Ja je ljubim ona podriguje

Spušta se, spušta noć...
glupo bi bilo da se diže!
Piće poručujem,
čaša za čašom za sto stiže.

Al' mi smo barem znanci stalni,
ugostitelju samostalni,
sviraj svirče, da se setim Nje!

Ja je ljubim, a ona podriguje.
Za moju ljubav neće ni da čuje.
Ja je ljubim, a ona štuca,
a za njom mi srce puca

Joooooooj...

Oče, majko, brate ,sestro, komšija neki Žarko - ne znate ga vi, dvojica iz mesne zajednice, poštar, osam stotina žena, ovaaaj, i najvažnije: i jaraaaaaneeeeee mooooojjjj!!!

Ja necu da kazem

Jednog će dana
stvari postati, ako ne kristalno
ono bar porculanski jasne.

čitajući moje pesme
slepi će početi da veruju
u ljubav na prvi pogled.

Naglo ćete početi
nazivati mojim imenom
ulice, škole
i prigradska naselja,

Ali nemojte me pogrešno shvatiti.
Jer, ja neću da kažem
kako sam veliki pesnik.
To ćete vi jednom reći,

Oni koje me ne uspeju shvatiti,
skakaće čoporativno s mostova,
što će dovesti
do totalnog zakrčenja
rečnog saobraćaja.

Al', nema veze.
Mornari će onda čitati
moje pesme,
i biće im lepo.

Možda sam preterano skroman,
ali ja stvarno neću da kažem
kako sam veliki pesnik.
To ćete vi jednom reći.

Moje slike postaće
osnovni sadržaj
svake poštene ženske tašne.

Pisaće o meni
jednočinke, dvočinke, tročinke
i sve ostale "činke".
Samo ne palačinke.

Svi znaci horoskopa
biće zamenjeni
jednim velikim, mojim, znakom.

Lagaćete deci,
kako smo bili najbolji drugovi.

I neću dalje da tupim.
Sad vam je već sigurno jasno,
da ja neću da kažem
kako sam veliki pesnik.
To ćete vi jednom reći.

Ja sam u Zagrebu

Uvek ista stvar...Vojne prolaze, ljudi ostaju
Pokupe se logori, kandilo dogori, rovove zaspe mir
I ostaje nekih kojih nema i poneki živi koji nedostaju
Al' mržnjica rominja, sprema se škrinja za sledeci pir

Dobro stojim ja: tudj medj' svojima, svoj medj' tudima
Ako si drugačiji problem si svačiji
Nitko te ne voli i nisam neki lik
Al' imam svoj krik - dinamit u plućima

Dug je put od krika pa do jauka i zato pusti priče da l' ću skoro tu
To baš i nije tako važno k'o što se čini...
Pišu proteste, prete, prave porote...
Slabe su to sve ustave da ovaj huk zaustave.

Ja sam u Zagrebu, ja sam na Ilici
Plešem po ulicama po kojima se ne sme
Moj trag je na nebu u svakoj prilici
Haram po tulumima prerušen u pesme

čim neko protrlja gitaru stvorim se k'o dobri duh
Još se o meni tu i tamo krišom priča
Pa i prodjem daškom starom Vlaškom nečujno k'o potepuh
Jureći senke putem Kaptola i Griča

Ja sam u Zagrebu, ja sam u Osijeku -
Kao fantom minem Splitom kad se budi
Znam, neki me ne bi tu, al' u proseku
Ja sam u svakom domu gde je dobrih ljudi

Kad zadnji tramvaj s Placa prode i kad se Dolac umije
poznati refren netko zvižduće kroz Travno:
"K'o ovaj stih razume taj čitav svet razume!"
Na Trešnjevci i Dubravi ... gde god je ljubavi

 Ja vas, kanda, znam?

Ja Vas kanda znam sa reke pravili ste kerefeke... Sram vas bilo...
Skakali ste onaj "šraub" ko kad bucov čini raub... (Taman tako) Sve je vrilo...
Nosili ste ciklam kostim na tufnice...
A u kosi džidža-midže i pufnice...
Gledale vas opirače... Podgrejane krompirače...
S balonima pod njedrima i s faltama na bedrima...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Kad krenete mokra s tuša... Uspravna ko majoruša...
Cigarom se muški guše a ženske se redom roguše...

Znam vas kanda iz plićaka, prešli ste u šes' koraka pesak vreli?
Dokasko bi Dunav do Vas, iz ruke vam zob'o ovas... Da ste 'teli...
Pesak vreo, voda 'ladna... Srce lupka...
Najgore je kad zapljusne ispod pupka...
Ja sam ipak, đak Iriški, poštivam kad dama piški...
Cvikere sam crne metno, da ne bude indiskretno...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Lociran sam bio zgodno, malo odstrag i uzvodno...
Taman da Vam šacnem strukić... Oblo rame... Obli kukić...
Štrčala je samo punđa... Šta se pod tom punđom munđa?

Ja Vas, kanda, znam sa Štranda? Il od nekud pre? Tak'e nema dve...
Mi smo, kanda, ista banda? Tiha voda što odranja bregove...
Sad nas dvoje moram spojiti... Vas osvojiti... Il usvojiti...
Nemojte mi šta prkositi da Vas ne bi' mor'o prositi...

Znam Vas kanda i sa splava, slamen šešir lokna plava... Izvanredno...
Neki Vas je dzindzov pogan požurivo niz tobogan... Đubre jedno...
Imali ste formu sasvim vitke kruške... Feš u struku...
A duduške ko pupuške...
Vaša mi koleginica reče da ste knjeginjica...
Što sve ruglu izvrdava... Svojeglava i prgava...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Jako malo fali leti da se čovek poremeti...
Nit se kerim nit važniram... Ne bi da Vas deranžiram...
Moro sam Vam ovo kasti... Ili kasti il popasti...

Što se tiče mog života, sama bruka i sramota... Bogo blagi...
Prodaćemo s krsta safir da bude za sekin štafir... Kobojagi...
Naš Vam salaš dođe kao grofovija...
Čorda konja u galop se tu povija...
Hrastov krevet kao šajka... Jastuke mi vezla majka...
U šifonjer sve složeni dok se deran ne oženi...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Gledam se u oku Vašem... I ko da Vam pasent pašem?
Andrak me je neki spop'o... Uz vas bi se sebi dop'o...
Sad je to već došlo dotle da pomišljam da vas otmem...

Jeb'o nas ko nas sastavi

Laku noc braco Janezi
Shvatam vas, sve su to geni
Mame vas habsburski kavezi
Neko je rodjen da seni

Malo ste plebiscirali
Pre tog ste puno rovarili
Tovarisi, dugo ste svirali
Dok se niste natovarili

'Ajte vi, braco Slovenci,
Nemojte s tim da se salite
Samo vas cekaju Nemci
Samo im vi jos falite

Kvarni ste, jadna vam majka,
Nismo iz istog filma
I decki iz treceg rajha
Za vas su GG firma

Ne kunem, ne kunem i ne pretim
Sve ovo smatrajte salom
Ja necu da vas se setim
Ni kad budem gledao slalom

Na nama svako ucari
I vi ste tako odlucili
Laku noc braco smucari
Dobro ste mi se smucili

Zelim vam mir i spokojstvo
I slavu vasoj zastavi
Bilo je zadovoljstvo
Jeb'o nas ko nas sastavi

Jebo ga Bog

Jednog dana krenem ja,
nisam prešo korak - dva,
kad ugledah tetka svog.

O, jebo ga Bog,
gde tura nos u život moj.

O, jebo ga Bog,
gde ide sam u tamnu noć.

Ja baš nisam Bog zna šta,
al' bi voleo da se zna,
bolji sam od tetka svog.

O, jebo ga Bog
gde ide sam u tamnu noć.

O, jebo ga Bog,
gde tura nos u život moj.

Jos jedan dan bez nje

Kroz maglu i kišu, iznenaden jutrom,
tiho nestaje san.
Kao pahulja, znaš, kad doleti na dlan.
Telefon me budi, i otvaram oči,
(neki nepoznat glas),
Neka curica pita: "Ima l' nade za nas?"

A nad Novim Sadom, vetar nosi oblake,
počinje još jedan dan bez nje.

Dok čekam autobus na Trgu slobode
bivam zbunjen na tren:
Jedan široki korak, al' ipak nije njen.
Kod pošte me sreću četiri oka
Neki otac i sin:
To je čika što peva "Oprosti mi Katrin".

A nad Novim Sadom vetar nosi oblake,
protiče još jedan dan bez nje.

Kod "Mileta Pice" je uveče gužva.
često navratim tu.
Mnoga poznata lica, al' ne vidim nju.
I, neko mi kaže: "Ej, strašna ti pesma
za košarkaški tim.
čujem, poznaješ Kiću, daj, upoznaj me s njim".

A nad Novim Sadom vetar nosi oblake,
prolazi još jedan dan bez nje.

Jos jedna gorka pesma

Gorko živim, gorko dišem,
gorak mi je čas do časa.
A neke slatke pesme pišem,
znam, za bolje nemam glasa.

Ja samo sebe za sve krivim,
jer, ja sam birao taj put.
E, al' da pevam to što živim,
o, ja bih pev'o čisti blues.

Znam da možda biću smešan,
za stručnjake silne naše.
"Šta se ovaj u blues meša?
Ma, nek' se drži svoje snaše."

Ipak, samo sebe krivim,
jer, ja sam birao taj put.
E, al' da pevam to što živim,
o, ja bi pev'o čisti blues.

Zbivaće se čudne stvari,
buniće se javno mnenje.
Javiće se nadrikritičari,
ma, samo drvlje i kamenje.

Ja, ipak, samo sebe krivim,
jer, sam sam birao taj put.
E, al' da pevam to što živim,
o, ja bi pev'o čisti blues.

Jos jedna pesma o prvoj ljubavi

Tad još nisam ništa znao
i još nisam verovao,
da na svetu tuge ima.

Jedino mi važno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor školskog tima.

Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo,
to su njene oči bile.
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave
belu mašnicu od svile.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Kad je prošlo đacko vreme,
padeži i teoreme
i stripovi ispod klupe,
nije više bila klinka,
počela je da se šminka
i da želi stvari skupe.

Tako mi je svakog dana
bivala sve više strana,
slutio sam šta nas čeka.
Pa sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem,
postala mi je daleka.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu,
kažu mi da čeka bebu.
Našla je sigurnost, sreću, dom...
Ima muža inžinjera
pred kojim je karijera
i mesto u društvu visokom.

Ja još kradem dane bogu.
Ja još umem, ja još mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Još sam sretan što postojim,
pišem pesme, zvezde brojim.
Još sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Julia

Tamburu mi prod'o Cigan
Slatkorečiv i prefrigan
Čukununuk prosjaka i begova
Omakne se prst na struni
Nesretna me pesma zbuni
Ne znam dal' je moja ili njegova?
Nek me spali grom ko senjak ako ima šta za čim bi žalio
Proklet da je obešenjak... Tugu mi je s tamburom uvalio...

Darov'o mi knjigu rabin
Ubojitu k'o karabin
Ako umeš laž od laži probrati
Al' već odavno ne znam više dal' je čitam il' je pišem,
Ja zaustim a mudrac se obrati?
U mastiku suza kane
Muti čašu... Pa i dane zamuti
Ja sam sebe manji komad...
Veći deo čini Nomad
A taj čudak nešto bunca...
Njemu nikad dosta sunca

Jablani tuže jalovi... I dok ih slušam
Uvek me hvata ritam jata... žal za jugom
Prolaze nebom ždralovi... I ova duša
I noćas ore tamo gore... Za tim plugom

Ukrao mi ljubav lopov
Sin doktorov unuk popov
Odveo je u Zemlju Bez Snegova
U snove mi bosa bane...
Pripretim joj da zastane
Dal' je u snu moja ili njegova?
I tako... Krckam dane k'o orase
Sta zagorči ne mora se zagristi
Sejem svet kroz sitno sito... Tražim nešto naročito
Pokajnika i begunca... Nekog s one strane sunca

Jablani tuže jalovi... I dok ih slušam
Uvek me hvata ritam jata... žal za jugom
Prolaze nebom ždralovi... I ova duša
I noćas ore tamo gore... Za tim plugom