Direktan prenos svete arhijerejske liturgije, Četvrtak, 18. oktobar, 09:00

Povodom velikog jubileja manastira Manasija, VI vekova postojanja, u četvrtak 18. oktobra 2007. godine biće održana Centralna proslava koja započinje svetom arhijerejskom liturgijom koju će RTS direktno prenositi.
Liturgiju će služiti episkopi SPC uz sasluženje sveštenstva i monaštva braničevske eparhije.
Besediće episkop braničevski Ignjatije.
Manastir Manasija je jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture. Zadužbina je Despota Stefana Lazarevića, vladara, političara, diplomate, ali i književnika i mislioca. Tokom XV veka u manastiru je radila poznata prepisivačka i prevodilačka škola „Resavska škola“ u kojoj je radio i Konstantin Filozof.
Manastir Manasija već nekoliko decenija je u restauraciji, a radove izvodi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije.
Pre nekoliko dana su prenešene mošti Sv. Stefana Lazarevića iz manastira Koporin tako da će istovremeno biti organizovano poklonjenje

Шест векова Манасије

У Деспотовцу откривен споменик српском владару деспоту Стефану Лазаревићу, а у манастирској цркви изложене његове мошти

Споменик деспоту Стефану у центру Деспотовца
(Фото А. Добросављевић)

Деспотовац – Манастир Манасија, задужбина деспота Стефана Лазаревића, јуче је свечано обележио шест векова од оснивања. Свету архијерејску литургију служио је епископ браничевски Игњатије заједно са петорицом владика СПЦ: Иринејем нишким, Хризостомом жичким, Лукијаном осјечко-пољско-барањским, Василијем зворничко-тузланским и Пахомијем врањским.

Изасланик председника владе Војислава Коштунице Радомир Наумов, министар вера, открио је у центру Деспотовца споменик деспоту Стефану који је израдио београдски вајар Зоран Ивановић, а у цркви Свете Тројице у кивоту су изложене мошти српског владара и светитеља, откривене прошле године у Манасији.

Наумов је подсетио да су прилике и времена у којима је живео овај државник, светитељ, ратник, градитељ, песник и законодавац биле сличне садашњим.

– Симболика открива да и данас има оних који се ангажују на очувању Косова и Метохије. Данашњи наши лидери не пристају да се Србији добровољно узму душа и срце. Деспот Стефан Лазаревић није се предавао, па нећемо ни ми. Долазе времена у којима ћемо и ми живети добросуседски и пријатељски са свим осталим народима, јер српски народ неће да дозволи да нико управља његовом судбином – поручио је министар Наумов.

Подсећајући на његов чувени спев „Слово љубве”, Наумов је рекао да то није била само порука помирења брату Вуку, већ је то и порука свима нама у Црној Гори, Сарајеву, Суботици, Приштини и Босни и Херцеговини да живимо у миру.

Велики број верника и гостију јуче је прилазило кивоту да целива мошти деспота Стефана (1377–1427) које су откривене прошле године током археолошких радова у југозападном углу наоса храма.

Владика Игњатије је у беседи поздравио све госте који су се окупили у Манасији и истакао да је овај дан подсећање и на мошти светог деспота Стефана које су откривене.

– То је божји прст, божја воља. Говорило се да су мошти овамо и онамо, а, ето, дао је Господ да их у овој години имамо овде у Манасији.

Анализа узорака ДНК са моштију кнеза Лазара и са скелета откривеног у Манасији утврдила је са 99,9378 одсто тачности да је реч о најближем биолошком сродству првог реда (отац и син), рекао је Игњатије.

Откриће да су мошти пронађене у Манасији деспота Стефана за сада оспорава стручњак Србољуб Живановић који је већ више пута изјавио да су у деспотовој задужбини у Ресави заправо откривени посмртни остаци Стефановог брата Вука.

До сада се сматрало да се мошти светог деспота Стефана налазе у манастиру Копорину код Велике Плане које је 1983. године, после шестогодишње палеопатолошке и антрополошке анализе, пронашао управо професор Живановић.

Манастир Манасија опасан је тврђавом са 11 кула и симбол је организоване средњовековне српске државе. Њен ктитор, син кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице, иако вазал турског султана Бајазита, као владар ојачао је власт у тадашњој деспотовини и бринуо се о очувању и стварању аутентичне културе свог народа.

Петокуполна манастирска црква моравског стила је препознатљива по раскошном мозаичном поду у припрати и живопису који спада у најбоља остварења православног света, али који је, нажалост, само делимично очуван. У току вишевековне турске окупације Манасија је више пута разарана. Са цркве је био скинут оловни кров, па је више од једног века храм прокишњавао и две трећине фресака је неповратно пропало.
Иако тешко оштећен, фрескопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сакралног сликарства. Од очуваних фресака најзначајнија је ктиторска композиција на западном зиду главног дела цркве на којој је сачуван и портрет деспота Стефана. Манасија, тадашња Ресава била је место окупљања учених људи, који су се бавили правописом и преписивањем књига, одакле је и потекла чувена ресавска школа.
М. Пешић
[објављено: 19.10.2007.]


Izvor: Politika