Profesor

u našem gradu živi
taj čovek večito mlad
znaju stari znaju mladi
o njemu pričaću sad

taj profesor dane gubi
vreme troši na nas
on muziku strasno ljubi
svira klavir i bas

hej profesore
mi znamo kako si svirao pre
jazz profesore
pokaži kako se sviralo pre

taj profesor ljudi
nema nikoga svog
samo muziku ljubi
ona je za njega bog

taj profesor ljudi
često napušta čas
tad direktor ludi
psuje njega klavir i bas

hej profesore
mi znamo kako si svirao pre
jazz profesore
pokaži kako se sviralo pre

Blues u parku

san, rajski dan
molio je sivi jad
poli ga
pa bez nade, bez nade
doziva svet
opet sam, sasvim sam
suza i žar
zelen majski blues
donosi dah

ptice, svako peva
čak i on

pčele, cvet u hladu
nije sam
opet voli
ljude, cveće dovoljno
za malo, malo sreće                                                               
nije sam
za malo, o kako malo
samo da zna

Daire

Negde iz daleka čuju se daire,
mesečevom rekom dolaze cigani.
Negde iz daleka...

Izvire u oku sjaj,
da li je java il’ san,
daire dajte mi vi,
navire pesma u meni.

Fenjeri se pale, vatra je u ljudima,
orošene lale leže na grudima
Fenjeri se pale...

Izvire u oku sjaj,
da li je java il’ san,
daire dajte mi vi,
navire pesma u meni.

Ako umrem sada uzmite daire,
svirajte mi tiho, ali me ne žalite.
Ako umrem sada...

Izvire u oku sjaj,
da li je java il’ san,
daire dajte mi vi,
navire pesma u meni.

Epitaf

Ovde počiva on
drug onaj stari moj
zemlja njegov je tron
zlati je ptičiji poj

i mir kao pusti glas
veje sad između nas

sati kaplju niz drum
mre mojih stopa sjaj
sam je putanje šum
zaborav mrači kraj

i mir kao pusti glas
veje sad izmedu nas

Crna Dama


možda nisam ja ko apolon lep
crna dama zna al voli moj džep

viski i bunde i ruž i nobl svet
haljine duge i lov afera splet
kako da prekinem to i pobedim zlo
moćna i raskošna crna damo

dobio sam mat u igri sa njom
izgubio sve i novac i dom

krvave usne i bol i revolver
tužna i gluva je noć a prazan skver
želim da pucam u nju i prekinem sve
klečim dok duša mi vri al nemam snage

viski i bunde i ruž i nobl svet
haljine duge i lov afera splet
kako da prekinem to i pobedim zlo
moćna i raskošna crna damo

Ljudi nije fer


ljudi nije fer
čovek živi kao ker
misli na sve
brani svoga tela greh
uvek plaća drugom ceh
ludom glavom ruši zid
vrlo kratak ima vid

sad je čas beži od zla
ja sam pas ti si kao ja

svako nosi zig
večno teče gorak med
ti si ko ja
voliš pesmu majski dan
čitaš balzakov roman
voliš dobar modni film
elegantan tvoj je stil

sad je čas beži od zla
ja sam pas ti si kao ja

ljudi nije fer
čovek živi kao ker
misli na sve
samo život nije laž
nosi neku čudnu draž
vino ljubav so i greh
život to je plač i smeh

sad je čas beži od zla
ja sam pas ti si kao ja 

Miris nje

Ko dodir svile šumi glas
plav i snežan miris nje

rumen njenih obraza
miris njenih ramena
kao iz nemih filmova
milog toplog pogleda

ko dodir svile šumi glas
plav i snežan miris nje

smeštene čari u dečji lik
večni simbol na grudima
to je za oči pojava
lep trenutak prisustva

ko dodir svile šumi glas
plav i snežan miris nje

sitan pomer bokova
s one strane razuma
ako je dodir moguć tad
srce žudi bez razloga

ko dodir svile šumi glas
plav i snežan miris nje

igra kratkih pogleda
slike u mašti prave trag
sve što čini lepo je
sve što ćuti tačno je

ko dodir svile šumi glas
plav i snežan miris nje

Kad spavas sam


jastuci su tvrdi kad spavaš sam
dušeci su uski kad spavaš sam
jorgani su kratki kad spavaš sam
kreveti su strmi kad spavaš sam

pokušaj da spavaš u klaviru
poklopcem se pokri umesto jorganom
stavi neke note pod glavu
ko dođe da svira čuće tvoj ljutit glas

noge su tako hladne kad spavaš sam
često piješ vodu kad spavaš sam
ležiš na stomaku kad spavaš sam
nebulozno sanjaš kad spavaš sam

pokušaj da spavaš u klaviru
poklopcem se pokri umesto jorganom
stavi neke note pod glavu
ko dođe da svira čuće tvoj ljutit glas

sve te nesto svrbi kad spavaš sam
nokti su ti grubi kad spavaš sam
iz česme voda kaplje kad spavaš sam
komarac se uvek čuje kad spavaš sam

pokušaj da spavaš u klaviru
poklopcem se pokri umesto jorganom
stavi neke note pod glavu
ko dođe da svira čuće tvoj ljutit glas

Mozda postojim



Idem ulicom
i gledam ih
kako prolaze
kroz mene pored njih

idem nekud izmedu njih
kao da vidim dalje od svih
i uvek se pitam kakav to glas
čujem u sebi možda postojim

u kući sedim
i gledam tv
opet oni

iskreno ja pita postojim li
ovde i sada izuzev njih
i uvek se pitam kakav to glas
čujem u sebi možda postojim

dal je svaka nada samo napor slep
ipak nije ovaj svet je lep
i uvek se pitam kakav to glas
čujem u sebi možda postojim

iskreno ja pita postojim li
ovde i sada izuzev njih
i uvek se pitam kakav to glas
čujem u sebi možda postojim

ja slutim
verujem
i nadam se

Plava pesma


kako je drag tvoj lik
nežan i plav buket
upijaš moju moć
i ja sam tako slab

vežeš mi oči i telo mi lomiš
ljubav je zločin jer ne znam ni ko si

muči me ko si ti
ševa il' žut leptir
zaželim krila let
al tonem jako slab

očajan ćutim i gledam u prazno
ljubav je zločin jer ne znam ni ko si

veče uzdah šapat zov
gubim se u bolu svom

kako je drag tvoj lik
nežan i plav buket
zaželim krila let
al tonem jako slab

vežeš mi oči i telo mi lomiš
ljubav je zločin jer ne znam ni ko si

veče uzdah šapat zov
gubim se u bolu svom
gubim se u bolu svom
gubim se u bolu svom