Ako se volite samo kad ste zajedno, onda je svejedno s kim ste


LJudi koji se plaše budućnosti pokušavaju da se „osiguraju“ - novcem, imovinom, polisom osiguranja, prijateljskim vezama, bračnim ugovorima i ko zna još čim. Roditelji često pokušavaju da vežu decu za sebe. Uplašena deca ne usuđuju se da napuste roditeljsko gnezdo. Muževi i žene pokušavaju da dobiju garanciju trajnosti ljubavi i podrške drugog. Ovakva posesivnost i strogost koju posesivna osoba nameće, dovode do toga da je posedovana osoba uznemirena i pruža otpor.

Gruba psihološka procena je da u ljudskim odnosima nema nikakve trajnosti, kao ni u drugim oblastima života. Sve ima svoj rok trajanja i ograničenu vrednost. LJubavnici koji imaju slobodu da odu kad god ih uhvati ne izdrže i uvek se vraćaju, ljubavnici koji imaju slobodu da se menjaju ostaju uvek zanimljivi. Neprijateljska gorčina i prostačka razračunavanja što prate razvod nepoznati su tamo gde ljudi nisu postali sijamski blizanci. LJubavnik koji vam dolazi u krevet od svoje volje pre će vas držati u zagrljaju čitavu noć, nego ljubavnik koji nije imao gde drugde da spava.

LJudi koji pokušavaju da vežu svoje druge za sebe iz straha da ih neće „imati“ u budućnosti mogu na taj način da pokvare svoje sadašnje odnose - da i ne govorimo o njihovom sadašnjem uživanju. Jer, kako će neko uživati u životu s nekim i ceniti to što je on baš sada s njim, ako provodi sve vreme i troši svu energiju na brigu da će, možda, taj neko ne daj bože umreti, ili ga ostaviti, ili prestati da ga voli. Sokrat je za ovu prliiku imao jedan dobar opšti savet: „Upamti da nijedno ljudsko stanje nije nikad trajno, pa se nećeš preterano radovati sreći, niti suviše tugovati u nesreći“.

Autor:Slava Zečević


Izvor: Glas Javnosti