Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Кратки историјат Првог Васељенског Сабора  (Pročitano 1369 puta)
24. Okt 2007, 11:53:14
Veteran foruma
Krajnje beznadezan


Пустињу краси то што се у њој скрива бунар!!!

Zodijak
Pol Žena
Poruke 12617
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.8
mob
Nokia 
Учени александријски презвитер Арије (Areios 256 - 336) почиње проповедати да је Бог од вечности, а Син његов први створ, преко кога је све остало створио.

Истичући да Светог Духа ствара Логос - Син,
Арије схвата:

- Оца, јединог, од вечности;
- Сина / Логоса у времену насталог, стога није вечан, па ни једнак Оцу;
- и Духа Светог, као првог створа Логоса - где је, према томе, истински Бог само вечни нестворени и нерођени Отац.

Међутим, како Син није одувек, него је рођен у времену, значи да Бог није могао одувек бити Отац.
Овакав покушај рационалног објашњења Тројности наишао је на отпор александријских хришћана, којима је Арије проповедао.

Александријски епископ Александар покушао је објаснити презвитеру Арију његову заблуду.
Међутим, наишавши на потпуно Аријево одбијање приговора, епископ Александар сазива локалнисабор 320-321 године у Александрији.
Уз учешће око 100 епископа, разматрано је и на крају од апостолских наследника осуђено Аријево учење.
Сам Арије је на крају сабора лишен пастирског звања, а због одбијања да уважи ичије исповедање и сведочење. Осим свога, констатовано је да је одбио покајање и иступио из Цркве.

Његове ватрене следбенике, епископе Секунда и Теона, презвитере: Ахила, Аетолија, Карпона, Сармата и два Арија, као и ђаконе: Евзела, Луција, Јулија, Менаса, Халадија и Гаја сабор је такође лишио свештеничког тј пастирског чина.

Одлуку сабора Арије је сматрао неправедном, па са следбеницима одлази у Палестину. Њему и присталицама пружио је заштиту епископ кесаријски Евсебије, познати историчар.
Арије је подршку тражио и налазио и у чувеним личностима, блиским двору,
попут Евсебије епископа Никомидијског.
Утицајни Евсебије Никомедијски био је Аријев школски друг, из времена њиховог школовања код Лукијана у Антиохији.

Интерпретација Аријевог учења, као могућег потенцијалног учења Цркве,
добијало је много нових присталица, посебно оних који су божанске објаве
покушавали да тумаче искључиво рационално, уместо мистичким опитом у Духу тј молитвеном мистичком сагледавању.

Оволико омасовљење Аријевих присталица омогућило је сазивање и одржавање два аријевска сабора: У Британији и Палестини, са циљем и захтевима за укидање одредби александријског сабора.
Популарности и убрзаном ширењу овог учења допринео је сам Арије његовом "Талијом" у којој је, у прози и лаким стиховима, образлагао своје учење,
извргавајући подсмеху нападе противника, који су одбацили његово учење,
оцењујући га као погрешно и страно Духу.
Настају две одвојене групе: Арија и Александра Александријског, који су пренели тумачења и схватања суштине хришћанства међу неупућене, на улице и тргове,
препуштајући тумачење укупности све тананости мистерије Тројности
навијачким страстима неупућене масе.

У оваквој ситуацији, следбеници старих античких религија, користећи се тим смешним јавним расправама још неупућених хришћанских верника, новонасталу збрку у хришћанству узимају као иснпирацију за своје комичне позоришне комаде.
Овакво стање у источним провинцијама затекао је цар Константин након победе над Лицијем 324. године, победом којом је коначно поништио Диоклецијанову институцију савладарства, поставши једини владар целе Империје
Када је у обиласку провинција стигао у Никомдију, бившу Лицинијеву резиденцију, утицајни никомедијски епископ Евсебије није изложио цару сву озбиљност насталог спора, који је већ потпуно изашао из сфере Александријске цркве, у којој је поникао.
Сам цар Константин није био довољно упућен у суштину проблема око кога је избио читав спор, те налаже, у име мира у Империји, да се помире епископ александар и Арије.

Стога шаље у Александрију Осију епископа шпанске кордобе са писмом за завађене стране.
По повратку је епископ Осија известио цара о његовој неуспелој мисији,
саопштавајући му о свој озбиљности спора који је настао у Цркви,
о Аријевом учењу као учењу истински страном Духу и Истини,
која напада основу самог хришћанства, његову суштину: Богочовечност Христа као оваплоћеног Бога Логоса.

Цар одлучује да позове епископат Цркве да би се решио настали спор,
одређујући Никеју као место великог састанка.

На царев апел сакупља се у Никеји, у пролеће 325. године, 318 епископа, као и око 2000 презвитера и ђакона.
Царевим доласком отпочиње сабор 25. маја 325. године.
Већина епископа била је из источних провинција, јер је аријанство било много мање раширено на хришћанском западу.

Учење Арија и његових присталица саборска већина накрају оцењује као неистинита и као разумско рационализовање - "умовање по телу",
формулишући своје учење догмом о Тројичности, а о Сину сведочењем изнесеним у II чл. Симбола вере.

Арија и њехове присталице  еп. Секунда Птолимедиског и еп. Теона Мармаричког
су као непокајане означили као оне који су се изопштили из Цркве, а цар шаље у Илирик.  Епископе Евсебија Никомедијског и Теогонија Никејског цар прогони у Галију због исповиједања аријанства и након другачијих одлука сабраће Епископа.

Тим Општим сабором се потврђују учења Александријске катедре и одлуке Александријског помјесног сабора, а учења Атанасија Александријског, Осије Кордобског, Евстатија Антиохијског, Макарија Јерусалимског, Јакова Нисибијског, Спиридона Кипарског, Пафнутија Тиваидског, и св.Николаја Мириклијског се означавају као православна
и у Духу Христове Истине.
IP sačuvana
social share
         

Ко не  жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.

Ви  сте сви плодови истог стабла. Не поносите се љубављу према својој земљи, радије се поносите  љубављу за цели људски род.

Мудар  човек ништа не сакупља: што више направи  за друге то више има.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Krajnje beznadezan


Пустињу краси то што се у њој скрива бунар!!!

Zodijak
Pol Žena
Poruke 12617
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.8
mob
Nokia 
Канони Првог васељенског сабора

1. Ако је неко услед болести руком лекара, или од варвара ушкопљен, нека такав остане у клиру. А ако је неко здрав, сам себе ушкопио, нека се такав у клиру преиспита и да престане да пребива у њему (- клиру). Не треба оне који тако чине постављати (- у клир). Као што је казано, ово је речено за оне који су то дело са предумишљајем учинили, усуђујући се да се сами ушкопе (обезуде). Оне које су варвари, или њихови господари обезудили (ушкопили), а у свему осталом се нађу достојни, нека такви, по правилу (- канону), ступају у клир.

2. Пошто се много тога, или по нужди, или услед неке друге људске журбе догодило упркос црквеном правилу (канону), наиме да су људи који су тек пришли вери из многобожачког живота, и мало времена се поучавали, одмах приступили духовној бањи, и да по Крштењу привођени су одмах за епископа, или презвитера, нашло се дакле за добро, да се убудуће тако не чини. Јер, потребно је и времена за оглашеног (који се учи), и после Крштења дуже испитивање (проверавање). Дакле, јасна је апостолска реч која каже: „Не новокрштени (неофит), да се не би погордио и упао у срамоту, и замку ђавола" (1 Тим 3:6-7). А ако се током времена покаже за (неко) лице да је пало у какав душевни грех, и то се докаже од стране два или три сведока, такав нека престане да буде у клиру. Ко пак преступа ово (чини супротно овоме), и као противник се осмели против великог Сабора, он излаже опасности своје свештенство (чин).

3. Велики Сабор је сасвим забранио, да, ни епископ, ни презвитер, ни ђакон, нити било ко од клира има заједнички живот са женом, осим ако је мајка, или сестра, или тетка, или само особе изузете од сваке сумње.

4. Прикладно је да епископ пре свега буде постављен од свих (- епископа) у области. А а које то отежано, или због хитне потребе, или због удаљености, од свих нека се најмање тројица сакупе на једно место, а од свих нека буде сагласност прибављена гласањем преко писама, тада нека се учини рукоположење (хиротонија). А ваљаност одлуке тога чина нека буде предочена митрополиту сваке области - епархије.

5. Онима који су изопштени (одлучени), било да су из клира, било из реда световњака (-лаика), нека важи суд (мишљење) епископа сваке области (-епискоипије), према одлуци (канону) које наређује^ује: да они који су збачени од једних (епископа), не могу бити примљени од других (епископа). Нека се испита да нису малодушјем, или частољубљем или одбојношћу епископа одлучени. Да би се поводом тога предузело прикладно испитивање, показало се као добро, да у свакој области (епархији) два пута годишње буду сабори, како би сви обласни епископи сакупљени на једном истом месту заједно истражили таква питања. И тако, да се покаже да су они оправдано по општој оцени наишли на противљење епископа, као то да су они оправдано изопштени из (црквене) заједнице, све док сабор епископа не донесе о њима човекољубивију одлуку. Сабори пак нека буду, један ето пред Четрдесетницу, да би се одрешен од сваке малодушности приносио чисти дар Богу, а други (-сабор) елем у јесење време.

6. Нека се чувају (држе) стари обичаји, да у Египту, у Ливији и у Пентапољу, епископ из Александрије има власт над свим епископима горњих епархија, баш као што је то обичај и за епископа у Риму. На сличан начин пак и у Антиохији, и у другим областима, нека буду сачувана преимућства цркава. Свакако нека буде знано и ово, да, ако неко без (сагласнога) знања митрополита постане епископ, велики Сабор је одредио да такав не може бити епископ. Уколико је међутим избор био у заједници и благословом свих, и по црквеном правилу, а двојица или тројица се из сопственог частољубља успротиве, нека важи глас (избор) већине.

7. Пошто се задржао обичај и старо предање, да се у Елији (Јерусалиму) поштује епископ, нека настави да постоји његова част која припада личном достојанству митрополита.

8.0 онима који су себе некада називали „чисти", када прилазе католичанској и апостолској Цркви, свети и велики Сабор је одредио, да после хиротесије (полагања руку на њих) остану тако у клиру. Пре свега овога они треба да писмено исповеде да су сагласни и да ће последовати догматима (учењима) католичанске и апостолске Цркве. То јест да ће бити у заједници (-општењу) и са двобрачнима (- који су у другом браку), и са онима који су приликом прогона пали, а којима је одређено време и рок за кајање и опроштај, како би и они следовали у свему учењу (догматима) католичанске Цркве. Свугде дакле, било у селима, било у градовима, где би се они затицали као клирици сами рукоположени, нека би они остали у том реду (чину). А ако тамо постоји епископ или пресвитер католичанске Цркве, а неки од речених приступи, очигледно ј е да ће епископ (- католичанске) Цркве имати епископско достојанство. Онај који се од такозваних „катара" (чистих) ословљава епископом, имаће презвитерску част. Осим, ако епископ просуди да и он (катар) може заједничарити у епископском достојанству само именом. Ако му се ово не допада, треба му потражити место или хорепископа, или презвитера, да би се видело да је у клиру, и да не буду два епископа у граду.

9. Ако су неки без испитивања приступили презвитерству, или су (приликом) испитивања исповедили своје грехе, и, након њихове исповести, противно канона (правила), подигли се људи и положили руке на њих; правило (канон) то не допушта, јер католичанска Црква брани (- заступа) непорочност.

10. Ако неко од оних који су отпали (- од вере) буду рукоположени, или из незнања, или са знањем оних који су их рукоположили, то не поништава црквено правило. Када се сазна, биће свргнути.

11.0 онима који су одступили (од вере) без невоље, или због одузимања имања, или без опасности, или нечег таквог што се догодило у време Ликинијеве тираније; Сабор је одлучио да, иако су недостојни човекољубља, покаже благонаклоност према њима. Они који су се ваљано (у правом смислу) покајали, нека три године проведу као верни слушачи, а седам година као покорни (- они који припадају), а две године са народом у молитвама, али без општења (- заједничарења) у Приносу (Причешћу).

12. Они који су благодаћу призвани, и најпре показали ревност, и одбацили појасеве, а после тога као пси потрчаше на своју бљувотину; неки су и сребро употребили и дарове, да би се наново повратили (- у војничку службу). Они нека десет година припадају након трогодишњег времена слушања. Код свих њих подобно је испитати склоност (намеру) и стање (начин) покајања (преумљења). Они који страхују и сузама и постојанством (истрајношћу), и доброчинствима (добродетељима), показују а не привидно повратак на делу. Када они проведу одређено време у слушању, с правом нека опште (- заједничаре) у молитвама. Најпосле, епископ може према њима одлучити и човекољубивије. Они пак који су равнодушни, и привидно улазе у Цркву, сматрајући да им је то довољно за обраћање, они нека испуне сво време (- за покајање).

13. За оне који су на исходу (- на самрти), и сада ће се чувати стари канонски закон: онај који је на исходу (самрти) не може бити лишен последњег и најпотребније Попутнине (помоћи, -Причешћа). А ако остане и поврати се међу живе, а био је удостојен Причешћа, нека буде са онима који су само у молитви и општењу (-заједници). Уопште, сви они који се налазе на самрти и који моле да се удостоје Причешћа (Евхаристије), нека им епископ после испитивања подели Принос (Причешће).

14. Свети и велики Сабор је одредио да оглашени (-катихумени), а отпали су, да они три године само слушају, а после тога да се моле заједно са оглашенима (- катихуменима).

15. Због многог метежа и раздора који се догодио, одређује се да се потпуно укине навика супротна апостолском правилу (канону), а постоји у неким местима: да из града у град не прелази, нити епископ, ни презвитер, ни ђакон,. А ако неко и после одлуке овог светог и великог Сабора предузме тако што, или сам од себе допусти такву ствар, дело нека буде сасвим ништавно, и нека се такав поврати у цркву у којој је рукоположен за епископа или презвитера.

16. Они који су неопрезно, немајући ни страха Божијега и занемарујући црквено правило (канон), одлазе из своје цркве: презвитери или ђакони, или уопште они који су прибројани клиру, они никако не могу бити примљени у другу цркву, већ је посве природно потребно вратити их натраг у њихове области (- парохије), или ако оклевају, долично је да буду лишени општења (заједнице). Ако се ко усуди (- епископ) да некога тајно преузме који другоме припада, и рукоположи га у својој цркви без пристанка сопственог епископа од кога је одбегао, сагласно правилу (канону), нека рукоположење буде ништавно.

17. Пошто су се многи огрешили о правило (канон) и заведени богатством и добитком, заборавили на божанско Писмо које говори: „Сребро своје не даде под камату" (Псал 14:5). И дајући, траже постотак (проценат). 3 а то свети и велики Сабор сматра за праведно да, ако се ко нађе да после ове одлуке узима камату на позајмљено, или на други начин то чини узимајући један и по пут, или што друго измишља ради нечасне користи, нека буде избачен из клира и туђ каталогу (попису) свештеника.

18. Дошло је до светог и великог Сабора да у неким местима и градовима ђакони дају Причешће (Евхаристију) презвитерима, што је противно (мимо) канону (правилу) и наслеђеном обичају (навици). Они који немају благодат (власт) да приносе, онима који приносе дају Тело Христово. И ово је дознао Сабор, да неки ђакони примају Причешће и пре епископа. То нека сасвим престане, и ђакони нека остану у сопственим границама, знајући да су они епископски служитељи, а нижи од презвитера. Нека примају Причешћа (Евхаристију) према поретку после презвитера, било да им га даје епископ или пресвитер. Нити да ђакони седе међу презвитерима, јер је то противно правилу (канону), и против је поретка. А ако неко не жели да се покори, и после ових одлука (одредби), да се лиши ђаконства.

19. За павловце који се враћају апостолској Цркви, нека важи одредба да их треба посве поново крштавати. Ако су неки од њих раније припадали клиру, ако су били непорочни и беспрекорни, биће рукоположени од епископа католичанске Цркве пошто буду поново крштени. А ако се испитивањем нађе да су они недостојни, природно је да се свргну. Исто важи и за ђаконисе, и за све који се налазе у клиру. Нека буде сачуван овај образац (узор). Споменули смо ђаконисе које су то по одећи (- по спољашњости), и пошто немају никаквог рукоположења, оне се по свему могу сврстати у световњаке (лаике). 20. Пошто неки недељом приклањају колена, и у дане Педесетнице, свети Сабор је одредио да се у свим областима сачува исто (слично), да се стојећи приносе молитве Богу.

Напомена:
Превод канона Васељенских сабора доносимо према Н. Милаш, Правила православне Цркве с тумачењима књ. I, Нови Сад 1995, редакција превода  јереј Радомир Поповић
 
IP sačuvana
social share
         

Ко не  жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.

Ви  сте сви плодови истог стабла. Не поносите се љубављу према својој земљи, радије се поносите  љубављу за цели људски род.

Мудар  човек ништа не сакупља: што више направи  за друге то више има.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Poznata licnost


Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 3880
Zastava Београд је СВЕТ !
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Лепо је видети да сам позитивно на Вас утицао.  Smile за навођење литературе.

Ја ћу покушати да објасним у чему је погрешка Аријевог учења. Арије је учио да је било времена када Сина Божијег није било, да је Син створење Очево, да се по суштини разликује од Бога Оца. По Арију, Син се рађа у времену (зато и јесте створење, најсавршеније створење, кроз кога све друго настаје, али ипак само створење). Арије уводи временску категорију у Божије биће, у Свету Тројицу.
У Јовановом јеванђељу се каже: У почетку беше Логос(Реч), и Логос беше у Бога и Логос беше Бог. Он беше у почетку у Бога. Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало.   (Јован 1,1,3)
Овако пише у Светом писму, па како онда Арије тврди да је било када Њега (Сина) није било, како се може уопште замислити временска дистанца између Оца и Сина? Аријева јерес је јерес о времену и о божанству Сина Божијег.
Свети Атанасије Велики каже да Син није рођен у смислу да је створен, већ је рођен из суштине Очеве. Син Божији није рођен као човек од човека, да би се јавио касније од Очевог бића. Пре и касније не постоји у Богу. Време је основ људске егзистенције, а Бог је од вечности. Појмови Отац и Син указују на релационе односе и заједничке категорије. У вечности нема поделе, па је божанска природа недељива и заједничка Оцу, Сину и Светом Духу. У времену има поделе, деобе, па је на пример наша природа раздељена.
У Богу ( односи ad intra ) не постоји категорија времена, већ вечности, па је јасно да Отац вечно рађа Сина и Син постоји одувек у Богу. Дакле, треба разликовати појмове време и вечност, у Богу односе ad intra и ad extra... Код аријанаца је спорно поимање димензије времена, што је Атанасије критиковао:
Син има све оно што има и Отац, и Син је једносуштан Оцу...природа Сина иста је као и Очева и Син је истинско ( Очево ) рођење. Ово је из дела Светог Атанасија Александријског, Против аријанаца, ΒΕΠΕΣ, 30,Г,9,257,Атина, 1962.

На Првом васељенском сабору у Никеји 325. године је одлучено да је Син једносуштан Оцу ( όμοούσιον τω Πάτρι ) и да овај израз најадекватније одражава однос Оца и Сина. Усвојен је Символ вере ( до дела... И у Духа Светог...), а предложио га је епископ Јевсевије Кесаријски и његов предлог је прихваћен, али са малим изменама ( додат је израз једносуштан...). Арије је осуђен као јеретик и протеран у Илирик ( где га баш код нас протераше ? ). На Сабору је решен и Мелетијев раскол у Египту. Мелетије је осудио архиепископа Петра Александријског ( пострадао је 311. године) што се склонио за време Диоклецијановог гоњења хришћана 303-304 године. Мелетије је за то време рукополагао епископе и свештенике, а Петар је осудио овакав Мелетијев поступак. Сабор је одлучио да се Мелетије и они које је он у Петровом одсуству рукоположио не лише свештених чинова и да могу када умру законити епископи и свештеници, да заузму њихова места (ако то народ буде желео и са знањем архиепископа Александријског). Одлучено је и да сви хришћани од тада славе Васкрс Христов у један дан (а не као до тада у различите дане).
Овај део је преузет из књиге јереја Радомира Поповића, Одабрана документа васељенских сабора, Србиње-Београд-Ваљево,1997., стр. 14-18
Много опширније се о раду свих Васељенских сабора може наћи код Карташова.

IP sačuvana
social share


Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Gom Džabar

Zodijak Cancer
Pol
Poruke 22683
OS
Windows Vista
Browser
Internet Explorer 7.0
Nastavljam staru temu jer me Silvanus upita.
Pa evo odgovora.

Za Sveto pismo Novi zavet, trebalo je 1000 godina otprilike.
Od tih spisa bilo je 200 falsifikata od kojih su uzeli ono sto im je bilo potrebno.
Sto se tice tih vajnih apostola Pavle na primer nikada nije znao Isusa niti je ikad cuo tog isusa da se moli pa je sama molitva sklepana.
Sto se tice kultova,grupa, fakcija:

1. buddhist/gymnosophic/sufic
2. cabirian/phrygian/syrian
3. dionysian/bacchanal/orphist/samothracian
4. druidic/gallic/teutonic
5. egyptian/african
6. essene/nazarene/nazarite/ebionite/therapeut
7. greek/eleusinian
indian/brahmanical
mandaean
mithraic/zoroastrian itd....

Lepo procitaj DM Murdock i sve ce ti biti jasno. Proverio sam njene 'isprave" i nije sigurno pisao neko lud, ali naravno ti ne prihvatas moje izvore a ja ne prihvatam tvoje jer nista ne dokazuju.

Samo mi objasni jedno. Ako je Isus stvarno postojao zasto je crkva falsifikovala toliko papira i spisa? Zasto bi lagao da opravdas nesto ako vec postoji?

Ti znas samo 7 jer si tako ucen,. sto me ni ne cudi, jer iz svih mojih okrsaja sa verniciima bilo pravoslavnim bilo katolickim vracamo se na isto a to je indoktrinacija sa polovicnim istinama. Problem je to sto ti ne zelis da promenis misljenje i da sam sebi dokazes da je ono u sta verujes pogresno. ALi to je razumljivo, dok ja nisam zeleo da nadjem istinu bio sam zadovoljan sa lazima koje su me drugi kljukali,
Dzaba pricati, jer dok god bilo koja osoba sama ne shvati i ne zeli da shvati, mi cemo da se vrtimo u krug.
Smile
IP sačuvana
social share
Србочетничко комунистички фашиста.

Koљем по кућамa.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Legenda foruma

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 36621
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.0.4
mob
Sony xperia
Ne znam kad i sta te upitao, aki za te stvari
http://forum.burek.com/index.php/topic,400290.10.html
a i tema je puno stara.


IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  
Upozorenje:ova tema je zaključana!
Samo administratori i moderatori mogu odgovoriti.
web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.089 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.