Fabrike genoma

Mleko koje kipi-mirise na smolu
belezi sirinu-moje dobre volje
izmuceni covek-sasvim je u pravu
smisao za humor-ostavlja na stranu
mali televizor-slika mu je lepa
nije ga sramota-kad ga neko gleda
kosmicki trenutak-najvece bogatstvo
ti to ne razumes-tebi nije vazno

fabrike genoma-surove reklame
siluju mi mozak-dosadom me hrane

Fantasticno brz sekspirolog

estrogen i testosteron
poludeli hormoni
pilule

Filadelfija

I dok oni mirno piju
korake sad tvoje paze
Ti si broj srecan broj
ti si broj njihov broj

Želja jača i od smrti
jer u tebi dobro vide
Ti si broj srecan broj
ti si broj njihov broj

Razmisli sad(sad!)
sutra vec kasno je

Milioni tebe traže
Ruke su ti sasvim mlade
Pored tebe sve je lepo
ime tvoje svi već pamte
Ti si broj srecan broj
ti si broj njihov broj

Razmisli sad(sad!)
sutra vec kasno je

Uzalud je ići preko
tvoj se glas tamo gubi
Uzalud je pevati nekom
jer u pesmi ti si prvi

Gospodin cinik

hiljadu ljudi zeli da preda
papirnu molbu za put oko sveta
samo ce jedan secer u prahu
moci da ima zvezdu na dlanu

gospodin cinik i neka zena
znaju za tajnu a pravila nema
okrecu glave iza je prazno
zmaja da puste u magicno plavo

moras da znas da svet i nije
bas tako jako savrsen

hteo je ljubav i licne drame
umesto toga sa neba nam mase
nagradne igre jos uvek traju
srecni dobitak u drugom je planu

Higijena, nebo, pa mi

To sto zelim
da ti kazem
vec je u tebi

Haljina na cvetove od tebe do vrata

Glupost glupih ljudi
zato beži u diznilend

Hladan kao sunce

Milioni ljudskih reči, prozor crven zatvaram
dodiru ruka hodi, grli tamu noćni plam
prolaze mi gladni dani, silno srećne oči bele
da l' se čini - gavran zove, kratko hvala sebi kaže

Kad bi samo ona znala da u meni zbogom stoji
da sam hladan kao sunce, zemlju pržim, tebe hranim
moj je pogled čista suza, ogledalo iz dubina
imitiram let od ptica, visinom sam igri drug

Ti prolaziš u daljini, povlačim se, strah me hvata
Šta bi hteo da se desi? Tužna priča jača bol
ja bih samo da te gledam, dodir senke nosim kući
mojim likom punim more, ona peva poznat glas

Šišam kosu, ručni rad, tvoj je osmeh meni poklon
ja se pazim, puno želja, pustinja u mome džepu
i žirafe, čudne ptice, reči moje, smeješ se
ovo vreme ja ne želim, ja im kažem - tu je kraj

Ti prolaziš u daljini, povlačim se, strah me hvata
Šta bi hteo da se desi? Tužna priča jača bol
ja bih samo da te gledam, dodir senke nosim kući
mojim likom punim more, ona peva poznat glas

Hvala!

I nikad, nikad nikom ne bih dao
telo da mi sada uzme
Ne dam telo, ne dam telo
jer trebaće mi!

Nikad, nikad nikom ne bih dao
glavu da mi sada uzme
ne dam glavu, ne dam glavu
jer trebace mi!

Evo ga, dolazi,
evo ga, prilazi.
U toj borbi mnogo krvi,
on se nada, biće prvi.
On se nada, on se bori.

Nikad, nikad nikom ne bih dao
dušu da mi sada uzme
crne duše sve u meni
jer trebaće mi

Nikad, nikad nikom ne bi dao
osmeh da mi sada uzme
ne dam osmeh, guzičari
jer trebaće mi

Evo ga, dolazi,
evo ga, prilazi.
U toj borbi mnogo krvi,
on se nada, bice prvi.
On se nada, on se bori.

Nikad, nikad nikom ne bih dao
reči da mi piše knjige
neću knjige, neću knjige
jer trebaće mi

Nikad, nikad nikom ne bi dao
pesme da mi pravi ploče
neću ploče, neću ploče
jer trebaće mi

Evo ga, dolazi,
evo ga, prilazi.
U toj borbi mnogo krvi,
on se nada, bice prvi.
On se nada, on se bori.

Idem glav(n)om ulicom

Ispucalom zemljom hodam
dvesta dana kao jedan
vizionar korak vezba
polja snage to mi treba

Da li mislim svojom glavom
ako idem drugom stranom

Mali detalj sada smeta
popularnost tih mudraca
na tom planu sve je isto
ubrizgana slast zivota

Ilustrovani namaz za kucnog ljubimca

moje slike
se sastoje
od
sitnih
sitnih detalja
televizor i rikorder
tetrapak i kafe dozer
televizor i rikorder
ves masina tiki bojler