Con te partiro`

Svuda oko mene ljudi prolaze bez riječi
u tišine
blagi treptaj zlatne luči to me sunce zove
u daljine
dugi je put, taj moj put...
S prozora sobe gledam nebo nad gradom
i slušam zvona,
jeka se vraća i sav moj smijeh,
svi minuli dani.

Con te partiro`
brod zna kud vodi val
i galeb me prati u noć,
plovimo snovima,
reci mi sretan put
do obala gdje imaš dom,
gdje vjetrovi donose mir,
vrijeme svih ljubavi...

Svuda oko mene ljudi odlaze bez riječi
u tišine
dobro znam predamnom put je dug
moj put
na mom brodu tvoje svijetlo sja
moje sunce bit ćeš ti
jer put je dug
moj put je dug...

Con te partiro`
paesi che non ho mai
veduto e vissuto con te.
Adesso si li vivro`
con te partiro`
su navi per mari
che io lo so no, non esistono piu`
con te io li rivivro`...

Con te partiro`...
Io con te.

 Cviće moje

Cviće moje i ja bih te brala,
cviće moje i ja bih te brala,
nemam dragog kome bih te dala.

Ako bih te svome bratu dala,
ako bih te svome bratu dala,
ja sam bratu i bez cvića dala.

Dala bih te mladome mornaru,
dala bih te mladome mornaru
koji plovi po plavom Jadranu.

C`est ma chanson

Refrain:
L'hiver, le vent, la pluie
Chantent leur mélodie
La brume ou le soleil
A mes yeux, c'est pareil
Ne cherchez pas pourquoi
Tout est si beau pour moi
Pourquoi ce gris pays
Prend des airs d'Italie
Et moi, je m'imagine
Heureuse dans la nuit
Que mille mandolines
Jouent pour ma reverie.

Tout, toute la terre
A composé cette chanson pour toi
L'oiseau et la riviere
L'avait chantée bien avant moi
Ce sont des mots de tous les jours
Pourtant ce sont des mots d'amour
L'amour, c'est ma chanson
Quatre saisons la chanteront pour toi.

Čemu to

Čemu to, čemu taj podozriv pogled tvoj,
čemu to, čemu sumnja u svaki korak moj,
čemu to, kada znaš da nemam nikog osim tebe,
i da za me nema ničeg izvan tebe, čemu to?

Čemu to, čemu to nepovjerenje sad,
čemu to, čemu grubost i ljubomora,
čemu to, kada znaš da stalno mislim samo na te
i već dugo, dugo živim samo za te, čemu to?

Već prvog dana ti si me osvojio
i u meni ženu si probudio,
ni ne slutiš koliko sam se vezala
i koliko o tebi sam ovisna
i svaka moja misao samo si ti,
moj strah i moja nada, samo mi.

Čemu to, čemu šutnja puna prijekora,
čemu to, čemu prijetnja u tvojim očima,
čemu to, kada znaš da tu sam samo radi tebe
i da za me nema ničeg izvan tebe, čemu to?

 Da li ću moći

Ne čekam više kraj telefona,
shvatila sam, kraj je priči.
U meni više ne zvone zvona
kad sretnem nekog što na tebe sliči.

Samo jednu stvar,
želim još da znam.
Kada te sretnem...

Da li ću moći okrenuti glavu,
napraviti se da nisam te vidjela,
na drugu stranu ulice preći,
o, da li ću moći.

Ni stara pisma ne čitam više,
niti te želim, niti te hoću.
Ne molim srce da kuca tiše,
kad koraci neki bude me noću.

Samo jednu stvar,
želim još da znam.
Kada te sretnem...

Daleko mi je biser Jadrana

Daleko mi je biser Jadrana,
daleko mi je moj rodni kraj,
al' još dalje moj mili dragi
kojeg sam vjerno ljubila ja.

Plovi mi, plovi, brodiću mali,
neka te prati moj morski val,
u nadi živim radosti puna
da ću ga jednom vidjeti ja.

Divlja strast

Jednom, tvoje okove zbacit ću ja, znaj
Jednom, iz te tamnice pobje′ću tebi, znaj

Divlja je strast u tvojoj krvi
Divlja će strast sve lance smrvit′
Divlja će strast sve ovladat tijelom
Donijet će tada slobodu srcu mom.

Jednom, ovom ropstvu će morat doć′ kraj
Jednom, bit ćeš zauvijek napušten, znaj

Divlja je strast …..

Dok istina postoji

Preko plavih dubina,
preko zelenih dolina,
preko bijelih visina,
još i dalje od svih daljina,
preko hladnih tuđina,
preko sivih maglina,
treba poći, treba prijeći
daleko je istina.

Ima ljubavi, ima ljubavi
gdje istina postoji.
I kad boli i kad boli
do sunca vodi.

Ima ljubavi, ima ljubavi
dok istina postoji.

I u dobru i u zlu
i na vrhu i na dnu
ispod duge, preko tuge
samo jedna je istina.

Ima ljubavi, ima ljubavi...

Dubrovačka zvona

Ko` mi to prosipa žuku, Slano i Ljutu na ranu
suza me dovoljno peče, u njoj sam gasila Grad.
Povit ću ranjenu ruku i zasjat će dragulj na dlanu
danas kad upale svijeće, molitva, prkos i jad.

Kad zazvone dubrovačka zvona
i objave svome puku mir
Sv. Vlaho skalat će se s trona
pa s oltara na Stradun u đir.

Kad zazvone stara gradska zvona
Konavoke, raznijet će ih pjev
ječat će od Čilipa do Stona
bar da načas stišaju sav gnjev.

Bit će u njihovom zvuku, Konavle moje i Župa
žubor i djetinja graja dok je kraj ognjišta muk.
Pružit će mjedenu ruku, pa ćemo krenuti skupa
Pridvorju zelenog raja, iz kog je izagnan puk.

Kad zazvone dubrovačka zvona..

Gledam moje Konavle

Kad na Konavle se spušta noć
Bit ću ptica pa ću njima poć
Bit ću zvijezda zlaćana
Što nad snenim poljem sja.

Dok nad Konavlima sunce zri
Čujem vjetar zove dođi mi
Da sam školjka biserna
Zrno pijeska s morskog dna
Tvoj bih kamen ljubila.

I gledam moje Konavle
Bijelih dvora trag
Tihe snene uvale
Stari Cavtat grad
Gledam moje Konavle
Očima od sna
Dok pod srcem živo vri krv konavoska.