Hajde javite se sa semama, iskustvima, savetima o elektronici. Expert-elektronicari podelite znanje sa nama OSTALIMA! 

Suvise neodredjeno...  Najbolje je ako ti nesto stvarno treba da postavis racno odredjeno pitanje.

Ima takvih ovde ?!   


Nema ovde mnogo zainteresovanih.....

de skripi? 

Sta??

Kako sta skripi, pa krastavci...

 

Kakvo pitanje takav odgovor 

Otpornik (eng. resistor) je dvopolna pasivna elektronska komponenta koja pruža otpor struji, stvarajući pritom pad napona između priključaka. Osnovna osobina otpornika je električni otpor. Prema Omovom zakonu električni otpor jednak je padu napona na otporniku podeljenom sa jačinom struje koja protiče kroz otpornik. Drugim rečima, otpor je konstanta srazmere između napona i struje otpornika. Otpornik se koristi kao element električnih mreža i elektronskih uređaja.

Kondenzator je elektrotehnički element, koji može sačuvati energiju u obliku električnog polja. Njegova bitna veličina je kapacitivnost. SI jedinica za električni kapacitet je 1 F (farad).

Dioda je elektronska komponenta koja dozvoljava protok električne struje u jednom smeru bez otpora (ili uz veoma mali otpor) dok u suprotnom smeru predstavlja beskonačan (ili bar veoma veliki) otpor. Zato se za diodu kaže da postoji provodni i neprovodni smer. Može se smatrati da za proticanje struje u provodnom smeru dioda ima otpornost koliko i žica provodnika (nula), a za neprovodni smer se može posmatrati kao prekid provodnika (beskonačno).
Diode se proizvode, uglavnom, od poluprovodničkih materijala kao što su silicijum ili germanijum. Međutim, još uvek postoje i diode sa termojonskom emisijom, nekada popularne elektronske cevi.

Tranzistor ("kristalna trioda") je poluprovodnički element koji se koristi za pojačanje (najznačajnija primena), prekidanje struje, stabilizaciju napona, modulaciju signala i mnoge druge operacije. Napravljen je na bazi germanijuma (Ge), silicijuma (Si), ili nekih drugih poluprovodničkih elemenata.

Elektron

Svaka materija je sastavljena od atoma. Atom se sastoji od jezgra u kome su neutroni i  protoni  i  od omotača u kome  elektroni kruže kao planete oko Sunca na tačno određenim razdaljinama.Oni elektroni koji su najudaljeniji od jezgra najslabijim silama se drže za jezgro pa imaju najveće šanse da napuste atom.Upravo ovi elektroni određuju električne osobine materijala. Materijali čiji najudaljeniji elektroni od jezgra vrlo lako prelaze sa jednog atoma na drugi imaju dobre provodne osobine i mi ih nazivamo provodnicima, u njih spadju svi metali, dok su izolatori oni  materijali kod kojih poslednji elektroni prelaze sa jednog atoma na drugi veoma teško.

Naelektrisanje

Naelektrisanje predstavlja količinu naelektrisanih čestica koju neko telo poseduje. Naelektrisanje se obeležava sa Q, jedinica mere naelektrisanja je KULON i jednak je količini naelektrisanja koju ima 6 240 000  000 000 000 000 elektrona.

Struja

Kada kažemo struja, mi ustvari mislimo na kretanje naelektrisanih čestica kroz žicu u jednom smeru.U svakoj žici koja je od metala, pa i od bakra koji se najčesce  koristi, naelektrisane čestice su elektroni i krecu se pod uticajem spoljašnje električne sile. Struja se obelezava sa  i a jedinica mere stuje je AMPER i obeležava se A.

    Za rad digitrona je potrebna struja od 0.00000001A, televizoru kada neradi treba 0.01A, mobilnom telefonu kada neradi 0.01 a kada radi 0.5A, za rad komjutera je potrebna stuja od  oko 20A, za rad električne grejalice oko 10A a za rad tramvaja oko 100A.

Napon

Napon je sila koja gura elektrone u žici i tako prouzrokuje njihovo kretanje, obelezava se sa U. Napon imamo na izlazu  iz baterije koja daje struju koja teče uvek u jednom smeru, od + pola baterije do – pola baterije, pa se ovakva struja  naziva jednosmerna struja. Napon imamo na izlazu iz električne centrale, ali za razliku od baterije, ona daje struju koja u jednoj sekundi  50 puta prođe kroz žicu u jednom smeru a 50 puta u drugom pa se ovakva struja  naziva naizmenicna struja. Jedinica mere napona je VOLT i obelezava se sa V. Napon opasan za coveka je napon koji je veći od 50V.

    Napon na bateriji je 1.5V i on se nemenja, dok je napon na izlazu električne centrale oko 100 000V i on se menja (čas raste a čas opada).

   To što  se napon iz elektricne centrale menja nas ne zanima jer na primer kada kroz našu grejalicu, televizor ili bilo koji drugi potrošač, prođe struja u jednom smeru ona jedan deo te struje iskoristi pretvorivši  u toplotu odnosno u sliku, kada struja prođe u drugom smeru ona ne izvlači struju iz grejalice odnosno televizora, vec grejalica (TV) opet jedan deo te struje pretvori u toplotu.