Sta je istina? Da li istina moze da postoji samo ako postoji i laz ili mozda postoji neka exkluzivna i jedina istina ali je nemoguce spoznati? Da li mozda postoji beskonacno mnogo istina od kojih je svaka validna? Da li u tom slucaju uopste mozemo govoriti o istini ako ne postoji jedna jedina i exkluzivna?

Da li je svet oko nas istina ili je ona ovim svetom skrivena od nas?

Malo pitanja za diskusiju....

istina i laz svakako postoje u svetu razlikovanja. na kraju krajeva ,chim postoje 2 razlichite stvari ,izmedju njih se uspostavljaju neke zakonitosti kao shto lepo pokazuje bulova algebra ostaje samo pitanje dokle je korisno primenjivati logiku ...

...mozhda i postoji odgovor na sve, ali verovatno nije nama dato na znamo...(ljudi kada ceo zhivot posvete nechemu retko se pitaju "a shta posle?"... zhivot bi bio nekako prazan kada nemash o chemu da razmishljash, jer su ti svi odgovori dati )

istina...kako to lepo zvuči...!

 

 
Kažu da je Isus rekao: "Istina će vas osloboditi." Bez obzira da li je Isus postojao ili ne i da li je on to rekao ili ne, svaka istina bi trebala da bude nešto što je objektivno tačno i što bi trebalo biti u stanju da se samo, nazavisno od spoqnih uticaja, održi na svojim nogama. Sam pokušaj uslovljavanja istine i njenog vezivanja za neku osobu ili sistem verovanja je jedan od glavnih metoda njenog iskrivljivanja i pretvaranja u laž. Pogledajte, na primer, osnovna učenja bilo koje od današnjih religija.

Kako nas to stvarno istina može osloboditi?

Sama pomisao kako bi nas nešto moglo osloboditi navodi nas na pomisao da smo mi trenutno - zarobljenici. U slučaju da nas samo istina može osloboditi, onda ono što nas drži zarobljenim mora da bude nešto što je suprotno od nje, tj. – laž. Da bi se uopšte razmišljalo o slobodi, čovek prvo treba da razume da je on trenutno zarobljen od strane laži, odnosno, da su laži ono što ga drži u zarobljeništvu. Međutim, vrlo je malo onih koji će preduzetii sve što je u njihovoj moći, kako bi potpuno spoznali pravu dubinu i istinitost ove tvrdnje.

Kao prvo, moramo da razumemo sam pojam laži, kao i to odakle on potiće.

Dok će neki od nas bar delimično prihvatiti ideju da je ovaj svet baziran na lažima i da su te laži izvor patnje ljudskog bića, istovremeno, vrlo je malo onih koji će tu zastati i zapitati se – zašto je to tako. Odakle takvo jedno stanje dolazi i koga treba da krivimo za to? Da li verujemo da je sama priroda ta koja je za to kriva, ili  se tu radi o jednom prirodnom stanju stvari na ovoj planeti, - a možda postoje i neke više sile koje se trude da to bude tako? Da li verujemo da se taj problem, kao i njegovo rešenje nalaze tamo negde drugo a ne - ovde i sada?

Ukoliko bi zamislili ovu planetu kako ona postoji bez ljudskih bića, bez “domaćina”, koji obezbeđuje pogodno tlo za održavanje, rast i razmnožavanje laži, onda ne bi bilo ni razloga za kojekakve laži i prevare da uopšte postoje. Sve laži i prevare koje postoje i definišu ovaj svet, čini se da su nam obezbeđene za naše vlastito “dobro”. Takođe se čini, da nam, kao ljudskim bićima, te laži i prevare veoma dobro pristaju. Znači, radi se o tome da je taj problem - u nama, pa stoga i njegovo rešenje treba da krene od nas, prvo na pojedinačnoj a kasnije na kolektivnoj bazi. To je prva i najvažnija stvar koju bi trebalo razumeti. U svakom drugom slučaju mi ćemo uvek biti podložni da postanemo žrtve nekog od mnogih “spasitelja” koji su se dobrovoljno izjasnili kako će nas zaštititi i preuzeti odgovornost za nas, na sebe.

Ako uzmemo npr. hrišćansku crkvu i njene stavove o Isusovom primeru, od njih ćemo čuti kako je “on umro da bi okajao naše grehe”.  Korišćenjem ovih par jednostavnih reči oni su uspeli da programiraju milione ljudi da se odreknu svoje lične odgovornosti, pa tako i jedne unutrašnje praiskonske sile uz čiju pomoć je svako od nas u stanju da promeni svoju vlastitu realnost u životu. Istovremeno, ljudima je ulivena i jedna lažna nada kako će biti “nagrađeni” kad stignu gore, na nebo.  O kakvoj se to nagradi može raditi i kakva se to nagrada može očekivati zato što neko negira istinu o suštinskoj prirodi svog bića tokom cijelog svog života, istovremeno odbijajući svaku mogućnost i priliku da učini nešto po tom pitanju?

Kad čovek vidi obektivno stanje stvari i odakle ljudska patnja stvarno proizilazi, on će tek onda biti u stanju da svesno povuče, odnosno, prekine sa svojim ličnim prilozima dinamici ove situacije. Tu je veoma bitno biti svestan i toga da kad budemo to činili, ni u kom slučaju se ne bi trebali nadati ili očekivati da ćemo takvim svojim ponašanjem, odnosno, ličnim primjerom, da promjenimo i druge ljude.  Naše nastojanje da preokrenemo ovaj dominantni entropični aspekt prirode postaje naš lični izbor i jedan takav akt je rezultat jedne duboke unutrašnje želje da razvijemo jedan svoj lični ukus za - samo one stvari koje su istinite. Nagon za jedan takav rad, na samom sebi, rađa se iz istinske ljubavi. Ljubav i čežnja su ti koji rađaju onaj viši dio nas samih, koji voli istinu i živi da bi je iskusio.

Istina je suština stvari, to je jedno prirodno stanje, nešto što stvarno jeste. Na taj način pohod ka istini postaje i pohod ka ljubavi, jer da bi nešto stvarno voljeli, mi moramo da poznajemo njegovu pravu suštinu. Ono što se od nas traži, to je da volimo istinu.  Kad budemo napredovali na putu identifikovanja, istraživanja i prevazilaženja naše sebične prirode, naših automatskih reakcija, nešto kao da će nas stalno pitati koliko mi to stvarno želimo, koliko bi mi to stvarno voleli da ostvarimo i koliko smo spremni da žrtvujemo kako bi to saznali (kasnije će se ispostaviti da su laži sve čega smo se morali odreći, da su one te koje smo toliko ljubomorno čuvali kao dio svog bića, jer smo ih smatrali istinom). Kad stignemo još malo dalje, postaće nam jasno kako neki ljudi stvarno čeznu za istinom, dok je se drugi istovremeno zgražavaju i boje. Kao rezultat toga, počinjemo da vidimo istinsku prirodu nas samih kao i sveta u kome živimo. Vidjećemo taj dualitet takođe i u sebi, a kada vidimo oba ta aspekta, doći ćemo i u situaciju da se svjesno odlučimo za jedan od njih. Ukoliko izaberemo to da uvek tražimo samo istinu, tim izborom ćemo odbaciti sve one restriktivne i iscrpljujuće efekte življenja jednog života koji je baziran na lažima i prestajemo da budemo podložni svim onim automatskim i nesvesnim reakcijama koje su tipične za čovjekovu egzistenciju i patnju. Mi se oslobađamo, postajemo slobodni.

Kada pronađemo pravu istinu mi istovremeno dobijemo osećaj kako smo spremni za nju sve da damo – dok je tako nešto nemoguće kada imamo posla sa lažima. Kad se predamo lažima, mi postajemo zajedno s njima - jedna celina, mi se tada, takođe, - sami pretvorimo u laž.

I sve se onda svodi na pružanje ljubavi ili istine svim onima koji istinski upitaju za nju. Tako se čini, da je jedina prava molitva - molitva za istinu. (Bog reče "bio sam riznica i bilo mi je drago kada su me poznavali”)."

Pohod ka istini je pohod koji mora da prožima svaki aspekt našeg bića, pa tako i života, unutrašnji i vanjski. U realnosti koja je bazirana na lažima, gdje su ljudska bića samo transportna sredstva uz pomoć kojih se laži rasprostiru, promovišu i održavaju, drugi način ni ne postoji da bi došlo do bilo kakvih promena.  Mi moramo postati otelotvorenje istine i doseći onu tačku kada naše ponašanje, naše misli i naša dela - postaju istina, za kojom ovaj sviet, u stanju kakvom jeste, stvarno vapi. Razumećemo i to da istina u ovom svetu ne postoji, zato što se ona u njega, do sada, - nije ni mogla da uklopi. To je i razlog zašto se mnogi od onih koji potpuno prigrle istinu kao dio svog bića, vrlo često nađu u situacijama u koje više ne mogu da se uklope.

Pokušajmo da zamislimo nešto što ne poseduje nikakvo znanje, bilo da se radi o nečemu svesnom ili nesvesnom. Bez znanja, mi bi bili ništa, mi jednostavno ne bi ni postojali. Naša egzistencija sama po sebi podrazumjeva određenu količinu znanja. Znači, znanje je ključ naše egzistencije. Vrsta i količina znanja koju mi otelovljujemo definiše našu egzistenciju. Dok samu egzistenciju možemo definisati kao “ono što jeste,” verovatno postoje i različiti nivoi iste te egzistencije, znači, nivoi “onoga što jeste”. Stepeni ili stepenice realiteta, da tako kažemo. Manje znanja, tu bi značilo isto što i manje egzistencije, a iluzorno znanje, podrazumevalo bi jednu iluzornu, odnosno nestvarnu egzistenciju.

Znanje je to što određuje jednu oblast postojanja ili – realitet.  Ukoliko bi nekima pošlo za rukom da u određenom realitetu stave – znanje - pod svoju kontrolu, onda bi oni kontrolisali taj realitet, kao i naravno, sva ona bića čiju egzistenciju određuje to znanje.
Možda je to upravo ono što se s nama i desilo? U svakom slučaju, odgovor na ovo pitanje čovek će saznati, - kad spozna istinu.


   

A jel imas ti svoje misljenje na datu temu ili kao i svi dobri pravoslavci znas samo da ponavljas sto si naucio iz SPC pamfleta i brosura.

A da li si ti uopšte pročitao post kako treba, ovde je samo Isus uzet kao jedan primer, i dalje posle toga se istina razrađjue prirodno bez Isusa!!

A da pa ja zaboravio da ti ne znaš šta je priroda i kako ona funkcioniše. 

Pročitaj post malo bolje ne bi ti bilo loše da nešto naučiš iz toga! Ovo su ti prirodni zaključci!

Istina = subjektivni pogled na svet...
Laz = sve ono sto se kosi sa tim pogledom na svet...

U mom privatnom rečniku istina zaista stoji između reči
sloboda i hrabrost (koja se opet oslanja na reč
ljubav ali na žalost, ne pričamo o tome). 



Tako kažu oni koji su Ga slušali.
Ti ovde nisi rekao laž nego samo prvi deo istine (po Hristu, jer se ovo
događa pri krštenju).
Drugi deo jeste da od tog momenta čovek ima (i dalje) slobodnu
volju da po Istini živi a ima i Pomagača/Utešitelja (Duha Božijeg)
da mu pomogne. Ali, slobodna volja i odgovornost ostaju neprikosnoveni.
Hrišćanstvo je konsekventno veroispovedanje, tako da stanje poznata kao
"Raj" jeste posledica a ne nagrada.

Ooooo, kao je ovo lepo rečeno!   

Lepo i pametno!   
"Carstvo nebesko je slično i trgovcu koji traži lepe bisere. A kada nađe jedan skupoceni biser, ode i proda sve što ima i kupi ga."

Jako lepo je ovo! 
................

Bravo Anea 

Ajd samo jednu recenicu, koju je Gebels plagijatorski iskoristio, da proanaliziramo :

"Istina je suština stvari, to je jedno prirodno stanje, nešto što stvarno jeste. Na taj način pohod ka istini postaje i pohod ka ljubavi, jer da bi nešto stvarno voljeli, mi moramo da poznajemo njegovu pravu suštinu. Ono što se od nas traži, to je da volimo istinu. "

I ako postoji "priroda svih stvari" kao sustinska i jedina istina - kako mi da znamo da je to bas ta "ekskluzivna istina" - The ISTINA -a da nije jos jedna od nasih egocentricnih uobrazilja.

Znaci sta je sustina stvari? Istina je sustina stvari - a sta je sustina stvari? Zasto sustina nije laz - sta nas sprecava, ako imamo slobodnu volju, da svoju sustinu izgradimo kao laz. Cak sta vise - ljudi koji tragaju za istinom kao neko stanje svesti, uma ili bica UVEK zavrse pronalazeci svoju sutinu koja jeste laz u odnosu na univerzalnu istinu ali nije u odnosu na njih same. Put ljubavi koji se ovde pominje nije vezan za pojmove istine ili lazi - niti za njihovu ekskluzivnost. The ISTINA  - samim tim cak i da postoji, potpuno je irelevantna za nas i nase postojanje jer mi kreiramo svoje postojanje i svoju licnu istinu iz sopstvene ljubavi. Ona nikada nije The ISTINA ali je uvek bar mali deo nje. Sve dok shvatamo da pored nase postoje beskonacno drugih istina i da nema svrhe ubedjivati druge u sopstvenu istinu. Samim tim priroda stvari je da budu ono sto jesu i da ne zele druge da menjaju niti da ih prave istim kao sebe same.

Istina postoji samo ako prihvati voljno sve druge istine na ovom svetu. 

Istina je jeda jedina, a to je priroda, sve što je protiv prirode je laž!!

Ceo svet funkcioniše po prirodnim zakonima koje je ona propisala od postanka sveta pa do danas a i u buduće i to se ne može menjati!

E sad što se mnogi ljudi protive porirod(istini)i i što je zloupotrebljavaju(laž) to je druga stvar, ali  isto tako ta ista priroda surovo kažnjava i sankcioniše one koji ne poštuju njene propise i zakone!
Svi smo svedoci da se "današnja moderna nauka" dosta odaljila od prirode i da nas ta ista priroda(istina) zato što su je ti "naučnici" narušili i odaljili se od nje surovo kažnjava kroz globalne klimatske promene, katastrofe, kataklizme i ostalo!!
Čovek je stvoren od te iste prirode da živi u skladu sa njom i sa njenim zakonima a ne da se udaljava od nje, i baš zato što se udaljava od prirode(istine) ,znači laže, stiže ga prirodna kazna!

Ali ti ne razumeš kako priroda(istina) funkcioniše  pa ti je zbog toga i pojam istine nejasan!

Rekao sam ti šta da radiš po pitanju shvatanja prirode i to i uradi, mnoge će ti stvari biti jasnije!