"Смиреност долази као последица моралног савршенства. Истинска смиреност има основе у унутрашњем човеку. Она је одраз унутрашње благодати душе, блистања њених врлина и њене духовне преукрашености. Она као благодат, унутра изливена, лик смиренога чини светлим и љупким. Смиреност је права слика нарави и пројава душевног расположења и унутрашњег величанства смиренога. Она, будући нелицемерна и неизвештачена, проста и туђа претеривању, има постојан и непромењен карактер који се никада не мења или преображава из смиреног у несмирено, те тако стално остаје исто.

Смирен је нелукав, искрен и непосредан. Он ступа путем врлине и твори добро. Владања је простојног, опхођења је благородног, речи су му одмерене, а нарав му улива поверење. Држање тела му је долично и достојанствено и лишено сваког размерања. Израз лица природан је и нелицемеран, поглед му је ведар, постојан и нељубопитив, покрети одмерени и мирни, ход природан и уједначен, кретање украшено мером, а одело и зимско и љетње уредно је и скромно, чисто и једноставно. Смирен љуби све и ћутке поучава. Смирен човек је миљеник људи."

Свети Нектарије Егински


"1. 'Смирење се задобија борбом.
Кад спознаш самога себе, задобијаш смирење које постаје стање. У противном се можеш смирити током једног минута и помисао ће ти рећи да си нешто док си у ствари ништа. Тако ћеш се борити све до смртнога часа!

2.Нужно је да човек одбаци логику.
Ја, например, кажем: сада сам монах а могао сам да будем животиња. Бог ме, међутим, није створио као животињу. Он ме створио као човека и призвао ме је у ангелски чин. А шта сам ја учинио...
...Такве мисли смирују. Требало би да на оно, што нам је Бог дао, одговоримо благодарношћу.

3. Да би се човек духовно подвизавао потребни су услови.
Он најпре треба да стекне смирење, љубав и чисто срце. Када поседује смирење, човек поседује божанствени магнет који привлачи благодат Божију. Погледајте смирене: њима се даје благодат. Тако је устројено.

4.Многи верујући људи осуђују друге иако би требало да их љубе и сматрају узвишенијима од самих себе.
Старац Пајсије је увек говорио да је онај ко у људским очима изгледа грешан у очима Божијим може да буде свет. Он је говорио:''Неки злочинац је пред Богом можда већ одговорио за свој грех, док неки монах није. Требало би да чак и злочинца сматрамо бољим него што смо ми сами.
Смирење и љубав иду заједно, они стоје једно уз друго
Треба страдати због другог и од срца творити молитву.

5. У вези с питањем на који се начин може духовно напредовати, старац је рекао: ''Ја сам за подвижништво и то сам наравно, проверио на самоме себи.
Међутим, уверио сам се да је највећи подвиг кад човек задобије смирење и љубав....
...Требало би да предност дамо души, а не спољашњим подвизима, јер спољашње може да изазове лажна осећања.''

6.Многи хришћани прихватају неки подвог да би се очистили од страсти.
Они обично посте, праве метаније и одлазе у цркву. Међутим, не постижу духовни напредак и не задобијају очишћење.
Што се тиче телесног подвига, ако га неко и увећа неће сасвим успети. Тиме може само да увелича гордост: ја тобоже нешто значим. Због тога је нужно да се нишан окрене ка горости и да се у њу гађа.
Чак и детенце које је још способно да се креће може да порази ђавола својим смирењем. Наравно, ђаво је веома јак али и веома труо. Он може срушити џина, али и детенце може да га победи.

7.У сваком подвигу мора преовладати смирење.
Ако се не смириш, на снагу ће ступити духовни закон: Који се уздиже понизи ће се.
Кад спозанмо себе. смирење долази на природан начин и постаје човеково стање. Ако пак не спознамо себе, нећемо играти по правилима и ђаво ће нам подметнути мисао да нешто значимо.
Схватимо да смо ништа. Понављамо до самог смртног часа: данас јесмо, а сутра нисмо!"

старац Пајсије Светогорац

Лив, свака част, нарочито на речима старца Пајсија:

Многи верујући људи осуђују друге иако би требало да их љубе и сматрају узвишенијима од самих себе.
Старац Пајсије је увек говорио да је онај ко у људским очима изгледа грешан у очима Божијим може да буде свет. Он је говорио:''Неки злочинац је пред Богом можда већ одговорио за свој грех, док неки монах није. Требало би да чак и злочинца сматрамо бољим него што смо ми сами.
Смирење и љубав иду заједно, они стоје једно уз друго
Треба страдати због другог и од срца творити молитву.
Многи хришћани прихватају неки подвог да би се очистили од страсти.
Они обично посте, праве метаније и одлазе у цркву. Међутим, не постижу духовни напредак и не задобијају очишћење.
Што се тиче телесног подвига, ако га неко и увећа неће сасвим успети. Тиме може само да увелича гордост: ја тобоже нешто значим. Због тога је нужно да се нишан окрене ка горости и да се у њу гађа.
Ако се не смириш, на снагу ће ступити духовни закон: Који се уздиже понизиће се.

Овакве речи заиста почешу човекову душу и помогну јој да се замисли над собом.

Понекад су напади и увреде других људи срачунате на то да у нама изазову бес, гнев и мржњу. У оваквом искушењу ми треба да испољимо смиреност и љубав у срцу и одолимо оваквом насртају на нашу душу. Не треба да дозволимо да он у нама изазове зло и да нас поквари, треба одговорити смиреношћу. Ово није лако и изискује јак духовни живот, шта више врлина смирености је главна међу свим хришћанским врлинама. Смиреност је она која устаје против греха гордости. И што смо ми више ближе Богу, што више врлина стичемо, то више треба да нас испуњава смирење, да не уображавамо да смо свети, већ да још више постајемо свесни своје грешности пред Богом, јединим чистим и безгрешним. А није нимало лако да се човек не погорди и не уобрази...

А један од начина да се стекна ова врлина је у прихватању Божије воље и то у свему. Ово је велики подвиг, а хришћани га спомињу у молитви Господњој: ...да буде воља твоја.
Ах, неверни смо ми и грешни, када се овако често молимо, а тако ретко прихватамо и испуњавамо вољу Божију...

Свети Јован Лествичник је о смирењу записао:
Смирење се састоји у непрестаном заборављању својих добрих дела.
Смирење се састоји у томе да себе сматраш грешнијим од свих људи.
Смирење је сазнање о својој немоћи и слабости.

Дивне су речи Господа Исуса Христа:

А зашто видиш трун који је у оку брата твојега, а брвно које је у твојему оку не осјећаш?
Или, како можеш рећи брату својему: Брате, стани да извадим трун који је у оку твојему, када сам не видиш брвно у оку својему? Лицемјере, извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети да извадиш трун из ока брата својега. (Лука 6,41-42)

Тешко нам је да се загледамо у себе, у своје грехе, већ стално погледом врлудамо ка другоме, ка његовом греху или мани, у нади да се неће видети наш грех и са дрским одбијањем да се окренемо својој души. Па, није тај други, наш брат или сестра ту, да нас драже и изазивају, већ да нам буду подстицај на сопствено исправљање.

Ако смем друге да посаветујем, препоручио бих књигу Старечник за ишчитавање, препуна је духовног блага...

А за крај једна причица горе споменутог ава Пајсија Светогорца:

Један јеромонах посетио је старца у келији Часног Крста и између осталог рекао:
'' Старче, у свету сте веома славни и људи имају врло добро мишљење о вама. ''
Климнувши главом, старац му је рекао:
'' Сад, кад си силазио, прошао си у Кареји поред контејнера за смеће? ''
'' Прошао сам, старче. ''
'' Ето, тамо се испод смећа ваљају лимене конзерве и кад на њима заблиста сунце, оне тако засијају да их ја чак одавде видим. Нешто слично се дешава и с тим људима. Они виде сунце које се прелама на лименим конзервама – а ја сам управо једна таква конзерва – и сматрају да су оне златне. Међутим, кад би пришли сасвим близу видели би да су то старе лимене конзерве. ''

ЋУТАЊЕ

Ћутање је крст на који човек мора да разапне своје телесно ја. Ћутање чини од човека анђела. Оно је духовна вежба која најсигурније гарантује унутрашњи мир. Чувај ћутање!
Св. Серафим Саровски

Sta reci ?? Spoznaj ko si i sta si ....

Tako je. Postepeno ali sigurno oslobodjenje a ne naglo odbacivanje iluzija. Pronasao sam sebe u tome, samo mi je trebalo vise od minute, nekoliko sati. U kundalini sam procitao da je to naglo dizanje i zatim naglo spustanje kundalini pri cemu dolazi do nepotpunog prosvetljenja i onda ce pravo prosvetljenje biti jos teze. A zasto teze? Jer ga covek i ne zeli istinski, ima vremena za to, u medjuvremenu aj da maksimalno uzivamo u problemima svakodnevnog zivota.

О унутрашњем миру
— Шта је најважније у духовном животу?
— Најважније је, мислим, чување срца у миру. Не узнемирујте се ни по коју цену. У срцу треба да влада мир, тишина, ћутање, тиховање.
Мислени хаос је стање падших духова — (демона, духова који су отпали од Бога). Наш ум, међутим, треба да је сабран, јединствен, пажљив. Само у јединствени ум може се уселити јединствени Бог.
Otac Tadej

Смирење је нешто највеће међу врлинама: јер оне у којима се укорени, кроз најискреније покајање и примивши као сапутницу молитву са уздржањем, истога трена чини слободним од страсти.  (Свети Никита Ститат)

Ако нас је сатана погубио гордошћу и завишћу у односу на Сина Божијег, у односу на Бога, који је био моћнији од њега, Господ нас спасава смирењем.  (Свети Јован Шангајски)

Бежи од сујете, моли се непрестано, пој псалме пре и после сна, изучавај заповести које су ти дате у Светом писму, сећај се дела светих...Нарочито се труди да испуниш апостолску поуку: сунце да не зађе у гневу вашем. (Ефесцима 4,26)   (Свети Антоније Велики)

Смирење и без подвига многа прегрешења чини опростивим, а без смирења и подвизи су бескорисни, па нам чак припремају много тога лошег.  (Свети Исак Сиријски)

Ако хоћеш да будеш изнад сваког греха, онда не истражуј о туђим делима, јер и у теби има много тога због чега другог сматраш кривим.   (Свети Нил Синајски)

Свети Оци примећују да насупрот сујети, која расејава човекове мисли по васељени, смирење их усредсређује у души: од бесмисленог и лакомисленог посматрања света, премешта их на многоплодно и дубоко самопосматрање, на духовно тиховање, на стање које је потребно за истинску молитву и које се постиже пажљивом молитвом. Коначно, благодатно дејство смирења и благодатно дејство молитве јесте једно те исто дејство.  (Свети Игњатије Брјанчанинов)

Стичите смирење и немојте ходити са гордошћу срца, која је својствено ђаволима. Горд човек је свима омражен, јер су његова дела разметљива, услед чега пада у многе грехе.  (Свети Антоније Велики)

Свет двопрег: љубав и смирење. Љубав уздиже до неба, а смиреност, оне који су се уздигли, придржава да не падну.
Обележје смирења је радосно подношење понижења.   (Свети Јован Лествичник)

Смиреноумље се препознаје по мноштву неописиве светлости у себи, по неизмерној љубави према молитви, по томе што се не грде туђи греси, по одбојности према сујети.  (Свети Јован Лествичник)

Смирени никада никог не осуђује, нити кога клевеће, нити у било чему себе претерано истиче, и никада не празнослови.  (Свети Јефрем Сиријски)


На моју жалост, ову врлину још нисам стекао. Када ово све заједно прочитам, по ко зна који пут увидим сву моју беду...

Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног !

Smiren je onaj koji ne mora nista da zakljucava, ne zato sto nista nema nego zato sto ono sto je vredno ne drzi pod kljucem.

Čista savjest plus ljubav jednako Istinska Smirenost.

That's it!

 Ko je taj koji pronadje "sebe"?To sam se uvek pitao....
Što reče neko:"Na kraju ostaje samo tišina"...