Pa da!

Istrosene cipele oprostaj su trazile
izmoreni koraci besciljno su lutali
rastimani glasovi horove su izdali
narativni putevi krajeve su videli
postavljena pitanja dolaze nam osmesi
unistena rasveta spektar se prosetao
harmonija pokreta brutalna su trazenja
ekonomske propasti plafoni su plakali
izlozena nepravda laskave su titule
pozitiv se razvio atraktivnog izgleda
opusteni tonovi moralni su porazi
kovrdzavi srafovi jalove su kasike
zarobljeni frizider mozgovi su
dvolicni raskvasena stolica standardi su pevali
uvazene gospoce bogato su prosile
vertikalna primanja
praznina je nestala
vredne ruke kratak dan on je
uvek radostan telefonski pozivi
prisutne su ljubavi
isceceni sokovi ruke su se pruzile
podeljeni pokloni lavovi su sabrali
vrata se otvorila publika je tapsala

Pažnja

Jedan i dva,
jedan i dva,
postavljam ja pitanja
danas sam dobro, sta mi je,
koliko jos treba energije?

Paznja, paznja, samo se pazi,
dolaze nama i bolji dani...

Cetiri, pet, nema tri, dolaze sami odgovori
nemoj da bezis od istine, popravi sebe, pokreni se

Pametni i lepi

Izazov je kad se krajnost vidi
poslepodne zajednickih strana
drvece je oblak koji sedi
sva brutalnost plavookog zmaja
ne verujem u ispravnost reci
razlike su prefinjeni snovi
meni treba voda tokom puta
jedan kolac meseca i slova
Prilika je da ti sebe pruzim
objektivnost zovemo je ljubav
pregrst zelja pregrst nekih tajni
napijam se sad tisinom noci
duhovi su na tvoj pogled stali
marginalna ali slatka krajnost
slabost koju tako dobro skrivam j
a se borim ali sve to boli
Pametni i lepi - ostajemo sami
- ti i ja
Junak drustvo neizmerno voli
izbor glasa izbor pravih boja
stanice su blistav krov od kuce
bez prozora i bez drugih vrata
predstava je neko vaspitanje
prolazniku poklonite maste
godine su prisutno smirenje
neznost dima poslednje cigare

Pod kontrolom

Ruke su vam mozda ciste
kao takve nekom bliske
pa u svemu traze izgovor

Nisam mogao, nisam ostao
bilo bi to jako naporno
nisam pristao, nisam zeleo
da u sebi pravim ludilo

Imali ste dobre zelje
iluziju neke moci
samo bi se slatko smejali

Trazio sam neko vreme
pet minutA da se tesim
u tisiNi da se saberem
drzim stvari pod kontrolom
izvinjenje svima godi
Jer u sebi nosi nAvike.

Poklanjam ti sebe

Porodica Livingston, mala kuća pored crkve
(prolaznici bezopasno ruke moje povlače)
Zatvorena vrata molim da se sama otvore
(prolaznici bezopasno ruke moje povlače)
Kada neko kaze "stoj!" pokušavam zastati
(prolaznici bezopasno ruke moje povlače)
Zadah pića, ručka, kafe, pozivaš me, prihvatam
(prolaznici bezopasno ruke moje povlače)

Hodao sam ulicom dok su svi spavali
(meni treba zvuk tišine, u njemu je korak lak)
Iznad mene plovi brod, sidro mi na glavu baca
(meni treba zvuk tišine, u njemu je korak lak)
Ulicama kocke leda, koktel ljudi ispijam
(meni treba zvuk tišine, u njemu je korak lak)
Skačem, hodam, zastajem, na plakatu poznat lik
(meni treba zvuk tišine, u njemu je korak lak)

Trenutak je kratak čas, bezbrižno se osećam
(besmrtan je onaj čovek koji vreme drugom daje)
Mladost ih podupire, trzaš se i ustaješ
(besmrtan je onaj čovek koji vreme drugom daje)
U ruci držim paket plavi, srećan ti je rođendan
(besmrtan je onaj čovek koji vreme drugom daje)
Pružaš ruke, kažeš - hvala, topla reč mi zastaje
(besmrtan je onaj čovek koji vreme drugom daje)

Besmrtan je onaj čovek koji drugom vreme daje...

Policajac

On je zvuk ulice,
on je tu, krije se,
ima ruke i oka dva,
on ima drage poglede.

Vau, vau, policajac,
tinu-ninu, policajac,
vau, vau, policajac,
on je, on je policajac.

On je tih, cuje se,
on je bluz potrebe,
on ima snage, moze sve,
on ima dobre klikere.

Pozivamo tople reke

lanac kao konac tezi
topli bes ga pokrece
vlazne ruke kriju strah
drvo svoje grane cuva
da je telo zumbul cvet
pustilo bi kapi srece
da je telo okvir slike
ovaj zid stoji krivo
tisina je u kavez usla
u stomaku kuca sat
plemenitih udara
stojim cvrsto ljuljam se
da je telo domar srece
nosili bi svi do pola
da je telo desna ruka
hvatao bih oblak maste
moc muzike imam sve
to me sada raduje
pozivamo tople reke
da hladnocu sutra lome
tupim macem secem problem
pored vatre ptica leti
da je telo zvuk sirena
pa se cudom krije luda
a telo je letnja basta
svemir salje cvetove

Razgovor

Moja soba sad je tako prazna
punis sate punis sveze rane
stolice su gradilista senki
svaki covek trazi svoje mesto
razgovor je voda tako nezna
osmehom se uzdizem cesto
hrabrosti su ljubav ideala
divljenja su oblik postovanja
cujes li me kada glasno cutim
livade su nebom napijene
moja ljubav himna okeana
svoje mesto nikom ja ne dam
Istinite dajte meni price
istine su pesme istine su pesme
Komandujem telu neka stane
pomerite ljudi vase glave
licnosti su promaja od srece
ja razumem one koji beze
smirenost je prelepa visina
jedan dodir ispustenih misli
prijateljske ruke da ti pruze
kako da im kazem da je tesko

Reči same govore

Da li vidiš da li znaš
Da li mene osecaš
Osećaš li zvuk oluje
Osećaš li miris bola

Gospodar si tvojih knjiga
Gospodar si svih tih reci
Uzalud se nečem nadaš
Uzalud je tajni nema

Reči same govore,
one su ti dovoljne..

Reforma u vasoj glavi

Nervira me sva ta sila
vazduh zemlja vatra voda
ja ne mogu to da gledam
drzimo se svi za ruke
nervira me ta hladnoca
mogucnost je skroz sarena
ja ne zelim to da shvatim
toplinom se sada hranim
nervira me sada bolest
sudbine su ishod zelja
ja ne mogu biti deo
misterije tvog simbola
nervira me ljudska glupost
stvorila je okruzenja
ja ne zelim to da slusam
reci tvoje cudno zvuce
Nisam kriv - ni ja
Nisam kriv - ti znas
Nervira me kada moram
reforma u vasoj glavi
ja ne mogu ti me zoves
meni nije nista tesko
nervira me sav taj nered
nasleca su slava kraja
ja ne zelim da me hrabris
kada ovo nije smesno