Pismo Glava

Slobodan Selenic



   Osecanja i misli postoje i onda kada se nikako ne zovu.

   Raste plata - bice rata.

   Kakav bi zivot i bio da u njemu nema svacega pomalo. Malo
radosti, da bi posle tuga izgledala jos veca, pa malo tuge,
da bi posle radost mogao da cenis. Malo pravde, malo nepravde,
pa se to nekako izdjednaci: jednom dobijes vise neg sto ti treba,
pa ne sme da ti bude zao posle kad dobijes manje neg sto ti po
zasluzi pripada.

   Ljudi su, Maksimilijane, veliki majstori lazi, a zrtva obmane
je najcesce obmanjivac. Nikog covecic radije ne laze nego samog
sebe, najvise lazi izmislja da bi sebi nesto zatajio ili sebi
nesto drugo predstavio.

   Sto covek moze ponekad da bude glup, sam posle da ne veruje!

   Da je prazno, prazno je, ali bolje i ta praznina od pune case
zuci koju ti triput dnevno ko medicinu saspu u grlo. Nije zivot
nesto sjajno, ko sto mlad covek misli, zivot ti je tu da ga
prozivis, nista vise sa njim ne moz da uradis. Bas kad hoces
da ga silujes i pravis boljim na snagu i uz inat, on se
dzilitne i klepi te. Budi miran i uci se da uzivas u onom sto
ti daje, malo je, ali jedino je sto u njemu postoji.

   Kada gnev prodje, ocajanje nastupi, a iz ocajanja samo
gnev te izvesti moze.