Na pola puta

Hej, mnoge vatre sam lozio,
i mnoge vode zamutio
nošen srećom i zlom.

I da znaš, tri sam banke potrošio,
a da nisam ni slutio,
da sve to tek prohuji s vihorom,

jednom za uvek...

Hej, gde su sad oni klikeri,
trešnje sa periferije,
sveske iz šestog b?

Gde su sad svi gimnazijski šminkeri,
prve studentske ferije
i čežnjiva pisma iz armije?

I vidiš već sam tu, na pola puta - sve je dim!
I fotografije od vremena izbledele.
I vidiš već sam tu, na pola puta, sad mi trebaš ti,
budi vodič moj kroz mutne predele.

Hej, čudne staze do uspeha,
čvrsta vera u drugove,
sve je to varljiva stvar.

I sad, ako postoji uteha,
ja nisam praštao dugove
i svakom sam vratio isto bar.

I vidiš vec sam tu, na pola puta...

Hej, sada znam gde sam grešio
i gde sam, na žalost, bio gad,
a gde, na žalost, ne.

I da znaš, sve sam rebuse rešio,
ali ipak se ponekad
još zaletim na vetrenjače.

I vidiš već sam tu, na pola puta...

Naopaka bajka

U suterenu tunel ka nebesima
Na tankoj gazi jutro mračan goblen tka
Sumorna lica, nasamo sa gresima
U hodniku bez povratka
U crni grm se moja ptica zaplela
Zaneta titrajima zvezde danice
I kasni dah dok hladni čelik skalpela
Klizi niz nit brojanice
Postoji plan da je anđeli ukradu
Il' bar na čas da je vrate među njih
Jer nekad' nebo pravi veliku baladu
I traži rimu za glavni stih
Na grad juriša nežna bela legija
Januar prostire svoj prefinjeni sag
U tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja
Da zima pričeka njen trag
Ne vrede priče koje znam, laže za oči pospane
Izmišljam bajku, čudnu, naopaku uspavanku
Da od nje budna ostane
Postoji put koji namernike bira
Tajnovit drum uvek najboljima sklon
Jer nekad' nebo samo crne dirke svira
I traži notu za taj ton
Negde sad' dečak jedan
Zbunjeno na mostu stoji jer tek sluti da postojiš
Negde u tebi čeka okovana neka pesma
Koju niko živ još ne zna
U tebi lanac zvecka tajnim alkama
Bićeš ti majka majkama
Postoji plan da te anđeli ukradu
Il' bar na čas da te vrate među njih
Jer nekad' nebo pravi veliku baladu
I traži rimu za glavni stih
Postoji put koji namernike bira
Tajnovit drum uvek najboljima sklon
Jer nekad' nebo samo crne dirke svira
I traži notu za pravi ton

Narodnjaci

Narodnjaci su preuzeli stvar,
znaju sistem i stvaraju dar-mar.
Rasturaju po pitanju tiraza,
sve veca je blamaza biti neko od nas.

Narodnjaci su ukrali moj bend,
narodnjaci su federalni trend
a mi smo gurnuti u ilegalu,
na kom tajnom kanalu naci bazu i spas?

O narodnjaci,
sve vam je u saci al' zasto da se baci?
Ma ostavite nesto i za nas.
Narodnjaci, braco i zemljaci,
budite ortaci pa smanjite taj gas!

Narodnjaci na kljucnim mestima.
Narodnjaci u glavnim vestima.
Na dzinovskim plakatima u boji,
kud koji mili moji, da vam ne cujem glas.

Narodnjaci sa nasim curama.
Narodnjaci u svim strukturama.
Od udruzenog rada pa do sporta,
narodnjak ante portas, njihov dolazi cas!

O narodnjaci...

Nemaju njive te perspektive, armiran beton zove nas sad.
A snovi lebde izmedju negde na relaciji selo - grad.
Nastupa era amatera, iz svoje koze moze se sad.
Rapidno stasa hibridna klasa na pola puta selo - grad.

Narodnjaci...

Narodnjaci, narodnjaci, narodnjaci, narodnjaci...

Neki se rode kraj vode

Neki se rode kraj vode plavetne
i zivot im ritam surov nametne:
s neba sve i metalik BMW
i one tanke talijanske cipele sto lako gaze i dobro prolaze.

U leto nude nam geto, satore.
Pet zvezda za ljute okupatore:
kinta-dve za noviji BMW
U fond za tanke talijanske cipele sto lako gaze i dobro prolaze.


Samo prebroje svapce k'o deca klikere,
i samo nataknu tamne cvikere, Miki, to je kao na sliki.
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruze, to je nepravda druze....

Mene je geografski faktor omeo
da ikad vozim Alfa Romeo,
nervi su na rezervi...

Neki se rode kraj vode, i to je kraj,
furesti furaju sve za zimmer frei:
Nov TV, i felge za BMW
i nove tanke talijanske cipele sto lako gaze i dobro prolaze.

Samo prebroje svapce k'o deca klikere,
i samo nataknu tamne cvikere, Miki, to je kao na sliki.
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruze, to je nepravda druze....

Ometen, dakle, pomenutim faktorom,
jurim kroz njive sportskim traktorom.
Nervi su na rezervi...

Moj zivot nije toj prici ni nalik, ja imam srp i cekic metalik,
I cekova za jos par vekova...
Na mom su putu mutne barustine.
Hiljadu rupa odavde do Skupstine.

Rodjen sam kraj kanala za navodnjavanje, meni je glavna stavka davanje,
Miki, a dotle na onoj sliki: Orlovi rano lete na plavim markama,
A galebovi nad belima barkama kruze, to je nepravda, druze...

Cipele tanke su za sminku i za dzez, ja nosim model zvani stipl-cez,
Nervi su na rezervi.

Nema vise benda kao Neoplanti

Nema vise benda kao Neoplanti,
to je bilo da se prica da se pamti,
da smo tad ovo znali svemu bi odoleli.

Pratili me posle neki muzikanti,
tezgarosi, manje-vise kalkulanti,
al' brak iz racuna, nismo se mi voleli.

O, dobri dani, best-of-all,
kad svirao se rock and roll,
i kad su cak i stari konobari plesali.

I ljuljao se ceo svet,
sve pesme znali napamet,
danas me cene vazni krugovi,
a gde su sada moji drugovi?

Gde su sada moji drugovi?

Nema vise benda kao Neoplanti,
to je bilo da se prica da se pamti,
slavna vremena davno iza nas!

Nema vise fudbalice posle probe,
preferansa u tisini garderobe,
kako se fajront blizi, sve to prima drugi tok.

Sve se manje cuju one prave psovke,
sve je manje one prave viljamovke,
i sve se cesce cuje 'Meni jedan gusti sok'.

O, dobri dani, best-of-all...

Nek ide zivot, nek ide zivot,
i nek se plese za sve to sto bese...

Nemam nista sa tim

Ona je volela blues, njen kralj zvao se Peter Green,
A ja, sasvim slucajno tu... Za taj film neko levi, sasvim...

Uvek je gledala sat, i cim sklope kazaljke krug
Ko mala bi saputala tad, da negde neko misli na nju.

U njenoj sobi mala riznica greha, kao duga, preko besmisla most...
Puno knjiga nekog prebeglog Ceha, i sportska stampa ako naidje gost...

Uglavnom prodje sve, ali ostane blues,
boje se razliju kad ga cujem na radiju...
Ubija metronom... sta taj sat radi tu?
Jedan i nula pet, neko misli na nju.

Negde u meni je kvar, i mrak sto me gricka k'o mis...
I sav sam kao ona staklena stvar u kojoj veje kad je pomeris.

U ovoj sobi ravnoteza je prosta:
sto i krevet i prekidac za luc...
Ispod cena mole cenjenog gosta da pre puta ne zaboravi kljuc.

Uglavnom prodje sve, ali ostane blues,
boje se razliju kad ga cujem na radiju...
Ubija metronom... sta taj sat radi tu?
Jedan i nula pet, neko misli na nju.

Ona je volela blues...
Oh, yeah, lucidni Peter Green...
A ja, ja sam voleo nju, a blues... Sta blues?
Nemam nista sa tim.

Ničiji i svačiji

Dan je ostao bez kremena, tinja svitanje
I zov je ptičiji, drugačiji
Sa one strane vremena, staro pitanje
Dal' sam ničiji il' svačiji

San je kao lađa ukleta, tamom nošena
Preko prevoja i planina
K'o mirnu lugu ugledam
Polja košena, krune šeboja i malina

Da, opet sam snio košute
Sedefne vode i jablana red
O da, mjesec u mijeni požude
I poljubac njen, k'o bagremov med

Dlan je kao mapa lutanja, srce skitnice
Traga čitav vijek, za čudima
Kad zapadnem u ćutanja
Talas žitnice nosim kao lijek
U grudima

Nisam bio ja za nju

Volela je klasiku i jazz,
citala je, pretezno, Perl CBak.
Njen je praded bio ruski knez,
dosao je sa Urala cak.

Nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.
Ne, nikad nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.

Prosla je, uglavnom, citav svet,
London, Pariz, Amsterdam i Rim.
Vozila je plavi "Renault 5",
ma, vozila je pristojno, sasvim.

Al' ipak, nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.
Nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.

Zivela je kao sat.
Strogi plan za svaki dan.
Zelela je znati sve:
"Sta se zbiva? Ko se muva?"

Ja sam sasvim drugi tip,
o, tako divno slobodan,
bas ma briga za njen krem.
Eto, to je to.

Bas i ne bi bio neki brak,
kad je Njezin idol - cika Freud,
a njen suprug povrsan i lak,
fudbal, coca-cola i Pink Floyd.

O, mama, nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.
Ne, stvarno, nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.

Sretnemo se ponekad.
Pita me sta radim sad,
isprica mi ukratko,
sta se zbiva, ko se muva.

Kazem joj da tugujem,
kartam se i lumpujem,
s oblacima drugujem,
ona kaze: "Sam si tome kriv".

Al' ipak, nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.
Ne, stvarno, nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.

 Novi Sad

Sokakom Zlatne Grede
k’o macor sumrak prede
Ljulja se nad kanalom klisanski bus
Tvrdava pusta mesec kao zmaja
nad Varadinom
Aveti tera sa trga Miletic vecito prgav

Salajka drema brale, krovovi lule pale
Liman uz Dunav tece, dobar su par
Kroz senku bloka pristizu decaci
Detelinarci
Dok buket zvezda prelep
laticom srebri Telep

Novi Sad, podseti se da je grad
kad mu se sa ulica bitange sklone..
Novi Sad, jos zablista ponekad
kad sest raznih crkava uglas zazvone

Dobro vece Novi Sade moj
Ono sto je ostalo ... Dobro vece, deco.
U raznim gradovima sam govorio "Dobro vece, zemljaci"
...Dobro vece, moji.

Bio sam, kud sve nisam, vise ni ne znam 'di sam
vid’o sam sve kojesta, bedu i sjaj
Varosi ima, sto da gresim dusu,
boljih i lepsih
al’ samo jedna je, shvac'as",
varos u koju se vracas.

O boze

Upalim radio
Da cujem gde su drugovi cenjeni
Da vidim koji su bednici na kojoj sednici veceras smenjeni

Ugasim radio

Prelistam novine
Da vidim sta se od jutros obecava
clanovi klanovi, Gebelsi, zdanovi, magla i mecava

O boze, ti valjda znas sta radis
Ti imas bolji pregled, majstore
Ali iz naseg tupog ugla izgleda gusto
O boze, nije da kukam da nas vadis
Al' zapelo je negde
Treba nam tip sa iskustvom

Postoje opravdane sumnje da sam pravi genije
Samo sto vise nemam pojma sta bih s tim
O, zakaj nisam vanzemaljac iz SR Slovenije
Lepo mi dodje da se otcepim

U TV dnevniku
Istocni Nemci ruse zid, 'leba ti
Ne minirati, vec razmontirati, nama ce trebati

Sve cu rasprodati
Jedino necu gramofon, ostali zbogom
Znam, mogu mediji biti i bedniji, ali ne mnogo

O boze, ti valjda znas sta radis
Ti imas bolji pregled, legendo
Ali iz naseg tupog ugla izgleda gusto
O boze, nije da kukam da nas vadis
Al' zapelo je negde
Treba nam tip sa iskustvom