Прочитате Јебено упутство (Read The Fucking Manual). Највероватније је потпуно у праву. Узмите га и прочитајте.

RTFM има млађег рођака. Ако добијете одговор који гласи „STFW“, особа која га је послала мисли да сте требали да Претражите Јебену Мрежу (Search The Fucking Web). Скоро сигурно је у праву. Претражите је. (Блажа верзија овога је када вам кажу „Google ти је пријатељ!“ (Google is your friend).

Такође, може вам се десити да вам у Мрежном форуму кажу да претражите архиве форума. Неко чак може бити толико љубазан да вам да смерницу на нит где је проблем решен. Али на ову обзирност се немојте ослањати; претражите архиве пре него што питате.

Често особа која вам каже да тражите има пред собом отворено упутство или мрежну страницу која вам треба и гледа у њу док куца. Ови одговори значе да та особа мисли да је (а) лако наћи података који вам треба и (б) да ћете више научити ако будете тражили информацију, него ако вам је неко сервира готову.

Немојте да вас ово увреди — по хакерским стандардима, показује вам грубу врсту поштовања самим тим што вас не игнорише. Уместо тога, захвалите том некоме на родитељској љубазности.
Ако не разумете...

Ако не разумете одговор, немојте одмах узвратити захтевом за појашњење. Користите иста оруђа за разумевање одговора као и она која сте користили за проналажење одговора за своје првобитно питање (упутства, ЧПП-и, Мрежа, искусни пријатељи). Ако вам и онда треба појашњење, покажите шта сте научили.

Претпоставите, на пример, да вам кажем: „Чини ми се да негде имаш закочен зентри, треба да га ослободиш.“ (zentry). Ово је лоше следеће питање: „Шта је зентри?“ А ово је добро следеће питање: „У реду, претражио сам man странице и зентрији се помињу једино под -z и -p прекидачима. Ни један од њих не говори ништа о ослобађању зентрија. Јеси ли мислио на једно од ових или сам нешто превидео?“
Реаговање на непристојност

Већи део онога што изгледа као непристојност у хакерским круговима није циљано као увреда. То је пре производ непосредног, пресеци-кроз-шуму стила општења (communications style) који је природан за људе које више занима решавање проблема него да се други осећају топло и угодно.

Покушаје да останете сабрани када осетите непристојност. Ако неко једноставно глумата, врло је вероватно да ће га (или је) старија особа на листи или групи прозвати због таквог понашања. Ако се то не деси и ви изгубите стрпљење, вероватно је да се особа с којом сте изгубили стрпљење понашала у оквиру норми хакерске заједнице и сматраће се да сте ви поглешили. То ће вам умањити изгледе да добијете податке или помоћ коју желите.

С друге стране, повремено ћете наилазити на прилично произвољну непристојност и став. Друга страна медаље горе наведеног јесте да се сматра прихватљивим обликом да се прави зликовац снажно нападне, расецајући његово лоше понашање оштрим вербалним скалпелом. Међутим, пре него што ово пробате, будите веома сигурни у своје стајалиште. Линија између исправљања неуљудности и покретања бесмисленог рата пржења (flamewar) је толико танка да и сами хакери неретко погреше преко ње; ако сте новак или странац, ваше шансе да избегнете грешку су мале. Ако сте више заинтересовани за податке него за забаву, боље је да држите прсте подаље од тастатуре него да ризикујете да се ово деси.

(Неки људи тврде да многи хакери заправо имају благи облик аутизма или Аспергеровог синдрома (Asperger's Syndrome) и да им заправо фали нешто од можданих веза које подмазују ‘нормалну’ интеракцију људског друштва (human social interaction). То може и не мора бити тачно. Ако сами нисте хакер, мишљење о нама као особама са оштећеним мозговима може вам помоћи да се носите са нашим ексцентричностима. Само напред. Нас није брига; ми „волимо“ што смо такви какви смо и у принципу имамо здраву дозу скептизизма према клиничким ознакама.)

У следећем одељку говорићемо о другој ствари: оној врсти ‘непристојности’ коју ћете видети када се ви будете лоше понели.
О томе како не реаговати као губиташ

Велике су шансе да ћете пар пута забрљати на хакерским форумима — на начине који су детаљно обрађени у овом чланки, или на неке друге. И биће вам речено како сте тачно забрљали, могуће уз живописне додатке. Јавно.

Када се то деси, најгора ствар коју можете урадити јесте да кукате о свом искуству, тврдите како сте вербално нападнути, захтевате извињење, вриштите, задржавате дах, претите тужбом, жалите се њиховим послодавцима, оставите даску од WC шоље подигнутом итд. Уместо тога, ево шта треба да урадите:

Преболите то. То је нормално. Заправо, то је здраво и одговарајуће.

Стандардни заједнице се не одржавају сами — одржавају их људи који их примењују активно, видљиво, у јавности. Немојте кукати да су све критике требале бити послате приватном поштом — то не иде тако. Нити вреди да инсистирате да сте лично увређени када неко прокоментарише да је нека од ваших тврдњи погрешна или да се његов став разликује. То су ставови губиташа.

Било је хакерских форума на којима је учесницима, из неког погрешно усмереног осећаја хипер-учтивости, забрањено да шаљу било какве поруке које налазе грешке у туђим и где им је било речено „Немојте рећи ништа ако нисте вољни да помогнете кориснику“. То је за последицу имало одлазак учесника који нешто знају на друга места и свођење тих форума на бесмислено брбљање, па су као технички форуми постали бескорисни.

Претерано „пријатељски“ (у том облику) или корисни — изаберите једно.

Запамтите: када вам хакер каже да сте забрљали и (без обзира колико грубо) да то више не поновите, он иступа из бриге за (1) вас и (2) своју заједницу. Много би му лакше било да вас игнорише и исфилтрира из свог живота. Ако не можете да будете захвални онда бар имајте мало достојанства. Немојте кукати и очекивати да се са вама поступа као са нежном лутком само зато што сте придошлица са театрално хиперосетљивом душом и заблудом о заслужности.

Некада ће људи напасти вас лично, пржити без неког очигледног разлога итд. чак и када не забрљате (или сте забрљали само у њиховој машти). У том случају, прави начин да забрљате јесте да се жалите.

Они који тако прже (flamers) су или ламери (lamers) који немају појма али мисле за себе да су стручњаци, или психолози-аматери који проверавају да ли ћете забрљати. Други читаоци их или игноришу или налазе друге начине да се носе са њима. Понашањe оних који прже ствара проблеме њима самима, око којих ви не треба да се узбуђујете.

Немојте себи дозволити ни да вас увуку у рат пржења. Већину пржења је најбоље игнорисати — након што сте проверили да то заправо јесу пржења а не смернице на начине на које сте забрљали или вешто сакривени одговори на ваша питања (што се такође дешава).
Питања која не треба поставити

Ево неких класичних глупих питања и шта хакери мисле о њима када не одговарају на њих.
П: Где могу да нађем Неки програм или Неки ресурс?
П: Како могу да употребим Ово за Оно?
П: Како да подесим мој промпт?
П: Како да претворим АкмеСофт документ у TeX датотеку користећи Басоматик претварач датотека?
П: Мој {програм, подешавања, SQL упит} не ради
П: Имам проблема са мојом Виндоус машином. Можете ли ми помоћи?
П: Мој програм не ради. Мислим да је системско Нешто пукло.
П: Имам проблема са инсталацијом Линукса или Нечега. Можете ли ми помоћи?
П: Како да провалим root-а/украдем привилегије оператора канала/прочитам туђу пошту?
П:   

Где могу да нађем Неки програм или Неки ресурс?
О:   

На истом месту на којем сам и ја, будало — на другом крају мрежне претраге. О боже, за не знају већ сви како се користи Гугл?
П:   

Како могу да употребим Ово за Оно?
О:   

Ако оно што желиш јесте да урадиш Оно, питање треба да поставиш без претпоставке о коришћењу метода, који ни не мора бити одговарајући. Питања у овом облику често наговештавају не само особу која нема појма о Овом, него је и збуњена у вези проблема Оно који решава и превише сконцентрисана на детаље те посебне ситуацију. Такве људе је најбоље игнорисати док не поставе проблем боље.
П:   

Како да подесим мој промпт?
О:   

Ако си довољно паметан да поставиш ово питање, онда си довољно паметан и да RTFM-ујеш и сам нађеш одговор.
П:   

Како да претворим АкмеСофт документ у TeX датотеку користећи Басоматик претварач датотека?
О:   

Покушај па ћеш видети. Да си то урадио, већ би (а) знао одговор и (б) не би губио моје време.
П:   

Мој {програм, подешавања, SQL упит} не ради
О:   

Ово није питање а ја нисам заинтересован да се играм Двадесет питања са тобом да бих извукао оно право из тебе — имам паметнија посла. Када видим овакво питање, моја реакција је обично једна од следећих:

имаш ли још нешто да додаш?

баш штета, надам се да ће се све средити.

и какве то везе има са мном?
П:   

Имам проблема са мојом Виндоус машином. Можете ли ми помоћи?
О:   

Да. Избаци то Микрософтово ђубре и инсталирај неки оперативни систем отвореног изворног кôда као што су Линукс или BSD.

Примедба: питања у вези Виндоус машина можете поставити ако су о програму који има званичну бинарну датотеку за Виндоус или сарађује са Виндоус машинама (нпр. Самба). Само немојте да се изненадите ако добијете одговор да је проблем у Виндоусу а не у програму, јер је Виндоус уопште толико покварен да је врло често то случај.
П:   

Мој програм не ради. Мислим да је системско Нешто пукло.
О:   

Док јесте могуће да си ти први који је приметио очигледан недостатак у системским позивима или библиотекама које жестоко тестирају стотине и хиљаде људи, већа је вероватноћа да ти апсолутно немаш појма. Изванредне изјаве захтевају изванредне доказе; када тврдите овако нешто, морате то да поткрепите са јасном и исцрпном документацијом о неуспеху.
П:   

Имам проблема са инсталацијом Линукса или Нечега. Можете ли ми помоћи?
О:   

Не. Требао би ми ручни приступ твојој машини да бих потражио грешку. Иди и тражи помоћ на својој локалној Линукс корисничкој групи. (Листу корисничких група можеш наћи овде.)

Примедба: питања о инсталирању Линукса могу бити одговарајућа ако сте на форуму или листи слања о одређеној дистрибуцији а проблем се односи на ту дистрибуцију. У овом случају. опишите тачне детаље неуспеха; претходно урадите пажљиву претрагу на „linux“ и све сумњиве делове хардвера.
П:   

Како да провалим root-а/украдем привилегије оператора канала/прочитам туђу пошту?
О:   

Ти си ништарија зато што хоћеш то да урадиш и морон зато што помоћ тражиш од хакера.
Добра и лоша питања

Коначно, илустроваћу како постављати паметна питања примерима — паровима питања о истом проблему, једним постављеним на глуп а једним на паметан начин.
Глупо: Где могу да сазнам нешто о Fooly Flurbamatic-у?

Ово питање просто вапи за „STFW“ одговором.
Паметно: Користио са Гугл да покушам да пронађем „Fooly Flurbamatic 2600“ на Мрежи, али нисам нашао ништа корисно. Да ли неко зна где могу да нађем податке о програмирању за овај уређај?

Овај је већ STFW-овао и изгледа да има прави проблем.
Глупо: Не могу да натерам кôд из пројекта foo да се компајлира. Зашто је покварен?

Овај претпоставља да је неко други забрљао. Баш је дрзак.
Паметно: Кôд из пројекта foo неће да се компајлира под Нуликсом (Nulix) верзија 6.2. Прочитао сам ЧПП, али не пише ништа о проблемима у вези са Нуликсом. Следи препис покушаја компајлирања. Јесам ли ја погрешио у нечему?

Овај је навео околину, прочитао је ЧПП, показује грешку и не претпоставља да је његов проблем кривица неког другог. Овом типу можда вреди посветити пажњу.
Глупо: Имам проблема са матичном плочом. Може ли ми неко помоћи?

Реакција Јоце Неког Хакера на ово је највероватније „Ма немој. Треба ли ти још и подригивање и мењање пелена?“ праћено притиском на delete тастер.
Паметно: Покушао сам Ово, Оно и треће на мојој S2464 матичној плочи. Када то није успело, покушао сам А, Б и В. Приметио чудне симптоме када сам пробао В. Очигледно је да флорбиш громикује (florbish is grommicking), али резултати нису они који би се могли очекивати. Коју су обично узроци громиковања на Атлон МП матичним плочама? Има ли неко неку идеју шта још да тестирам да бих ближе одредио проблем?

С друге стране, ова особа се чини вредном одговора. Показао је интелигенцију у решавање проблема уместо да је пасивно чекао да му одговор падне у крило.

Приметите суптилну али важну разлику у последњем питању између захтева „Дајте ми одговор“ и „Молим вас помозите ми да одредим коју би још дијагностику могао да применим да достигнем просветљење.“

Заправо, облик последњег питања је заснован на стварном догађају који се десио августа 2001. на листи слања Линукс језгра (linux-kernel mailing list — lkml). Ја (Ерик) сам тај пут био онај који је постављао питање. Дешавала су ми се чудна смрзавања на Tyan S2462 матичној плочи. Чланови листе су ме снабдели подацима који су били пресудни за решавање проблема.

Постављајући питање на тај начин, дао сам људима нешто га грицкање; учинио сам укључивање лаким и привлачним. Показао сам поштовање за способност мени равних и позвао их да се саветују са мном као једнаким. Такође сам показао поштовање за вредност њиховог времена говорећи им ћорсокаке на које сам већ налетео.

Касније када сам захвалио свима и напоменуо како је поступак добро прошао, један од чланова листе је приметио да је мислио да је поступак прошао тако добро не зато што сам ја „име“ на тој листи, него зато што сам питање поставио у прописном облику.

У неким стварима хакери су веома немилосрдна меритократија (meritocracy); сигуран сам да је био у праву и да сам се понео као сунђер био бих спржен или игнорисан без обзира ко био. Његов предлог да опишем цео догађај као упутство за друге је непосредно довео до састављања овог водича.
Ако не можете да добијете одговор

Ако не можете да добијете одговор, немојте да схватите лично то што мислимо да не можемо да вам помогнемо. Некада чланови групе коју питате једноставно не знају одговор. Изостанак одговора није исто што и игнорисање, мада признајем да понекад споља није лако уочити разлику.

Обично је лоша идеја једноставно поново послати питање. То ће бити виђено као бесмислено и непријатно.

Постоје други извори помоћи на које можете ићи, често боље прилагођених за потребе новака.

Постоји много мрежних (online) и локалних корисничких група које су ентузијасти, иако они сами можда никада нису написали никакав софтвер. Ове групе се често формирају тако да би људи помогли како једни другима тако и новим кориницима.

Постоје и многе комерцијалне компаније, како мале тако и велике, са којима можете склопити уговор за пружање помоћи (Ред Хет и Линукс нега (Linuxcare) су две најпознатије; постоје и многе друге). Немојте се запрепастити идејом о плаћању за помоћ. На крају крајева, када вам се у аутомобилу нешто поквари вероватно је да ћете га одвести у аутомеханичарску радионицу на поправку. Чак иако вас софтвер ништа није коштао, не можете очекивати да ће подршка увек бити бесплатна.

За популаран софтвер као што је Линукс, долази бар 10000 корисника на једног развијача. Једноставно је немогуће да једна особа рукује са позивима за подршку преко 10000 корисника. Сетите се да иако плаћате подршку, и даље плаћате много мање него да сте морали да купите и софтвер (а подршка за сотвер затвореног изворног кôда је обично скупља и мање стручна него подршка за софтвер отвореног изворног кôда).
Како одговарати на питања на користан начин

Будите љубазни. Због стреса повезаног са проблемом људи се могу учинити груби и глупи чак и када нису.

Ономе ко први пут прави преступ одговорите ван мреже (offline). Нема потребе за јавним понижавањем некога ко је искрено погрешио. Прави новак можда не зна како да претражује архиве или где се ЧПП налази или шаље.

Ако нисте сигурни, то и кажите! Одговор који је погрешан али звучи ауторитативно је гори него никакав. Немојте никога слати погрешним путем само зато што је забавно звучати као стручњак. Будите скромни и искрени; будите добар пример и ономе који пита и онима који су вам равни.

Ако не можете да помогнете, немојте одмагати. Немојте се шалити са поступцима који могу да поремете корисников систем — јадник би то могао протумачити као упутства.

Мада је понекад оправдано само промрмљати RTFM када одговарате некој ленштини, смерница ка документацији је боља (макар био то и предлог за кључну реч за гуглање).

Ако већ одговарате, дајте користан одговор. Немојте предлагати буџотине за заобилажење проблема када неко користи погрешан алат или приступ. Предложите добар алат. Преформулишите питање.

Помозите вашој заједници да научи нешто из питања. Када савладате добро питање, запитајте се „Како би требало променити битну документацију или ЧПП да више нико не мора да одговори?“ Потом пошаљите закрпу ономе ко одржава документацију.

Ако сте истраживали да би сте одговорили на питање, прикажите своју вештину уместо да пишете као да сте одговор извукли из малог мозга. Одговарање на једно добро питање је као да нахраните гладну особу једним оброком, али ако је научите истраживачким вештинама путем примера исто је као да сте је научили како да гаји храну.
Сродни извори

Ако вам треба помоћ у основама рада личних рачунара, Уникса и Интернета погледајте Основе Уникса и Интернета КАКО (The Unix and Internet Fundamentals HOWTO).

Ако објављујете софтвер или пишете закрпе за софтвер, пробајте да следите смернице у Вештина објављивања софтвера КАКО (Software Release Practice HOWTO).
Захвалнице

Евелин Мичел (Evelyn Mitchell) је приложила неке примере глупих питања и надахнула је одељак под именом „Како одговарати на питања на користан начин“. Микаил Рамендик (Mikhail Ramendik) је дао вредне предлоге за побољшање.

kako kazhu...Dobro postavljeno pitanje je pola odgovora!!

... ako iko ovo procita do kraja ...

otpasce mu ........................oci.........................

Уз сву добру вољу, не стигох до краја... 

a toliko sam zelela da procitam do kraja.............. :

Jes , vala , mora malko da se skrati