Skraćena verzija jutra

budim se osećam ritam
gužva je zbog debelog mesa
miran sam život me čeka
a kada život jednog dana ode

posveta nije mi bitna
svuda će svanuti sunce
skraćena verzija jutra
a kada jutro jednog dana ode

mama je gola na plaži
tata se blesavo smeška
ponekad deca su srećna
a ipak deca jednog dana odu

svemir je decu da plaši
svemir je za velike ljude
pesma je u svemiru dakle
jer kada svemir jednog dana ode

Slučajna pesma

Prešla je ulicu, prešla je ulicu,
prešla je ulicu, nije više zbunjena
Problemi su ostali negde daleko,
ona može da nosi svu težinu sveta,
njene reci odavno već nešto znače

Pažjivo gleda, pažjivo gleda,
pažjivo gleda svet oko sebe
Iz kamiona sporo izbacuju hranu,
razmišlja da li da se javi prolazniku,
ona kod kuće ne poseduje TV

Posmatra dugo slučajnu sliku
i sasvim slučajno izmišlja priču
dok smišlja bira slučajne zvuke
da je odvedu daleko daleko

Zaključke čuva, zaključke čuva
zaključke čuva samo za sebe
od njih da stvori nove probleme
već neko vreme ne veruje nikom
ona sutra odlazi, odlazi daleko!

Suvišna sloboda

Život je postao pomalo dosadan,
mene ne zanima da l' nekog zanimam
To što sam ostao negde zakopan,
ta situacija mene ispunjava
Nisam ni slutio koliko se ne sećam
kako to izgleda kad mi se dopada
da sam izgubljen, da sve zaboravljam,
sa ljudima sam loš, u stvari nervozan

Pa čak i ta nervoza koju osećam je već podnošljiva
..od kad te poznajem!

Ima razloga da se zabrinem,
muči me to što se sve ponavlja
Jedan izgovor drugi sustiže
i kad se odlučim ona pobegne
Samo strah mi tu nemoć prodaje
k'o slobodu da glavom odlučujem
Glava kao da se ipak umara,
sve manje razmišjam, više se udvaram

Suvšna sloboda se na pravi način ograničava
.. od kada volim te!

Kao da je sad dobilo smisao
to što sam svirao ili napisao
i više ne moram da se izmotavam
to radim samo kad mi se izmotava
Kao da se još jednom probudilo
osećanje koje sam namerno negde ugušio
u stalnoj potrazi za nekim dokazom onostranog

A svaki pokret svemira se nalazi u tvojim rukama
..od kada voliš me!

[do naše destinacije se stiže udobnim autobusima, vozom ili avionom. aerodrom se nalazi na samo 7 km od plaže. kada smo stigli u hotel, dočekali su nas ljubazni domaćini. skuteri, bazeni, obilasci istorijskih spomenika bili su samo deo prebogate ponude koju je ovo mesto nudilo turistima iz raznih krajeva sveta.]

Sve je u redu

samo da se držimo za ruke
i da gledamo zvezde
nama više ništa nije potrebno
drugi neka brišu pljuvačku sa svojih lica
život je budjav ali to je normalno
samo da se s vremena na vreme
malo setimo truda
uz ideale sve se drugo srušilo
sećanje o tome pratiće nas uvek i svuda
osećanje je setno ali prijatno

sve je u redu niko me ne poznaje
sve je u redu ništa me se ne tiče

hajde da se jurimo po šumi
da se pravimo ludi
samo da se kao ludo volimo
takve stvari pomažu da izgledamo
bolje od drugih
pomažu nam i da manje mislimo
dešava se priznajem da pravda
nedostaje duši
ja se pazim da ne bih poludeo
ponekad u vazduhu se oseća
taj miris sto guši
dobro znamo ko nam ga je doneo

sve je u redu niko me ne poznaje
sve je u redu ništa me se ne tiče

ljudi slabo pamte
ljude plaši kad se neko seti
mi smo nekad znali bolje da živimo
uklope se brzo u boju nekog od plakata
tako se broj ljudi naglo smanjio
samo da izdržimo još malo
da se igramo rata
blato se još uvek nije osušilo
izaći iz blata znači zgaziti u pseće govno
mesto nas je neko to odlučio

sve je u redu niko me ne poznaje
sve je u redu ništa me se ne tiče

TN-DN

Kako teško mi pada da pričamo,
kada lice pokrivaš rukama,
a tako malo snage, malo je potrebno
da te držim i da se ne raspadaš

Kako teško mi pada da pričamo,
da se krijem da se ne bi upitala
kako nekog treba da pogledam,
da mi neko uzvrati pogledom

Kako teško mi pada da grlim te,
a ja bih hteo da te lišim razmišljanja,
i sama znaš ljubav je postala
manje ljubav a više konstrukcija

Tako dobro nam ide kad ćutimo,
klonimo se suvišnih pitanja
ja tebe ne mogu da pogledam,
ti ne bi smela da mi uzvratis pogledom

U redu

Kako bi bilo
da podignem glavu,
postanem važan
i mistifikator;
Otužna mudrost
možda u vama
probudi nežnu
i ženstvenu stranu...

Je l' to u redu..

Kako bi bilo
da sakupim hrabrost,
pre no što sasvim
izgubim živce;
Prohladnim glasom
koji sluti na radost
prozivam one
koje smatram za krivce..

Je l' to u redu..

Kako bi bilo
da podignem ruku,
lupim po stolu
da objasnim svima;
Nemanje snage
za ljubav nam daje
snagu za mržnju
i život bez smisla

Jel' to u redu......

Ukusni za jelo

Moj sat sad je stao
Šta cemo sad, iza nas je rupa,
ispred nas je mrak
Moje ruke su prljave k'o pre
Osećaš li ti sto osećamo svi ?

Kod nas u našoj kući
uvek ima gost
Reci mu da kaže zdravodobardan
Moje ruke su prljave k'o pre
Osećaš li ti sata stajanje ?

Od čega prave kuće
kad ne mogu da gore
Od mora prave kuće
hajdemo na more

Moj sat sad je stao
bacio sam ga
Kupio sam novi, stavio na vrat
Moje ruke su manje nego pre
Osećaš li ti sata gušenje?

Od čega prave ljude
kad ne mogu da lete
Prave ih od supe
ukusne za jelo

Uzbuđenje
počinje da obuzima
poneće nas
Svetina se popela na
jarbole sa uzvicima

Uslovna sloboda

Sve kako treba;
jos uvek se secam
prljavih ruku,
ruznog iskustva
to iskustvo nije dobro
a kao da mi treba
da se odlepim od neba
spustim medju ljude..
da udjem u sebe,
da osetim zelje
da udarim sakom,
padnem u vatru
ja sam isti kao drugi,
prevareni covek
ogranicena vecnost
KADA POMISLIM NA TEBE
...bude sve kako treba
sve kako treba
sve kako treba
kada pomislim na tebe...
bude sve kako treba
sve kako treba
sve kako treba
kada pomislim na tebe...

sve je u redu;
psihodelicno drustvo,
suludi provod
dakle, nije mi nista
dok ne pomislim na sebe
dok me gledaju ti ljudi
pronalazim u njima
sladak miris svoje bede

sve kako treba;
imam drugare
nema problema,
nemamo srece
NUDI NAM SE NEKO
POGRESNO RESENJE
KUKAVICKA HRABROST
USLOVNA SLOBODA, 'AJDE.....

Sve kako treba;
jos uvek se secam
prljavih ruku,
ruznog iskustva
to iskustvo nije dobro
a kao da mi treba
da se odlepim od neba
spustim medju ljude..
da udjem u sebe,
da osetim zelje
da udarim sakom,
padnem u vatru
ja sam isti kao drugi,
PREVARENA VERNOST
OHRABRENA SLABOST
SNAGA I MEKOTA

SVE KAKO TREBA,SVE KAKO TREBA,SVE KAKO TREBA
KADA POMISLIM NA TEBE...
BUDE:
SVE KAKO TREBA,SVE KAKO TREBA,SVE KAKO TREBA
K A D A P O M I S L I M N A T E B E...

Vidim i znam

(Elektroakusticna verzija)

Kakav to djavo ne da mi mira
iz mene biju buka i plam
zašto rušim sve ispred sebe
kada sve više vidim i znam
vidim i znam

oslobodi se
vidim i znam

naše senke su duge

Višnjićeva ulica

Dok idem uz Višnjićevu ulicu,
redjam korak pred korak sam
Svetla i senke padaju na mene,
slobodno to najbolje znam
Ponekad čini se da ne vidim kraj,
tada nemam volje ..

Ne volim Višnjićevu ulicu
kada menja se bez pitanja
Nepažnjom ispadaju stranice,
loša knjiga je čitana
Pitam se da li je sve moralo da bude tako
..a ko još mene pita?

hej hej

Mnogo volim Višnjićevu ulicu,
osećam se siguran
Kad povoljan vetar duva,
spuštam svoje misli na dlan
I najbolje sto mogu, pozdravljam svet;
vidi kako sam visoko ..

Stojim na krovu Višnjićeve ulice,
još jednom sam savladao pad
Sreća i osmeh bude se u meni,
na krovu ceo je grad
Avantura je svaki put drugačija,
oseti je malo kao i ja
kao i ja...kao i jaaa...

hej hej

padam padam padam
ne vidim kraj
ovaj dan je izgubio sjaj(x3)