Ti si lija, ti si zmija

Vrtim se kao pile na ražnju,
od silnog pića spavati ne mogu,
nisam od tebe zahtevao pažnju,
al' ti dani odlete s nogu...
Znam sve tvoje hirove i nervoze,
kad skineš šminku nisi ni lepa,
ti si spoj lukavstva i poze,
načisto slepa,
jer

Ti si lija, ti si zmija,
ti si gad, ti si gad...

I teg si odavno stegla,
nisam ni slutio šta mi se piše,
jednom si mi prilikom rekla
''dobro je kada na vatru padne malo kiše''...

Ti si lija, ti si zmija,
ti si gad, ti si gad...

Vojvodino

Seoske me jure kere,
i mangupi da se bijem,
nigde zbuna ni bandere
nemam kuda da se skrijem!

Sevaju u noci brice,
sustizu me psovke reske,
hoce da mi vide lice,
njihove sam dir'o zenske!

Joj, joj... Joj, joj, joj, joj!

Nigde mesta da se skrijem,
ode meni glava,
Vojvodino, Vojvodino,
sto si tako ravna?

Zalim, curo, sto prekidam,
dzabe sada more suza,
iz tvog sela ja sad kidam,
sacme mi je puna guza!

Joj, joj... Joj, joj, joj, joj!

Nigde mesta da se skrijem,
ode meni glava,
Vojvodino, Vojvodino,
sto si tako ravna?

Nigde mesta da se skrijem,
ode meni glava,
Vojvodino, Vojvodino,
sto si tako ravna?

Nigde mesta da se skrijem,
ode meni glava,
Vojvodino, Vojvodino,
sto si tako ravna?...

Šta je s' tobom

Sediš kraj mene, nervozna i siva,
shvatiš da odavno nismo se svađali,
a duše su nam ručne pune eksploziva,
samo da nam neko šibicu pripali...
Što za sve znam iz inata,
napisala si svoj besni stih,
zazvonila si tako na moja vrata,
odlučila si čvrsto - glavom ćeš kroz zid...

Šta je s' tobom,
što ti ne da mira,
šta je s' tobom??

Ne pitaš da ćutim, dal' to nešto znači?
ne razumeš stvarno, veruj mi i shvati,
ne vredi ti tražiti, ništa nećeš naći,
samo ćeš mi tako na žulj stari stati...

Šta je s' tobom,
što ti ne da mira,
šta je s' tobom??

Što te tata pušta samu?

Imaš četrnaest tek,
i tražiš neki lek,
il' recept koji daje odgovor na sve

mama brine se,
i tata brine se,
u očima vide tvoje namere...

Oooooooo...
... a što te tata pušta samu?...
Oooooooo...
... a što te tata pušta samu?...

Oblačiš farmerice,
pomalo iscepane,
kupiš svoj džeparac i odlaziš u grad

mama moli te,
tata kune te,
nije tako bilo kad je on bio mlad!

Oooooooo...
... a što te tata pušta samu?...
Oooooooo...
... a što te tata pušta samu?...

Osećaš se fino, sve je ludo baš...
Piješ, pušiš i ne valjaš, ne, ne!

Oooooooo...
... a što te tata pušta samu?...
Oooooooo...
... a što te tata pušta samu?...

Oooooooo...
... a što te tata pušta samu?...
Oooooooo...
... a što te tata pušta samu?...

Nekad sam mogao 3x na dan


Sedim na klupi, u parku sam
i bacam pogled tupi,
u zgodne klinke i osećam-
proleće kraj mene pupi.

Punim plućima paraju zrak.
Vatra im gori u krvi.
Duge im noge a korak lak.
Jedna me misao mrvi.

Nekad sam mogao tri put na dan!
Nekad sam mogao često,
na tebe da mislim, a sad me sram,
što sam misliti prest'o.

Drugo je ovo vreme sad.
Mladi se vole bez stida.
Šta bi dao da opet sam mlad.
I da si samnom Persida.

Nemoj mi se smejati u lice


Dani, lagano, imena gube.
Noći, kao zveri, reže na mene.
Drugi te sad, požudno ljube.
Meni ne prijaju tuđe žene.

U glavi mojoj dobuju kiše.
Spiraju godine mog ludila.
Sve je isto, samo nemam te više.
Šta si od mog života učinila?

Ne, ne.Ne, ne.
Nemoj mi se smejati u lice.
Znaš da ne mogu podneti tu bol.
Nemoj mi se smejati u lice.
Nesrećo moja, otrove moj.

Nije mi ništa


Prošla je ponoć, sigurno si legla.
Pripadaš vrsti bezbrižnih ljudi.
A mene je, neka, muka stegla,
pa me iz sna budi.

Nije mi ništa, samo malo strepim,
da li ćeš me pamtiti po stvarima lepim.

Kad' se barka o stvarnost slupala,
Smog'o sam snage da te se rešim.
Da je kraj, odavno si znala,
ili možda grešim?

Nije mi ništa, samo malo strepim.
da li ćeš me pamtiti po stvarima lepim.

I sad, kad je onako kako hoću,
shvatih da mi je do tebe, ipak, stalo.
Ustadoh, na tren, da okrenem ploču
A ruka mi pri tom, uzdrhtala malo.

Nije mi ništa, samo malo strepim


Ja volim tvoj hod i volim tvoj smeh.
Ti mi nanosiš bol i gaziš me.
Ja mrzim ovu noć, ledenu.
Bože, daj mi moć. Noge mi klecaju.

Nije mi ništa, samo malo strepim.
Da li ćeš me pamtiti po stvarima lepim?

Bum, bum, bum, bum, srce udara.
Dum, dum, dum, dum pa me pomera.

Nisi ni ti anđeo


U vlastitoj koži postalo ti tesno.
Život, oko tebe, primamljiv i lep.
Mamine si savete, zaboravila svesno
I uhvatila đavola za rep.

Koketiraš, opasno, sa sudbinom svojom.
Stavljaš na kocku, ono malo, svojih draži.
Igraš se nevešto sa pohlepom mojom.
Moja promašenost spas u tebi traži.

O, o, o, o, Nisi ni ti anđeo!

Bacaš se, glavom, u vremena teška.
Prihvataš ritam uličnih reklama.
Đavo ti se iza leđa smeška.
Ti ne želiš više biti sama.

Ostani još malo


Tvoja mala studentska soba
i miris krušaka.
Ližem suze s tvoga oka
i ruž sa usana.

Ispod nas cvili, plače
krevet onaj, gvozdeni.
Sneg pada, zavejaće.
Ti mi kažeš- ostani.

Ostani još malo.
Sneg je noćas pao.
Ostani još malo.
zar ti nije žao.