Čitajući bajke deci pred spavanje, psihijatar Laura James je pomislila - šta bi bilo kada bi sve te malo pomerene likove dovela na svoj divan i ustanovila njihove psihološke probleme? Koreni mnogih poremećaja kriju se u ranom detinjstvu, razmišlja ona, a kad pogledamo kako su neki likovi iz bajki odrastali, jasno je zašto su završili onako kako jesu. Ipak, uz ispravnu dijagnozu svi bi oni mogli postati divni ljudi…
Tako nastade knjiga “Tigger on the Couch”, objavljena početkom meseca, u kojoj se Laura pozabavila likovima iz najpopularnijih bajki i pripovetki na nov način: prepoznala je simptome duševnih poremećaja i pokušala da ponudi rešenje.
Tako Pepeljuga pati od sindroma zavisnosti o odobravanju, a to objašnjava zašto je sirotica tako pokorno slušala maćehu i sestre i zašto se spremno udala za muškarca kog je videla dva puta u životu. Uzroci poremećaja ponašanja sežu u Pepeljugino djetinjstvo koje je na početku bilo srećno uz oba roditelja. Kad joj je majka umrla, Pepeljuga je počela da potiskuje bolne osećaje jer nije mogla da govori sa ocem o tome. Poremećaj se razmahao kada je na scenu stupila maćeha koja je prema Pepeljugi postupala okrutno, a otac slabić nije ni prstom maknuo da je odbrani. To je razorilo Pepeljugino samopoštovanje i neprestano je pokušavala svima da udovolji. Zavisnici o odobravanju teško mogu nekome reći “ne” i tako se ponašala i Pepeljuga sve dok nije, bez mnogo premišljanja, princu rekla “da”. Možda zato što je u braku videla spas iz nepodnošljive situacije u kući.
Laura James smatra da bi Pepeljuga i princ mogli da žive zauvek srećno ako se zajedno podvrgnu nekom obliku terapije. Bez lečenja, sindrom zavisnosti o odobravanju može da se pretvori u ozbiljan psihički problem.

Kraljica srca pati od situacionog narcisizma, bolesti koja pogađa poznate ličnosti i političare koji umisle da su superiorni i predodređeni na specijalan tretman. U slučaju kraljice, poremećaj je očit zbog njene zloupotrebe podanika i manjka empatije prema drugima. Doduše, za nju se teško može reći da ima šanse da prevaziđe samoobmanu o sopstvenoj veličini.
Snežanina zla maćeha i Čarobnjak iz Oza pate od narcisoidnosti, ubica Plavobradi i Crvenkapicin zli vuk su psihopate, Zlica iz “101 dalmatinca” boluje od histrionskog poremećaja - želje da neprestano bude u središtu pažnje. Zato se napadno oblači, služi hranu u čudnim bojama, ima upadljivu frizuru i automobil s najglasnijom trubom na svetu. Pritom misli samo na sebe i ne mari hoće li povrediti ili ugroziti druge.
Zvončica iz romana o Petru Panu pati od poremećaja ličnosti, a Petar Pan ne želi da odraste i preuzme odgovorsnost za svoje postupke već se ponaša detinjasto i egocentrično. Tašt je, ne priznaje slabosti, ne podnosi rutinu i brzo mu sve dosadi - sve sami simptomi narcisoidnog poremećaja. Zato bi mu, tvrdi autorka, dobro došla pomoć psihijatra, ali teško da će je sam zatražiti jer narcis veruje da je s njim sve u najboljem redu. Psihijatru neće otići ni kapetan Kuka, premda ima očitu antisocijalnu ličnost - lako plane, agresivan je, sadista, oseća se superiorno i “iznad zakona”.

Tigar iz naslova knjige, baš kao i njegov prijatelj, medvedić Vini Pu, pati od hiperaktivnosti i manjka pažnje, sindroma koji se često javlja kod dece: nisu u stanju da dugo budu mirni, ustaju kad bi trebali da sede, brbljaju, prekidaju druge dok govore, ne mogu da se usredsrede na ono što rade. Pravoj deci psihoterapija je mnogo pomogla, ali i promena ishrane, pa bi možda Vini i Tigrić trebalo da prestanu da jedu isključivo med i slad, a bace se na skušu.
Ludi šeširdžija i martovski zec iz “Alise u Zemlji čuda” pate od psihotičnog poremećaja koji se naziva folie a deux. To je stanje u kom dve osobe žive u istoj zabludi, pa tako oba ekscentrika veruju da je stalno šest sati - pravo vreme za čaj.
Laura je knjigu napisala šaljivo, ali iz ozbiljnih razloga - da ponudi čitaocima uvid u različite psihološke poremećaje kako bi obratili pažnju na ljude u svojoj okolini koji možda pate i naveli ih da potraže pomoć.
Priče za decu pokazuju kako i pojedinci koji imaju poteškoće i mane mogu biti vredni, cenjeni i omiljeni a to se, nažalost, često zaboravlja u stvarnosti”, piše u predgovoru knjige psihijatar Gareth Vincenti. “Zanimljivo je primietiti da je u knjizi Laure James jedini zdrav lik Alisa iz romana Lewisa Carrolla, a složićemo se da bolje pamtimo njene pustolovine u Zemlji čuda, nego nju kao osobu.”
Ekstravaganca
Sve u svemu, da li smo zaista morali sve ovo da saznamo?

kako ono bese...? erik bern je pisao o pozadini bajki i porukama koje nam salju ... 

Meni je Pepeljuga klasicna sponzorusa: 
Krs riba koja dodje isfensirana na bal, i markira najbogatijeg. Negdje pise da je princ bio najljepsi? Ne, ali se podrazumjeva da je najbogatiji u drzavi   .
Eto ko je kriv za splavarenje.

Strasno me nerviraju te bajke sa princezama... tj kad djevojcica procita, normalno da ce da bude princeza kad odraste i tatina maza, i trazi princa u bijelom Ferariu. (Vjerovatno imaju neke bajke sa slicnim efektom na djecake) Bolji je naprimjer Shrek koji budi smisao za humor, i lucidnost kod beba.

E ima jedna zanimljivost...bajke uglavnom pocinju sa "Iza sedam gora iza sedam mora..." ili "Bilo jednom..." i deca u tom uzrastu investiraju energiju maste u zamisljanje kraljevstva, princeze ( u sustini idealnog i bajkovitog zivota). Jedino u Zakavkazju, bajke pocinju sa "Bilo jednom - a mozda i nije..." cime se deci ostavlja prostor za generisanje dogadjaja, a iz latencije prelaze u potpunu aktivnost zamisljajuci sta bi to moglo da bude.
Iz nekog drugog aspekta, tacno je da bajke imaju nedostataka, ali boze moj, na jednu losu sigurno ide 4-5 dobrih, tako da treba napraviti dobar izbor.
Sto se tice samog "naucnog" rada, ja mislim da je besmisleno, i da ga treba svrstati u beskorisnje cinjenice. Koga jos zanima amneza imaginarnog lika kakav je Petar Pan? Mene zaista ne, ima toliko ozbiljnije primerenije i prigodnije literature.
Najlakse je uhvatiti se nekog prilicno lakog posla, jos ako ti je to uza struka, i po tome postanes prepoznatljiv - sreci nikad kraja, ali mi je primamljivije pisati sopstvenu knjigu, stvarati lika po svom ukusu i masti, odrediti mu vrline i mane, pa i psihicke probleme, zasto da ne, nego teoretisati na 200 strana o kvalitativima Petra Pana.
Svasta 

Najbistrija recenica iz teksta :


Samo jos treba da se pocnemo baviti Pepeljuginim psiholoskim problemima .. Nekim ljudima je bas dosadno 

Ma pustite Pepeljugu. mene vishe kopka Snezhana, a o Crvenkapi ne smem ni da pomislim ...

Koji je Crvenkapin najveci greh .. hmmm ..   

Pojela baki kolache, a onda se kresnula sa lovcem i izmislila cover story. Shatro vuk, vazhi ... 

Prijavicu ti taj uvredljivi post moderatoru 

Navikao sam.