Originalna tekst mozete pronaci na:

http://en.wikipedia.org/wiki/Deist

Prevod teksta:

Deizam je verovanje u Boga ili prvi uzrok baziran na razumu i iskustvu donekle nego na veri i otkrovenju, i prema tome forma teizma u opoziciji fideizmu. Deizam je obicno sinonim sa prirodnom religijom u zapisima prosvetiteljstva u 18 veku, ali moderan mali pokret koji egzistira i ustaljeno raste. Deizam nastaje u 17 veku, centralna Evropa, uzimajuci popularnost u prosvetiteljstvu u 18 veku posebno u Francuskoj, Engleskoj i Americi kao modernisticki pokret inspirisan uspehom naucnih metoda. Deisti isticu posebno upotrebu razuma i licnih iskustava u religijskim pitanjima. Deizam je zasnovan na onoj istini koja se covecanstvu otkriva kroz proces razumevanja, nezavisno od bilo kojeg teoloskog otkrica baziranog na zapisima i prorocanstvima.

Mnogi Deisti zadrzavaju razlicite poglede oko toga sta bi bila priroda Boga, ali to ne definise sam Deizam nego radije je misaoni proces svake individue zasebno. Jedan cest takav vid je klasicni pogled da je univerzum kreiran od Boga koji posle toga ne pravi dodatne intervencije u svim stvarima i da je cesto izrazena metafora „Bozanski posmatrac” sa kreacijom koja je samoupravljajuca. U ovom pogledu, razlog da Bog ne intervenise u svetu (preko cuda) nije jednostavno da se on nebrine, ali donekle nego kao da je upravo kreirao svet od svih najboljih mogucih svetova i svaka intervencija ne bi je mogla poboljsati. Istorijski, mnogi Deisti su ostali verni ovakvim pogledima ali i ostali pogledi na prirodu Boga su ostale istaknute kao dobri.  
Jedan drugi nedefinisan pogled je da Bog intervenise samo kao vesta i podsticajna sila u univerzumu.

Istorijski i moderni Deizam su definisani stavom da bi razum trebao biti osnova verovanja i da je priroda Boga generalno nedokuciva dok je razum ogranicen u svoju sposobnost razumevanja kvaliteta Boga. Deisti odbijaju svaku organizovanu religjju i promovisu razum kao osnovni elemnt za stvarnje moralnih odluka.

Pogled na bezlicnog i abstraktnog Boga je naveo mnoge da zakljuce da je Deizam „hladan” i ishodan Ateizmu. Medjutim, Deisti smatraju da je suprotnost istina i da ovaj pogled vodi ka osecanjima strahopostovanja i naklonosti bazirane na cinjenicama da licni rast i konstantna potraga i znanje su nepohodni. Ovo znanje se moze postici iz mnogih izvora ukljucujuci i istorijske i moderne interpretacije pronadjene u mnogim razlicitim poljima nauke. Dok mnoge religije imaju opositno suprotan pogled na moderno kao sto su pronalazci u nauci, ovo nije ishod u Deizmu gde je ujedinjenje razlicith pogleda pozeljno.

Postoje i druge religije kao Rimokatolicizam gde se veruje da se postojanje Boga moze objasniti preko razuma, medjutim oni takodjer veruju da se cuda i otkrovenja desavaju i da su neophodna za coveka da bi se istinski razumeo Bog na racun razuma (radije nego iskjuciva upotreba razuma). Osim toga, ove religije specificno definisu prirodu Boga sa verovanjem da je ljudski odnos sa Bogom licni.

Rec Deizam i teizam su blisko povezani i ovo ponekad izaziva kontraverze. Koren reci „Deizam” potice od Latinskog deus, dok koren reci „teizam” potice od grcke reci „theos”sto u oba slucaja znaci Bog. U stvarnosti postoji domet u vervovanju obuhvacen i deizmom i teizmom. Medjutim, teizam moze ukljuciti religiju ili otkrovnenje kao osnovu za verovanje dok Deizam ukljucuje jedino verovanje koje moze biti potkrepljeno kroz razum.

Deizam je razvijen od sirecih uticaja nauke u Evropi i evropskom kolonijalnom intelektualnom zivotu. Njutnova fizika, intelektualne osnove i estetski modeli za prosvetiteljisku nauku dali su ideju da se materija sagleda u matematicki predvidivom obliku i da se moze razumeti izucavanjem zakona prirode. Objektivnost, prirodna jednakost, propis za postupanje kao slucajevi slicnosti su centralni principi prosvetiteljskog mentaliteta, ideje posudjene od Njutnovih eksperimentalnih metoda i stavljene u upotrebu u svim aspektima prosvetiteljskih misli. Ovi principi su objavljeni razvojem filozofije Deizma. Razbesnelost sa kostanjem vekovanih religioznih evropskih ratovanja su bili mocna preporuka za novi, objektivni okvir za duhovne stvari, a perspektiva najvaznijim mislima vremena koje se prizivalo.Deizam je pobedio sa prosvetitljskim filozofima kao sto su Voltaire i neki ocevi osnivaci Amerike poput Thomasa Jeffersona i Benjamina Franklina.Thomas Pine je napisao da Deizam predstavlja primenu razuma na religiju, konacno istalozenje problema koji su prethodno bili stalno kontraverzni. Deisti se nadaju du su takodje resili religijska pitanja putem razuma, bez otkrovenja.

Njutnova fizika je donekle deterministicka, i Deizam je baziran na tome da se ne moze ciniti da ima veliki povod za nadu. Od nekih vaznosti u odgovoru na ovo su novije teorije u fizici, najcesce kvantnoj mehanici, koje su ne-deterministicke.



Ima li Deista medju vama??

Svidja mi se, vrijedno poshtovanja  

Kao da sam ja napisala ovaj tekst...da to je moje poimanje ''svega''.
Moram da napisem da su nauccnici mozzda bili na pravom tragu ssto se ticce prouccavanja Vasione,njihovo shvatanje Boga....Ali mislim da niko nikada nece biti u stanju(mislim naravno na ljude) da otkrije kako uistinu funkcionisse Vasiona,ssta je bilo,ssta jeste...ssta ce biti(mislim na to kako je Vasiona nastala, kakva je prava slika Boga i kako on funkcionisse).
Bass pre neki dan sedim sa svojim prijateljem,koji je zavrssio fiziku-fakultet,sad ce i da doktorira,cirkamo pivo i priccamo na ovu temu...i on ce meni u jednom trenutku '' Znass mi ljudi imamo ustvari bujnu masstu. Mi fiziccari,nauccnici uopsste, za sve smo nassli imena,odredili kako sve funkcionisse a  ko zna o ccemu je zapravo recc. Atom npr.otkrili smo da postoji, eto nadenuli mu ime....mi mislimo to je atom a ustvari ko zna ccega je to delic! Ko zna ssta sve necemo nikada biti u stanju da otkrijemo,jer smo ogranicceni''
Pa npr. Gravitacija.........ona je oduvek postojala!!. Ali eto taj ccovek Njutn je prvi otkrio,nazvao to zakonom...gravitacijom. Smatra se to njegovom zaslugom .
Postoje li uopsste nekakvi zakoni?? Svet postoji oduvek,mi ga na neki naccin kreiramo, ali joss jednom kazzem-nikada ga necemo u potpunosti otkriti. Mozzda u nekom dr.zzivotu.

Newton nije otkrio gravitaciju, on je samo opisao kako ona funkcionise.

Po meni niko nije otkrio nijedan zakon,oni su oduvek postojali...samo su se pametni ljudi nassli na pravom mestu u pravom trenutku da opisu iste. 
Dakle ko je po tebi otkrio gravitaciju? Ja znam da je to Isak Njutn. On je objasnio pojam i postojanje gravitacije,po njemu se jedinica za silu  gravitacije zove ''njutn''!
A i to uopsste nije bitno za tekst koji sam napisala.

Prepuruccila bih svima, koje zanima tema ovog thread-a ,da proccitaju knjige Stivena Hokinga: '' Kratka povest vremena'' i ''Crne rupe i bebe vasione''  

Definitvino da covek moze otkriti dosta stvari i ako je ogranicen, a ako jednog dana nauka kaze otkrili smo sta je Bog, to sigurno nece biti neko ili nesto koga bi covek mogao kontrolisati ili koga bi mogao nadvisti, ponizno ce se zakljuciti da je Bog ipak neko ili nesto sto je za coveka velicanstveno i nedostizno.