Пост и наука :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Пост и наука

у овој студији, бавићу се прво постом као научним системом за одржавање здравља тијела и за лијечење болести тијела и душе. Потом ћу говорити о посту као пракси православне цркве. Упоредићу га са научним постом у погледу њихових основа, циљева, метода и посљедица.
тема поста је, задњих година, привукла интересовање медицинске науке у многим дјеловима свијета, нарочито у сад-у, русији и западној европи. У америци се ово интересовање проширило и на обичне људе, свих занимања и друштвених класа. Стога су штампане књиге и писани чланци не само за научнике, него и за ширу јавност. Шта више, разговори о посту са љекарима, физиотерапеутима, и другима, приказивани су на телевизији и радију. Многобројне књиге о посту као средству за побољшање здравља и исцјељење од болести, продају се у стотине хиљада примјерака. Као примјер, можемо да наведемо књигу херберта шелтона, '' пост може да спаси ваш живот '', која је по први пут објављена у чикагу 1964. Године, и алена кот-а '' пост као начин живљења '', која је први пут штампана 1977. Године у њујорку. Шелтон, који је умро 1985. Године у 89. Години живота, посједовао је сопствени институт у држави тексас, којим је управљао више од 50 година. Тамо су долазили да се лијече људи из свих дјелова свјета. Кот је психијатар. Он живи у њујорку, и ради као психијатар у једној градској болници, и у приватној пракси. У болници, он користи пост као терапију за оне који пате од психичких болести. Његова књига, '' пост као начин живљења '', бави се темом поста, и из перспективе тјелесног здравља, и из перспективе психичког здравља. На крају књиге, он прилаже библиографију која садржи више од 2000000 савремених аутора, и дјела која се баве том темом. Такође, уз то додаје и адресе, и сажете описе установа у којима се пост систематски користи као начин терапије, а за очување здравља.
када шелтон, кот, и други научни терапеути, говоре о посту, они подразумјевају тотално уздржање од хране, као и тотално уздржање од пића, изузимајући воду. Особа која пости не једе ништа, и не пије ништа осим воде, док се не врати на уобичајну исхрану. Пост, углавном доводи до одржавања и побољшања здравља и до другог живота. Он продужава младост, успорава надирање старости, и доприноси обнављању младости. Његови благотворни утицаји не ограничавају се само на тјело, него се, такође, шире и на душу. Ради примјера, пост повећава јасноћу и снагу ума.
дозвољава се свакоме да пије воде колико жели. Наравно, она мора бити чиста, без икаквих хемијских додатака, као што су хлор или флуор, без шећера и лако сварљива, што бива када је без много соли или металних материја. Најбоља вода, која се нарочито препоручује, је дестилована вода. Она не садржи ни микробе, ни соли, нити друге стране материје. Онима који посте, забрањено је, такође, и да пуше, јер дим од цигарета садржи шкодљиве материје.
овај нарочити начин поста, без уношења хране или уздржавање од хране, може се користити један, два , или више дана, или чак недеља. Период је одређен сврхом поста. Пост мора бити предузет уз одобрење љекара, који је упознат са праксом поста, и под његовим надзором, ако траје дуже од једног дана.
шелтон пише да је могуће лијечити постом небројене болести. Међу онима које он спомиње, по азбучном реду, су сљедеће : анемија, артритис, астма, бенигни тумор груди и других дјелова, бронхитис, хронични екцем, колитис, дијабетес, цријевни чир, дизентерија, гастритис, висок крвни притисак, камење у бубрегу, жучи и мокраћној бешици, пнеумонија, прогресивна парализа, псоријаза, реуматизам, синуситис и разна обољења срца. Даље, шелтон додаје да пост има сљедеће благотворне посљедице : он побољшава чуло вида, слуха, мириса и укуса. Заиста, у неким случајевима, може да поврати вид сљепом и слух глувоме. Пост убрзава рад стомака и цријева, срца и других органа. Тако и крв ојачава : чисти је и повећава број црвених крвних зрнаца. Обично смањује малигне туморе. Пост смањује тежину код гојазних особа, брже од било ког другог метода, а додаје тежину код оних који су јако мршави, када, након поста, усвоје исхрану која садржи природну храну и пиће.
ипак, постоје околности под којима медицински пост не помаже и не смије се употријебити. То су сљедећи случајеви : када је особа јако слаба, у убрзаном стању дијабетеса, код слабог срца, рака и туберколозе. У овим се случајевима не добија никаква корист од поста. Љекар ален кот, велича дјелотворност поста – научног поста, или уздржања од хране – за оне који желе да смање тежину, који болују од артритиса, високог крвног притиска, повишеног холестерола, или каквих психичких поремећаја, као што је шизофренија. У додатку, он открива благотворност ове врсте поста у случају анемије, астме, болести дисајних органа, коже, очију, пробавног система, и за дијабетес, стомачни чир, колитис, нервне болести и псоријазу. Он одвраћа од употребе научног поста у више околности него што је шелтон набројао. Не препоручује употребу научног поста, нарочито : трудницама, женама непосредно после порођаја, дјеци, као и онима који болују од перфорације чира, обољења крви, мозга или срца. Котов списак открива да постоје различита мишљења међу специјалистима који користе пост као средство терапије, у погледу случајева у којима се не смије употребљавати пост ове врсте.
што се тиче рака, с обзиром да је то тема за коју се многи интересују, пошто је ова болест јако распрострањена, примјетићу да је физиотерапеут бернар макфеден, један од првих који је у 20. Вијеку дао шири публицитет теми поста, имао другачији став од кота. Макфеден је написао важну књигу '' пост ради здравља '', која је објављена у њујорку 1946. Године. У овој књизи, он додаје, као шелтон, да се канцерозни тумори смањују постом ( стр. 7 ). Он наводи један случај рака стомака, и други, рака костију, који су били потпуно излијечени ( стр. 193 – 195 ).
као психијатар, кот расправља о коришћењу поста за благостање душе и лијечење психичких болести. Кот сматра пост за врло благотворан и успјешан. Он изјављује да пост чини да се боље осјећамо не само тјелесно, него, такође, и душевно; повећава нашу осјетљивост за моралне и духовне врједности, обогаћује душу. И доводи до бистрине ума и чистоте срца. Он је посветио једну главу ове књиге лијечењу психичких болести. У овој глави, он описује како је и сам успјешно користио научни пост у лијечењу шизофреније у њујоршкој болници. Он је предузео, наводи, лијечење 35 људи и жена који су патили од шизофреније најмање 5 година, и који нису имали користи ни од једне терапије која се на њима вршила. Он им је одредио пост од 25 и више дана, само на води. Од оваквог поста 34 од 35 су оздравили.
он, такође, наводи резултате које је постигао руски љекар јури николајев у психијатријском институту у москви од 1945. Године. Николајев је започео са теоријом да се психичке болести, нарочито шизофренија, могу лијечити постом и специјалном исхраном која мора да слиједи пост. Он је прописао пост за 10 000 психичких болесника. Пост који он користи траје око мјесец дана. Ништа се не једе. Пост се прекида када се врати апетит за храну, када њихови језици и дах буду чисти, и кад је психичко стање болесника побољшано. У току овог периода, даје му се храна која се ограничава на поврће, воће и одређену врсту благог, киселог млијека. Шестог или седмог дана додаје се хљеб. Побољшање пацијената наставља се постојано након овога, годинама, изузев у оним случајевима када они додају животињске производе овој исхрани. У тим случајевима је примјећено поново јављање болести. Код других пацијената, побољшање се наставља, досегнувши врхунац 2 или 3 мјесеца послије престанка њихове хоспитализације.
неко би могао сад да се запита : како то научни пост, потпуно уздржање од хране, доноси побољшање здравља и лијечење различитих болести ? Одговор, који дају они који су проучавали пост и који га користе да би лијечили себе и друге, је сљедећи : низак ниво здравља и болести настају усљед присуства токсина, штетних материја у крви, који су проузроковани различитим узроцима. То су : преједање, лоша исхрана, хемијске супстанце у храни коју једемо, у лијековима, у води, и другим течностима које пијемо, и у ваздуху који дишемо, недостатак кретања, одговарајућег одмора, и у цјелини, нездрав начин живота. Од ових токсина добијамо различите симптоме, којима дајемо различита имена, и које све називамо болестима. Наш организам, наше тијело, покушава да избаци ове отрове, али не успијева у потпуности, и са годинама, и други се отрови непрестано додају овима који се већ налазе у тијелу. Ово се збива зато што ми, сваки дан у току године, оптерећујемо своја тијела сувишним количинама хране, са којима се наш организам бори да их свари, и да избаци неискориштене и несварене дјелове. Да би ово било остварено, потребан је велики утрошак тјелесне енергије. Када пак, престанемо да једемо, прије него што је утроши на ову активност, ову животну енергију утроши организам да би избацио токсине, отрове, који су ускладиштени у разним дјеловима тјела. Овај процес детоксинације, чишћења организма, наставља се толико дуго колико ми заобилазимо храну. Отрови се преносе путем кружног система, до цријева, бубрега, плућа, коже, и тако бивају избацивани из тијела. У сразмјери са количином шкодљивих материја које су наталожене у организму, потребан је дужи или краћи период за његово унутрашње чишћење. Потребно вријеме може бити 1 дан или 2, или 3, или више недеља.
заговорници научног поста објашњавају да је могуће да човјек живи овако дуго без хране, само на води, јер ми у своме тијелу имамо резерве енергије у облику масти, на примјер, која се користи за обнављање и рад тијела. Према томе, пост не значи умријети од глади. Изгладњелост доводи до смрти, док пост доводи до успостављања и побољшања здравља. Што се тиће вишедневног поста, особе које посте не пате од жеље за храном, осим у почетку. Јер жеља за храном нестаје након прва два или три дана уздржавања. Кад се оконча процес детоксинације, човјеку се враћа апетит за храну. У исто вријеме, језик и дах, који су прије тога заударали, постају чисти. На овој тачки медицински пост треба зауставити. Ако се жеља не задовољи храном, од тог трена почиње умирање од глади. У току научног поста, разни механизми, који раде на детоксинацији и чишћењу тијела, почињу да делају. Препоручујући пост, чувени љекар, алексис карел, каже у својој књизи '' непознати човјек '' : '' у почетку, оскудица хране доноси осјећај глади, покаткад одређене нервне надражаје, а касније осјећај слабости. Али, она, такође, утврђује одређене сакривене појаве, које су далеко важније. Шећер из јетре, и маст у поткожним складиштима се покрећу, а такође, и бјеланчевине из мишића и жљезда. Сви органи жртвују своје сопствене супстанце да би одржали крв, срце и мозак у нормалним условима. Пост пречишћава и из корјена мјења наше ткиво ''.
када човјек пости 1 или 2 дана, не постоји проблем – како ће да настави са примањем хране. Али, кад пост траје пар дана, или чак недеља, онда се захтјева велика обазривост. У почетку, порције хране морају бити мале и ограничене на воће и поврће, или сокове од њих направљене. После се, полако, може додати остала храна. При овоме је потребан надзор љекара који је искусан у поступку медицинског поста.
нама, да би увјек били здрави, препоручује се да нам пост постане саставни дио нашег живота, органски дио нашег начина живљења. Доктори и физиотерапеути који користе научни пост као средство лијечења, препоручују да се сваки човјек ријеши да пости један дан у недељи, у току цијеле године – по могучстви исти дан – или најмање, једном у мјесец дана. Тог дана не би требало да једемо ништа, само да пијемо воду. Ово, истичу они, не би требало да нас спречава да извршимо своја послушања, као и сваког другог дана. Многи су себи наложили овај начин лијечења : доктори, правници, писци, пословни људи, умјетници, радници и други. Многи терапеути, као што су бернар макгфаден и пол брег, који су писали књиге о посту и који су привукли многе сљедбенике, посте на овај начин са необичним резултатима. Макфаден, у старости од 83 године, спушта се падобраном из авиона. Он биљежи да је : '' недељни пост неопходан ради осигурања одржавања снаге и одржавања виталности за којом сви чезнемо ''. Он такође, наводи сљедећу изреку великог грчког философа, моралисте, плутарха : '' умјесто узимања лијекова, једнодевни пост ''. Пол брег, студент и дугогодишњи макфаденов сарадник, испробао је сљедећи режим на себи : он је редовно постио један дан у недељи, током цијеле године, као и додатних 7 до 10 дана 4 пута годишње. У 95 години живота он је могао да се пење на планине, трчи и плива; путовао је у многе дјелове свијета гдје је држао предавања о здрављу и дугом животу, и написао је књиге о овој теми. Међу многим књигама које је написао, чувено је дјело '' чудо поста ''. Захваљујући свом начину живота, брег је посједовао отпорно и неуморно тијело и ум свјеж и јасан.

превела сестра татјана константин каварнос
из часописа '' православно предање '
из 1988. Године.

[Edit by shone83: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]