Jesenji motiv

Jesen u Zagreb posve tiho došeta

u papučama bez peta.

 

Tek okom trepneš, a već su njeni puti

zasuti lišćem što žuti.

 

Ćilim se rujni pred njom podatno pruža

satkan od uvelih ruža.

 

I tko je sretne, namah tražiti stane

mahnito minule dane.

 

I ja ih tako u lišću tražim i ištem

pred žutim sveučilištem.

 

Pado sam i ja tu, da bješe milota,

na ispitima života.

 

Pa ipak zviždim đačku ariju lijepu

s rukom u praznome džepu.

 

Jer negdje u suncu, teška, još neobrana

i moja se svija grana.
Tamnica vremena - Susret

O Bezimena, mi ćemo se sresti

jedanput negdje na dalekoj cesti,

 

bjegunci bijedni, beskućnici, raja,

bez praga rodnog i bez zavičaja.

 

I naše oči, nekad žive vatre,

kružit će tuđim krajem ko da snatre.

 

Naš susret bit će samo ruku stisak.

Trenutak šutnje. Pozdrav. Ili vrisak?

 

Krvavi vrisak, što su prošli dani

i što smo na tom strašnom putu strani.

Srebrna cesta

1

 

Ja ne znam tko si? Čuj me, dobri druže,

kad padne veče ponad tvoga krova,

kroz mrak se javi ćuk i hukne sova,

a oblaci ko jata ptica kruže


nad tornjevima sela i gradova -

 

izađi u noć... idi... Divlje ruže

opijat će te putem. Trn će cvasti,

otvorit oči lopoči na vodi.

 

Izađi... idi... Srebrn plašt će pasti

dalekom cestom, kud te srce vodi.

2

 

Ti znadeš i sam da svjetove nosiš

u samom sebi, i da na dnu duše

sja jato zvijezda, ponori se ruše

i - ako hoćeš - oluji prkosiš

olujom, koja u tvom bilu huji.

 

Izađi u noć. Pjevat će slavuji

u crnom grmlju. Žuborit će vrutak.

Nad glavom će ti bijela zvijezda sjati.

 

I ako hoćeš, ti ćeš za trenutak

vidjeti boga što te cestom prati.

3

 

Ne vjeruj noći, čovjeku, ni buri

što kida greben tvoje volje. Gazi

na putu zmiju, guštera na stazi,

i budi kao putnik što se žuri

dalekom stepom zelenoj oazi.

 

Izađi u noć... idi... Divlje ruže

opijat će te putem. Trn će cvasti,

otvorit oči lopoči na vodi.

 

Izađi, druže... Srebrn plašt će pasti

dalekom cestom kud te srce vodi.

Prolaznost

Smrtniku nisu dana mnoga ljeta

da se po svijetu šarenome šeta,

 

da gleda lađe, trgove, zvonike,

izloge tuđe, žene, stare slike.

 

Sve naglo prođe, sve se brzo stiša,

i dođe jesen u srce i kiša.

 

Koljena klonu, oči trnu, pluća

gasnu ko sanje, kao nadahnuća.

 

I trudan putnik padne pokraj plota

slušajuć žubor stotine života.

Holandska Kraljica od Bovca

Iznad našeg visokog standarta i niskog novca,
na svome prijestolju od mekog šatorskog krila,
a pod nebom plavim i mekim kao svila
neka živi naša Holandska Kraljica od Bovca!

Bovec, 13/VIII/72       Gustav Krklec



Die Holändische Königin von Bovec
(Author's translation into German)

Über unseren hohen Standart und kleinen Geld
auf Ihrem Thron von weichen Zeltflügeln
unter dem Himmel, blau wie Seide
sol leben unsere Holändische Königin von Bovec.



The Dutch Queen of Bovec
(English translation)

Above our high standard and low income,
on her throne of soft tent fabric,
under the skies, blue and soft like a silk,
long live our Dutch Queen of Bovec!

Bovec, August 13, 1972       Gustav Krklec