Ево шта каже Википедија:
"Алтруизам је несебична брига за добробит других. Термин означава животни став који укључује несебичност, наклоност, љубав према другоме и спремност да му се помогне, по цену личне штете и жртве, без икакве накнаде или спољашње награде."

Алтруизам је једна је од главних људских вредности. Он представља моралну обвезу пружања помоћи несретним особама и онима који су у невољи.То, што су људи спремни помоћи једни другима, важно је и за појединца и за складно функционисање друштва. У најширем смислу, просоцијално понашање дефинише се као вољно, и интенцијско понашање, које има позитивне последице за друге људе.

Алтруизам је посебан, несебичан облик пружања помоћи, он мора бити вољан и намеран .
Међутим, разлози, зашто неко помаже другима могу бити различити: истинска брига за другу особу
жеља да се остваре властити интереси, очекивања, да ће особа, којој се помаже, узвратити и слично.
Алтруизам не значи то. Он представља истинску, безинтересну наклоност према другима.
Укратко, да би се неки облик социјалног понашања сматрао алтруистичким, морају бити задовољени следећи услови 
- да је понашање вољно започето, то јест, да се не чини под присилом 
- да је редузето с намером побољшања или одржања добробити других и 
-да искључује очекивање материјалних или друштвених награда или избегавање награде или казне

Možda u bajkama.


Dakle bez trunke odgovornosti za sebe.
Altruista je verovatno čovek sa "nedostatkom"

Ne postoje.
I osobe koje se smatraju altruistima ili koje okolina dozivljava altuistima to rade is koristoljublja.
Ta korist nije nikakva materijalna dobit, vec osecanje licnog zadovoljstva.
Sve sto cine, cine kako bi svoju potrebu na taj nacin zadovoljile...

tacno je sto anea napisa. ja eto volim da pomognem, ali mi ponekad nije svejedno kad mi bar hvala ne bude receno. i zato ne mogu cesto da se definisem da li sam dobra ili losa.

potpisujem..


Postoji jedna odlicna epizoda "Mucki" kada Rodni pokusava da dokaze Delu da postoji delo koje se cini bez ikakve licne koristi.. Naravno, nije uspeo.

Osećanje ličnog zadovoljstva zato što si pomogao nekome naravno da će imati i tzv. altruista kao i svaki normalan čovek.
Uradio je nešto dobro.
Uraditi dobro smo zato da bi se osećao lepo........neštima mi baš.

Da li će mi neko reći hvala, nije mi bitno.
Satisfakcija te vrste zaista mi nije potrebna.
Ako pomažem nekome to radim zato što mogu i zato što je toj osobi potrebno.
Sigurno je da ne idem okolo i pitam kome treba pomoć, jer znate,  spremna sam sebe u svakom trenutku da stavim na raspolaganj svakome.
postoje kriterijumi...iza kojih se ne krije koristoljublje, samozadovoljstvo i sl.

Pravi altruista zaboravi na dobro koje je upravo uradio-kao u biblijskom citatu:"Leva ruka nezna šta je uradila desna"...

A superheroji, niko ne zna ko su oni niti ih cijeni kao osobe   



 

Из књижевности и религије видимо да доброта преображава наше животе и мења нас на боље. Поставља се питање да ли алтруизам може да створи дуготрајно осећање задовољства.

Сећам се једног истраживања везе између доброте и задовољства. Експериментална група, коју су чинили студенти, добила је задатак да током једне недеље учини пет добрих дела по сопственом избору. Они су показали  ниво задовољства него контролна група, која је пет добрих дела извела у једном дану.
Раније спроведена истраживања са овим предметом су већ показала да су алтруистични људи задовољнији, али је тек са описаним истраживањем потврђено да добра дела директно утичу на повећање задовољства и добробити личности.

Великодушност, према томе, позитивно утиче на наше расположење. Главни разлог томе је што великодушност даје људима снажно осећање да оно што раде стварно има смисла и да је значајно. Бројне су позитивне социјалне последице које прате чињење добрих дела.
Љубазност и доброта према другим људима доводи до тога да су нам други захвални и да желе да нам узврате на исти начин.