Još jednom razgovoramo sa Milovanom - Mićom Jovanovićem, matematičarem, isceliteljem, bioenergetičarom, regresologom, psihoterapeutom, radiestezistom, ekstrasensom, učiteljem duhovnih spoznaja... Njegova najnovija (šesta po redu) knjiga “Kraj igre” pobudila je nezapamćeno interesovanje, a i čitaoci “Trećeg oka” nisu ostali “imuni” na teme koje su dotaknute u ovom nesvakidašnjem štivu – duhovnost, prošli i budući životi...
Raritet je da se u knjizi “Kraj igre” nalazi deo transkripta razgovora sa nekadašnjim Isusovim duhovnim vodičem poznatim pod imenom Ahtun Re.

Rekli ste da je razgovor trajao sat i po. Na promociji vaše knjige čuli smo snimak nekih delova, a dobar deo tog razgovora štampali ste u knjizi. Šta je za vas tu bilo novo ili iznenađujuće?

Nije bilo mnogo novosti, ali sam dobio još jednu potvrdu nekih saznanja koja sam dobijao na druge načine, svojim istraživanjem, a i od drugih duhovnih vodiča, kao i preko onoga što su i mnogi drugi dobijali, pričali i zapisivali. Bilo je pitanja i odgovora koja su za “ličnu upotrebu” ili nije vreme da se javno saopštavaju.
A što se tiče iznenađenja, može se reći da je bio iznenađujuć odgovor na moje pitanje - postoje li u duhovnoj dimenziji visoko razvijene ličnosti (duše) koje su zle prema ljudskim bićima? Ili ono o inkarnaciji božanstava (visokorazvijenih duša koje su stigle do dvanaestog nivoa) i reinkarnacijama životinja, naših ljubimaca. Ipak, najveće iznenađenje i nešto što nisam znao jeste ono o zameni (Olgine) duše. Odgovori su dati u knjizi, da ih ne prepričavam.

Čudno je i nije lako za razumevanje vaše tvrđenje da đavoli i demoni ne postoje, a da ih možemo sresti?!

Nije lako za razumevanje, ali je baš tako. Postoji li senka? Ako se osvetli i s te strane - nestaće. Znači, ne postoji sama po sebi, ako se dovede svetlost (znanje, razumevanje...) nema je više.
Šta se, u stvari, događa? Od dugotrajnih i potisnutih emocija, želja i agresivnih misli, mogu se formirati (kako u snu, tako i na javi), “materijalizovati” i na nižem nivou izraziti neke pseudorealne tvorevine, protiv kojih se mi borimo - jer ih doživljavamo kao realne. Te tvorevine su proizvod naših ubeđenja i stvaramo ih zbog neprirodnog osećanja krivice i verovanja i očekivanja neke kazne. Takva nebića mogu se sresti i videti i ona poprimaju onaj oblik koji se od njih očekuje. To se događa onima koji u to veruju, imaju izražen osećaj straha i griže savesti, strah od nekog takvog susreta koji očekuju. To je samo dokaz neograničene moći naše kreativnosti i vragolija koje nam priređuje sopstvena psiha, u skladu s našim ubeđenjima.
Te prikaze (utvare) mogu stvarati i deca u trenucima kada su uplašena, usamljena ili povređena. Ona tada formiraju svog zaštitnika ili druga za igru. Dakle, mi posedujemo božanske moći da sami stvaramo svoju realnost pa i svoju “duhovnu decu”. Srećom, na ovom nivou našeg duhovnog razvoja, gde dominiraju strah, podeljenost po raznim osnovama, sebičnost, mržnja i neznanje, ova naša potencijalna duhovna moć ne iskazuje se često, niti u punoj meri.

U knjizi su navedeni primeri nekih takvih susreta koji mogu biti i vrlo neprijatni...

Takvih primera ima svuda i oduvek. Mnogi to nisu razumeli, pa su takve pojave tumačili kao božju kaznu ili opomenu. U “Putnicima” sam naveo neke takve slučajeve o kojima smo raspravljali na skupovima i koje smo rešavali grupno, mesecima. Ta nebića su uglavnom usmerena protiv nas, jer “znaju” kako su nastala i da mi želimo da ih se otarasimo, da ih uništimo, pa se bore za svoj opstanak mogućim sredstvima i načinom u okviru svog sistema “realnosti” i zato je važno da se ta borba odvija “na našem terenu”, a za to je potrebno znanje.
Moram još nešto da dodam. Postoji mogućnost da sretnemo i vidimo neke prikaze koje nismo mi stvorili. To mogu biti energetska bića - duhovi - koja liče na nekoga ko je umro, koga smo znali, ali mogu nam biti i nepoznata. O čemu se radi? Kao što pojedine osobe imaju neke opsesivne misli ili prinudne radnje, tako i duša posle smrti tela može biti vezana za neku osobu ili mesto na kojem je živela ili “umrla” u bliskoj ili daljoj prošlosti i tu se vraća. Na ta mesta ona može (ako može) da šalje svoju holografsku projekciju ili u okolinu osobe za koju se “privezala”. Ova projekcija može biti “punija”, energetski jača, pa mogu svi da je vide, ili može biti “retka”, slaba energetski, pa je mogu videti ili registrovati senzibilne osobe ili samo osoba za koju se privezala. Ako je u pitanju prvi slučaj, ti duhovi mogu proizvoditi i fizičke senzacije koje se mogu čuti ili videti, snimiti, pa i veoma bolno osetiti.

Hajde da kompletiramo ovu priču o raznim tipovima “prikaza”, jer o tome se dosta priča i piše i svoje “stručno mišljenje” o tome iznose i potpuno nekompetentne osobe.

Dakle, postoji i treći način formiranja tih “prikaza”. To su one pojave koje se na nemačkom zovu “poltergejst”, a na ruskom “šumnij duh”. Mi za njih nemamo neki poseban naziv, ali ih sve stavljamo u istu grupu i kolokvijalno nazivamo vampiri. U ovoj knjizi je opisan jedan takav primer. U “Putnicima” je opisana jedna takva pojava koju smo grupno rešavali, kada je osoba za koju se privezala neka takva energija morala da joj pruži neka zadovoljenja. Ovakvi slučajevi su sačuvani u predanju i folkloru kod nas i u svetu.
Pojedine osobe mogu biti inicijalno samo dobri “provodnici” nekih jakih energija (misli, želje, emocije...) ili onih koje same po sebi ne bi bile uočljive niti opasne, ali ih one hrane i pojačavaju na način i iz razloga koji je naveden kao prvi slučaj - kada ih sami stvaramo. Vrlo je važno da se zna kojoj grupi pripada “prikaza” - kako za učesnika u događaju tako i za “terapeuta”, onoga koji pokušava da pomogne - da sve prekine ili ublaži njihov uticaj. Tu ne pomažu nikakva bajanja, molitve, skidanje crne magije, osveštavanja, simboli ili rituali. Terapeuti i ekstrasensi koji znaju šta treba da rade i nekada mogu da stupe u kontakt sa tim “pojavama”, ne treba odmah da im daju objašnjenja i da im govore o pravdi ili moralu, da se pozivaju na boga, Hrista, svece, da donose ikone, da pale sveće... to ne pomaže! Jer one mogu biti sa različitih nivoa nesvesnog ili iz nekih drugih realnosti. To bi moglo da se uporedi sa situacijom kada smo zapali među urođenike ili ljudoždere i, želeći da sačuvamo živu glavu, govorimo im o ljudskim pravima ili nekakvim konvencijama. Ne, mi treba da činimo nešto u skladu s njihovim željama i običajima, kako bi nas razumeli prihvatili.
Zato je i kod pojava i delovanja prikaza najbolje da se u početku ispune neki njihovi prihvatljivi zahtevi (želje) i da se stekne poverenje, a tek onda se stupa u dijalog i objašnjenje i energetska nivelisanja.
Ovakve slučajeve rešavao sam preko Jantre, ulaženjem u familijarno nesvesno. Ali, svi slučajevi se ne mogu rešavati samo na taj način, treba još ponešto, a ponekad objašnjenje ili direktna pomoć duhovnih vodiča ili od nekih visoko razvijenih duhovnih bića koja su (“kanalisanjem”) s nekim u kontaktu. TREBA IMATI ZNANJE.

Piše: Ana Mitrović

Link

zanimljivo. ko li mu je dao ove titule.

i ja sa pitam

Dionizija pa gde si bre ti duso nema te? 

Demoni nisu demoni ali ajd. Ovaj lik nema pojma sta prica.

Tu sam srećo moja
zatvoriše nam temu pa me ne beše jedno vreme,ali eto pojavila se nova odnosno ista samo napisana unatraške.

a ovaj šatro bioenergetičar jedino pametno što reče je "treba imati znanje"

Када смо код феномена екстрасенса,полтергајста,можда није згорег прочитати и ово:
                                                     
                                                 Извод из књиге:Људи и демони 

                                           (Како пали духови кушају савременог човека)
                                                            о. Родион Петроградски

                                                     
Екстрасенси: њихово порекло и суштина 
(Православни поглед)
 

"У последње време код многих људи су почеле да се појављују необичне способности, лечење биопољем, телепатија и телекинеза, видовитост... Све то улази у савремени живот и зато захтева промишљање, јасан и одлучан однос према тим појавама.

Је ли то добро или лоше? Како треба да поступи православни хришћанин, срећући се с таквим људима и може ли да прибегава њиховој помоћи? Покушаћемо да одговоримо на ова питања. Обратимо се најпре давнини - искуству светих духоносних отаца.

У књизи Дела апостолских, која приповеда о даљој јеванђељској проповеди апостола после Вазнесења Исуса Христа, читамо о некаквом Симону, који чараше и довођаше у чудо народ Самаријски, говорећи даје он нешто велико. Њега сви пажљиво слушаху, и мало и велико, говорећи: ово је велика сила Божија. А зато га слушаху пажљиво што их је много времена задивљавао (Д. ап. 8,9-п). Коментаришући овај текст, свети Јустин мученик пише да је Симон био чаробњак и својим врачањем привукао је к себи непросвећени народ, „који је видео у њему велику силу Божију". Каквим је чудесима Симон маг варао људе? Истим оним као и савремени екстрасенси - исцељивањем, телепатијом, телекинезом, видовитошћу, левитацијом. Осим тога, како сведочи свети Теофилакт, Симон је „кротио бесомучне", то јест, уз помоћ магијских средстава наговарао је „демона" да на извесно време остави на миру опседнутог, што је стварало илузију исцељења. Касније се, пак, опседнутост поново јављала (сведоци оваквог „чуда" били су недавно и многи телевизијски гледаоци који су у једној емисији програма „Пети точак" из 1990 године могли да посматрају „истеривање ђавола" од стране врача из опседнуте жене).

Симон маг је искрено веровао да и апостоли, попут њега, користе неку вештину. Али се срео с апостолом Филипом. Сила проповеди овог праведника и његова чудеса били су тако запањујући да су задивили не само народ него и самог Симона. Вера у Симона повукла се пред вером у Христа. Крстио се народ, крстио се и сам Симон. Маг је претрпео пораз пред лицем апостола који делује Духом Светим (попут египатских мага који су се у прошлости уз помоћ чаролија супротстављали Мојсију, али су били побеђени силом Божијом) (Изл. 7-8).

У истој књизи Дела апостолских читамо: Догоди се пак кад иђасмо на молитву да нас сретне једна робиња која имаше дух погађачки и гатају ћи доношаше велики добитак својим господарима. Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Свевишњега, који нам јављају пут спасења. И овако чињаше много дана, а када се Павлу досади окрене се и рече духу. Заповедам ти именом Господа Исуса Христа изиђи из ње! И изиђе у тај час (Д. ап. 16,16-18).

Погледајте какав је однос апостола Павла према томе духу: без обзира на то што је он говорио истину, апостол није желео ни истину из уста демонских, дајући самим тим пример односа према нечистим духовима, па макар они понекад говорили истину. Јер иза тога стоји само једна жеља - увући човека у општење да би се задобило његово поверење а затим се такав човек погубио.

У Кијево-Печерском патерику читамо о монаху Никити, будућем светитељу и чудотворцу, којег је због гордости и умишљености, јер је прерано отишао у затворништво, преластио демон који му је дао дар прозорљивости и знања напамет целог Старог Завета. Тако да је он „са онима који су долазили код њега много говорио из Писма о користи за душу, почео је да пророкује и велика слава се раширила о њему... сви су се дивили испуњењу његових пророчанских речи". Када је пак молитвама светих Кијево-Печерских отаца демон био изагнан из њега, испоставило се да се он ничега више не сећа напамет, па је чак заборавио и да чита.

У истом Кијевско-Печерском патерику у житију преподобног Лаврентија затворника4, сазнајемо за некаквог бесомучног који је под дејством демона говорио јеврејски, латински, грчки и свим језицима света које раније бесомучник никада није ни чуо. Пророковао је, говорио је о стварима и људима који су му раније били непознати.

У житију свештеномученика Кипријана читамо о томе како је он, док је био врач, „усвојио сва ђаволска лукавства: успео је да стекне моћ различитих демонских преображаја (научио је да лети по ваздуху, да хода по води), да мења својство ваздуха, да изазива ветрове, производи гром и кишу, узбуркава море, наноси штету воћњацима, виноградима и њивама, да шаље болести и чиреве на људе - то јест, овладао је погубном мудрошћу и ђаволском делатношћу пуном зла". Може се навести мноштво сличних примера, али мислим да је и оно што је наведено сасвим довољно за закључак: демонске силе су у стању да дају и заиста дају неким људима екстрасензорне способности."

Три врсте прозорљивости

"Обратимо се старцу Силуану. У поглављу о прозорљивости и њеним врстама читамо да постоје три врсте прозорљивости: „... прва - услед интуиције која је природна неким људима и која се повећава услед испосничког живљења, друга - под дејством демонским и трећа - по дару благодати".

У коју се врсту прозорљивости може убројати 'видовитост' екстрасенса? Само у прве две, јер трећу врсту, по дару благодати, даје Бог само изабранима после многих десетлећа подвижничког живота у Христу, „а гордоме се уопште не даје".

Размотримо пажљивије прве две врсте прозорљивости: „прва врста", по мишљењу старца Силуана, „за благочастиво настројеног и смиреног човека може бити корисна и на добар начин употребљена, јер доприноси бољем начину чувања заповести Христових у односу на ближњега. Гордом и страсном она ће нашкодити јер умножава поводе за страсти и отвара велике могућности његовог задовољавања".

„Друга врста је изузетно опасна за оне који је прихватају, јер ће пре или касније довести до нездравог поремећаја свих духовних и душевних снага човекових, унаказивши и сам његов лик... уза сву ту прозорљивост, ако му и пође за руком понекад да 'прочита' туђу мисао, ипак дубински унутарњи човек остаје му недоступан. С нешто већом веродостојношћу она се понекад испољава у односу на догађаје који су спољашњег карактера. Онима који је прихватају она даје повод за уживање у таштини... и због разорног, рушилачког својства демонских дејстава уопште, причињава страдања њеним поседницима, што постаје очигледно тек када прође много времена"."


Појава Полтергајста у светлости светоотачког учења

 

С времена на време на страницама наше штампе појављују се белешке о такозваним паранормалним појавама које се догађају у становима људи. Чују се ударци, шумови, разлежу се чудни гласови, ствари саме од себе лете по ваздуху, из зидова и таванице куће сама од себе цури вода, понекад и домаћини добијају ударце од невидљивих руку. Шта је то? - нагађају научници атеисти - продор ванземаљске цивилизације у наш свет? Или просто природне појаве које наука још увек није открила?

„Има више од двадесет хипотеза које покушавају да објасне полтергајст - каже професор Г. Гуртовој. „Запазили смо извесну аналогију између појава полтергајста и лопатасте муње". Шта је приморало поштованог професора да се приклони једној оваквој „дубокоумној" хипотези? Очигледно, подједнака неразумљивост за науку и једног и другог феномена. Према подацима А. А. Горбовског , „проблемом полтергајста већ много година се баве истраживачи из различитих лабораторија и научних института у земљи, на територији од Прибалтика до Новосибирска и од Лењинграда до Закавказја". Резултат је двадесет теорија.

Дакле, како видимо, званична материјалистичка наука је у објашњењу овог феномена доспела у ћорсокак. Као, уосталом, и сваки пут када се суочава с пројавом невидљивог света у земаљској реалности.

Међутим, одгонетка полтергајста се скрива већ у самом његовом називу који у преводу с немачког значи „бучни дух". Дух, који својом буком и поступцима наноси штету људима. За хришћанина ту нема никакве загонетке ко је то - све је то увек онај исти лукави демон који неуморно тражи човекову пропаст. О томе да је нечисти дух у стању да производи сва та „чудновата дејства" која доводе у безизлаз совјетске научнике, очигледно је показано у првом поглављу наше књиге, посвећеном природи и својствима палих анђела. Али да у читаоцу не би остало сумњи у вези с тим, анализирајмо неколико најкарактеристичнијих случајева појаве полтергајста.

Најпре се обратимо у далеку прошлост, када је вера у људима још увек била јака и када су демоне дочекивали и односили се према њима на одговарајући начин.

У зиму 1666. године цару Алексеју, другоме цару из династије Романових, јавили су да се у московском сиротишту близу Иванова манастира, појавила нечиста сила. Неко невидљиви тамо лупа дању и ноћу, вришти грозним гласом, и што је главно, не даје да спавају житељима сиротишта, збацујући их с постеље. Тада је по савету бојара цар наредио да се пронађе и доведе код њега преподобни Иларион, о коме се говорило да му је дата власт над духовима. По царевом наређењу, појавивши се у сиротишту, преподобни је тамо одслужио са сузама и ревношћу вечерњу службу и наредио свима, прекрстивши се пред спавање, да се ништа не боје и да легну да спавају.

„Ја сам се већ у страху покрио бундом и замотао се у њу" - писао је сведок и летописац догађаја.

„Борио се преподобни са оним ђаволом око пет седмица, прилежне молитве своје Богу творећи, и воду светећи и свуда кропећи; од онога часа демон мало по мало ишчезе отуда коначно, и никада тамо више не уђе".

Као што видимо, благочастиви цар руски је с бојарима, без помоћи било каквих научно-истраживачких института, одредио узрочник насталог нереда и тачно је одредио курс лечења, упутивши на место несреће преподобног Илариона. Овај је молитвом, уз помоћ благодати Божије, изагнао нечистог духа.

Но, а како се реагује на појаву полтергајста у наше време? Наводимо следећи карактеристичан случај4: „Владимир И. је увек био чврсто убеђен да чудеса у животу нема. Он је заузимао атеистичко становиште. Али после женидбе у четрдесетој години (други брак), почела су чудеса у свим трима становима које су он и жена променили за четири године. Усред ноћи у ноћном ормарићу наједном се разлеже лупање. Износе га у другу собу - он ућути. Десетак минута је тихо, а затим се лупање премешта у други ноћни ормарић. Владимир је био немоћан да учини било шта, а жена се смејала, јер јој је све то, изгледа, било познато од петнаесте године. Стакла су вибрирала. Испод пода се разлегала продорна шкрипа и завијање, као када неко с напором отвара тешка врата на зарђалим шаркама или стари сандук. Жена је говорила да их 'он' истерује. За све време заједничког живота - а прошле су године - 'он' није напушта супружнике. Једном 'га' је Владимир утледао властитим очима и сматра да је чудом остао жив... Гледали су се тридесетак секунди. 'Његов' поглед парализује. Немогуће је дисати и кретати се. Преостајала је још једна одбрана - ко ће кога надјачати погледом. 'Његов' је поглед продоран, гневан и спаљујући. 'Он' се истопио, журно узмичући према зиду, ушао је у њега, а очи су му ишчезле последње. Владимир је стигао да га добро разгледа - до појаса. Висина му је око метар и по. Лице дугуљасто, сувоњаво, очи мале, нос танак, дугуљаст, вероватно око осам до десет центиметара. Уши округле, правилне, ширина рамена око 30 центиметара. Сав је покривен мрком длаком.

Последње године заједничког живота 'он' је лупао помамно. Жена је говорила Владимиру да ништа добро не треба очекивати. Ускоро су се развели, омрзнувши једно друго. Затим, када је Владимир већ живео без жене, 'он' је долазио једном (и ишчезао). Заједно са женом нестала су и чудеса".

Из приче постаје јасно да људи, незаштићени вером и благодаћу Божијом, бивају беспомоћни пред нечистом силом. Ко није чуо, нарочито у селу, за приче о кућним духовима и њиховим обесним шалама које збивају са људима и животињама. А ко је он, тај кућни дух? - па исти онај 'домаћи' ђаво који је припао Владимиру као „мираз" заједно са женом. Како се овде не сетити Саре, из књиге Товитове (Тов. 3,8), коју је заволео демон Асмодеј и убијао је све њене мужеве прве брачне ноћи. Као последица овакве „љубави" демона према Владимировој жени породица је била разорена, супрузи су се разишли, међусобно се омрзнувши. То је такође била последица атеистичког васпитања које је развезало руке нечистој сили, учинивши супруге мистично беспомоћним пред невидљивим светом.

Размотримо још један случај. У породици Белоусових (у граду Горком),[1] чудновати догађаји су почели увече 13. новембра 1988. године. Падао је намештај, телевизор је јурио по соби, с прозора су летеле саксије цвећа. Када су супружници, спремивши некако стан, отишли на посао, мало касније, у 11 часова сусетка је морала да позове ватрогасце: испод закључаних врата куљао је дим. Испоставило се да се запалио сточић испод телевизора. Како је затим установило вештачење, затворени сточић је букнуо изнутра. Овим случајем су се позабавили специјалисти научници. Када је син Белоусова, који има 13 година, био подвргнут хипнози, поставили су му питање: „Ко је померао орман?" Дечак је одговорио: „Створење налик на јежа или свињу са рогом, али без ногу". /.../

Према подацима А. Горбовског, шест оваквих случајева су проучили чланови секције паранормалних појава у Горком.

Појава полтергајста може бити резултат враџбине, када неко, омрзавши своје ближње и желећи да им нашкоди, или сам врача и шаље на њих нечисту силу (полтергајст), или се обраћа ради тога професионалном врачу. У свим појединостима можемо испитати механику оваквог деловања обративши се житију свештеног Кипријана, где се описује зло које је овај чинио људима у време када се још увек дружио с нечистом силом. Као и у она времена, када су се све његове смицалице разбијале о веру, пост и молитву свете Јустине, тако се и сада сва чаробњачка дејства претварају у прах у сукобу са силом Божијом. Али за то је, пре свега, потребна хришћанска вера људи, пост, молитва, црквени живот са исповешћу и причешћем. У нарочитим случајевима Црква такође користи нарочите егзорцистичке молитве које се налазе у великом Требнику.

И сам сам више пута имао прилике да користим овај чин приликом освећивања домова чији су се домаћини жалили на појаву демонске силе у њиховом домаћинству. Она се испољавала у честом боловању и угинућу стоке, осећању нелагодности у кући, различитим страховањима. После исповести и причешћа домаћина, када су они почињали да посте, да се моле и воде црквени начин живота, служен је поменути молебан и, по правилу, све неспокојство домаћина би нестајало.

Али има случајева када није лако изагнати одмах демона из куће. То зависи од силе демона (његовог хијерархијског степена - видети, поглавље бр. 1.), начина живота домаћина и молитвености свештеника, која је повезана с његовим личним животом, подвигом поста, јачином вере, целомудрености и чистоте.

Забележени су случајеви када пали духови не шкоде превише, већ се просто баве ситним хулиганством, навикавају људе на себе и као да постају уобичајени део човекове домаће атмосфере. Карактеристичан пример за то је познати случај који је узбуркао јавност, а догодио се у једном дому грађевинских радника у Москви.

У јесен 1988. неко је покуцао на врата собе где су живеле три девојке: Фљуза, Тања и Фируза. Отворивши врата, нису никога приметиле. Од тог тренутка почели су необични шумови и померање ствари самих од себе по соби. Узрочнику ових појава деврјке су наденуле име кућног духа и „зближиле се" с њим. На сва њихова питања он им је одговарао уз помоћ куцања, ако је да, онда је једном, ако је не - два пута. При томе је кућни дух испољавао задивљујућу обавештеност о свим областима жи-вота. Овакво општење одушевило је младе жене грађевинце. На њих су обратили пажњу, почели су да долазе научници - да изучавају феномен. Затим је кућни дух дао пристанак и другарице су заједно с њим одвезли некуда на изучавање.

У овој причи може се видети добровољни савез с палим духом, савез који потиче из религиозне неписмености девојака, њиховог атеизма и одсуствовања јасне представе о оностраном свету и његовим законима. Демон-кућни дух постепено је овладао умовима другарица, оне су почеле да опште с њим и да слушају његове савете. А зашто је палом духу то било потребно? - можете упитати. Одговор на ово питање даје следећи случај јављања полтергајста.

Од 5. јануара све до данас у једној соби студентског дома Саратовског универзитета, где живе три девојке, почели су да се јављају чудни гости. При томе је њиховој појави претходило непријатно стање девојака у којем су се оне и будиле. Ако је гост поклањао пажњу једној, друге су биле у потпуној обамрлости и ујутру би откриле да су изгубиле на тежини и обрнуто. Једном је у собу ушла веома висока жена у дугом мантилу (пре тога закључана врата ујутру су нађена отворена); села је на кревет и почела да гледа у девојку коју је већ обузимао бес и која је помислила: „Шта им свима од мене треба?" Жена је сместа реаговала: „Дај ми твоје васкрсење". Исти циљ демони имају и приликом својих контаката с људима, какво год обличје они узимали и каквом год се одећом маскирали.

Резимирајући све што смо рекли, неопходно је истаћи да су учестале појаве полтергајста у нашем друштву последица његове недуховности и развраћености, када демони, не наилазећи на отпор, отворено улазе у живот људи и, поробљавајући их, погубљују њихове душе."





 

 Meni jedan poprilično scary dokumentarac
 SpiritWorld (deo vezan za temu..)
 
 

1001. dokumentarac koji si pogledao 

Dobar je.Gledam da ne gušim sa besmislenim videima 
 Moja preporuka ceo serijal "Illuminati" od EnigmaTv 

U redu druze preporuka. Al' ovde se o djavolima, demonima, govori. Iluminati i ostala boranija imaju drugu temu.