"Богови мисле сасвим другачије од људи. Мисли човекове су слике. Мисли богова су жива бића."

У 10. веку док је суфизам још био мањински покрет у Абасидском Хилафету, многи су следбеници овог покрета, бојећи се прогона које је предводила ортодоксна Улема, задржавали своја убеђења у строгој приватности; поготово после буре коју је изазвало Абу Бистамијево “богохулно” тумачење шехадета. Он је тврдио да Аллаха треба усрећити као жену, занемараујући све властите потребе како би се сјединио са Вољеним. Међутим, методе које је примењивао одвеле су га далеко од персонализиране идеје о Богу. Када је прилазио бити свога идентитета осећао је да између њега и Бога не стоји ништа; у ствари, све што је осећао као “властитост” изгледа да се расплињавало:

Гледао сам Аллаха погледом верности и рекао Му: “Ко је то?” Он је рекао: “Ово нисам ја ни неко други. Нема Бога осим мене”. Онда ме је истргао из моје особности у своју Властитост... И онда сам општио с њима језиком Његовог обличја, говорећи: “Како се осећаш са мном када сам с тобом?” А он је рекао: “Ја сам потпуно Ти; нема другог бога осим Тебе”.

Абу Бистамијев ученик Ал-Џунаид, из страха од прогона, прибегавао је нешто “реалнијем” тумачењу односа са Богом, али ће његов наследник Хусеин ибн Мансур, сматрати да је скривање својих убјеђења лицемерно и тако изгубити сваки опрез. Следећи узор свога омиљеног пророка - Исуса, Хусеин је лутао по Ираку, проповедајући збацивање корумпираног калифата и успостављање новог праведнијег друштвеног система. Због тога су га власти ухапсиле и разапеле на крст, између осталог и због “богохуљења”. Наиме, у својој екстази Хусеин је узвикнуо: “Ја сам истина” ( слично као и Исус у еванђељима), чиме су правоверни муслимани (будући да је Истина – Ал Хаак једно од 99 Аллахових светих имена) били ужаснути. Међутим Хусеин је тиме желео истаћи само своју повезаност с Богом, као што је то предивно изразио у једној од својих песама:

Ја сам Онај кога волим, а Он кога волим је Ја:
Ми смо два духа која бораве у једном телу.
Ако видиш мене, ти видиш Њега,
Ако видиш Њега, видиш нас обојицу.

Било је то храбро изражавање оног самопоништења властитости и седињења с Богом које је његов учитељ ал-Џунаид звао ‘фана. Када је био оптужен за богохуљење, Хусеин се одбио покајати и умро је мученичком смрћу.

Када је поведен да буде разапет и угледао крст и ексере, окренуо се народу и изговорио молитву, завршавајући овим речима:

“И оним Твојим слугама који су се скупили да ме убију,
у заносу за Твојом религијом и у жељи да стекну Твоју
наклоност, опрости им, о Господе, и смилуј им се; јер заиста
да си открио њима оно што си открио мени, они не би учинили оно што чине;
а да си сакрио од мене оно што си сакрио од њих, не бих трпео ове муке.
Слава Теби за све што чиниш, и слава Теби за све што је воља Твоја.

Ово је само један од многих људи који су дошли до спознаје да је религија друштвеног система (било да се радо о хришћанству или Исламу) сувопарни и лицемерни фетишизам, те да је истински божанско далеко узвишенији и сложеније од онога за што га сматрају верски тзв. “ауторитети”. Ибн Мансур је схватио да се бог налази у свакоме од нас понаособ,  да смо управо ми његови храмови. Богу нису потребне ни цркве ни џамије ни синагоге – то су места идолопоклонства трулом цивилном систему и оному што је Сократ називао (јавним) мњењем, које је и њега послало у смрт. Људи као Хусеин су инспирација да ништа не треба узимати здраво за готово (нечије мишљење/доживљај/искуство претворити у идол), већ да као Диоген из Синопе “превреднујемо вредности” – тј. спозанмо само себе, проникнемо у оно што збиља јесмо, да се престанемо опонашати нешто само зато што је неко рекао да је тако исправно – и тек тада ћемо постати оно што јесмо; а пошто је и Бог онај који дефинитивно ЈЕСТЕ, тада ћемо пронаћи њега – дубоко у себи. Џелалудин Руми је то овако описао:

“Тражио сам га (Бога) на крсту и не нађох га,
питао сам свештенике да ми га покажу,
ни  они нису знали,
ишао сам у свете градове Меку и Медину,
 ни тамо ништа;
тек тада погледах у своје срце и
спознах да је сво време био ту.”

moze li bog da bude raspet ? 

Osjecam kako ove rijeci pogadaju u srz pripadnike gore navedenih fetisa....