Rusija sve nesto preti a nista konkretno...osecam da ako izbije rat (ne do Bog) pomoci ce nam tako sto ce nam poslati podmornice

"Teško protiv ulaska Kosova u MMF"
12. april 2008. | 09:17 | Izvor: Beta
Beograd -- Srbija će teško sprečiti ulazak Kosova u MMF i Svetsku banku, budući da se o tome odlučuje većinom kapitala zemalja koje su priznale Kosovo, rekao je Božidar Đelić.

Potpredsednik srpske vlade je uoči današnjeg prolećnog zasedanja tih finansijskih institucija u Vašingtonu naveo da je u razgovorima s predstavnicima MMF-a i Svetske banke delegacija Srbije predočila pozicije državne politike oko Kosova. "Rekli smo da Srbija nikada neće prihvatiti tu nezavisnost", rekao je Đelić.

"Rekli smo i da ćemo uraditi sve što je našoj moći da sprečimo eventualni ulazak te tvorevine u te finasijske organizacije", kaže on.

On je, međutim, ocenio da je povodom toga "situacija teška" budući da se o ulasku u MMF i Svetsku banku odlučuje većinom kapitala u tim institucijama, odnosno većinom kvota.

"Tu je teška situacija zbog činjenice da zemlje koje su do sada priznale Kosovo imaju veliko učešće u kapitalu MMF-a i Svetske banke", objasnio je Đelić i dodao da Srbiju očekuje veoma teška bitka na tom planu".

Potpredsednik Vlade Srbije rekao je da je u razgovorima delegacije Beograda s predstavnicima MMF-a ustanovljeno da je u Srbiji potrebno uložiti dodatne napore da se održi makroekonomska stabilnost i da Srbija nastavi put ubrzanog rasta.

"To će iziskivati određene napore u domenu budžeta i, istovremeno, povećanje učešća investicija u infrastrkuturi budžetu u godinama koje dolaze", rekao je Đelić.

Prema njegovim rečima, delegacija Srbije, budući da je u Vašingtonu u svojstvu tehničke vlade, nije mogla da govori o "nekom novom programu s MMF-om".

Đelić je rekao da je s predstavncima Svetske banke razmotreno "trenutno sprovođenje postojećih zajmova", ali i da je fokus bio na novom zajmu koji je potpisan.

Para vrti gdje burgija nece 
Sa druge strane, Kosovo ce samo otplacivati svoje dugove a ne Srbija, sto je, najblaze receno, "malo perverzno"

Момци,престаните...заиста није ред да се вређате на такав начин! Ајде дајте руку помирења један другом,важи!?

Dosta vise... Ova tema nije mesto gde mozete da sedite u pesku i gadjate se govnima.

Sam nesto propustio il je bilo "elektronskog ciscenja" postova?

Srbi nisu sami
Piše: Jirži Dinstbir, 12.04.2008 19:18:44 Ocena: 4.69 (Glasova: 19)  Komentara: 0 

Malo ko dovodi u sumnju da je proglašenje kosovske nezavisnosti i njeno priznavanje u suprotnosti s međunarodnim pravom, realnošću, ali i s političkom mudrošću. Zbog toga smo svedoci nekonzistentnog ponašanja. Države koje su nezavisnost Kosova nametnule ili je ne previše rado priznaju, proglašavaju svoju podršku evropskoj perspektivi Srbije, tvrde da Kosovo nije presedan, nego izuzetan slučaj, i da se treba osigurati protiv opasnosti koje one same svojom politikom izazivaju.
Još važi Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti koja je priznala Kosovo kao sastavni deo Jugoslavije, danas, dakle, Srbije, koja je ovu zemlju nasledila. Jednako važi završni akt Helsinške konferencije iz 1975. godine, koji dopušta promene granica zemalja u Evropi jedino uz saglasnost svih kojih se ta promena tiče.


Priznavanje nezavisnosti Kosova predstavlja ne samo grubo kršenje važećih međunarodnih sporazuma, već je i u suprotnosti sa idejnim i pravnim principima Evrope koja se ujedinjuje, jer ti principi odbacuju promene granica po etničkim merilima. Kosovo je kolevka srpske državnosti. Iako je u istoriji bilo okupirano stranom silom, baš kao i Srbija, njegovi manastiri i crkve, očuvani i pod turskom vladavinom, svedoče o pripadnosti Kosova Srbiji. Kada su albanski nacionalisti 1878. godine tražili od Bizmarka da Berlinski kongres dodeli autonomiju u okviru Otomanskog carstva teritoriji na kojoj žive Albanci i da Kosovo ne da Srbiji, time su samo potvrdili da znaju kome Kosovo pripada.
Do otcepljenja dela suverene države s argumentom da većina stanovništva tamo govori drugačijim jezikom, poslednji put je došlo u Minhenu 1938. godine. Francuska i Britanija žrtvovale su Čehoslovačku iluziji mira i time ojačali Hitlera pre nego što je napao i njih same. Minhenski pristup Srbiji danas biraju demokratske države, kojima ništa ne preti, ali se posledice takvog pristupa, i to ne samo za jugoistočnu Evropu, već danas osećaju.


Manduh Tači, šef albanske partije u Makedoniji koja je objavila istupanje iz koalicione vlade, zahteva pored ostalog i pregovore o federalizaciji države, dakle, o faktičkoj podeli zemlje. Realnost da albanski nacionalisti zapadnu Makedoniju (isto kao i preševsku kotlinu u istočnoj Srbiji) nazivaju istočno Kosovo, ne predstavlja ništa novo za međunarodnu zajednicu. Takođe, glavne albanske partije u oblasti oko Preševa ne skrivaju svoj konačni cilj da ujedine Albance u jednu državu. Upravo to naznačuju saopštenjem da neće da učestvuju na srpskim parlamentarnim izborima u maju ove godine.
Kada su političari NATO hteli da na aprilskom samitu u Bukureštu ponude članstvo u alijansi Albaniji i Makedoniji očito su se nadali da će ekstremni nacionalizam na Kosovu zatvoriti u bezbednosni oklop. Ali, i ako se prevlada otpor Grčke prema Makedoniji, ovo nastojanje može biti isto tako besplodno, kao i desetogodišnji loš učinak međunarodnih struktura na Kosovu.
OsloboĐenje ratnog zločinca Haradinaja u Hagu nije samo uvreda svih koji žele da veruju u pravdu, pa ma koliko selektivnu i ograničenu, već i jačanje svih onih struktura na Kosovu koje već deset godina onemogućavaju ostvarenje barem osnovnih elemenata evropske političke kulture u provinciji.
Kosovo nikada neće postati članica OUN. Nastojanje da se Savez bezbednosti zaobiđe glasanjem u Generalnoj skupštini neće uspeti. Stalni članovi SB se moraju dogovoriti da to neće sprečavati kao nekad u slučaju prijema obeju korejskih država. Ali, da do toga i dođe, po raznim ocenama, Kosovo će priznati od 40 do 45 država, što je manje od 25 odsto OUN. U protivnike spadaju, među velikim državama, ne samo Rusija i Kina, u EU Španija, nego i Indija, Indonezija, Vijetnam, Brazil i većina arapskih država.



U izolaciji nije Srbija, već kosovska pseudodržava.
Pre nedavnog zasedanja ministara EU predsedavajući, slovenački ministar spoljnih poslova Dimtrij Rupel, rekao je da je "najvažnije pitanje pomoć Srbiji i njenoj evropskoj perspektivi". I ostale evropske zemlje smatraju evropsku perspektivu Srbije za prioritet ili bar za jedan od značajnih ciljeva. Priznavanje kosovske pseudonezavisnosti u oštroj je suprotnosti sa tim idejama isto kao i decenija sankcija, embarga, ucenjivanja u vezi sa Haškim tribunalom, kome je Beograd predao više optuženih za ratne zločine nego svi ostali učesnici balkanskih konflikata zajedno.
Srpski građani treba da na majskim izborima odluče o svojoj evropskoj perspektivi. Priznavanjem Kosova, odlaganjem asocijacionih i stabilizacionih dogovora, viznim barijerama i postavljanjem uslova koji ne važe za ostale zemlje bivše Jugoslavije, EU Srbima nikako ne olakšava situaciju. Ipak, suprotnost između proklamovanih ciljeva i politike neodgovornosti ne prihvataju ni sve države EU, a više uopšte ne ni većina evropskih građana. Ne samo u Češkoj Republici većina građana odbacuje priznavanje nezavisnosti Kosova i podržavaju integritet i suverenitet Srbije. U Češkoj se ovi stavovi oslanjaju na više od sto pedeset godina staru tradiciju odnosa i svest o tome da su Srbi uvek bili na našoj strani protiv bezakonja. Srbi otuda nisu sami u Evropi i mogu se osloniti na visoku meru solidarnosti bez obzira na kapitulantstvo ili ravnodušnost većine vlada.


(Autor je bio ministar spoljnih poslova Čehoslovačke od 1989. do 1992, a od 1998-2001. bio je izvestilac OUN o ljudskim pravima za bivšu Jugoslaviju)
Preveo sa češkog: Aleksandar Ilić

večernje novosti

Srbi su sami pored samih sebe. SRAMOTA!

Gospodo i dame, dragi moji patriote razočarani u državu, politiku, EU, SAD i Ruse, danas se vidi kao dan da nas oni poznaju odlično. Tu smo kad treba vikati parole jedan dan. A kad treba organizovano, istrajno, smireno raditi onda nigde nikoga. Jovan je utrošio mnogo vremena, njegovi prijatelji takođe. Oko pomoći Srbima na KiM angažuje se Ukrajinka, Ljudmila, kojoj nije teško da radi. A vi gospodo i dame koji ste velikim račima bili spremni da pljunete na izdajnike, da vešate po terazijama i etnički počistite šljam? Kako vas nije sramota? Treba sedeti par sati u magacinu da se roba primi. Treba tu robu popisati, popakovati gde šta ide, utovariti kamion, javiti se na par telefona i napisati par pisama oko dozvola. Da li je to teško ili je samo smor?

I vi koji niste u Beogradu dolazili ste do Beograda bar jednom od februara, pa ne javiste se Jovanu. Ne ponudiste da pošaljete paket poštom, to ne košta puno. Ne napisaste uplatnicu.

Koga god budem ovde čula kako je BoTa izdajnik, kako Čeda i čedoidi niasu dovoljno Srbi i kako ćete se trsiti i trtiti sa Tomom, a niste spremni 4 sata u magacinu da radite pljunuću vas u oko.

13. април 2008 at 09:53
РАТ ЗА ИЗБОРЕ
» by KOSOVKADEVOJKA_CCCC in: Вести
Шеф Унмика поручио Србима да не рачунају на парламентарне изборе, а да ће се о локалним договорити. н Иванко: Неће бити избора 11. маја. И тачка!




ПРИШТИНА - Уместо да 11. маја гласају, Србима с Косова и Метохије тога дана може да се догоди сукоб с Унмиковом полицијом и Кфором! Према најавама из Приштине, Рикер ни у ком случају неће тог дана дозволити одржавање парламентарних избора на подручју КиМ и на сваки начин ће спречити било какве изборне активности.

Да ће одржавање избора на Косову и Метохији 11. маја по свему судећи бити дан Д за косметске Србе, Куриру је ексклузивно потврдио и Александер Иванко, портпарол Унмика:
.
- Парламентарни избори не долазе у обзир. О локалним можемо да преговарамо, али под условом да се одрже после 11. маја. Све остало је нелегално. И тачка! - изјавио је Иванко, додајући да ће „избори бити спречени на све начине“.

Он је подсетио на преписку између Рикера и министра Самарџића, која се води од „четвртка до четвртка“, почев од 4. априла. Тренутно је на потезу српски министар, чији одговор се у Приштини чека као веома важан показатељ добре воље српске стране.

Министарство за КиМ за сада се, међутим, уздржава од коментара. Очигледно је да се „борба“ за изборе води на неколико нивоа и да се чека коначна одлука централе УН у Њујорку:
- У њујоршком штабу УН имају једно мишљење о изборима, а у Приштини сасвим супротно. На срећу, зна се ко је старији, и ми ћемо стрпљиво чекати решење ове напете ситуације - открива за Курир један од функционера Владе Србије.

У везу с изборима доводи се чак и руски директан притисак на Бан Ки Муна, коме је у Москви протеклих дана поручено да ће Русија оспорити његов реизбор за генералног секретара уколико не буде принципијелан у вези са спровођењем Резолуције 1244.

Марко Јакшић, лидер косметских Срба, за Курир каже да ће „упркос свему, избора бити“:

- И то 11. маја, на целој територији Косова и Метохије. Одржаће се и локални и парламентарни избори, а права је штета што се нисмо спремили и за покрајинске. Организујемо све те изборе од 1999. и никакво самопроглашење још једне албанске државе на Балкану неће нас омести да обавимо своју грађанску дужност - каже Јакшић.

На питање како ће Срби реаговати на Иванкову најаву да ће Унмик и Кфор на све начине спречити одржавање избора, он подсећа да косметски Срби ни на који начин неће наседати на провокације:

- Срби не желе никакве сукобе на овом простору. Глупост је и сама најава да ће Унмик спречити Србе да обаве своју грађанску дужност и на тај начин заштитити албанске интересе. Ми ћемо одржати наше изборе, одрадити све изборне радње, а где, то је наш проблем. У школама, приватним кућама или другим објектима, то је наше право - закључује Јакшић.

Gale n ije korektno da me ovako zatrpavaš.