Оказионализам је схватање по коме креиране супстанце не могу бити ефективни узроци догађаја. Уместо тога, све догађаје креира сам Бог. Илузија настаје пошто Бог обично поставља догађаје тако да један претходи другом.

Доктрина се појавила у исламској теологији од IX века у Басри. Абу Хасан ал Ашари је говорио да свемогући Бог може буквално све, па и да савршеног човека пошаље у пакао. Абу Хамид Мухамад ибн Мухамад ал Газали је отишао даље, прославивши се својим тврђењем да кад ватру принесемо вуни, није ватра спалила вуну, него сам Бог.

Пошто Бога обично сматрамо рационалним, пре него арбитрарним, уобичајено је понашање да се догађаји одигравају у истим секвенцама, што даје илузију узрока и последице. Ми то често описујемо као природне законе. Међутим, Бог остаје транседентан, и може да прекрши законе које је сам поставио. Верници то зову чудо, а савремена физика сличне ствари назива парадокс.

Последице:
Како је Бог једини који одређује догађаје, јасно је да овакав став није могао бити позитиван за развој природних наука (мада науке и даље могу изучавати уобичајене секвенце догађаја). Иако су Османлије касније користили техничка достигнућа, центар наука се померио на Запад, који је вешто користио тековине ранијих цивилизација које су сачували муслимани, па и саме тековине муслимана.
Иронија је у томе што овакав трансцедентни став према законима природе (ко одређује те законе, по којим законима настају закони природе?) има све више смисла у савременој западној науци. Где физичари покушавају да "Богу читају мисли" (Хокинг), и при томе наилазе на зидове парадока који доводе у питање саму природу материјалног света. Испада да је оказионализам дошао прерано и заковао будућност муслиманске науке.
Али ко је читао Шпенглера зна да су исламски оказионализам и данашњи постмодерни парадокси заправо аналогни процеси ширења скепсе - типични за позне цивилизације. Човек великих градова, позни човек, у све сумња, и бави се критиком критике - тако је поменути Абу Хамид Мухамад ибн Мухамад ал Газали написао дело Неповезаност филозофије. Век и по касније одговорено му је делом Неповезаност неповезаности.

Друга последица је у погледу религије, односа између религија. Ако можемо претпоставити уобичајене секвенце догађаја, и законе који их одређују - јасно је да никакве законе, узрочно-последичне везе на које су људи навикли, не можемо применити на Бога. Међутим, људи ипак верују у нешто, претпостављају да се Бог понаша на одређени начин. То може да значи две ствари, како је и било међу муслиманима.
Један закључак би био равноправност разних учења, религија и догми. То је иначе у складу са толеранцијом према народима књиге, коју је проповедао и сам посланик Мухамед. Наравно, за муслимане је њихово учење било "равноправније". До даљег увида у Божије мисли (иза онога што је већ објављено рецимо Кур'аном, што укључује и тумачења) може се доћи мистичном спознајом. Ова спознаја тешко може бити пренета речима. То је дакле начин суфија да се сједине са Једним.
Други закључак, и каснија традиција која други називају вахабитском (за њих саме тај назив је увреда), је да је све дато у једној књизи, што је наравно Кур'ан, те да постоји само једно исправно тумачење. Све друго се не толерише, а поебно не одступања у оквиру исте вере.
Ова два погледа на религију данас су конкурентна у исламу.

Teorija je nadasve tacna - ustvari je pola istine - druga polovina je da su sve suspstance Bog - tacnije da je Bog sve sto postoji. Tako da su svi upravu i niko nije upravu.

Пантеизам је нешто што је најтеже доказати, на теолошки начин наравно, других "доказа" не може ни бити, такође нешто што се никад потпуно не може одбацити. Јер чим кажеш "Бог прожима све" (а шта не прожима?!), као и да си рекао да је Бог у свему, и најзад да је Бог све...
Али нема све (сваки предмет) божанске моћи, нити је све изван наше свакодневнице. Зато је и Спиноза рангирао Природу по разним нивоима...
Оно што мене више занима је оно што су се питали физичари - Да ли се Бог коцка. По оказионализму бисмо рекли да се коцка итекако...

Оно друго, можда занимљивије, је чињеница како неке "истине" имају супротвне ефекте у стварности. Овде видмо како исто учење може да води толеранцији и нетолеранцији. Таквих апсурда има мали милион. Нпр. монофизити су веровали само у једну природу Исуса Христа - чисто божанску. На први поглед потпуно супротно исламу где је Иса смртан човек, један од пророка. Али када се једном поверује да је "природа" само једна, није далеко корак када ће се та једна "природа" изместити у Алаха, и остати само једна (нема дакле тројства, богочовека...). Тако су скоро сви монофизити постали муслимани.

A odakle tebi da Bog ima bilo koje "moci" osim onih koje se kroz nas ostvaruju?

"smrtni greh" svih semitskih religija i uchenja - ideja o nekakvom tvorcu ... 


 kad ljudi koji ne znaju fiziku pochnu da tumache hokinga  ... ( koji uzgred budi recheno nije nikakav veliki genije ,kako neki zamishljaju , vec samo jedan od grupe vodecih fizichara druge polovine 20.veka) .
  sam hoking je iz svojih teorijskih radova izveo zakljuchak o nepostojanju boga (bar ne onakvog kakvim ga ljudi zamishljaju ) .

Jel to nesto kao dualisticka priroda cestica

Добро, ево ми смо "аријевци" и не верујемо у то. Како је онда настао универзум, а знамо да је настао у одређеном тренутку? Зашто су закони природе баш такви какви су? Зашто нису само мало другачији, што би природу учинило веома неповољном за жива бића?!


Ако се ти разумеш у физику, колико и у "биолошке разлике" међу људима, боље немој


Зато што се нешто не сећам да сам створио свет у коме живим.


Тако некако.
Филозофија ислама
"Бог ради оно што жели"

@Duh Sekire

Upravo si ti taj koji stvara svet u kome zivis - taj proces nikada nije zavrsen niti ce ikada biti zavrsen. Ti si alfa i omega za svoj svet. Nema drugog ni treceg pored tebe. Ako bi  Bog bio superioran onda bi bio intervecionista (onako kako Jevreji vole da ga zamisljaju) - kako onda objasniti slobodnu volju? Ako slobodna volja postoji ona negira superironog Boga. Ako nema superiornosti nema ni podvojenosti. Ako trazis Boga pogledaj se u ogledalo.

Al da se vratimo na temu odnosno zasto u ISlamu imamo sliku svemoguceg Boga cija je volja odvojena od nase. Postoji samo jedna situacija koja je strasno bitna a gde ova stavka stoji kao istinita. Trenutak spajanja nase svesnosti sa Bogom, tacnije trenutak kada prelazimo iz verovanja u stanje apsolutnog saznanja da smo mi Bog - taj trenutak je uvek Bozija volja koja je samo tada (prividno) odvojena od nase. Cela sustina Islamskog ucenja je ista kao i sustina Budinog ili Hristovog ucenja - proces da se sto pre i na sto efikasniji nacin dodje do ovog trenutka. Nema nista vaznije na svetu za nas osim toga. Celo nase postojanje vristi od zelje za  ovim trenutkom. Samim tim cela poenta Islama (i svih ostalih religija) je upravo taj trenutak. Zato sto je on najbitniji - zato je veoma lako pasti u zamku i proglasiti Boziju volju kao superiornu a sebe kao marionetu te iste volje. Taj stav vodi u vestacku pasivnost koja nas zaustavlja u procesu ucenja i samim tim je upravo suprotna od onoga sto nas duh zeli da postigne. Samim tim cuvena izreka muslimana Insha'Allah - nek bude Bozija volja - ima u sebi fenomenalnu duboku spiritialnu istinu ali isto tako moze da bude put u spiritualni mrak ako se ne shvati na pravi nacin.

Kad' ste vec kod Hokinga .... :

 ja ne znam da li ste vi arijevci (chak i sumnjam u to  ) . medjutim ideja o pochetnom trenutku je ne samo nearijevska , nego se kosi i sa postavka moderne fizike (izmedju ostalog i spomenutog hokinga)