Dakle moja pitanja su

Zbog čega ne valja odbiti kumstvo

i

Da li je hrišćanski da se rođaci krste međusobno, odnosno kume...

Jer što se mene tiče, ja sam odavno od hrišćanstva digao ruke, ali dajem se mišljenju da jednog dana ponudim burazeru od rođene tetke da mi krsti dete. Naravno, on veruje u hrišćanskog boga i do nije "naš" običaj kao kod katolika...

Dakle, da li mislite da je u redu sa njegove strane da mu ponudim?

Искрено, мислим да баш нијелогично да кум твом детету буде његов стриц.
Ипак ћеш морати да сачекаш неког од наших врлих понавалаца хришћанских врлина да ти објасне зашто је лоше одити кумство.

Куму не приличи ни позајмљивати од кума нити ортачити се у трговини са кумом. Ово се држи као правило, да кумови не би дошли до опреке и свађе. Јер је кумство код Срба светиња, па га као светињу треба и чувати.

Кум

Јовица Тишма

1) крштени: онај ко при црквеном обреду крштења држи дете и, користећи своје кумовско право, детету даје име (које су, иначе, родитељи већ изабрали, али се он прави да је то његов избор, као што то ће, уосталом, чинити и на свим другим изборима), пљује онолико пута колико му кажу да пљуне (као што то чини и на свим другим манифестацијама везаним за изборе) и одриче се ђавола јер му и то каже да каже (као... јасно је када);
2) венчани: сведок на венчању, обично пријатељ младожењин. Као сведок, позван је да ћути, и да лаже ако га нешто питају, (мада се то ретко дешава, да га питају). Његова је обавеза да се испрси и покаже пред родбином младенаца, да се добрано истроши, да малтретира музику, и да се напије. Све то треба да уради што изражајније, (на пример - да се напије к'о свиња) е да би био слављен као “прави кум”. У народу се значај кумства илуструје пословицом “Бог на небу - кум на земљи!”, мада има и оних који тврде да је исправно рећи: “Бог на земљи - кум на небу!”, (о томе у идућем броју). Неписано је правило да кум куму ретко у госте долази, али кад дође - то је празник. Народ каже да је то тако зато што кумство треба сачувати од људских слабости, па ако већ не можете да контролишете емоције, бар ће ретки сусрети проредити прилике за тешке речи које кумство могу покварити. Прави разлог, ипак, треба тражити у чињеници да кум није само сведок венчања младенаца, већ и трансформације њихове љубави у мржњу. Доказ томе су колико разведени бракови, толико и пријатељства међу кумовима која муњевито копне. С друге стране, куму, када израчуна колико се истрошио, преседну све почасти, што ће потврдити и народна клетва: “Дабогда се окумили!”, или пословица: “Ако хоћеш неког да зајебеш - узми га за кума!”. Све речено иде у прилог...

E vidiš, u tome je caka, i baš zbog toga se dvoumim da li da pitam burazera... Jer ja sam ateista i što se mene tiče to bi donekle bilo ok, dok on veruje u boga...

A kod katolika je recimo drugačije. Jer ćerke moje polu-rođene-sestre koja je udata za italijana, su katoličke vere i njih je krstio neko od rodbine, koliko znam...

Pa, to vise ima veze sa narodnim obicajima, nego sa verom..

Hm... 

Vidiš, o tome uopšte nisam razmišljao...

Pa ne znam dal je u skladu sa našim narodnim običajem/verom/nazovi to kako hoćeš, zato ovde i pitam 

Kumstvo je postupak u kome neko preuzima duhovno roditeljstvo nad onim kome kumuje. To znači da će se starati da osoba kojoj kumuje ima duhovno vođstvo kako bi postala dobar, pošten čovek (ako je u pitanju kršteno kumstvo), odnosno da će se starati da svojim savetima pomogne usklađivanju odnosa u braku (ako je venčano kumstvo).

Osim duhovne komponente kumstvo podrazumeva i materijalnu obavezu da ukoliko dete ostane siroče koje nema baš nikog da se o njemu stara kum preuzima staranje o tom detetu. Kod venčanog kumstva kum je obavezan da ako porodica zapadne u nemaštinu ili ako izgubi jednog od hranitelja učini što je u njegovoj mogućnosti da ta porodica ipak nekako stane na noge.

Naravno da je u stara vremena ovo bilo mnogo potrebnije nego dnas kad postoje razne socijalne mere i kada je mortalitet mnogo manji.


Ne postoji nikakav razlog da neko iz rodbine ne može biti kum, mada je u tradiciji da to bude neko izvan porodice iz navedenih razloga. Niti postoje razlozi da se kumstva ne ukrštaju sa verske tačke gledišta. Međutim kum postaje član porodice pa se prema njemu postavljaju one zabrane koje važe za incest.

 

Dakle, nema nikakvih grehova što se suštine tiče. Ako pristane - pristao je...