Како победити окултне болести :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Анатолије Берестов, Изводи из књиге „Број звери“

Свештенослужитељима и православним лекарима добро су познате трагичне последице лечења људи код екстрасенса, биоенергетичара и магова. Уколико то нису обични шарлатани, ако су уистину екстрасенси, онда известан број оних, који им се обраћају за помоћ, може тренутно да добије олакшање, па чак и исцељење своје болести.

Када, међутим, прође неколико месеци, у ређим случајевима и годину дана (према мојим запажањима, у периоду од 2-6 месеци) болест се враћа с новом снагом, а њено лечење постаје далеко сложеније. Често бивају захваћени и други органи, а долази и до тешких психичких поремећаја који понекад воде и ка самоубиству.
Наше духовно-лекарско искуство рада са људима који су лечени код екстрасенса, биоенергетичара и такозваних исцелитеља, допушта нам да издвојимо следеће синдроме „окултне болести“:
Психотички или психо-соматски синдром, који се развија по типу, у психијатрији добро познатог, синдрома Кандинског-Клерамбоа (акутно душевно растројство, прим. прев.). Он се испољава на следећи начин: када прође неко време након лечења код екстрасенса, обично се код психички потпуно здравих људи почињу појављивати неразумљиви, такозвани немотивисани страхови, тј. страхови незнано од чега и незнано због чега. Затим се, са новом снагом, обнавља она болест због које су се и обраћали окултистима, или, пак, болест прелази на други орган. При том се та нова болест лечи веома тешко или се не лечи уопште. Често се аналогна болест појављује и код блиских чланова породице - код деце или код супружника. После тога појављују се мотивисани страхови типа неуроза и присилних страхова, као што су страх од смрти, страх од онога што ће се догодити са децом или са блиским људима, страх од саобраћаја... На таквој позадини, човек почиње да чује гласове који му заповедају да учини ово или оно. Појављује се депресивно стање које се постепено погоршава, а гласови постају све упорнији и наметљивији, тако да почињу да управљају психом, да намећу мисао о самоубиству. Болесници покушавају да изврше самоубиство и често се на тај начин окончава њихов живот.
У својству примера, навешћу неколико запажања.
Млада девојка С., студент медицине, почела је да похађа школу екстрасенса. Када су прошле две седмице и када су почели да их обучавају „како да дају и да приме енергију“, почела је да осећа јаке главобоље, вртоглавицу, убрзан рад срца, спазматичне болове у стомаку, појавили су се неразумљиви страхови, а нешто касније развило се и стање депресије. „Лечење“ код екстрасенса је само погоршало субјективна осећања. Уследила су испитивања код кардиолога, терапеута, гастроентеролога, ендокринолога, неуропатолога, али дијагноза није постављена.

ОДЛАЗАК У ЦРКВУ
Стање се све више погоршавало и почела је да чује гласове који су јој сугерисали да се баци под воз. На савет једне верујуће другарице, отишла је у православну цркву и исповедила се. Свештеник јој је допустио да се причести, а затим је примила и Свету Тајну Јелеосвећења. Након исповести, причешћа и јелеосвећења, њено стање се поправило. Ишчезли су и „гласови“ и мисли о самоубиству. Уз благослов свештеника, почела је да се причешћује сваке недеље, што је чинила током месец дана. Стање се значајно поправило. После три месеца, осећала се сасвим нормално. На инсистирање свештеника, контакте са екстрасенсом прекинула је већ после прве посете храму.
Младић Д. од 20 година, некрштен. После завршетка школе, почео је активно да изучава окултну литературу. Почео је да практикује такозване „астралне пројекције“, односно изласке из тела. На позадини бављења окултизмом и гладовања појавили су се симптоми психотичног растројства: изјавио је како је дошао до великог открића, али се појавила и главобоља; почео је да чује „глас“ који му је рекао да су сви људи „роботи“ и заповедио му да побегне од куће, што је младић и учинио. Отпутовао је из Мосве, али је био избачен из воза, јер му је „глас“ заповедио да скине одећу. Доспео је у психијатриску болницу. Пошто је отпуштен из болнице, почео је да се изругује над иконама: Спаситељеву икону је пробадао иглама, а икону блажене Ксеније Петроградске је бацио...
Дечак Павле, 10 година. У вези с оштро израженим, повишеним импулсом за говор и акцију (једна врста болесне еуфорије) код овог дечака, његова мајка се обратила екстрасенсу. Спроведено је око двадесет сеанси „исцелитељства“. Дечаку није било боље, напротив, хипердинамични синдром се појачао. После годину дана, почео је да добија нападе страха у сну. Видео је демоне, који су ишчезавали тек пошто би над њим читали Јеванђеље и пошкропили га светом водицом.
Током ноћи, поред дечаковог узглавља стављали су Јеванђеље. Напади страха и виђења су ишчезавали; међутим, када би заборавили да ставе Јеванђеље, напади су се поново појављивали. После исповести родитеља и дечака и његовог причешћивања, као и после вршења Свете Тајне Јелеосвећења, страхови и виђења су нестали.
Следећа чињеница скреће на себе посебну пажњу: неверујући људи, који не посећују цркву, не читају религиозну литературу и не живе црквеним животом, као и деца из нерелигиозних прородица, често, после лечења код окултиста, почињу да виде демоне. Када су се код једне девојчице од 7 година појавили симптоми озбиљног кожног обољења, родитељи су се обратили лекару-хомеопати. Испоставило се да је овај лекар екстрасенс и астролог. Пошто се код њега лечила око 2 месеца, девојчица је почела да види демоне који су је плашили и присиљавали да не слуша родитеље. Био је то повод да се дете крсти; после крштења, престала је да види демоне.

ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊЕ
Дечак од 9 година патио је од енурезе (неконтолисано уринирање). Након што је гледао телевизијску сеансу Алена Чумака, почео је да види демона који му је забрањивао да иде у цркву и да похађа недељне часове веронауке. Пошто су дечак и родитељи разговарали са свештеником, исповедили се, причестили и извршили Св. Тајну Јелеосвећења, дечак је престао да види демона и да чује његов глас.
Мушкарац од 33 године, неверујући и некрштен, подвргао се кодирању код психотерапеута, поводом алкохолизма. Убрзо после тога осетио је дубоку тугу и апатију. После 4 месеца почео је да види демона који га је убеђивао да оконча са собом. Развило се депресивно стање. Захваљујући савету једног верујућег пријатеља, примио је Свето Крштење, после чега више није видео демона. Његово расположење се поправило и почео је добро да се осећа.
Могло би се навести мноштво сличних примера. Пада у очи чињеница да се оваква стања тешко могу поправити уобичајеним методима лечења. Крштавање некрштених болесника, исповест, причешће, јелеосвећење и духовни разговори доводе или до излечења или до побољшања, на чијој позадини лечење већ даје добре резултате.
Ево нешто другачијег примера. Једна болесна, верујућа жена, обратила нам се за медицинску помоћ; жалила се на нападе несвестице, на главобољу, мучнину, поремећен сан, депресију, неспокојство и страх за породицу. Готово исте тегобе појавиле су се и код двојице њених синова, од 11 и 7 година, посебно код млађег. Приликом испитивања у медицинским установама ништа није пронађено, дијагноза није постављена, лечење није дало позитивне резултате. Из разговора са њом дознали смо да је њен муж пре годину дана почео да се бави екстрасензориком и биоенергетиком. Њене молбе и савети да престане са тим ни до чега нису довели. Исповест, вишекратно причешћивање и јелеосвећење ублажили су испољавање болести код свих чланова породице, али нису довели до излечења. У разговору с њеним мужем, успели смо да га убедимо да прихвати чин одрицања од бављења окултизмом и да се исповеди. Убрзо после тога, сви чланови породице су оздравили.

„Окултна болест“ посебно тешко протиче код деце. После сеанси А. Кашпировског, код неке деце, склоне епилепсији, развили су се тешки епилептички напади који су ишли све до епилептичког статуса, када напад следи за нападом и кад се не могу зауставити уобичајеним лекарским мерама. Таква деца су морала бити хоспитализована у реанимационим одељењима, и нису увек успевали да их спасу. Било је и случајева смрти деце или су констатоване тешке компликације, које су ишле све до декортизације - тешког оштећења коре великог мозга; у том случају, деца су постајала тешки инвалиди. За младе и одрасле карактеристична су самоубиства и покушаји самоубиства. Више пута сам био у прилици да посматрам младе људе који су покушали самоубиство на позадини „окултне болести“, која се развила после занимања за екстрасензорику или за друге видове окултизма.
Епископ самарски и сизрански Сергије такође истиче везу између самоубистава и окултизма. Према његовим запажањима, у овој епархији расте број самоубистава међу младима. Он сматра да је то последица занимања за окултизам, јер живот без Бога, посебно ако постоји занимање за окултизам, нарушава духовни мир. „Не постоји бела, зелена, црвена или црна магија, постоји једноставно магија, а њена боја не игра никакву улогу“ („Православна Москва“, бр. 18(42), јун 1995, с. 5).

ПРИСИЛНИ СТРАХОВИ

Други вид испољавања окултне болести представља симптом присилних страхова. Више пута сам имао прилике да посматрам болеснике код којих се, непосредно после посете екстрасенсима или маговима, развијао синдром присилних страхова који се нису могли лечити на уобичајене начине. Само су вишекратна исповест, причешћивање и јелеосвећење ублажавали ове страхове и давали могућност за излечење болесника.
Према нашим запажањима, трећи вид испољавања „окултне болести“ представљају имунолошки поремећаји и слабљење имунитета. То се најчешће примећује код деце, која често обољевају од прехлада, пнуемоније, упале уха... О слабљењу имунитета под утицајем „лечења“ код екстрасенса говори, у својој књизи Дијагностика карме, С. Н. Лазарев, који је и сам екстрасенс и који у својој пракси понекад примењује методе врачања и магије.
Четврти и такође учестали вид испољавања окултне болести представља појава високог процента онколошких обољења, муњевити раст тумора и малигнизација доброћудних тумора (што значи њихов прелазак у злоћудне). Више пута сам био у прилици да пратим муњевити раст тумора на мозгу код деце након што су гледала телевизијске сеансе А. Кашпировског. Током једне и по до две седмице тумори су добијали огромне димензије (према подацима компјутерско-томографског испитивања) и операција би у том случају постајала немогућа. Исто тако, неколико пута сам евидентирао и брз раст тумора млечних жлезда и грлића материце, као и миома материце код жена после „лечења“ код екстрасенса, а такође сам приметио и малигнизацију полипа дебелог црева.
Неки свештеници такође примећују повећан број онколошких обољења код екстрасенса, њихових блиских рођака и људи који су се обраћали за „помоћ“ екстрасенсима. О томе сведоче и запажања лекара.
Требало би поменути и немедицински аспект негативних последица контаката са екстрасенсима: то је најпре значајно погоршање моралне микроклиме у породици или у колективу. У том смислу је веома значајно сведочење једне моје студенткиње, К. Причала ми је да су у болници у којој ради организовали тростепену школу екстрасенса: на првом степену обучавали су их како да дају и приме енергију, на другом степену - да дијагностикују и лече, а на трећем степену морали су да се обуче општењу са „космичким силама“. Њена колегиница, која је почела да се обучава у екстрасензорици, убрзо је почела да осећа главобоље, вртоглавицу, узнемиреност и страх. Другим речима, код ње се развио психосоматски синдром. Након што су предавачи-екстрасенси покушали да је излече, њено стање се погоршало, и они су одустали од даљег лечења. Истовремено су се на оном болничком одељењу, где је била организована школа екстрасенса, погоршали односи међу сарадницима, започеле су непрестане свађе и скандали. Рад овог одељења толико се пореметио, да је болничка администрација била принуђена да га затвори.

О писцу
Јеромонах Анатолије Берестов је доктор медицинских наука, професор на катедри дечје неуропатологије на Руском државном медицинском институту.