Oprosti mi, Katrin

Ekspresni vlak za Pariz: Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, Pariz, polazi sa četrnaestog koloseka, drugi peron lijevo...
Ponavljam: Ekspresni vlak za Pariz: Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, pa napokon Pariz, polazi sa četrnaestog koloseka...

Ecris, ma cherie. Ne oublies pas. Adieu...

Na stanici u Puli, pod vrelim suncem leta,
sam čekao autobus i svirao gitaru.
Tad sela je kraj mene, i pitala dal' smeta,
i znam li dobar hotel u Rovinju il' Vrsaru.

Oprosti mi, Katrin, možda nisam bio fin,
mada si mi bila draga.
Oprosti mi, Katrin, sve je sada samo dim.
Našoj ljubavi ni traga.

I reče da je stigla tog jutra iz Dijona.
Odvedoh je u mali restoran s dobrom klopom.
Uz sendviče i kafu, onako iz fazona,
Predložih joj da dalje krene sa mnom auto-stopom.

Oprosti mi, Katrin...

I sutra, sve je bilo k'o da se dugo znamo.
Na plaži joj, na poklon, izronih morskog puža.
I nije rekla ništa, nasmešila se samo.
I pružila mi ruke kao sebe da mi pruža.

Oprosti mi, Katrin...

I, mahala mi dugo sa prozora vagona.
I pisala mi, posle, da pamti sunce juga.
I zvala me, u jesen, da dođem do Dijona,
al' tamo ne bi bila ista, nego neka druga.

Oprosti mi, Katrin...

Panonski mornar

Gledam Banat, Srem i Bačku
s Fruške Gore,
gledam tako a u duši lom.
Tu je nekad,kažu knjige - bilo more,
čekalo me pa presušilo.

Rođeni sam moreplovac ko Magelan,
il još bolje ko admiral Kuk.
U ravnici usred njiva gubim elan,
nasukan u žitu morski vuk.

Mog mora nema i
ne znam šta da radim,
moj stari kaže da ni Dunav nije loš.
Mog mora nema, al
ja živim u nadi,
da možda, ipak, negde srešćemo se još.

Život mi je zato gorak kao tonik,
tuga moja bez kraja i dna.
Al na sreću tu je Mesec svetionik
vodi me kroz plave vode sna.

O, gde baš mene da tako nešto snađe,
Ovo je priča i za suze i za smeh.
Poneki mornar možda ostane bez lađe,
ali bez mora, to je izuzetan peh.

Mog mora nema...

Pile moje, pache moje malo

Puteve sam proš'o mnoge
Dobro sam prošet'o noge
Pile moje, pače moje malo
Kuća mi je tamo gdi sam
Nigde mira naš'o nisam
Čedo moje, luče moje lepo
Prošao sam belim svetom
Kitio se raznim cvetom
Sret'o ljude bele, crne, k'o kurjake i k'o srne
Eeej ...
Vid'o sam šta nije svako
Pročit'o sam život lako
Lane moje, pile moje malo
Za život mi malo treba, tambura i parče 'leba
Luče moje, pače moje belo
Sam tugujem, sam se tešim
Kažu neki kako grešim
Pile moje, čedo moje lepo
Ostadoše iza mene od sveg čuda uspomene
Varoši i žene razne, puna srca, čaše prazne
Ne gledaj me, šta je tebi
Nađi nekog sličnog sebi
Slomiću ti srce kada odem
Gle, polaze noge same
To drumovi zovu, mame
Pile moje, pače moje malo
Ne zovi me da se vratim
Lutalicu zvezdu pratim
Čedo moje, luče moje lepo
Kuća mi je tamo gdi sam
Nigde mira naš'o nisam
Tražio sam džaba sreću
Kanda da je naći neću
Deder ti so tom violinom ... 'Ajde ...

Poluuspavanka

Hej, otkači šlepove!
Nanišani jutro i pusti tu stvar neka klizi.
Postoje kod Amera reči za to:
"Take it easy", lutko lepa,
zrela se breskva nebom cepa.

U kosu me zadeni,
k'o malenu sedefnu šnalu me skri iza temena.
Svi satovi svemira žure,
mi imamo vremena, puna kapa.
Noć i nas dvoje, stara klapa.

Nije ovo uspavanka,
pesma gnjavanka,
buenas noches ciquita,
to smo smislili vrag i ja,
to je magija,
tajni prolaz kroz noć.

Baš polaze galije
do vina i maslina,
'ajmo malo na jug Italije,
zatvori oči...

U tajnoj sam misiji!
Moj dom je tek maleni svitac na nebeskoj pučini
a ja sam na ovoj planeti
da sretnom te učinim, spavaj samo.
Ne znaju oni šta mi znamo.

Nije ovo sweet baby dream,
glupi evergreen,
nema ljutnje Sinatra.
Ova pesma te voli sva,
to je molitva
za još jedan lep san.

O, ne boj se granica i naslovnih stranica,
nema tih glupih stanica
na putu do jutra.

Nije ovo uspavanka,
pesma gnjavanka,
buenas noches chiquita,
to smo smislili vrag i ja,
to je magija,
tajni prolaz kroz noć.

Baš polaze galije do vina i maslina,
'ajmo malo na jug Italije,
zatvori oči...

Prva ljubav

Tad još nisam ništa znao
i još nisam verovao,
da na svetu tuge ima.

Jedino mi važno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor školskog tima.

Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo,
to su njene oči bile.
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave
belu mašnicu od svile.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Kad je prošlo đacko vreme,
padeži i teoreme
i stripovi ispod klupe,
nije više bila klinka,
počela je da se šminka
i da želi stvari skupe.

Tako mi je svakog dana
bivala sve više strana,
slutio sam šta nas čeka.
Pa sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem,
postala mi je daleka.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu,
kažu mi da čeka bebu.
Našla je sigurnost, sreću, dom...
Ima muža inžinjera
pred kojim je karijera
i mesto u društvu visokom.

Ja još kradem dane bogu.
Ja još umem, ja još mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Još sam sretan što postojim,
pišem pesme, zvezde brojim.
Još sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Prvi januar

Halo, e ćao, ja sam, zar mi ne znaš glas
Zvao sam te, nisi bila tu
Pa eto, malo cugam, znam to nije spas
Ništa, želim ti sretnu novu godinu, ćao
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Pomisli na Šoltu i klince i dom
Možda novi januar donosi spas
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Ne daj da nam snegovi zaveju trag
Pogledaj kroz prozor kad' sklopi se sat
Nosiće te mašta k'o čarobni sag
Ne daj da nam snegovi zaveju trag
Halo, tu je društvo, hajde dođi i ti
Da, i on je sa mnom, pa šta s tim
Čula sam da negde si u planini
Ma dođi, tako želim da te poljubim, sad'
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Pomisli na Šoltu i klince i dom
Možda novi januar donosi spas
Pomisli u ponoć na mene, na nas
Ne daj da nam snegovi zaveju trag
Pogledaj kroz prozor kad' sklopi se sat
Nosiće te mašta k'o čarobni sag
Ne daj da nam snegovi zaveju trag

Racunajte na nas

U ime svih nas iz pedeset i neke
Za zakletvu Titu ja spev'o sam stih
Ne spominjem proslost ni bitke daleke
Jer rodjen sam tek posle njih

Al zivot pred nama jos bitaka skriva
I preti nam preti ko duboki vir
Ja znam da nas ceka jos sto ofenziva
Jer moramo cuvati mir
Racunajte na nas

Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok
Jer slusamo ploce i sviramo rock
Al' negde u nama je bitaka plam
I kazem vam sta dobro znam
Racunajte na nas

U nama je sudbina buducih dana
I neki se mozda i plase za nju
Kroz vene nam tece krv partizana
I znamo zasto smo tu
Racunajte na nas

Stara pesma

Pitala me znam li fiziku i hemijski znak platine.
Ućutkao sam tu šiziku i odveo je na matine.

A tad još nije bilo ljubavi traga
ni u srcu njenom, a ni u mom.
I nisam znao da će biti mi draga,
a ni stara luda pesma sa njom:

Zorice, Zorule, najlepše devojče,
ne mogu da živim bez tebe,
Zoki, Zorule.

A na plaži sam joj svirao i pesma joj se dopala.
Posle sam joj školjke birao i škakljao joj stopala.

Tad još nije bilo ljubavi traga...

Posle sam sav sitniš skupio i sladoled joj kupio.
Onda sam je kući pratio i dobro sam postupio.

Tad jos nije bilo ljubavi traga...

Strašan žulj

Šta u brigadi
znače predmeti s faksa
kad jedno su knjige
a drugo je praksa?

Znam da cu moci
svoj mozaik da složim
tek kada položim rad.

Sada znam šta je prava stvar,
sad sam shvatio kako se radi,
danas, čuj, imam strašan žulj,
valjda najlepši u brigadi.

Ja sam u školi
suze prolila gorke
zbog svakog pet minus
i svake četvorke.

Biću odlikaš
kad dođem u formu
i prebacim normu ja.

Sada znam šta je prava stvar...

Znao sam malo sve do ovoga leta.
Tek sada razumem sve radnike sveta.
Do sad sam bio samo veliki klinac
i mamin mezimac sin.

Sada znam šta je prava stvar...

Sve je dobro kad se dobro svrši

Lana je vozila sanke,
a ja sam pravio sneška.
Dugo sam plaćao danke,
zbog jednog Laninog smeška.

Bili smo klinci
i bilo je hladno
i sneg je padao krupan.
Te sam se zime
zatreskao gadno,
k'o pravi pubertetski tupan.

Lana je volela cveće,
a ja sam voleo Lanu.
Korak od tuge do sreće,
u jednom jedinom danu.

Proslo je proleće
leto i jesen,
k'o nežni ljubavni sonet.
Ja sam još bio
uglavnom zanesen,
k'o leptir vihorom ponet.

Lana je pratila modu,
a ja sam pratio Lanu.
Ljubavi dođu i odu,
al' Lana je uvek u planu.

Ima detalja za
koje baš ne znam
dal' mogu u pesmu da stanu.
Jer, Lana je imala muža,
a ja sam imao Lanu!