Дјецу навикавати да посте :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

У сусрет Богомладенцу Христу

ДЈЕЦУ НАВИКАВАТИ ДА ПОСТЕ

Живот нас православних хришћана јесте и треба да буде '' Живот у Христу ''.
Чекајући и ове године Рождество Христово запитајмо се да ли Га достојно дочекујемо. Света Црква је од давнина установила пост, као припремни период за што достојнији дочек Рођења Богомладенца Христа. Пост је прва Божија заповјест која је дана још нашим Прародитељима у Рају '' од дрвета познања добра и зла не једите ''. Зато и први корак који треба да направимо јесте да држимо пост, да постимо.
У нашем народу, најчешћи гријех јесте управо недржање поста. Пост за православног хришћанина јесте једно од средстава који му помажу у изграђивању свог спасења '' са страхом и трепетом ''. Данас често срећемо људе који посте, али њихов пост више изгледа као неки дијетални период, јер је сведен на само тјелесни пост кога не прати уздржавање од гријеха, изостаје онај духовни моменат поста – молитва. Исто тако, пост ради хвале пред људима је фарисејски пост, јер га је сам Спаситељ осудио.
Пост није никако циљ сам по себи и сам за себе, већ спремање за што достојније причешће на Светој Литургији.

Какав пост треба да буде ?

Црквени богослужбени текстови на многим мјестима говоре какав пост треба да буде '' од јела постећи, душо моја, а не очистивши се од страсти, узалуд се радујеш на јелу; јер ако те пост не води ка исправљању, као лажна бићеш омрзнута од Бога и уподобићеш се злим духовима који никада не једу ''. Значи само пост који има у себи елементе и тјелесног и духовног поста има велику вриједност пред Богом.

Дјеца и пост

У данима који предходе Рождеству Христовом често имамо и оне најмлађе који се постом и молитвом спремају за Причешће, те су честа питања о дисциплини поста за дјецу.
Дјеца не посте и немају потребу да посте као одрасле особе. Из простог разлога што дјеца немају оне гријехе, страсти и навике које постом треба да чисте, јер пост представља моћно оружје у рукама хришћана православаца, због чега је од Бога заповиђен, а од Свете Цркве установљен и прописан. Но, ипак ово не значи да су дјеца потпуно ослобођена поста и да не треба никако да посте.
У одређивању мјере поста за дјецу треба имати много мудрости расуђивања да се не огријешимо ни о тјелесне ни о духовне потребе свог дјетета.
У рјешавању овог питања најчешће постоје, код нас Срба, двије крајности; или ће наметнути од раног дјетињства строги пост своме дјетету, или ће га штедјети док не буде мало старији.
И једно и друго је штетно за дијете. У првом случају јавља се одбојност дјетета према посту, а у другом случају ко од малена ни мало не пости и не схвати разлику међу данима, тај ће тешко икада у животу и привикнути се на пост.
Избјећи ове двије крајности могу само родитељи који прије свега и сами интезивно живе духовним животом и свјесно се боре, како за своје спасење, тако и за спасење своје дјеце. Јер, дужност родитеља није само да донесу дијете на свијет, већ и да га васпитавају у вјери православној и учине грађанином Царства Божијега.
Већ од најмлађе доби дјетета, када свештеник врши Свету тајну исповјести, треба приводити дјецу да се упознавају са Светом Црквом и њеним обредима, да се привикавају на свештеника и, на крају крајева, да се не плаше . Нажалост, често чујемо како се дјеца застрашују '' попом '', што је веома ружно и штетно по духовни живот дјетета.
У прилог разрјешењу наведених недоумица истакнимо сљедеће: они родитељи који се труде да живе по заповјестима Божијим, који се труде у своме личном спасењу, уз сарадњу са свештеником моћи ће да нађу прави начин поста за своје дијете.

www.sozbrcko.org

[Edit by Anea: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]