Samo nije mi jasno,kako su mogli po kreacionistima Adam i Eva računati vreme,kada i prvo alfabetsko slovo nastalo u Egiptu tek pre 2000 godine od nove ere.Kako su mogli beležiti datume od početka stvaranja,kada se nije ni znalo pisati?Nikakvih dokaza nema da se vreme to jeste godine računali od postanka sveta.A čini mi se da godina od 365 dana prvi put uvedena od strane Sasadinskog cara Ardašira oko 241 godine pre naše ere.Pa kako su mogli računati vreme u godinama pre,kada nije ni postojala godina kao brojanje vremena.A računanje vremena zvanično je počelo 325 godine posle nove ere.
Car Konstantin je, osim toga, sazvao i Prvi vaseljenski (ekumenski) Sabor u Nikeji 325.
godine, na kojem su donete veoma važne odluke koje se tiču i današnjeg kalendara, a posebno
odluke koje se tiču utvrđivanja tačnog datuma slavljenja Uskrsa. Te odluke su i bile kasnije
povod da crkva zahteva da računanje vremena počne od rođenja Hrista.

zar nema tema o 5769-oj 

Na koju mislis ?? Nisam nasao tako nesto na RReligiji, sem ako je ne promasih.

Nema.

Ma ok je to, ali to sam namerno ostavio samo za cestitke. Nema u delu foruma predvidjenim za to, Zelje-cestitke-pozdravi, pa neka ovde ima. Zato sam i razgranicio.

Odlično je to, samo da nam opet ne dođe neki supervizor da lokuje temu..

Baš su mi mrski.   

Kada je tema zasla u duboki off, neka je, ali sto narod kaze, neka je za vajdu.

Nemoj tako Magic. I oni su ljudi, kao i svi mi sa svojim manama i vrlinama. Ne mozemo na svakom koraku osudjivati i mrzeti. Covek je radio svoj posao. I radi i dalje. I njemu se sigurno skurci citajuci sve i svasta po celom forumu. A onda proradi mehanizam samoodbrane, mehanizam koji ne dozvoljava da ono procitano ima uticaj na njega. Da se ne nervira, iritira, .... jednostavno da radi po pravilniku. Nije njegova krivica sto je radio po pravilniku. Ja za to nikome nisam zamerio. Niti sam uperio prst u nekoga. Jer nema potrebe. Mozda je i moja greska bila sto nisam nagovestio svoju nameru i razlog postavljanja te teme. Moja zelja za ukazivanjem casti, postovanja, ... niko od modova zaduzenih za odrzavanje foruma, nije bio u mojoj glavi i znao sta smeram.
Nemojmo biti takvi i ici u tom smeru. Nemojmo sebi dozvoliti da nas jedno glediste, jedan dogadjaj zavedu i donosimo pogresne sud-ove. Moja zelja je da ovaj forum bude prijatno mesto za razgovor, razmenu misli, znanja, ... gde cemo moci u miru razgovarati. Gde ce se moci bar jedan mali deo, spoznati kako se uzdici i postati ljudskiji, kako se moze dosegnuti ono za cim svi zudimo.
Nasim optuzivanjem, mrznjom, zajedljivoscu, ... mozemo samo stagnirati, ostati tu gde jesmo, a drugi ce otici. Preteci ce nas u dosezanju i pronalazenju sebe.

JEVREJSKI KALENDAR

Jevrejski kalendar je lunisolarni kalendar i danas zasnovan više na proračunima nego na posmatranjima. Ovaj kalendar je zvanični kalendar Izraela i liturgijski kalendar jevrejske vere. U principu početak svakog meseca je određen mladim Mesecom iz tabele ( molad) koja je zasnovana na usvojenoj srednjoj vrednosti mesečevog ciklusa (lunacija). Da bi obezbedili da se verski praznici pojavljuju u odgovarajućoj sezoni, meseci su umetnuti prema Metonovom ciklusu, u kome se 235 lunacija pojavljuju u 19 godina. Po tradiciji, dani u nedelji su označeni brojevima, a samo sedmi dan, Shabbat, ima ime. Dani se računaju od zalaza do zalaza, tako da 1. dan počinje zalazom u subotu i završava se pri zalazu u nedelju. Shabbat počinje pri zalazu u petak i završava se pri zalazu u subotu.

Istorija Jevrejskog kalendara

Obično se smatra da je kodifikovani Jevrejski kalendar kakav mi danas poznajemo nastao 4119 A.M. (+359), mada je tačan datum nepoznat. U to vreme je patrijarh Hillel II, kršeći tradiciju, širio pravila za računanje kalendara. Pre ovog vremena kalendar se smatrao tajnom naukom verskih vlasti. Precizniji detalji Hillelovog kalendara nisu došli do nas, ali se uglavnom smatra da je sadržao pravila ubacivanja u devetnestogodišnjim ciklusima. Do desetog veka n.e. postojala su neslaganja o pravim godinama za ubacivanje i o početnoj epohi za računanje godina.

Informacije o kalendarskoj praksi pre Hillela su fragmentarne i često kontradiktorne. Najraniji dokumenti pokazuju da je kalendar zasnovan na posmatranjima mesečevih mena. Pošto Biblija spominje sezone praznika, mora da je postojalo ubacivanje. Verovatno je postojao sukob u razvoju kalendarskih praksi.

Izgnanstvo iz Vavilona, u prvoj polovini šestog stoleća p.n.e., je dosta uticalo na Jevrejski kalendar. Ovo se i danas vidi po nazivima meseca. Vavilonski uticaj je možda takođe doveo do prakse interkalacije, ubacivanja, prestupnih meseci.

Za vreme Sanhedrina * , komisija Sanhedrina se sastajala da proceni izveštaj o posmatranju mesečevog srpa. Kada se nije moglo posmatrati, novi mesec je počinjao 30 dana posle početka prethodnog meseca. Na odluku o ubacivanju uticalo je, (mada ga nije potpuno odredilo) stanje vegetacije i život životinja.

* U državnoj organizaciji ...


Pravila

Godine se računaju od Ere postanka, ili Era Mundi, koja odgovara 7. oktobru -3760. po Julijanskom proleptičkom kalendaru. Svaka godina se sastoji od dvanaest ili trinaest meseci koji se sastoje iz 29 ili 30 dana. Jedan umetnuti mesec se uvodi u godinama 3, 6, 8, 11, 14, 17 i 19 u devetnaestogodišnjem ciklusu od 235 lunacija. Početna godina kalendara, A.M. (Anno Mundi) 1, je godina 1. devetnaestogodišnjeg ciklusa. Kalendar za date godine je ustanovljen određivanjem dana nedelje 1. Tishri (prvi dan Rosh Hashanah ili Nova Godina) i brojeva dana u godini. Godine su određene prema broju dana u godini (pogledajte tabelu 9.1.1)


Tabela 9.3.3 Terminologija jevrejskog kalendara
Nepotpun ( haser) mesec: mesec od 29 dana.
Pun ( male) mesec: mesec od 30 dana.
Obična godina: godina koja ima 12 meseci, sa ukupno 353, 354 ili 355 dana.
Prestupna godina: godina koja ima 13 meseci, sa ukupno 383, 384 ili 385 dana.
Potpuna godina ( shelemah): godina u kojoj meseci Heshvan i Kislev imaju 30 dana.
Nepotpuna godina ( haser): godina u kojoj mesec Heshvan i Kislev imaju 29 dana.
Redovna godina ( kesidrah): godina u kojoj mesec Heshvan ima 29 dana a Kislev ima 30 dana.
Halakim (jednina helek): "delovi" časa, 1080 halakima po času.
Molad (množina moladot): "rođenje" Meseca, znači vreme konjunkcije za moderne kalendarske svrhe.
Dehiyyah (množina dehiyyot): "odlaganje"; pravilo kašnjenja 1. Tishria do posle molada.
 

Meseci Heshvan i Kislev imaju promenljivu dužinu da bi zadovoljili zahteve za dužinu godine (pogledajte tabelu 9.1.1.). U prestupnim godinama, mesec Adar od 29 dana, je označen sa Adar II, a njemu prethodi umetnuti mesec Adar I od 30 dana. Za proračune kalendara, dan počinje u 6h posle podne što je označeno sa časovi. časovi su podeljeni na 1080 halakima; tako je jedan helek 31/3 sekunde. (Termonologija je objašnjena u Tabeli 9.1.3). Kalendarski proračuni se odnose na meridijan Jerusalima, 2 časa 21 minuta istočno od Greenwich-a.



Određivanje 1. Tishri-a

Kalendarska godina počinje sa prvim danom Rosh Hashanaha (1. Tishri). Određeno je danom Tishri molad i sa četiri pravila odlaganja ( dehiyyot). Dehiyyot može da odloži 1. Tishri jedan ili dva dana posle molada. Utabličeni mladi meseci ( maladot) se računaju od Tishri molad godine 1. A.M., što se desilo 2. dana u 5 h, 204 halakima (tj., 11:11:20 posle podne u nedelju 6. oktobra -3760. Julijanskog proleptičkog kalendara). Usvojena vrednost srednje lunacije je 29 dana, 12 časova, 793 halakima (29.530594 dana) Da bi se izbegle greške odbacivanja i zaokruživanja, proračuni se vrše u halakima, a ne u decimalima dana, pošto je usvojena lunaciona konstanta tačno izražena u halakima.

Astro

Zašto onda sve istorijske činjenice i događaji govore suprotno tome.

"Citava zbrka oko kalendarskog racunjanje vremena zapocela je davno, jos za vrijeme Numa Pompilija, krajem 8 i u prvoj polovini 7 vijeka prije nove ere. U tadasnjem kalendaru nova godina je pocinjala marta mjeseca i imala je 304 dana. Kasnije, 45-e godine prije nove ere, Gaj Julije Cezar poziva jednog egipatskog astronoma da izvrsi reformu kalendara, sto je on i ucinio. Tako je nastao JULIJANSKI KALENDAR po kojem se godina racuna po Suncu i ima 365 dana i 6 sati, a svaka cetvrta je prestupna. "

Montenet

"Kada je lovac postao zemljoradnik, primetio je da njegove biljke ipak bolje rode ako se zasade u odredjeno doba, pa je bilo zgodno znati kada je to, a nekako, kao da su se ravnomerno smenjivali i periodi zima, kisa ili vrucina. Zato je trebalo naci pocetak od kada ce se brojati dani. Taj koji je prvi zabo stap u zemlju i, buljeci u njegovu senku, primetio da je duzina dana razlicita, morao je biti prilicno zaludan, ali  je, pored toga sto je otkrio prvi, mocnan i precizan astronomski instrumenta, koji se danas u nauci naziva gnomon, zasluzan i za pocetak racunanja vremena.

Brojeci, dakle, dane i prateci njihovu duzinu, pretpostavlja se da je covek ona cetiri “posebna” dana  povezao u jednu celinu, a svaki od njih je bio jednako pogodan za pocetak brojanja. Sad je trebalo samo brojati, ali onda se  pokazalo da u toku jednog prirodnog ciklusa, recimo od jednog do drugog najduzeg dana, Mesec prodje dvanaest puta kroz sve svoje faze. I tako je, kazu astronomi, utvrdjena nova vremenska jedinica - godina, a uoceni su i pojedini kraci periodi - godisnja doba. Lunarni kalendar je, dakle, bio prvi kalendar do kog su iskustveno dosli svi stari narodi, a sve sto se desavalo kasnije bilo je samo doterivanje i usaglasavanje zemaljskog i kosmickog vremena."

Znači istorija dokazala da čak i u 8 veku pre nove ere vreme su pogrešno računali,računajući da je godina 304 dana.45-e godine pre nove ere Juije Cezar učinio da se godina računa sa 365 dana,i zato se zove Julianski kalendar.A na početku ljudski rod nije mogao brojati ispravno godine,zato se napominje da je brojanje godina nova vremenska jedinica,a to istorijske činjenice i događaji potvrđuju.