BLAGOSLOVOM NJEGOVOG PREOSVESTENSTVA VLADIKE
SABACKE EPARHIJE GOSPODINA LAVRENTIJA

NA BOGOJAVLJENJE 19.JANUARA 2008.GODINE U SUBOTU U 12 CASOVA
NA RECI SAVI KOD SAPCA NA GRADSKOJ PLAZI ODRZACE SE

PLIVANJE ZA BOGOJAVLJENSKI KRST

PLIVACE SE 33 METRA NIZVODNO U CAST I SPOMEN NA HRISTOVE
GODINE ZIVOTA NA ZEMLJI DO VASKRSNUCA
POBEDNIKU,NOSIOCU BOGOJAVLJENSKOG KRSTA SABAC 2008.
PRIPASCE VREDNE NAGRADE:
OSVECENI KRST I IKONA U TRAJNO VLASNISTVO-DAR SABACKE CRKVE
ZLATNIK-DAR M.Z.„DONJI SOR” I PEHAR DAR ZLATARE „SARCEVIC”
A OSTALIM UCESNICIMA ZAHVALNICE,MAJICE,IKONE
UMETNICKE SLIKE,BROJANICE,SUVENIRI I POKLONI SABACKE CRKVE

PRIJEM UCESNIKA I OBAVEZAN LEKARSKI PREGLED NAJKASNIJE
U 10.30 CASOVA U BIFEU KAJAK KLUBA „ZORKA KOLOR” NA GRADSKOJ PLAZI
PRIJAVLJIVANJE JE OBAVEZNO LIčNO SAMO U DANE 12. I 13. JANUARA
OD 10 DO 15 CASOVA U SLUZBENIM PROSTORIJAMA SABACKE CRKVE
NAKON OVOG ROKA ORGANIZACIONI ODBOR NEćE PRIHVATITI NAKNADNE PRIJAVE
INFORMACIJE NA TELEFON 063/746 63 67 I 015/352 247
VASA PRDSKA,KAO I LIčNO PRISUSTVO VEOMA NAM JE VAžNO!

GENERALNI POKROVITELJ:
NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR II

POKROVITELJI:
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA-CRKVENA OPSTINA SABAC
SKUPSTINA OPSTINE SABAC

ORGANIZATOR:
PLIVACKI KLUB SABACKI DELFINI

SUORGANIZATORI:
110 PONTONIRSKI BATALJON
SVEBOR

Krstovdan Crkva slavi kao uspomenu na dan kad je Sveti Jovan Krstitelj krstio Hrista u Jordanu.

Ovo bacanje krsta  u vodu  je vjesto smisljena igra bezboznika sa glupim "pravoslavnim" narodom.

To nije nista drugo nego slika gazdinog bacanja drveta u vodu psu da ga donese nazad gazdi.

Не него је спортско такмичење, знаш спорт, то је оно за развијање свог тела.

Taj obicaj Crkva nikadanije ustanovila, vec su to ustanovil mangupi antihristi i preko svojih igraca u Crkvi prave sprdnju sa idiotima.

Psima se baca drvo u vodu da ga plivanjem donesu gazdi nazad.

Јесете видуса, све је велика светска завера...

Ne diraj me u žicu Ghost 
Plivanje na minus pet nije sportska aktivnost nego ista za Lazu 

Неки људи воле изазове.

Koliko vidim ovdje se uglavnom okupljaju antihristi raznih fela (svojevrsni B92).
No, nema veze. Supljoglave Srbe idiote mogu vozati i zedne preko vode prevoditi, a Hristove svetosavske pravoslavce ne mogu i nikad nece moci. Znamo se mi, je li de, odlicno:

Istorija ovog antihriscanskog rugackog "sporta":

Ko je zacetnik:

" Pre desetak godina tradiciju bogojavljenskog plivanja obnovilo je udruženje "Svebor", a juče je paralelno sa trkama u Beogradu, koje se održavaju na Adi Ciganliji u i Zemunu, takmičenje održano u gradovima širom Srbije."

Izvor:
http://www.naslovi.net/tema/11421

Sta znaci ime Svebor:

"Svibor je u staroslavenskoj mitologiji bio bog svjetlosti, znanja, plodnosti i ratne pobjede. Nazivan je još i Svebor, Svevid, Sutvid, Svetovit, Svantovit...
Svibor je u staroslavenskoj mitologiji bio bog svjetlosti, znanja, plodnosti i ratne pobjede. Nazivan je još i Svebor, Svevid, Sutvid, Svetovit, Svantovit...
Spominju ga stari pisci Prokopije, Helmold, Adam Bremenski, Saxo Grammaticus. Prema tim izvorima bio je vrhovno božanstvo, "jaki vitez" od kojega su postali drugi bogovi gromovnik Perun, bog vatre Svarog (Svarožiæ), bog sunca Daboga (Dažboga), bog stoke Volos i druga božanstva. Najveæi hram Sviboru nalazio se na sjevernom rtu otoka Rügen na obali Baltika, razoren 1168.

Izvor:
 http://www.mzos.hr/svibor/imeE.htm

"Prevarice ako bude bilo moguce i izabrane."
 
I dragom Bogu hvala  za nemoguce! 


1o. strana sajta:
http://72.14.205.104/search?q=cache:09oet8ztvRYJ:www.ff.ns.ac.yu/stara/elpub/susretkultura/102.pdf+Svebor+svibor&hl=en&ct=clnk&cd=7&gl=ca

Ko rugacima i sljedbenicima udruzenja sa imenom paganskog boga Svibora daje blagoslov:
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%80

.

"Не постоји народ, ма како био примитиван, без религије и магије. Човек раног доба тежи да, пре свега, контролише природу из практичних разлога, и то ради директно, помоћу обреда и чини, приморавајући ветар и временске прилике, животиње и усеве да се покоравају његовој вољи. Тек касније, видећи да је његова магијска моћ ограничена, он се са страхом или надом, с молбом или пркосом обраћа вишим бићима, то јест демонима, духовима предака или боговима"
 (Б. Малиновски "Магија, наука и религија").

Да ли су се Срби, примајући хришћанство, одрекли старих веровања, богова и обреда? Одговор јер дефинитивно - не.


Као и у првим вековима хришћанства код Византинаца и код Срба паралелно опстају нови, хришћански, и стари, пагански обреди. Хришћански свештеници су се трудили да их силом искорене, све док им свети Сава, увидевши да сила више одбија него што придобија народ за нову веру, није препоручио да старим обичајима дају хришћанско обележје. До данашњих дана, заогрнуте плаштом хришћанства, до нас допиру магијске радње предака. Нема српске куће у којој се о Божићу не уноси бадњак или не ломи чесница, иако се ни једно ни друго не спомиње у причи о родењу Исуса Христа, нити их налазимо у иконографским представама.

Носећи крст око врата, не размишљамо много о његовој магијској моћи и сматрамо га симболом хришћанске вере којој припадамо. Крст је, међутим, много старији знак и стари Словени су га поштовали и пре него што су знали за хришћанство.
Народни крст настао је као израз веровања у човеколико божанство које се представљало идолом са раширеним рукама. Крстом на челу детета гоњене су зле силе, демони и болести; на одећи, посуду, колевкама, на кућама и сл. крст је такође штитио од злих сила. Заклињањем на крсту потврђивани су договори, било трговачки било какви други. На њему се заклињало и пре поласка у борбу, на дугачак пут или било коју другу неизвесност. Крст се такође користио да се означи граница неког земљишта или као забрана. На надгробном камену крст је симболисао покојника у гробу.

Народни крст имао је најдужи доњи крак, нешто краће краке који су симболисали руке и најкраћи горњи крак. Њему најсличнији је латински крст који има најдужи доњи крак, док су остала три крака краћа и исте дужине. Овај облик крста чешће се користио у слободном простору (да означи насеље, код заштите усева од града, код поменутих забрана и сл.).

Под утицајем магијског круга у који је уписиван или округлих површина у које је урезиван, настао је равнокраки или грчки крст. О заштитној улози крста говори и овај обичај: Ако се путник затекне преко ноћи на отвореном, пре него што легне да спава, он око себе опише круг и у њему крст или на све четири стране света уцрта на тлу крст. Тако је заштићен од злих сила које ноћу владају.
О прихватању крста као симбола сведочи и празновање Крстовдана. Међутим, Срби славе два празника овог имена од којих је само један прихваћен од стране православне цркве. У цркви се 18. јануара помињу свети мученици Теопемт и Теона и још двадесетак светаца о којима Срби готово да и не знају, али зато празнује Крстовдан као важан празник.Из цркве креће свечана поворка у којој се носи дрвени крст који се потом баца у воду. Снажни младици га потом израњају и враћају га у цркву. Ово указује на древно чиђћење идола, јер код свих словенских народа вода има значајно место у магијским ритуалима. Такође на овај древни обичај упућује и  на умивање икона сутрадан, на Богојављење.

 najvece je zlo kad se chovek okrene od svojih korena .

pogledajte i pamtite ovog vidusu , takvi postaju svi koji pljunu na svoje a prigrabe tudje