Разговор недеље: Рабин Исак Асијел

Спор на гневу – јачи од јунака
Поглавар Јеврејске заједнице, рабин Исак Асијел у јавности је познат по залагањима за људска права и међурелигијски дијалог, за однос пријатељства и уважавања


Рабин Исак Асијел
Фото Драган Јевремовић

Господин Исак Асијел (43) ожењен је Рахелом (36) и имају две ћерке: шестогодишњу Хану и четворогодишњу Орли, чије име на хебрејском значи – Бог нам је светлост. Он је рабин (хебрејски; мој учитељ), по свештеном чину који се стиче изучавањем светих књига, и поглавар Јеврејске заједнице за Србију и Македонију. У сваком тренутку је привржен мислима из Торе, тако да равнотежу између духовног мира и немирних друштвених околности проналази у вери и настојању да му сваки следећи корак буде исправан. Једини је овлашћени вероучитељ за јудаизам у Србији. Од 1988. до 1995. се школовао у Израелу, у верској школи Јешива. Године 1999. био је мобилисан, носио је униформу војске наше земље.

У јавности је познат по својим залагањима за људска права и међурелигијски дијалог, однос пријатељства и уважавања достојанства различитости, који се најбоље очитује кроз духовну сарадњу с владиком Српске православне цркве Иринејом Буловићем, као и с поглаварима других верских заједница. „Тај однос није само формалан, него је и прожимајући и видљив на заједничким иступањима у јавности. То неке странце чуди”. Не гледа телевизију, само на Радио Београду слуша вести у 22.

Разговарамо у београдској синагоги поред јеврејског олтара званог тева што значи „реч”, али и Нојева барка, а симболично означава да се у захукталости савременог живота човек може склонити у божју реч, као у Нојеву барку. Иза завесе је скривена Тора, свети свитак који се износи и чита пред верницима суботом ујутру, током Шабата. То је јеврејски празник који почиње сваког петка, 18 минута пре заласка сунца, а завршава се 42 минута након заласка сунца у суботу. Овог петка Шабат је почео у 15.45, а завршио се у суботу, у 16.46.

• Зашто је Шабат посебан празник за Јевреје?

Јевреји немају имена за дане, само за седмице. Означава се само Шабат (мировање). Тора се чита суботом и у току године се проучи свих пет Мојсијевих књига. „И би вече и би јутро; дан један”, каже Библија. Јевреји сваки празник дочекују увече, јер тако почиње нови дан. На Шабат се не ради посао за који је потребно умеће (мелаха). Рецимо, за шивење је потребна мелаха, па се на Шабат не шије. Не пише се, нема трансакција, пословних уговора, нема приче о ценама, политици, било чему што је у вези с послом. Једете храну спремљену дан раније. Нема телевизије, новина, телефон се искључује. Време се проводи у свом дому, тако да ништа не одвлачи пажњу, сви су сасвим посвећени породици. За Шабат се не сме палити ватра, што такође значи да „нема ватре свађе”, кућа постаје место мира и слоге, чиме се даје пример и деци.

• Како се учи у јеврејској верској школи?

Тамо су часови сваког дана од 6.30 до 22 увече, осим када је Шабат или други празник. Учи се у пару. Кажу да је теже пронаћи партнера за учење него супругу. Данима се у школи одмеравају и бирају најпогоднији партнери за учење које није пасивно, а суштина је научити мислити, јер је Бог дао разум човеку да би мислио и зато тај дар треба користити. У учењу удвоје ученици изоштравају један другоме ум проналазећи решење за сваки спор или несугласицу, за шта је неумитна логика предност у односу на оне који је не користе.

• Да ли су зато Јевреји у светској историји познати као успешни у науци, уметности и многим другим делатностима?

Успех произилази из учења. У јудаизму је учење вид богослужења. Оно што сте учили 20 година можете заборавити за две, зато није исто поновити 100 пута и поновити 101 пут. Увек треба обновити знање још једном. Мудар човек се на хебрејском назива „талмид хахам”. Уколико сте у процесу учења, онда сте мудри, ако не учите, онда сте затворен систем, непријемчив за знање. Јевреји опстају 4000 година. Нестали би када би били нееластични. Јудаизам уме да се прожима са културом у којој живи, да задржи свој вредносни систем, садржан у Тори.

• Колико Јевреја има у Србији ?

Чланство у јеврејској општини подразумева и нејеврејског брачног партнера. Многи спискови нису освежени, неки су умрли, иселили се. Има око 1.500 оних који су се изјаснили као Јевреји. Има и оних који нису чланови заједнице, јер их још прате трауме из Другог светског рата, страх да ће их неко прогањати.

• Има ли антисемитизма у Србији?

Антисемитизма има у књижарама. На улици не. Јеврејска заједница у Београду је протеклих година пријављивала случајеве антисемитизма који су се сводили углавном на писање графита, објављивање спорних књига, интернет садржаје. Савез јеврејских општина Србије има стално тело које прати појаве антисемитизма, али протеклих година није било ниједног озбиљног иступа у јавности, што говори о проблему.

• Како тумачите учестало насиље?

Постоји вербално насиље међу пријатељима, у породици, неко је нетрпељивији од другог. Када би човек снимао себе камером 24 сата и погледао тај снимак, можда би могао да процени шта је чинио добро, а шта грешио и исправио би своје понашање. У хебрејском језику постоји реч реч тефила (молитва) што дословно значи „судити самом себи” или – преиспитивање. И на основу тога се треба понашати. Талмуд каже да је онај ко је спор на гневу бољи од јунака, а онај ко је господар свог срца бољи је од оног који осваја град. Живимо стресно. Дођете кући с посла, уместо на шефа извичете се на жену и децу, праснете...

• Говорили сте јавно и о злостављању жена?

По јеврејском праву жена никако не може бити злостављана. Стих у Библији: „И он (муж, Адам) ће владати над тобом” коментатори тумаче да то не значи апсолутну власт над женом. Однос између мужа и жене није однос потчињавања и контроле, већ однос узајамног допуњавања, а разлог стварања жене је управо тај да је Адам био сам и Бог каже: „Није добро човеку бити сам”. И створи жену. Односом надређени-подређени не савладавате усамљеност, отуђеност, него је увећавате. То је библијска идеја. У Талмуду се каже: „Муж никако не сме злоупотребити своју позицију ’главе породице’ и ни на који начин је не сме озледити, чак и када је она и зла према њему”.

• Недавно је Друштво српско-јеврејског пријатељства дало свој допринос у борби против болести зависности. Како?

Организовали смо скуп верских лидера који су разговарали на ту тему. Сматрам да су верски лидери и религиозни људи из свих верских заједница дужни да доприносе решавању друштвених проблема. То им је обавеза. Библијска заповест гласи: „Немој стајати по страни док се крв твога ближњега пролива”. У Талмуду пише: „Ако можете неког да исправите, а пропустите то да урадите, грех другог је и ваш грех”.

• Какав је ваш став о питању Косова?

Најчешће помињана паралела Косово-Јерусалим је умесна, јер је на Косову формиран духовни идентитет Срба, то је оно што Владимир Ћоровић у „Историји Срба” назива „косовском етиком”. С те стране, не можемо а да немамо пуно разумевање за ставове Србије о питању Косова.

--------------------------------------------------------------------------

Јеврејска Нова година

Овог септембра Јевреји су прославили празник Рош ашана, 5768. јеврејску нову годину, као дан када је створен човек. Тих празничних дана ублажена је атмосфера радости и весеља, а изражени су осећаји дубоке озбиљности и моралне одговорности. То је време када се сва човекова дела стављају на тас правде... Како свети стих из Торе поручује: „Не будите попут оних који су заборавили на истину, узалудно трошећи време и током читаве године разбацујући своју енергију на глупости и испразности које нити помажу нити спасавају...”

--------------------------------------------------------------------------

Најмање неписмених

Јеврејска заједница у Србији је почетком двадесетог века имала 5.000 људи, а између два рата у Краљевини Југославији живело је око 75.000 Јевреја. Пред Други светски рат Београдска јеврејска заједница имала је 12.000 чланова. У анализи Министарства за људска и мањинска права, насловљеној „Етнички мозаик Србије”, пише да Јеврејска заједница има најмање неписмених, да је на првом месту по образовању и да је једна од првих по запослености и квалитету запослења. Закон о црквама и верским заједницама Јеврејску заједницу признаје као једну од седам традиционалних цркава у Србији.

Милорад Ћириловић
[објављено: 30.12.2007.]


Izvor: Politika