Otvaramo novu temu, stara je imala gomilu postova
To ce biti praksa i ubuduce nakon svakih par meseci

Kraljevski zvuci
Na Kolarcu je večeras koncert Kraljevskih gudača Sv. Đorđa sa koncertmajstorom Sretenom Krstićem i flautistom Mihaelom Koflerom


Jedno kraljevsko muzičko veče očekuje se danas na Kolarcu. Ne samo zbog imena – Kraljevski gudači Sv. Đorđa, već i zbog dvojice istaknutih članova Minhenske filharmonije koji će sa njima svirati: violiniste Sretena Krstića i flautiste Mihaela Koflera, Austrijanca kome je ovo već peto gostovanje u Beogradu. Program je u prvom delu malo stariji, barokni, „klasičniji”, dok je posle pauze neka mlađa i široj publici pristupačnija muzika.

Tu formulu, kombinaciju ozbiljne i popularne muzike, dugogodišnji koncertmajstor Minhenske filharmonije, Sreten Krstić, smatra punim pogotkom. Pod uslovom da je program znalački odabran. U ovom slučaju, u „prvom činu” koncerta su dela Vivaldija, Korelija i K.F.E. Baha, a u nastavku – Severija Merkadantea, Džona Vilijamsa i Lea Vajnera. Pa, procenite sami. Da pomenemo još: Vilijamsova muzika je iz „Šindlerove liste”, dok Vajnerov Divertimento op. 20 ima (pri) zvuk čardaša, koji lako zagreje publiku. Inače, Bahovim i Merkadanteovim koncertom za flautu i gudače ponovo se Beograđanima predstavlja Mihael Kofler, a drugi put sa ovim orkestrom. Uoči probe kaže nam: „Nosim pozitivne utiske iz vašeg grada, kao i o ovom orkestru. Za razliku od publike na Zapadu, ovde je ona izuzetno otvorena. Mnogo više pokazuje svoje oduševljenje, što umetniku uvek prija. Drago mi je što sviramo Merkadantea (1795–1870), u čije vreme je flauta bila u drugom planu i najviše se koristila u operi. Ovaj kompozitor veoma je zaslužan za afirmaciju moga instrumenta”. Recimo da je Mihael Kofler i profesor flaute, već 18 godina predaje na Mocarteumu u Salcburgu, a kada je to započeo bio je najmlađi pedagog u Austriji. I još reč-dve o njegovim beogradskim koncertima: on i Krstić nastupali su, u „Sava centru”, i sa Zubinom Mehtom, a sa svojim minhenskim kolegama-solistima predstavili su se na poslednjem, 38. Bemusu.

Na Bemusu koji dolazi Krstića neće biti na podijumu. Kao novi umetnički direktor, prema tome i selektor, on će u Beograd ove jeseni dovoditi druge. Rano je govoriti o definitivnom programu, ali čuli smo ponešto i o tome šta nam donose naredne Muzičke svečanosti.

– Pola godine je prekratko vreme da se obezbedi dolazak u Beograd najslavnijih svetskih imena. Njihovi kalendari su popunjeni. Samo ih slučaj ovde može dovesti. Ali, ja zbog toga ne žalim. Krenuo sam jednom drugom linijom: manje sam mislio na velike zvezde a više o vrhunskom kvalitetu. Sreća je što zaista ima puno izuzetnih, premda nisu previše poznati ili će to tek postati. Videćemo! Obećavam publici neka lepa iznenađenja, tipa gudački kvartet, klavirski trio, džez po meri Bemusa... Otvaranje je povezano i sa nekim jubilejima. Biće u „Sava centru” koji slavi svojih 30 godina, nastupiće Simfonijski orkestar RTS kome je 70, dirigovaće Bojan Suđić, publika će slušati Malera...
Ovo ćaskanje o muzici završimo takođe sa jubilejima, koji se tiču večerašnjih Gudača. Naša prva privatna koncertna agencija NATAN pre 15 godina osnovala je prvi privatni kamerni orkestar Gudači Sv. Đorđa. Pre deset godina dobijaju titulu kraljevski od Doma Karađorđevića a Sreten Krstić preuzima mesto vođe i koncertmajstora. Pokrovitelj njihovog večerašnjeg koncerta je Societe generale.
M. Šehović

Izvor: Politika

INTERVJU Zvonimir Đukić Đule
GITAR KOLO

Lider "Van Goga" pred koncert u "Areni" tvrdi da publika od njih očekuje snažne gitarske rifove i obećava da će im to i dati 19. maja u "Areni". "Nema većeg rokenrola od života u zanimljivoj porodici"



Grupa "Van Gog" zakazala je koncert u "Beogradskoj areni" za subotu, 19. maj. Pripremajući se za ovaj rokenrol hepening, lider benda Zvonimir Đukić Đule u intervjuu za Press obećava mnogo pozitivne energije i nezaboravan provod za sve koji dođu u "Arenu":

- Hvala Bogu, bliži se i taj dan - kaže Zvonimir Đukić za Press. - Veliki koncert u Beogradu imali smo na Tašmajdanu još 2003. godine u toku turneje "DrUnder". Poznato je da se "Van Gog" nikada nije pojavljivao bez razloga, a ovoga puta povod je koncertna promocija albuma "Kolo".

Kakav repertoar koncerta ste osmislili?

- Želeli smo da ovog puta izvedemo nešto potpuno drugačije od onoga što publika očekuje.. Ali, ukapirali smo da bi to bilo možda malo sebično, jer ipak treba ispuniti želje ljudi koji dolaze na koncert.

Mi nikada nismo nikome povlađivali, ali smo, eto, prilagodili nastup. Imali smo anketu na sajtu, zvali su nas ljudi telefonom, slali svoje želje, koje su nas u neku ruku zbunile. Imali smo dosta koncerata proteklih dana: Kragujevac, Kotor, Bački Petrovac, Sremska Mitrovica... Svaki grad, bre, ima svoj spisak, da ne poveruješ!

Koje su želje naroda?

"Van Gog" ispovedaonica

Bend "Van Gog" je osmislio dve poklon-akcije za svoj koncert. Jedna od njih je "frejm mi" u kojoj će svako od posetilaca pre koncerta moći da uđe u jedan mali šator - ispovedaonicu, i kaže u kameru sve što želi o grupi "Van Gog".

- Kroz to ćemo moći da imamo kontakt s publikom. a u jednom momentu će se ti snimci pojaviti zajedno sa nama u toku samog koncerta, na brojnim LCD skrinovima - kaže Đukić, i dodaje da kupce ulaznica za koncert očekuje na poklon i luksuzni foto katalog, a svi oni koji nakon koncerta budu poslali kupljenu ulaznicu na određenu adresu dobiće za koju nedelju na poklon na kućnu adresu i DVD sa svirke.


- Žestoka svirka sa snažnim gitarskim rifovima. Ovo će da bude jedan čisto rokerski gitarski koncert. Čista energija! Bogatiji smo za još jednog gitaristu u bendu i sve ono što bend do sada nije dotakao u karijeri, planiramo da uradimo sada.

U medijima se nedeljama povlačila informacija da ćete vi biti predgrupa na koncertu "Rolingstonsa". Da li ste razočarani što je umesto vas izabran "Električni orgazam"?

- Mi sviramo pre "Rolingstonsa", ali - 19. maja! Nagađalo se da ćemo mi nastupiti kao predgrupa, ali sam presrećan što "Orgazam" svira jer je u tom bendu druga polovina Đukića (Zvonimirov rođeni brat Ljuba Đukić svira u "El Orgu" - prim. aut.).

Tako da ako je moj brat Ljuba tamo, to je kao da sam ja tamo! Uz to, od Gileta ću uzeti ulaznice za "Stonse" koje njima više ne trebaju.

Sa suprugom Julijom imate sina od skoro deset godina. Kako povezujete porodicu i bavljenje rokenrolom?

- Kada imaš zanimljivu porodicu nema većeg rokenrola. To je šiz potpuni! Od ranog jutra muzika, ne zna se ko će kome da preprži jaja ili da zagori prženice.

Kada znaš da u životu odvojiš stvari i da uživaš onda tu nema razlike. A ja se celog života trudim i uspevam da mi ništa ne pokoleba sreću - kaže Đule.
ALEKSANDAR DAČIĆ

Izvor: Press

KAJLILE, KAJLILI

Australijska megazvezda Kajli Minog od srpskog kompozitora Kikija Lesendrića kupila pesmu "Romale Romali", koju je već snimila Ana Nikolić
 

ANA OKSA? ANA VISI? ANA NIKOLIĆ, KO TO BEŠE?... Kajli Minog još nije videla našu Paraćinku


Jedan od hitova Ane Nikolić, pesma "Romale Romali", sa kojom je zgodna Paraćinka nastupala na prošlogodišnjoj "Beoviziji", naći će se na novom albumu Kajli Minog!

Australijska "džepna Venera" stupila je u kontakt sa autorom ove pesme Zoranom Kikijem Lesendrićem, kojoj je naš kompozitor poslao i još jednu numeru.

- Sa Kajli sam stupio u kontakt preko mog druga, producenta Zaka Vračevića iz Londona (rođeni Beograđanin koji je sarađivao sa Madonom, Glorijom Estefan, Bobom Marlijem... - prim. aut.), koji radi na njenom novom albumu.

Poslao sam joj "Romale Romali" u malo izmenjenom aranžmanu, prilagođenom za zapadno tržište, kao i jednu potpuno novu pesmu, "sirovi demo", koji joj se jako dopao - kaže za Press Kiki Lesendrić, autor potencijalnog svetskog megahita.

Kajli Minog zna da je "Romale Romali" veliki hit u Srbiji u izvođenju Ane Nikolić, ali joj to uopšte ne smeta. Press saznaje da je u britanskim muzičko-estradnim krugovima u toku polemika oko teksta (autor originala je Ljiljana Jorgovanović). Da li prevesti refrenski deo, ili napisati potpuno novi tekst?

Kajli Minog, koja trenutno boravi u Njujorku, u jednom od poslednjih intervjua otkrila je da priprema iznenađenje svojim obožavaocima:

- Mnogi me pitaju kada ću da završim novi studijski album. Nadam se do kraja godine. Veoma mi je važno da "sve legne na svoje mesto", jer će na novom albumu biti dosta eksperimenata, ali zasad ne želim da otkrivam o čemu je reč.
(A. D.)

Izvor: Press

Čola poklonio sto ulaznica hendikepiranim osobama
Autor: V. Đ. Đ. | 18.05.2007 - 10:33

Zdravko Čolić poklonio je sto karata za svoj predstojeći koncert 23. juna Udruženju paraplegičara i još jednom pokazao humanost.

Stadion fudbalskog kluba Crvena zvezda je jedini stadion u zemlji koji ima prilaz za hendikepirane osobe u kolicima. Paraplegičari i njihovi pratioci imaće poseban prilaz, a za njih će biti obezbeđeni i posebni toaleti i šankovi. Poslednji kontigenti karata (oko pet hiljada) za junski koncert Zdravka Čolića biće danas pušteni u prodaju na blagajnama „Marakane“. Svako ko kupi dve ulaznice, dobiće na poklon dupli CD sa živim snimkom koncerta iz „Beogradske arene“, a akcija deljenja jedinog živog Čolinog albuma trajaće samo tri dana.

Izvor: Blic

Kajli Minog će obraditi pesmu Ane Nikolić!



Australijska megazvezda Kajli Minog navodno je otkupila pesmu "Romale, Romali" koju je prošle godine pevala Ana Nikolić.

Kako prenosi "Press", australijska "džepna Venera" stupila je u kontakt sa autorom ove pesme Zoranom Kikijem Lesendrićem, kojoj je kompozitor poslao još jednu numeru.

"Sa Kajli sam stupio u kontakt preko mog druga, producenta Zaka Vračevića iz Londona, koji radi na njenom novom albumu. Poslao sam joj "Romale Romali" u malo izmenjenom aranžmanu, prilagodjenom za zapadno tržište, kao i jednu potpuno novu pesmu, "sirovi demo", koji joj se jako dopao" kaže Kiki Lesendrić, autor potencijalnog svetskog megahita.

Kajli Minog zna da je "Romale Romali" veliki hit u Srbiji u izvodjenju Ane Nikolić, ali joj to ne smeta. "Press" saznaje da je u britanskim muzičko-estradnim krugovima u toku polemika oko teksta, koji je napisala Ljiljana Jorgovanović - prevesti refren, ili pisati novi?

Kajli Minog, koja trenutno boravi u Njujorku, u jednom od poslednjih intervjua otkrila je da priprema iznenadjenje svojim obožavaocima:

"Publika očekuje novi studijski album. Nadam se da će biti gotov do kraja godine. Veoma mi je važno da "sve legne na svoje mesto", jer će na novom albumu biti dosta eksperimenata, ali zasad ne želim da otkrivam o čemu je reč" rekla je pevačica.

Izvor: MTS-Mondo

Bo Diddley se oporavlja             

Četiri dana pošto je doživeo moždani udar Bo Diddley je izašao sa intezivne nege a doktori su ohrabreni njegovim oporavkom i navode da bi u budućnosti mogao ponovo da svira i peva. Diddley se izvinio publici na koncertu u Ajovi kada je rekao da se ne oseća dobro a nakon toga je primljen u bolnicu gde je konstantovano da je pretrpeo udar i da mu je oštećena leva strana mozga i mogućnost govora.
Još uvek se ne zna kada bi Bo mogao da se vrati na binu ali je sigurno da će mu trebati terapija kako bi u potpunosti povratio govor.

Izvor: Kontra

Muzička kritika
Klasika i savremenost
Nemački simfonijski orkestar iz Berlina, dirigent Arild Remerajt, solista Kiprijan Kacaris, dvorana „Sava centra”

Nemački simfonijski orkestar iz Berlina
(Fotodokumentacija „Politike”)


Povodom nemačkog predsedavanja Savetom Evropske unije simfonijski orkestar iz Berlina odabrao je za svoj beogradski nastup finski program, odnosno dela dvojice najznačajnijih finskih autora iz prošlosti (Jan Sibelijus, 1865-1957), i sadašnjice (Einojuhani Rautavara, 1928). Uokvireni Listovim brioznim Drugim klavirskim koncertom u A duru, ovi autori i njihova dela zvučali su kao dobar kontrast. Međutim, Sibelijus kao do danas jedan od najpoznatijih finskih kompozitora i Rautavara kao njegov mlađi sledbenik, sledili su onu crtu od tradicije ka savremenosti na kojoj su izgrađena mnoga dela kompozitora nacionalnih škola.

Rautavarina kompozicija „Ostrvo blaženstva” zvuči neoromantičarski i postsibelijusovski, bez obzira što je on danas poznat kao jedan od avangardista i kompozitora koji su koristili mnoga moderna sredstva izraza i po avangardnim smernicama i izdigli svoju muzičku naciju na svetski plato muzike 20. i našeg veka. Ipak, poznanstvo sa Rautavarom za mnoge u publici, do sada prvo i jedino, značilo je upoznavanje sa majstorom klasičnog pisma, sa maštarom orkestarskih boja i sa melanholikom severnjaka.

Najbolja od svih sedam Sibelijusovih simfonija, Druga u De duru, pokazala je šta znači kada je dirigent potpuno u materiji koju prenosi muzičarima u orkestru i publici. To je bilo delo dirigenta Remerajta koji je u tri stava postigao i maestoznost i pompeznost, i da rad –sa svakom grupom i delom orkestarske sekcije u orkestru – zvuči kao zaseban segment mnogoznačan i sam za sebe i za razvojno tkivo obimne simfonije. Nije ni čudo što je dirigent, posle koncerta, posebno istakao limene duvače i horne, a publika je najsrdačnije aplaudirala sekciji kontrabasa koji su zaista zvučali kao sjajni solisti.

Čudan je taj orkestar iz Berlina. Trebalo ga je stalno podsticati i „vući” dok je pratio izvanrednog solistu francusko-grčkog porekla Kiprijana Kacarisa. To je upadljivo pokušavao i sam pijanista, kome nikakve vratolomije u partituri nisu predstavljale problem jer je sve to mogao i sa većom lakoćom i u još bržim tempima. Učenik slavne Monik de la Brišoleri koja je davno zapalila Beograd, dobitnik konkursa kraljice Elizabete u Briselu (1972) i mnogih drugih prestižnih i svetskih priznanja, nastupa i kao kamerni muzičar (Klavirski kvintet Kacaris) po celoj Evropi, a kao solista sa najvećim svetskim orkestrima. Reditelji Klod Šabrol i Fransoa Rajšenbah snimili su filmove o njegovom muziciranju.

U svakom slučaju, neobična pojava, snažna svirka koja nije uvek dopirala do svih kutova gluve sale, sugestivan i dominantan nastup, nametanje stava, karaktera i tempa orkestru – bilo je to kao novo učenje lekcije o Listu. Bez patetike, bez uzvitlavanja prašine, sa neverovatnom lakoćom i savršenom tehnikom. Svirao nam je jedan od pijanista – klasika.

Branka Radović

Izvor: Politika

Zlatne i žice i ruke
Aleksandar Manić, 19. maj 2007

MLADI smederevski gitarista Vojin Kocić postigao je još jedan veliki uspeh, verovatno i najveći u svojoj dosadašnjoj karijeri. Na Internacionalnom takmičenju klasične gitare "Split Gitar festival", u ovom hrvatskom primorskom gradu, osvojio je dva prva mesta u dve kategorije.
Kao mladi gitarista u konkurenciji 24 takmičara, osvojio je 100 poena, prvo mesto i zvanje laureata festivala. Prvo mesto i specijalna nagrada mu je pripala i u otvorenoj kategoriji bez starosne granice, u konkurenciji 43 gitarista iz celoga sveta.
Vojinov uspeh je time veći što su u žiriju bila poznata imena u svetu klasične gitare: pobedu su mu dodelili Kostas Kotsiolis, Klaudio Pio Liviero, Ana Vidović, Zoran Dukuć, Marko Feri, Vladislav Blaha.
Ovaj izuzetno talentovani gitarista, kome je tek šesnaest godina, a karijera za deceniju više, pored vrednih novčanih nagrada, kao laureat u Splitu, osvojio je i dve gitare.
- Izuzetno sam srećan što mi je pripala čast da svoje gitarsko umeće i talenat iskažem svirajući ubuduće na izuzetnom instrumentu poznatog hrvatskog graditelja Marinka Josipa Žeravice iz Majnca u Nemačkoj. Impresioniran sam ovom gitarom izuzetnog tona, napravljenom od najvrednijih materijala. Posebno sam dirnut pažnjom koju ovaj graditelj posvećuje mladim gitaristima i instrumentima koje im daruje - priča Vojin.
Mladi umetnik će sa ovom gitarom nastupiti na predstojećem takmičenju u Italiji i Austriji, a sviraće na njoj tokom jednomesečnog nagradnog školovanja na čuvenoj Accademia Musicale Chigiana. Prestižna škola, koju su završili skoro svi vrhunski gitaristi, omogućiće Vojinu da, pored aktivnog kursa, nastupi u najpoznatijim koncertnim dvoranama širom Italije.
Vojin Kocić je prva znanja stekao u Muzičkoj školi "Kosta Manojlović" u Smederevu, u klasi profesora Jovice Miloševića. Dalje školovanje je nastavio u Beogradu u klasi profesora Darka Karajlića.
Vunderkind na gitari, kako su ga prozvali Vojina, najpre je nastupao na koncertima "Gitar Art Festivala" u Ljubljani, Zrenjaninu, Beogradu i u Centru "Sava" sa orkestrom Dušana Skovrana. Neretko je svirao i nadmetao se i sa starijima. Nastupao je širom Evrope i osvojio do sada mnoštvo nagrada.

ZAMENIO VILIJAMSA

VOJINU je na 5. "Gitar Art festivalu", održanom u Beogradu 2004. godine, ukazana izuzetna čast da nastupi umesto čuvenog engleskog gitariste Džona Vilijamsa, koji je u poslednjem trenutku otkazao svoj nastup zbog povrede.
Na gala koncertu u Centru "Sava" mladog smederevskog gitaristu, koji je izveo Vivaldijev koncert u D-duru tada je pratio grčki gudački nacionalni orkestar, a kao dirigent nastupio je čuveni kubanski kompozitor i gitarista Leo Brauer.

Izvor: Novosti

Prebranac osvoja džezere
Milivoje Marković, muzičar i predsednik Umetničkog saveta Beogradskog džez festivala, priseća se gostovanja najpoznatijih svetskih džezera u Beogradu

Milivoje Mića Marković
(Foto D. Ćirkov)



Odluka Skupštine grada kojom je pre nekoliko dana Beogradski džez festival uvršćen među stalne kulturne manifestacije od posebnog značaja za srpsku prestonicu bila je prilika da se sretnemo sa našim proslavljenim džezerom Milivojem Mićom Markovićem i prisetimo se gostovanja najpoznatijih svetskih muzičara u Beogradu.

Mića Marković, koji je i predsednik Umetničkog saveta ovog festivala, više od 20 godina prati ovu muzičku manifestaciju. Nekoliko puta je svirao na ovom festivalu, a bio je i svedok svirki džez velikana u Beogradu.

– Tokom protekle dve decenije video sam i preživeo svašta. Nekada se ova manifestacija zvala Njuport džez festival. Protekle dve godine, od kada je festival ponovo pokrenut, mi ga sami kreiramo i osmišljavamo i mislim da smo uspeli da mu vratimo stari sjaj.

Marković kaže da je za pohvalu odluka Skupštine grada da uvrsti ovaj festival među stalne gradske manifestacije od posebnog značaja za Beograd. 

– Mislim da je to trebalo da bude urađeno i ranije. Voleo bih da ovogodišnji festival obeleže koncerti Vintona Marsalisa, trubača koji u poslednje vreme nastupa i sa simfonijskim orkestrima, ili klarinetiste Edija Denijelsa koji je odličan džez muzičar a istovremeno svira i klasičnu muziku. Bilo bi divno kada bi njihovim nastupima bio otvoren ovogodišnji festival koji će biti održan u oktobru.

Naš čuveni klarinetista i alt saksofonista priznaje da je veoma srećan što je postojalo veliko interesovanje beogradske publike za džez tokom protekle dve godine, iako ovaj festival pre toga dugo nije održavan.

– Svi koncerti su bili puni. To je zaista sjajno i Beograd zaslužuje da ima takav festival.

Marković priča da je tokom proteklih decenija kroz festival prodefilovalo mnogo vrhunskih muzičara.

–Još se sećam nastupa Luja Armstronga krajem pedesetih koji je, kao i svi drugi muzičari, bio oduševljen Beogradom. Kada je pijanista Keni Drju došao ja sam ga sačekao na aerodromu, a potom odveo u hotel. Onda smo izašli da malo prošetamo Terazijama, po Kalemegdanu... i bilo mi je čudno što je sve vreme ćutao i gledao okolo. Međutim, u jednom trenutku mi je rekao: „Znaš šta, moram nešto da ti kažem”. Ja sam se uplašio da nismo nešto zabrljali. Ali, on je kazao: „Ovaj grad ima dušu, ja to osećam. Pa, ovo je fantastično!”. To su mi gotovo svi muzičari govorili.

Marković pamti nastupe Čarlija Parkera, Majlsa Dejvisa, za koga kaže da je bio čudak, Dizija Gilespija i drugih velikana džeza koji, nažalost, više nisu među nama.

– Kada je Gilespi bio na našem festivalu, u bekstejdžu sam bio pored njega, prišao mu je jedan fotoreporter i zamolio ga da namesti trubu da bi ga slikao sa instrumentom. Međutim, Dizi mu je odbrusio: „Ja ne poziram, već sviram. Možete da me slikate samo kada sam na sceni”. Sećam se kada je gostovao Klark Teri. Priredio sam mu žurku u jednoj vili na Senjaku i on je tamo probao paradajz i rekao da ništa ukusnije u životu nije jeo. Posle je svima u svetu pričao o srpskom paradajzu. Kada je sledeći put gostovao došao je kod mene na ručak i moja supruga mu je spremila prebranac. Bio je toliko oduševljen da je prebranac poneo u plastičnoj kutiji. Posle koncerta u „Sava centru”, posluživali su razne đakonije, međutim, on je svu tu hranu odbio i izvadio kutiju sa prebrancem i u slast je pojeo.   

Naš čuveni džezer priča da je proteklih decenija bilo toliko raznih događaja i anegdota da ih je nemoguće sve pobrojati.

– Moram da naglasim da je ekipa koja sad realizuje festival odlična. Pa, prošle godine je trubač Dejv Daglas totalno „otkačio”! Odmah posle koncerta otišao je na internet i napisao ogroman članak o Džez festivalu, jer je bio oduševljen, kako publikom i organizacijom, tako i našim gradom. Ja se nadam da će i ovogodišnji festival biti odličan, ako ne i bolji od prethodnog.
Jelena Koprivica

-------------------------------------------------------------------------

Dobrodošla pomoć grada

Protekle nedelje Skupština grada Beograda donela je odluku da Beogradski džez festival uvrsti u red kulturnih manifestacija od posebnog značaja. Dragan Ambrozić, odgovorni urednik kulturnog programa Doma omladine, kuće koja organizuje Beogradski džez festival, kaže da je pomoć grada bila neophodna kako bi festival u novom izdanju počeo da vraća „stari sjaj”.

– Osnovna ideja kojom smo se vodili kada smo obnovili rad festivala bila je da pokažemo domaćoj i stranoj javnosti da smo u stanju da organizujemo ovakav muzički događaj. Novom koncepcijom trudimo se da predstavimo sve što je aktuelno i značajno u svetskom džezu. Veoma je važno da umetničkim kvalitetom obezbedimo pažnju i džez publike i onih ljudi koji dolaze na koncerte radi uvida u nova kretanja na svetskoj muzičkoj sceni.

Ambrozić kaže da je 1971. godine, kada je osnovan Beogradski džez festival, to bila jedan od najprestižnijih manifestacija u nekadašnjoj Jugoslaviji. Prema rečima našeg sagovornika, organizatori žele da naprave nov i drugačiji model festivala jer su se i okolnosti u kojima živimo u potpunosti promenile.

– Po uzoru na Beograd osnovani su slični džez festivali širom Jugoslavije. Nažalost, danas je situacija drugačija jer smo mi imali pauzu od desetak godina, koliko nije održavan festival, i sada bi trebalo da pronađemo svoju poziciju na svetskoj džez mapi. No, pre toga moramo da se okrenemo sebi i potrebama naše kulturne javnosti, a ne da se takmičimo sa drugim festivalima u regionu. Upravo zato je pomoć grada presudna, jer će nam omogućiti da ceo ovaj umetnički poduhvat uradimo tako da svi Beograđani mogu da se ponose ovim festivalom.
V. Đ. 

Izvor: Politika