Lorelaj

Ja ne znam šta treba da znaci
Ta tako tugujem,
O nekoj starinskoj prici
Jednako umujem.
Tu mirno protice Rajna,
Hladno je, hvata se mrak!
Na vrhu brega igra
Poslednji suncev zrak.
A na tom bregu se vidi
lepote devojke stas;
Ona sva u zlatu blista,
I zlatnu cešlja vlas.
Sa zlatnim cešlja je cešljem,
I peva još uz to,
A glas od pesme zvuci
Silno i cudesno.
Ladara u malom cunu
Njen divlji zanosni ton;
Na stene ne gleda dole,
Bec gore gleda on.
I sad ladaru i camcu
Ja mislim da je kraj:
A sve to sa svojom pesmom
Ucini Lorelaj.

Da utopim dušu moju

Da utopim dušu moju
U krinove cašice,
Nek krinovi pesmu zapoju
Od moje miljenice.
A pesma nek zuji, nek zvoni
K'o poljupca njezina glas,
Što mi ga nekad pokloni
Divan - predivan cas.

Jedna se odroni zvezda

Jedna se odroni zvezda
sa svoje visine jasne!
Ono je ljubavi zvezda
Što tamo pada i gasne.
Sa jabukova stabla
padaju hrpe cveta,
Vetri stižu i tim se
Igraju, vesela leta.
Labud ribnjakom kruži
I peva, i pesma zvoni
Sve tiše, i pevac beli,
U grob vodeni roni.
Sve je nemo i mracno!
Cvet je razduvan ceo,
Zgasla je zvezda i s pesmom
Poton'o labud beo.

Lotovoj ruži dotuži

Lotovoj ruži dotuži
Suncev presvetli zrak,
Sagla se, skunjila se,
Pa ceka da dode mrak.
A dragan je mesec budi
Bledanom mesecinom,
A ona mu daje da je ljubi
Po licu nevinom.
Pa svetli, pa cveta, pa gleda
Gore na dragana,
Miriše, pa place, pa drkce
Od jada sladana.

Na moru

Plavo je more blistalo
U zadnjem sjaju dana;
Mi cuteci smo sedeli
Kod sama ribarskog stana.
I magla bi, i huknu bic,
i galeb svud kružit' stade;
Iz tvog oka premilog
Za suzom, suza ti pade.
Ja videh na ruku ti belu
Drobne su suze pale,
Ja kleknuh i s ruke bele
Sve ispih suze male.
Od onog casa pust je život moj,
Duh mre u cežnjam' kobnim;
Ta nesreca i žena jadna
Otrova me suzama drobnim.

U obliku nejednakom...

U obliku nejednakom
Blizu tebe uvek stojim
Uvek tužim i ti uvek
Bol zadaješ grud'ma mojim.
Kad kroz bašte mirisave
Leti hodiš hodom milim,
pa leptira zgaziš malog,
zar ne cuješ kako cvilim?
Kad uzbereš ružu koju
Pa, s veseljem detinjijem
rašcipaš je, zar ne cuješ
Kako jecam bolom svijem?
I kad ruže rašcupane
Usudi se trnje koje,
Pa mi meki prst ubode,
Zar ne cuješ boli moje?
Zar ne ciješ u mom glasu
Moje muke što me guše?
Nocu jecam i uzdišem
Iz dubine tvoje duše.

Imaš biser...

Imaš biser, dijamante
I sve za cim svet uzdiše;
Ti najlepše oci imaš -
Moja mila, šta ceš više?
Tvoje mile, divne oci
Iz srca mi izmamiše
Bezbrojne i vecne pesme -
Moja mila, šta ceš više?
Tvoje mile, divne oci
Mnogim bolom mene biše;
Ti me njima upropasti -
Moja mila, šta ceš više?

Dva brata

Na bregu, na visini,
Dvore krije nocni mrak;
A pod njima u dolini
Zveci maca udar jak.
To su braca što u jadu
Ljuto dele megdan ljut.
Kaži ko to bracu mladu
na krvavi nagna put?
Laurino oko jasno
medu bracom zace boj;
Oba brata ljuba strasno,
Oba daju srce njoj.
Al s kog ginu njene grudi?
S kog je zgara plamen lud?
Ne, to niko ne presudi -
Macu ti izreci sud!
I boj poce, sve zvek življi,
Mac udara o mac jak;
Cuvajte se borci divlji,
Zlu kob hrani nocni mrak.
O, krvava braco, jao!
Jao dolo krvava!
Gle, do borca borac pao,
Kroz njih ljuta maca dva. -
Stoleca su prošla mnoga,
Mino mnogi naraštaj;
Pusti dvori s visa svoga
Tužno motre kobni kraj.
Al još nocu senke dve
Po dolini blude toj;
I ponocni cas kad bije,
Braca pocnu krvav boj.

Childe Harold

Jedna crna barka
Na truobni jedri put.
U njoj cute poniknute
Straže mrtvog, ko kam krut.
Lica snena, otkrivena,
leži mrtav pesnik bled;
Još dva modra oka s odra
U sjaj neba dižu gled.
Sa dva zvoni kao boni
Verenice ninfe klik,
A valovi o cun ovi
Lome se ko bol i krik.