Право на живот насупрот праву на избор

СВЕТОСАВСКА ОМЛАДИНСКА ЗАЈЕДНИЦА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ
БРЧКО

Право на живот насупрот праву на избор

(Осврт поводом још увијек неодржане јавне расправе о новом
нацрту Закона о условима и поступку за прекид трудноће у РС,
заказане прије 4 мјесеца)


   На трибини коју смо организовали 22. септембра у брчанском Дому културе, гошћа из Америке др Карен Малек, стручњак за рак дојке, је научно доказала да жене које се подвргну абортусу ризикују да страдају од те опаке болести, док жене које се одлуче на рађање, тим чином спрјечавају потенцијални настанак тог обољења, који је итекако изражен посљедних година код нас. Поставља се логично питање, да ли због све чешћег вјештаћког прекида трудноће, бива и све више обољелих од рака дојке?
    Благословивши скуп у име епископа зворничко-тузланског, Господина Василија, брчански архијерејски намјесник Славко Максимовић указао је на овој трибини на опомињућу чињеницу да је много више дјеце убијено у мајчиној утроби него што људи страда у ратовима. "Све друге убице за своја злодјела одговарају пред судом, а за оне који убијају нерођену дјецу путем абортуса нема суда" - упозорио је Прото Славко.
   Учествујући на овој трибини, координатор Покрета за живот у Црној Гори ђакон Јован Пламенац, уредник радија "Светигора" са Цетиња, нагласио је да је злочин и сам закон који дозвољава абортус. "Штавише, праве се планови да се та убиства обављају што раније, одмах по зачећу, као да је важно вријеме када ће нови живот зачет у утроби мајке бити уништен. У Црној Гори су на дјелу силе мрака које спрјечавају да се промовише истина о штетности абортуса. Они проповједају неморалан живот и, на несрећу, успјели су да уђу и у школе" - рекао је Пламенац.
   У Републици Српској и БиХ ништа другаћија није слика од оне у Србији и Црној Гори, већ неколико година за редом више људи умре него што их се роди. Истраживања која смо радили током спровођења пројекта За Живот показала су да се чак 52,15 одсто грађана Брчког и неких дјелова Републике Српске слаже са тврдњом да абортус не би требало дозволити, док је 20,67 одсто њих било против забране, а остали нису имали никакво мишљење. Посебан проблем представља и скупштинска процедура и приједлог владе РС, односно Министарства здравља и социјалне заштите, који као предлагачи нацрта новог либералнијег Закона о условима и поступку за прекид трудноће , по новим одредбама дозвољавају дјевојкама испод 18 година прекид трудноће и без допуштења родитеља, што је потпуно језиво и срамотно за једну државу која има своју крсну славу и која треба да се заснива на хришћанским начелима. Овај приједлог се у скупштинским клупама нашао прије 4 мјесеца пред 82 посланика, који су се према њему односили више него неозбиљно. Само један посланик из опозиције је пружио какав-такав отпор према овој опасној подвали либералних заговорника са запада и њихових пријатеља из РС, који постављају овај закон као предуслов уласка наше државе у Европску унију. Нацрт Закона који се тиче хиљаде жена и њиховог здравственог стања, којег смо навели раније, и хиљаде младих брачних парова, који сутра треба да изађу на изборе и да гласају, политичари су оставили на маргину актуелних збивања и тако показали своје право лице када је ријеч о будучности младих људи, будућих родитеља. Од финансијских стимуланса за вишедјетне породице, стамбеног збрињавања младих брачних парова и томе сличних приједлога по свему судећи неће бити ништа. То показују и усвојени буџети за 2008. годину од Брчко дистрикта, преко РС до БиХ. Од 100 станова које је влада РС додјелила младим брачним паровима у 2007-ој, 90 је отишло у руке чланова само једне политичке партије. Но, да се вратимо на нацрт поменутог Закона. Прије 4 мјесеца заказана је и јавна расправа у року од 60 дана, гдје би житељи и житељке наше државе могли да се изјасне о овом Закону, али јавна расправа није одржана ни до данас, што нас доводи у сумњу да се можда не воде неке закулисане радње. ОВИМ ПУТЕМ АПЕЛУЈЕМО НА ВЛАДУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДА ОДРЖИ ЗАКАЗАНУ РАСПРАВУ ДО ПРАВОСЛАВНОГ ПРАЗНИКА ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА 2008-е. У вријеме предвиђено за јавну расправу, пројекат За Живот је заживио пуном својом снагом. Спотови који афирмишу очување Светиње људског живота су емитовани свакодневно на РТРС и РТВ БН, одржано је и више трибина на тему љепоте дјетета у пренаталном периоду, као и о посљедицама абортуса и несавјесног начина живљења. Више пута наши активисти су гостовали на разним Радио и Тв емисијама и упозоравали на посљедице овог закона уколико буде усвојен. Јавно смо позивали све нивое власти у БиХ да се изјасне по овим питањима и да се одрже заказане расправе, међутим власт је (п)остала нијема. ПОНОВО АПЕЛУЈЕМО НА ВЛАДУ РС ДА ОДРЖИ ЈАВНУ РАСПРАВУ О НАЦРТУ ОВОГ ЗАКОНА, НАЈКАСНИЈЕ ДО ПРАВОСЛАВНОГ ПРАЗНИКА ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА 2008-е.
   Међутим до сада једино је министар здравља у РС др Ранко Шкрбић блиједо се огласио: - Ако је старијим малољетницама дозвољено да имају личну карту, да се удају, запосле и према томе самостално живе и одлучују о другим аспектима свог живота, зашто би им било ускраћено право самосталне одлуке у случају нежељене трудноће.       Да министре, зашто би им било ускраћено то право заиста?! Поготово ако су старији малољетници, како ви кажете, и притом упражњавају све благодати сексуалних слобода, које их уче у школама. Посљедњих се година могло чути да број абортуса на простору БиХ, односно РС пристиже број порођаја, статистике из ове године говоре нам да је већи број умрлих него рођених. Званични подаци се могу чути једино са државних клиника, но они нису довољни да би се добио увид у право стање. Зашто законом власт не ''притисне'' и приватне ординације и не сузбије абортусе ''на црно'', од којих су се многи обогатили тим крвавим новцем, многе приватне ординације и друге здравствене установе врше прекид трудноће, али их не пријављују или бар не у оном броју у којем их раде. Осим што их не пријављују, по важећим протоколима такве ординације не би ни смјеле да врше прекид трудноће, будући да он спада у хируршку интервенцију која са собом носи одређени ризик. Зашто се у школама још увјек чује глас за абортус, а глас за живот се не чује када већ својим ''едукацијама'' образују накарадно дјецу, па ова дјеца све више ''праве'' дјецу? Зашто је све више преносивих сполних болести од школског до зрелог узраста, зашто се све више промовишу контрацептивна средства, па самим тим и секс прије брака, а све мање уздржање од сексуалних односа? Да министре, зашто би заиста ускратили право малољетницима да бирају?! Статистике говоре да међу њима има јако велики број оних који долазе на те крваве столове да се ''очисте''. Одговор је јасан. Као народ у глобалу нећемо школе на светосавским принципима, нећемо политичаре са поштењем и ето стања у којем јесмо. Ставови као што су уздржање од сексуалних односа, васпитање у традиционалном домаћинском духу (на светосавском поимању живота), очувању светиње људског живота, забрани убијања нерођене дјеце, за вас су ригидни, конзервативни, морбидни, заостали, ставови са којима се не може у Европу. Међутим у Европи се одавно налазе Ирска, Шпанија и Швајцарска, па опет имају конзервативне ставове и забране убијања нерођене дјеце, и друге хришћанске европске државе имају нешто строжије законе под посебним условима, само ето наша држава мора бити најлибералнија од свих других.
   За ''легализовано убиство'' код нас се осим либералних политичара залажу и друге разне невладине организације и појединци који тргују људским органима. Финансиране са запада од стране сумњивих фондација, иза којих често стоје фармацеутске компаније које користе тјела абортиране дјеце за справљање крема и козметичких препарата (извор:Др Вотсон А. Бовс, медицински факултет у Колораду), ове женске и омладинске организације баве се менталним насиљем над омладином и старијим, залажући се за увођење сексуалног образовања у школама, те како они то воле да истакну у јавним наступима ''благодетима контрацепције и сигурног секса''. Питамо се да ли међу њима има родитеља и да ли своју дјецу васпитавају као туђу? Њихово гесло је право на избор. Право да још у школском узрасту млади слободно конзумирају секс, само да користе кондоме, које им бесплатно дјеле како се не би заразили неком полном болешћу. Зар је нормално да се у тим годинама размишља о СПБ-има? Наравно да није, али све су то њихови маркетиншки потези, да још у најранијем периоду младалаштва искваре мозгове младих људи и тако створе дегенеративне генерације, посрнуле у свим видовима живота. Сљедеће је право да жена слободно одлучује о томе када ће и колико дјеце родити. Већ од предшколског узраста ове организације кроз интерактивне игре, сликовнице, бојанке, предавања, успјевају формирати нови тип личности за ново доба, без икаквих предрасуда и уз подршку појединих одјељења за образовање. Овоме додајемо мноштво шпанских сапуница за одрасле, па тако полагано добијамо друштво којег би се постидјели наши преци. Старије друштво одгојено на здравим традиционалним схватањима, замјењује једна нова генерација послушника, којом диригује велики брат својим свевидећим оком. Уз напредак информационе технологије , Орвелова 1984-а, постала је стварност. Право на избор предвиђа само жену, као особу која има право да одлучи шта ће са зачетим плодом, док је мушкарац маргинализован. Залажући се за права жене, држава и невладине организације, ставиле су мушкарца у дискриминаторски положај. О равноправности полова више се не може говорити, борећи се за своја права удружења жена су постала изражено феминистичка, под сталним утицајем феминисткиња са запада.

   Док поборници заштите светиње људског живота широм планете тврде да је зачеће "света тајна" и да плод има одраз лика Божјег, женски покрети сматрају да људски заметак до 12. недјеље није "беба" и да је одлука о његовом уклањању постулат демократског друштва. Овакав егоизам женских покрета доводи нас пред свршен чин, јер уживају одређену заштиту државе и УН, па тако свако друго мишљење, иако научно доказано, посматра се као напад на женска права. Жена у православном свијету одувјек је имала улогу мајке и домаћице, због чега је подизана на највеће пијадестале друштва. Бити мајка сматра се као најузвишенији чин. Жена је од првих дана у себи осјећала љубав, њежност, потребу да воли и да буде вољена, што јој је мушкарац као глава породице и обезбјеђивао. Знала је да се њежношћу и бригом за породицу, једино могла остварити као жена и да само тако буде срећна. У браку и са породицом. Онда се одједном десило оно најгоре. Промовише се безбрачништво, безродитељство, безбожништво, потреба да жена тежи високим положајима. Рат и послијератна ситуација, доприњела је и да мушкарчева улога ослаби, па тако добисмо данашњу слику. Ушли смо у такозвану сексуалну револуцију, тј. слободу, где је однос према породици врло некоректан...

Срби су увјек сметали. У овом вјеку рекли смо НЕ аустро-угарском царству, њемачкој, комунизму, НАТО-у. Ми смо врло својеглав и чврст народ. Како латини кажу - coveriti duri - врло тешко прелазе у другу вјеру. Али кад пређу, постају стварно велики зликовци. Павелић и Артуковић су на -ић, а знамо ко су они били. . .Оног момента кад нису могли да нас униште ножем, мачем, србосјеком, економским мјерама, онда су покушали да нас униште биолошким путем. Убацили су читав низ страних појмова у нашу патријархалну породицу, чији је идеал била мајка Југовића која је имала 9 синова и 6 кћери - петнаесторо живе дјеце. Погледајмо и ми уназад десетак година, начићемо исти примјер наших предака. Јавно смо гледали по Београду гдје су неке жене у црном викале: Дајте ми моје јединче, што да гине моје јединче!? А мајка Југовића је на фронт, на Косово послала девет својих синова, све је трпјела док јој није на крило пала одсјечена рука њеног сина Дамјана коју је гавран носио.
Те исте феминисткиње, жене у црном, у Србији и Републици Српској вичу да је жена господар своrа тјела. Ако је жена господар свога тјела, онда је и мушкарац господар свога тјела. Шта то значи? Ако је човјек господар свога тјела њега нико не може позвати у војску. Чим је у војсци, он мора своје тјело да стави на располагање, јер нема замјене за војника. Нема замјене ни за мајку. Према томе, парола феминисткиња да је жена господар свога тјела намјерно је убачена да би се преко ње рекло - и мушкарац је господар свога тјела, не мора да брани земљу кад га војска позове, може да дезертира. Јавни медији, не схватајући шта раде, све су то преносили...највећи заговорник ових парола јесте РТВ Б-92.
Путем масовних медија и преко школе нашем побожном и мирном народу накалемљена је и сексуална револуција, тзв. слобода. Посљедица тога је распад породице и ми видимо да наш народ изумире.
Овако др Стојан Адашевић, први гинеколог који је јавно престао да врши абортусе, због чега је јавно и нападан, прича: '' - Рекао сам жени која хоће да побаци: Имаш само једно дете, роди још једно, не побацуј. Она ми на то одговара: А знате ли ви, докторе, пошто су памперс пелене? А да ли је њена баба повијала децу у памперс пелене? '' Како рече један руски писац давно – која је то најљепша застава на свијету, дјећије пелене наравно. Оне пелене бијеле боје, које се вијоре пред сваком честитом кућом. Нама је, дакле, наметнут стандард до којега ми нисмо дорасли. Знате ли ви колико су скупа дјеца? - то се намјерно говори да би овај народ изумро, да би на његов простор дошао неко други... Но, ето ријешен је и овај проблем захваљујући Српској православној цркви, од недавно у Србији не плача се више ПДВ на дјећије потребштине. Надамо се да ће се овим примјером повести и власти у Републици Српској и Брчко дистрикту. Стратешким приступом проблему бијеле куге – кроз обезбјеђивање нормалне егзистенције вишечланим породицама, смањио би се број абортуса и без његове забране, а на добитку би били сви од дјеце до нације. Нажалост чини се да смо далеко од било какве стратегије, јер ако “држава” није обезбиједила чак ни механизам да заштити радницу коју је послодавац избацио с посла чим је сазнао да је трудна (а није хтјела да уради абортус), депласирано је и причати о било каквој стратегији. Шиптари живе, или су до скора живјели, под истим економским и правним законима, али они се размножавају. Секс за њих није сам себи циљ, већ је врхунска обавеза према својим прецима, себи и потомцима. Код Срба је то другачије - секс је сам себи циљ, он се одвојио од прокреације, од стварања. Тако смо ушли у све могуће и немогуће перверзије. Свјесни су тога и наши политичари па вјешто избјегавају да подрже наведене приједлоге и захтјеве Светосавске омладинске заједнице о рјешавању проблема наталитета. Јер тражити од жена да саме “ријеше” проблем бијеле куге, између осталог и тако што ће зачети плод обавезно родити, а знају колико власт чији су дио (ни)је учинила на системском рјешавању проблема бијеле куге, било би мало превише чак и за њихову дебелу кожу.
Како да се повратимо? Нека о овоме масовни медији почну мало чешће да говоре. Мора се такође прекинути са садашњим васпитањем омладине. Имамо овакву прилику. Долази ђед, стриц или чак и отац и каже једном дјетету од 19-20 година: Сине, немој да се жениш, рано ти је још. Не као ја. Проживи, пролумпуј да ти не буде послије жао. А са ким он то може да проживи. Само са особом супротног пола - са дјевојком. Шта се дешава када дјевојка остане у другом стању као посљедица њиховог живота? Пошто је васпитан као османлијско-селџучки паша који је тy само да ужива, јер је јединче и сва родбина од њега прави бога, он ту није да подметне леђа, да прихвати одговорност... Шта се дешава док тај ђед пјева своме унуку. Ту сједи и његова сестра и све слуша и мисли: Шта то значи? Ако мој момак хоће да ужива, а ја останем трудна, он ће да ме одбаци. А још приђе баба или тетка па каже: Учи, кћери, учи. Ти мораш да имаш занат у својим рукама. Немој да зависиш од тамо неке битанге. Учи, да можеш саму себе да издржаваш. И једно дјете ти је довољно... Имамо, дакле, жену која се узда само у себе, која не рачуна на мушког човјека, на његову помоћ у одгајању дјеце. Значи, ствара се једна феминистички оријентисана особа женског пола. Шта се дешава када се један такав паша и феминисткиња сретну? Исто што се дешава и са двије мачке на лименом крову у фебруару мјесецу. Кратка љубав и разлаз...
Потребно је дакле мјењати начин васпитања прије свега мушкарца, а кад то промјенимо, многе друге ствари ће се промјенити.
Ако овај народ мисли, да преживи и да се поправи, он мора да се врати оним смјерним принципима православног хришћанства: ПРЕДБРАЧНО НЕЖЕНСТВО и БРАЧНА ВЈЕРНОСТ. То је доста тешко, али се може. УЗДРЖАЊЕ је једина исправна контрацепција. Више цркве и више поштовања породице. Онда ће породица бити на свом мјесту, онда ће бити дјеце и нећемо у својој земљи Немањића и Котроманића бити национална мањина.

   Када је ријеч о структури жена које се одлучују на абортус, преовладавају жене репродуктивне доби од 25 до 35 година, које најчешће већ имају једно или више дјеце, а у највећем броју случајева као разлог наводи се социјални фактор, тј. сиромаштво. Ако су постојеће сиромаштво и крајње неизвјесна будућност разлог за одлуку о абортусу, да је држава увела мјеру додјељивања плата или пензије за жену која роди троје и више дјеце, бар један број жена не би ни размишљао о абортусу када се нађе у ситуацији да одлучи да ли да роди или не роди непланирано дијете. Ако се на тренутак забораве разлози због који се одлучују на тај потез, а узме у обзир чињеница да поједине жене у току своје репродуктивне доби ураде пет, шест или више абортуса (постоје и случајеви жена које су се том захвату подвргле и 20 пута), онда се с справом може говорити о неодговорности - према властитом здрављу прије свега, јер је евидентно да се абортус користи као вид контрацепције. Најгори вид контрацепције, додали би стручњаци. Јер побачај може изазвати здравствене компликације код жена, те у неким случајевима довести и до трајне немогућности зачећа, тј. стерилитета.
   Неке од тзв. раних компликација јесу перфорација материце до које долази уколико инструмент пробије зид материце. Усљед перфорације, немогућности да се материца скупи или заосталог ткива, могуће је јако крварење из материце као још једна рана компликација.
   Такође, присутна је и могућност инфекције као једна од најчешћих компликација, јер чак и онда када се користе стерилни инструменти и антисептици постоји могућност да бактерије доспију до материце. А ако се не лијечи инфекција може проузроковати озбиљна обољења, стерилитет па и смрт.
   Неке од додатних компликација су и прираслице, тешкоће при поновном зачећу… Уколико се абортус изводи у поодмаклој трудноћи већи су и изгледи да ће доћи до нежељених ефеката. Осим посљедица по физичко, односно репродуктивно здравље жене абортус често оставља и психичке посљедице. Застрашујуће, па чак и помало морбидно звучи правдање типа “нема везе, ако и затрудним, увијек могу на абортус”.
   Ако се имају у виду поједини примјери жена са двоцифреним бројем абортуса стиче се утисак да је то за њих постало “нормално”, рутина слична одласку код зубара гдје размишљањима типа да ли убијам један живот апсолутно нема мјеста.

   У ''старом систему'' била су организована по школама, по мјесним заједницама, предузећима, предавања о штетности вршења вјештаћког прекида трудноће. Умјесто тога данас имамо спорадичне пројекте попут округлих столова за које, по правилу, новац обезбјеђује међународна заједница и све се заврши на томе да се дјеци по школама промовишу контрацептивна средства. На молбу одјељењу за образовање да се по школама врше предавања о штетности абортуса и неодговорног начина живљења, Светосавска омладинска заједница још увјек није добила одговор, иако је протекло већ три мјесеца.   Осим образовања о предностима кориштења контрацептивних средстава, у нашем здравственом и уопште образовном систему недовољно је информација и о томе шта абортус значи и какве посљедице може да има. Постојећи закон фактички омогућава особи која је (напречац и без консултације са било ким) донијела одлуку да се ријеши плода, да дође у клинику пријави се, уплати тражени износ, легне на сто и “очисти се”. Све у току једног пријеподнева. Тек од недавно болница у Брчком почела је са пројектом информисања трудница о штетности абортуса, те вршити темељне разговоре прије коначне одлуке, што је позитиван примјер и за остале болнице у региону. Али зато су приватне ординације почеле да се боре за пацијентице које су се одлучиле на прекид трудноће – разлог новац. Напокон ту се једино и слажу ставови поборника Културе Живота и поборника Културе Смрти – абортус је уносан бизнис.
   У земљама које имају нешто ригорозније законе о абортусу постоје комисије при клиникама које могу чинити стручњаци разних профила од медицинских, преко социјалних радника, психолога до свештених лица. Те комисије представљају незаобилазну карику у ланцу доношења коначне одлуке о абортусу. И код нас би клинике требало да уведу комисије, јер ако постоји комисија жена која жели да изврши абортус, не може то урадити у року краћем од три до седам дана. То је неко вријеме у којем она може да размисли, да чује сугестије и савјете људи из комисије, да добије нове информације које ће је можда одвратити од њене првобитне одлуке. Чак и ако би био мали проценат жена које промијене одлуку и одлуче се да роде дијете, та би мјера била оправдана, јер то су, ипак сутра нови животи.
   Нема сумње да би чланови комисије у неким случајевима и те како имали добру аргументацију и подлогу за одговарање, ако се има у виду да се, примјера ради, поједине жене за прекид трудноће, иако потпуно материјално обезбијеђене, одлучују јер им ремети зацртани ток каријере. Можда би разговор са љекаром који би јој објаснио да ће јој за пар година када пожели да добије дијете шансе за зачеће бити 20 пута мање или предочавање процента дјеце старијих породиља рођене са неком урођеном маном био довољан да промијени мишљење. Разговор не би шкодио ни мајкама које се одлучују на абортус јер се боје да би њихов размажени јединац био љубоморана или да му неће моћи обезбиједити школовање у иностранству…
   Нема сумње да би и увођење комисије, поборници тзв. права на избор (понекад синоним за добро камуфлиран властити егоизам) доживјели као ограничавање њихове “свете” слободе. Но, ако би то довело до рађања бар неког новог живота - имало би смисла. Према прорачунима статистичара, иста ова Европа која финансира наше феминисткиње, ће до 2100. „пасти“ на 255 милиона становника, упола мање него данас. То значи да ће се и удио Европљана у свјетској популацији, који је био осам одсто, преполовити. Број развода у Европи за 40 година порастао је са 125.000 на 600.000, док се број абортуса учетворостручио. На европском конгресу у мају мјесецу расправљало се због чега пада наталитет, и дошло се до закључка да је један од главних разлога еманципација жене, затим хомосексуализам, те уопште један другачији однос према породици. Млади када живе заједно и када се воле, једноставно одгађају зачеће дјетета, као ето да проживе. Но, дијете није нешто што можете да одете да купите. Када се одлучите на тај корак можда већ буде касно или у најбољем случају добијете једно дијете.

    ПОЗИВАМО И НОВОГ ПРЕДЈСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, КОЈИ БУДЕ ИЗАБРАН НА ТУ ФУНКЦИЈУ НАКОН 09. ДЕЦЕМБРА 2007. ГОДИНЕ, ДА СЕ ЈАВНО ОГЛАСИ ПО ПИТАЊУ ОДРЖАВАЊА ЈАВНЕ РАСПРАВЕ О ПРЕДЛОЖЕНОМ НАЦРТУ ЗАКОНА О УСЛОВИМА И ПОСТУПКУ ПРЕКИДА ТРУДНОЋЕ И ТИМЕ ПОКАЖЕ СВОЈУ ДОБРУ ВОЉУ. ТАКОЂЕ СЕ НАДАМО, МАДА НИСМО ЧУЛИ НИ ЈЕДНЕ-ЈЕДИНЕ РИЈЕЧИ ПО ПИТАЊУ РЈЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА ПАДА НАТАЛИТЕТА У РС У ТОКУ КАМПАЊЕ ОД ПРЕДСЈЕДНИЧКИХ КАНДИДАТА, ДА ЋЕ МУ ОВО БИТИ ЈЕДАН ОД НАЈПРИОРИТЕТНИЈИХ ЗАДАТАКА У СВОМЕ РАДУ.

Дејан Мирић
Координатор Покрета за Живот

Obavestenje: Poruka je preseljena od strane moderatora vlado85 (Vreme: 08. Dec 2007, 20:34:02)