Provincijalka

Rekli su mi da je dosla iz provincije
strpavsi u kofer snove i ambicije
drug je studirao sa njom pa smo se najzad sreli ona i ja
shvatih, boze, ovo je sazvezdje za nju - provincija

Srce stade k'o dete da se otima
trazili smo se po prethodnim zivotima
ostavih iza sebe svet, zablude, promasaje koji tiste
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih uzeo kostim vecnog decaka
i opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih
usamljeni galeb iznad mora osrednjih
reci bi sve pokvarile, samo se cutke pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bi samo nju, nijednu drugu

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti. Reci
jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima
kad zazmurim ali postoje u nama neke neprevodive dubine.
Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je. I nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako a tako sam tesko to znao da pokazem a
onda odjednom raspored mladeza na njenim ledjima kao tajna
mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam i
tako, eto ti pesma, ludo jedna...

Portret mog zivota

Vetar prosipa bokal fosfora.
Vitraz mraza na oknu prozora.
Jedne noci k'o ova, znace Bog,
doslikacu portret zivota svog.

Silueta se davno nazire.
Neko uzdahne, neko zazire.
Isto vide a razno tumace,
djavo prste u farbu umace.

Prave si boje dodala na taj portret zivota mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
I lila, tamnu, ceznjivu,
i boju breskve, neznu i sramezljivu,
setno sivu, nepogresivu.

Roze nadjoh medj' starim pismima,
modru vrpcu nad teskim mislima,
ukrah ridju iz pera drozdova,
laki purpur iz prvih grozdova.

Uzeh oker sa svece svecarske,
drap sa svilene masne becarske,
mrku s tambure tuznih tonova
a cinober sa nosa klovnova.

Prave si boje dodala na taj portret zivota mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
A crnu nisi stedela,
ali bez nje bi bela jos izbledela -
bez crne bela ne bi vredela.

Srce je moje napuklo
k'o kora starog bagrema,
al' u tvom oku kao lane zadrema.
I, jedva, kao sapati,
nicu u uglovima zlatne paprati.
Pramen sna u sliku navrati.

Plava balada

E, moj Plavi, bio si malo sirov, al' ipak pravi
Nikad u dilu sa bagrom, nikom u stranu, nikome duzan
Bio si, sve u svemu, dobrom cukom naoruzan.

Sta da pricam, ja danas ne znam nikog ko ti je slican
Spremnog da bez racuna, tacno u podne
Razgrne slabe i kao Geri Kuper sam izadje pred barabe.

Da, tu i tamo, setim se devojke po kojoj se znamo
Cudljivo kisno leto sedamdes' koja, godina Raka
Kad me je skolska ljubav ostavila zbog murjaka.

Davno bilo, otad se sedam mora Dunavom slilo
Dok jedro mog kaputa burnim su morem terali vetri
Na tvoje epolete sletele su zvezde dve - tri.

I tad su dosli popovi, pa topovi, pa lopovi
I citav svet se izoblicio
Ispuzali su grabljivci, pa lazljivci, snalazljivci
Pa, ko je smeo da te podseca sta si
Dobro se pamti samo prvi u klasi.

Ne znam, Plavi, meni se cinilo da Beograd slavi
Veliki Uskrs duha, svi ti grafiti, a onda kordon
Pred onom decom, ko pred toboz nekom hordom.

Znas sta sledi, ipak je ona bila nesto sto vredi
Pa, kad se onog jula nismo potukli zbog njene casti
Zar cemo sad zbog ovih ocajnika zeljnih vlasti.

Dok god je ovih frikova sa punom vrecom trikova
Nista sto vredi nece vredeti
Zar stvarno nema nacina pred najezdom prostacina
Pa, ti si skolovan da hapsis taj talog
A ne da pustas da ti izdaju nalog!

Sorry, Plavi, posalje me katkad srce na raport glavi
Od starog drustva nista, neko je puk'o, neko je svirn'o,
Ma, ti si super, brate, ako stvarno spavas mirno

Baby Blue

Kad ljubim glavu gubim, kad ljubim stvarno ljubim,
i zato kad te spazim ja besomuèno trubim.
I fuækam kao klipan, crvenim k'o tulipan
jer ti si jedno èudo, Baby Blue.

Prošao sam sve to, sito and rešeto,
moj dosije - to je rat i mir.
Al' sad nemam takta, sve ostavljam ad acta,
proleæe je krivo svemu, to imam tremu.

I sanjarim o tebi, sve ljubim te u sebi
i patim, kako ne bi, jer volim te, my baby!
Pratim te k'o UDBA, jer ti si moja sudba,
ma, ti si jedno èudo, Baby Blue!

Dajem sve za žeton, okrenem telefon,
u, pa se smrznem kad ti èujem glas.
O, slušalicu spustim, zbogom snovi pusti,
smisliæu do sutra nešto, tešim se vešto.

I sanjarim o tebi, sve ljubim te u sebi
i patim, kako ne bi, jer volim te, my baby!
Pratim te k'o UDBA, jer ti si moja sudba,
ma, ti si jedno èudo, Baby Blue!

O, kako da ti priðem? Popnem se pa siðem,
iza tvojih vrata svira jazz!
Ne znam šta bi više, zazvonim pa zbrišem.
Širok mi je dijapazon, smisliæu bolji fazon.

I sanjarim o tebi, sve ljubim te u sebi
i patim, kako ne bi, jer volim te, my baby!
Pratim te k'o UDBA, jer ti si moja sudba.
Ti si jedno èudo, Baby Blue!
Jer ti si jedno èudo, Baby Blue!

Jednom

Jednom su sadili lipu,
stari Nestorov, gos'n Ceda i jos jedan.
Bio sam nov u tom stripu,
komsijin mali kog' su pustili da gleda.

Stari Nestorov, potpalivsi korov,
tad rece mi: "Ti si mlad...
Ti ces dospeti za taj hlad..."

Jednom sam voleo zbilja,
mislim na ljubav pravu, sasavu i silnu,
vozio hiljadu milja,
k'o onaj ruzni Francuz u prelepom filmu...

Vukle me sine pod tocak masine,
al' ona me spasila.
Sve je druge ugasila.

Hej, sve to dodje na svoje.
Davno pravila znam:
samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva,
uvek me rasturi siva.

Jednom je prosla kraj mene,
sa tipom kog' sam znao, taman da se javim.
Skrila je pogled na vreme,
al' sasvim dovoljno za zur u mojoj glavi.

Bezvezno "Zdravo!" i klimanje glavom,
i sve sto vec sleduje...
Neka, lutko, u redu je...

Hej, sve to dodje na svoje.
Davno pravila znam:
samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva,
uvek me rasturi siva.

Jednom su palili lisce,
sa one lipe, dim je lebdeo do neba
na kom su, nema ih vise,
stari Nestorov, gos'n Ceda i jos jedan...

Ko nije drvo razumeo prvo,
pa tek onda sadio
taj nije nista uradio...

I, shvatice, kad-tad, da ne zna sta je hlad.

NAPOSLETKU

Naposletku, ti si dobro
znala ko sam ja
otkud sad te suze, moja mila
rekla si da se za to
cak brsljan ne hvata
zalud izguzvana svila

To je tako
ne pravi od tuge nauku
mani svetlo na sledecem bregu
okopnice moj otisak
na tvom jastuku
kao jezuska u snegu

Razbicu gitaru
crn je mrak ispunjava
odavno se svoje pesme bojim
pomera u meni neke gene Dunava
pa ja tecem i kad stojim

Ali opet da l' bi ikad
bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi
rekla si da bas
ne umem novce brojati
i da je nista sve sto nudim

Ref.
Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac
brosic sto se tesko pribada
da me moze oduvati najblazi Nemirac
da cu u po reci stati
da se necu osvrtati nikada

Redas po vitrini fini porculanski svet
al' ja sam figurica bez ziga
pazi to je bajka sto ti pada
na pamet
fali ti bas ovaj cigan

Tek u jesen otkriju se
boje krosanja
sve su slicne u leto zeleno
naposletku ti si dobro
znala ko sam ja
cemu suze lepa zeno

Draga moja, ti si navek
znala da sam pajac
moj je sesir satra pomicna
usne, tice-rugalice
a u oku tajac
da sam kaput sa dva lica
da sam Gospo'n propalica
obicna

POSLEDNJA NEVESTA

Vesnik svadbe po sokaku svuda je
Brinu snajke sta ce koja mesiti
Neko m'i se, kanda, skoro udaje?
Pa, cuj
Moralo se i to jednom desiti

Tu livadu ja sam prvi kosio
Ma..Pricam vise nego sto bih smeo
Ajde..Odavno bih je zaprosio
Da sam samo hteo

Vetric glanca krune granja
Tamis nosi par lokvanja
Racun svedi: sta sad vredi mladost, tricava?

Nevazno je to sve skupa
Secanje je smesna lupa koja sitne stvari uvelicava

Oprezno s tom violinom
Ona cezne za tisinom
Ko da skakljas andelcice vrhom gudala

A nju nemoj pominjati
Nece svet zbog toga stati
Nece biti prva sto se udala

Nista lakse nego sebe slagati
Nista lakse neg se nasmrt opiti
Nista teze nego zalud tragati

Od sto drugih nju sam hteo sklopiti
Srce cupka, al misao okleva
Ceka da se stvari same dese
Tuga lepse zvuci kad se otpeva
Pesma sve podnese

Bog je katkad pravi seret
Na strmini doda teret
I potura nedohvatno da se dohvati
Bog je dobar
Kako kome
Bolje ne pitaj o tome
Ucutacu iIi cu opsovati

Polagano, sanji-baci
Ti si znao sta mi znaci
Ko da heklas paucinu vrhom gudala
Kad pred crkvom baci buket, neka padne, kao uklet
Neka bude zadnja sto se udala

Samo bol je u zivotu siguran
Srecu nosi neki postar jako spor
Neka
Samo ovu noc da izguram
Sutra cu vec naci dobar izgovor

 

Ne volim januar

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Vise ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta sest koraka duzinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad cuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smisljao broj.

Nisam te nikad stedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Sta ce od mene postati,
mali andjele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Bas cudnog sveta ima,
tako se lako rasplacu.

Nisam te nikad cuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smisljao broj.

Nisam te nikad stedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Sta ce od mene postati,
mali andjele moj?

Nedostaje mi nasa ljubav


Na jastuku... bdim na ponocnoj strazi kao stari posustali ratnik
kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesecev zlatnik...
pod oklopom drhti kosuta plaha vecno gonjena tamnim obrisima straha koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi nasa ljubav, mila... bez nje se zivot kruni uzalud...
nedostajes mi ti, kakva si bila... nedostajem mi ja... onako lud...
ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
al meni, eto, nista sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potrazim put u srediste sebe, staze bivaju tesnje i tesnje...
i skrijem se u zaklon tvog uha kao mindusa od duple tresnje...
al uspevam da jos jednom odolim da prosapucem da te nocas ruski volim...
sta su reci... kremen sto se izlize kad tad...

Nedostaje mi nasa ljubav, mila... a bez nje ovaj kurjak menja cud...
nedostajes mi ti, kakva si bila... nedostajem mi ja... onako lud...
ja znam da vreme svemu menja boje... i da je silan sjaj pomracilo...
al meni, eto, nista sem nas dvoje nije znacilo...

Ponekad jos u moj filcani sesir spustis osmeh ko carobni cekin...
i tad sam svoj... jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj licni harlekin...
ponekad jos... suza razmaze tintu... i ko domina padne zid u lavirintu...
tako prosto... ponekad jos stignemo do nas...

Nedostaje mi nasa ljubav, mila... bez nje uz moje vene puze stud...
nedostajes mi ti, kakva si bila... nedostajem mi ja... onako lud...
ja znam da vreme uvek uzme svoje... i ne znam sto bi nas postedelo?
al meni, eto, nista sem nas dvoje nije vredelo...

Jaroslava

Umesto molitve rekla si "O tom cu misliti sutra..."
Sa sminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... tvoj preslikan lik
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra
Nekad tisina zna prepasti dzina, kad ispusti krik
Jos jednu noc si izgurala sama... Cehov je zaspao blazenim snom
Ni ne zna da je prohujala tama pod prozorom
Vetar je vezbao violoncelo.. ceznjive skale u nedogled
Zora ti brizljivo pipnula celo... negde u tebi je goreo led

Princezo, javi se... jos imam dzep u kom se hladni prsti zgreju
Posalji poruku... da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje... cuvam u damastu jos kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... dve i po godine smo taoci inata... sta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok smrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rodjendan ispise sonet na komsijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetacu jos crtam tvoj profil
Suvisna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispisem u svakoj strofi... nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleca stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juris
Ne tvrdoglavi se... priznajem javno da se genijalno duris
Opasno postaje... na durske akorde se paucina hvata
Princezo, dosta je... dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...