Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
Trenutno vreme je: 29. Mar 2024, 12:46:25
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
2  Sve
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Jurodivi  (Pročitano 3535 puta)
14. Feb 2007, 22:12:39
Jet set burekdzija


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 9097
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.5.0.4
mob
SonyEricsson k310i
ЈУРОДИВИ

Сметлиште света

... свима смеће до данас
(1. Кор 4, 13)

Хришћанство је препородило и обновило стари свет од оронулости и унутрашње изопачености. Небески огањ љубави, бачен Спаситељем на земљу (Лк. 12, 49.), запалио је нови живот у срцима људи утопљених у страсти, оживотворио дух готово мртвих због грехова (Еф. 2, 5). Дејством благодати благочестивост многих запалила се таквом силином, да је постала главним током духовног живота. Читаво дејство духа усредоточило се у непрекидном напору - распети плот своју са страстима и жељама (Гал 5,24), стајати изнад своје чувствености, покорити вишем духовном закону све пориве грехом рањене природе, да би се по мери силе, по степено узрастајући духом, свецело живело у Богу и за Бога. Хришћанство обновивши старог човека (Кол. 3,10), учинивши га причасником Божанске природе (2. Пет 1,4), произвело је многе видове подвижништва, којим се хришћанин уздиже до, за човека, могућег савршенства. И међу угодницима Божјим, прослављених светом Црквом, јуродиви Христа ради дивни су међу светима по роду свог подвига и по високом степену самоодрицања коме су они следовали. Ради Христа и својих ближњих они су се удаљавали не толико од света, ни од оног што је у њему (1. Јов. 2, 15), већ од света су-вишног, по речима Апостола: ако се наш спољашњи човек и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан (2. Кор. 4, 16). Уистину, њихов се спољашњи човек распадао онако како је духовни живот узрастао.

Јуродивство је један од најтежих и великих подвига хришћанског благочешћа, који су из љубави према Богу и ближњима примили ови необични ревнитељи благочешћа. Ти славни изабраници Божји, надахнути пла меном ревношћу и љубављу према Богу, добровољно су се одрицали не толико удобности и земних блага, блиског сродства, колико се одрицаху, при пуном унутрашњем самосазнању - најважније одлике човека - употребе разума. Примивши изглед безумних, а некад и суштински палог човека, "не знајући" за пристојност, нити за осећај стида, дозвољавали су себи саблажњујућа дела. Лишавајући се, привидно, простог, здравог људског смисла, отресавши се од општеприхваћених обичаја, они су под маском јуродивства неретко чинили такве подвиге на које се не решавају људи који мисле бити мудрим (1 Кор. 3, 1, из страха пред силницима овог света или породичних обзира. Уздигнутих очију, ума и срца Богу, горећи духом пред Њим, ови подвижници, слични старим пророцима, нису се устезали да кажу болну истину у очи силницима овог света; они су својим речима, или необичним поступцима, страшно изобличавали и као муња поражавали оне који су заборавили правду Божју, а као пролећно благотворно сунце радовали су, објасавали и тешили благочестиве и богобојажљиве. Често су се враћали међу најпорочније чланове друштва са циљем да их исправе и спасу; и многе су враћали на пут истине и добра. Имајући дар да предскажу будуће, они молитвама неретко избављају суграђане од страшних патњи, одвраћају гнев Божји од својих савременика од којих су били вређани и понижавани.

Потпуно слободни од сваке земне привезаности, нису имали обично одређено пребивалиште, излагали су се свим условима бездомости - и буквално испуњавали заповест Спаситеља: Не брините душом својом шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се оденути (Мт. 6, 25). Него иштите, најпре Царство Божје и правду Његову и ово ће вам се све додати (33). Ти причасници звања небеског (Јев. 3, 1) нису имали пребивалишта већ су тражили оно које ће доћи, јер по речима Апостола, пролази обличје овог света. Не саображавајући се овом веку, сав њихов живот представља одређен отелотворени протест против неизмерне тежње људи ка земном, ка временим интересима, као живо, видљиво упозорење о вишем циљу живота - о оном што је једино потребно (Лк. 10, 41).

Посматрајући начин живота јуродивих, чини нам се као да су дошли из другог света, не сматрајући нужним да знају и чине оно што по општем мишљењу, чини неопходну принадлежност земаљског живота. Живећи у телу били су као бесплотни и у туђем телу. Подобно божанственом Павлу, надахнутом жуђеним горњим својим отечеством, и они могу рећи о себи: да ли у телу или ван тела - не знам (2Кор. 12, 3): храна, одећа, жилиште нису чинили за њих суштанственост потреба и неопходност животног својства. По неколико дана, понекад и читаве недеље, нису узимали храну, и само су кушали храну коју су им давали благочестиви људи; од других нису узимали, или су је давали другима. Одећа им је била старо, подерано рубље, но често су одбацивали и тај бедан покров своје наготе. Ретко су одлазили и често нису били пуштани у људска насеља, проводећи највећи део живота под отвореним небом - на градским трговима и улазима, око цркава, на гробљима, понекад и на ђубриштима, страдајући од мраза, глади, студени и врелине и уопште стихија, и кушали су сва могућа лишавања повезана са скиталачким животом. Тако о египатском подвижнику, Христа ради јуродивом Висариону, читамо у Скитском Отачнику: живот преподобног Висариона, по речима његових ученика, био је сличан животу какве птице небеске или рибе, или животиње: јер је он читаво време свог живота провео без узнемирења и без бриге. Није га мучила туга за домом, ни жеља да има њиву, ни жеђ за задовољствима, ни грађење дома, ни преношење књига; увек слободан од телесних брига, хранећи се надом у будуће, утврђујући се браном вере. Као какав заробљеник трпео је час мраз и наготу, час сунчану јару, увек на отвореном. Он се као бегунац скривао на пустињским динама. Када би га неко из братије нашао како седи пред вратима као бедник који лута по свету, приближујући му се са сажаљењем, говорио би: због чега плачеш? Ако ти нешто треба, даћемо ти колико можемо, само уђи к нама, поделићемо с тобом трпезу, окрепи се. Преподобни Висарион је одговорио: не могу остати под кровом док не нађем своје наслеђе. На разне начине изгубио сам своје имање. Пао сам у руке и морским разбојницима, и претрпео сам бродолом, и лишио сам се славе свога рода, и од важног постао сам неважан. Ако је брат, заплакавши од његових речи, одлазио и доносио му комад хлеба говорећи: узми ово, оче, а остало ће ти вратити Бог, по речима твојим, домовину, славу рода и богатство, то је старац још више плакао и громко ридао, одговарајући: не умем рећи могу ли ја наћи оно што изгубивши тражим. Но, могу још више потрпети, сваки дан налазећи се у смртним опасностима, не имајући покоја од безмерних несрећа, јер ми је потребно да окончам ток живота усред стал- ног лутања.

У нашем уму Бог је положио основну црту Свог образа (Ер. 4; 22, 23), зато одрицањем од ума, благодатног дара неба, са чим се ништа у видљивом свету не може упоредити, човек губи све оно што чини његово истинско достојанство, његову истинску величину. И при здравом уму, са истинским мудрошћу какви су јуродиви били, по речима Апостола: Ако неко међу вама мисли да је мудар у овом веку, нека буде луд да би био мудар (1. Кор. 3, 1, примити на себе изглед безумности велика је жртва. Тешко је и болно видети човека лишеног ума - безумног; по карактеру безумни се не разликује од неразумне животиње. Али неупоредиво је теже за срце осетљивог човека видети јуродиве. Живећи у заједници, они су били не мање усамљени од подвижника у пустињској дивљини; њихова душа испуњена високим мислима, светим чувствима, под заветом јуродивства, до краја живота, највећим делом, остала је сакривена за друге. Није свако од њих нашао човека коме је могао открити своју душу и рећи му да он није такав каквим га сматрају, да он зна Бога, и да се моли за нас.

Пустиња по преимућству учи посту и бденију, али је дужна да у односу удаљавања од искушења уступи место јуродивству Христа ради. Ко живи у пустињи, каже св. Антоније Велики, тај је слободан од греха искушења: од искушења слуха, језика и вида; њему је једино искушење - у срцу. Три учена друга, читамо у Отачнику, решила су да ступе у монаштво. Један од њих изабрао је да мири завађене, по Св. Писму - блажени миротворци (Мт. 5, 9); други - да посећује болесне, а трећи је пошао у пустињу на безмолвије. Први, ма колико се трудио, није могао прекратити раздор међу људима и све успокојити. Побеђен чамотињом пошао је ономе који је служио болнима и нашао и њега изнемоглог и малодушног, и без снаге да и даље исповеда заповести. И обојица су пошла да посете онога који је живео у пустињи, да би му испричали оно што им се догодило и замолили га да им каже какву је он корист имао од усамљености. Овај, мало поћутавши, излио је воду у посу-ду и рече: "Погледајте воду" - вода је била мутна. После неког времена опет им рече: "Видите, како је вода постала прозирна". Они погледаше и као у огледалу видеше своја лица. Тако бива и са нама, када се неко налази међу људима - од људске буке и светске сујете не виде се своји греси, а када се безмолствује, посебно у пустињи, тада се јасно могу видети своји греси. За отшелника пустиња је била отвореном књигом, у којој је он читао неизмерну величину Божју; сматрана је и школом самопознаје, зато што човек, оставши сам са собом, може пажљиво и без расипања пратити помисли које ничу из дубине његове душе; пустиња је за отшелника била и средством самоусавршавања, зато што страсне помисли нису налазиле себи задовољење и на крају су се утишавале и упокојавале. Један брат тражио је од старца савет: "Моје мисли блуде и ја се због тога жалостим". "Седи у својој келији", рече старац, "и оне ће се опет сабрати". Када је магарица привезана, магаре скакуће овамо-онамо и опет долази својој матери. Тако и мисли монаха који устрајно пребива у келији ради Бога, мада се неко време и расејавају, опет се враћају њему. При доласку Симеона јуродивог из пустиње у свет, у опроштајној потресној беседи Јован, друг његовог пустињског живота, саветовао га је: "Бди, возљубљени Симеоне, да оно што је сабрала пустиња не распе свет; твоје молчаније да не ране светске гласине, свеноћна неспавања да погуби сан, иноческа љубомудрија да не расточи прелест светска; пази, да гледање жена, од чега те је Бог до данас сачувао, не разгали твоје целомудрије, и твоје нестицање да не покраде љубоимјеније; твој пост да не разоре разновиди укуси, а пач твој смехом и молитва леношћу да се не истреби". Ако је пустиња мање искушење за инока у делу спасења, тим је природно, већи подвиг за онога ко се спасава у свету.

Најбољи представници иночества били су мишљења да се и у свету може постићи такво савршенство какво не постижу и отшелиници; зато оне који у свету живе благочестиво они сматрају изнад оних који се подвизавају у пустињи, пошто се први спасавају у неблагопријатним условима. Тако се о Антонију Великом зна да је, достигавши високу меру савршенства, при-знао да је и у свету могуће спасавати се и благочестиво живети усред немира и саблазни, и још боље угодити Богу, него они који се подвизавају у пустињи. Једном му је откривено да у неком граду живи један лекар који своју зараду дели сиромашнима и читав дан са ангелима пева трисвету песму. Други пут му је откривено да није достигао савршенство кожара из Александрије, који је себе сматрао горим од свих. Свети Оци сматрали су да и у свету Бог има много скривених слугу Својих. У мору има много опасних места, а има и мирних. Ми, иночествујушчи пловимо по мирној страни мора, а мирјани по местима опасним, каже преп. Синклитикија. Ми пловимо по светлости сунца правде, а они по непрозирној тами. Дешава се нешто супротно, да они који плове по мраку и опасности, од страха вапију Богу, храбре се и тако спасавају брод, а ми од нерада тонемо. Такви који су спасавали свој брод усред ужасних бура животног мора били су и Христа ради јуродиви. Њихово стално самоудубљење, њихова будност над најтананијим покретима унутрашњог света, којој није промицао ни један откуцај срца, спречавало је све што би их скренуло са пута спасења, поставши сами око, као херувими и серафими; а у својој унутрашњој и спољашњој природи ништа нису чули, никакво кретање нису осећали, осим једне мисли о Богу. Мученици су мало времена Христа ради пострадали, а ти си читав свој живот мученички умирао, пева Црква о блаж. Михајлу Клопском.

У великим, одлучним тренуцима живота напрежу се душевне силе, и у време великих испита човек чешће излази као победник него у малим свакодневним искушењима.

Како су, подражавајући најбезумније људе, сачували дух увек узвишеним, окренутим Богу, стално се ругајући свету, грлили све савршеном љубављу? На крају, како да се сачува од гордости онај ко подноси толико лишавања и патње, знајући да све то трпи невин и да није онакав каквим га други сматрају. То је добровољно, стално мучеништво, то је стални рат против себе, против света и ђавола.

Први и главни услов који се тражи од свакога у хришћанству јесте његова саобразност с учењем Христовим закон у Христу (1. Кор. 9, 21). Уколико се живот не наслања на тај крајеугаони камен, не може имати важности и природног достајанства. Даље - главни циљ Христовог учења као и читавог благодатног устројства Цркве јесте да сви живот имају (Јв. 10, 10); осим тога у Царству Христовом, Царству љубави, сваки члан дужан је да се стара не толико о сопственом спасењу већ и о спасењу других. Отуда, природно, извире и питање: заповеда ли Слово Божје овакав необичан начин живота који воде Христа ради јуродиви, и шта је јуродивство у ствари?

Почетке подвижништва налазимо још у Старом Завету, као у примерима пустиножитеља св. Илије, Јелисеја и других пророка; пред долазак Спаситеља у свет међу Јудејима који су живели у Египту основана је заједница терапеута, љубитеља пустињског безмолвија, али ти примери били су ретки и, такорећи, не смели, због тога што је подвижништво било изнад природног стања старозаветног човека. Само је хришћанство дало подвижништву истински смисао, објавило нову силу и животност, супротстављених духу света. Најближи пример подвижништва до доласка Исуса Христа представљају св. Јован Претеча и Мајка Божја у својој девствености, усамљености, безмолвна и туђа сваком световном животу, а темељ (подвижништву) јесте Сам Господ Исус Христос, дајући онима који су жељни савршенства у духовном животу савете о сиромаштву, девствености и послушању. Свети Апостоли су истински примери Христовог учења (Рим. 8, 12, 13; 1 Јв. 2, 15; 1Петр. 2, 11; Гал. 5, 24), полажући даљу основу подвижништву. Зато су после Апостола многи њихови ученици, желећи пуно и савршено испуњење Јеванђељ- ских заповести о ономе што је једино потребно, одрекли себе на удаљавање од сујете световног живота, у девствености, труду, молитвеном подвигу, посту, бденију итд. Такви се називају аскетама или подвижницима. Оснивачи таквог начина живота били су извесно, св. Павле Тивејски и св. Антоније , који се, желећи божанско созерцање, удаљише у скривенија пустињска места. Њиховом примеру следовали су многи ревнитељи подвижништва и Египатска, Сиријска и Палестинска пустиња напунила се хиљадама отшелника, просијавших дивним подвизима благочешћа. Истовремено са отшелништвом ширило се и општежитељно иночество, чији је началник био преп. Пахомије , који је саставио и устав за сваки род иночества, поставши примером свим општежитељним обитељима, како Истока тако и Запада. Посебан ауторитет том уставу даје и то што је он дат св. Пахомију у откривењу од анђела одевеног у схиму. После св. Василија Великог пр. Касијан (око 390. г.) је посетио источне манастире, где је међу великим подвижницима провео око седам година. Вративши се у домовину (на југ Француске) утврдио је два мушка и женски манастир по угледу на источне манастире. Касијан је напи-сао манастирски устав; у том уставу налазе се и укази који се могу односити и на јуродивство: међу братијом биће и неки глухи, неми, слепи и луди. Да би ти успешно могао да пребиваш под духовним законом нужно је да држиш следећа три правила. По речима Псалмопевца: ја сам као човек који не чује и нема у устима правдање (Пс. 37, 14), и ти буди слеп да у другима не би гледао оно што не служи твом назидању... Ако те ко увреди или растужи, буди непокретан и не одговарај ништа, буди нем и пој у срцу свом: чуваћу се на путевима својим да не грешим језиком својим; зауздаваћу уста своја док је безбожник преда мном (Пс. 3. И четврто, чиме си дужан да се украсиш, ... по речи Апостола: Ако неко мисли да је мудар у овом веку, нека буде луд да би био мудар (1. Кор. 3, 1: не испитуј и не осуђуј ништа од тога што се дешава, већ испуњавај послушање; сматрај светим, спаситељним и мудрим оно на шта ти указује закон Божји или опитност Старца.

И у Св. Писму налазимо директних примера јуродивства. Посебно у посланицама ап. Павла Коринћанима јасно нам се показују црте које одликују овај подвиг: ми луди Христа ради а ви мудри у Христу; ми немоћни и презрени... призор постасмо и анђелима и људима. До овог часа подносимо и глад и жеђ и голотињу и ударце, и потуцамо се. Када нас грде, благосиљамо; када нас гоне, трпимо; када нас хуле, молимо; постасмо као сметлиште света, свима смеће до данас (1. Кор. 4, 9 - 13). У 11. гл. 2. посл. Коринћанима, 23-27, која је скраћено житије Апостола, говори се о његовом животу испуњеном великом бедом, лишавањима и муком; више сам се трудио, одвише боја поднео, више пута био у тамници, често у смртној опасности; од Јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац, три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпео, ноћ и дан провео на морској пучини; често сам путовао, био у опасности на рекама, у опасности од ра- збојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности у мору, у опасности међу лажном браћом; у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи... Реч о крсту, говори овај благовестник Христов, лудост је онима који гину, а сила Божја нама који се спасавамо. Јер је написано: погубићу мудрост мудрих и разум разумних одбацићу. Где је мудрост? Где књижевник? Где препирач овог века? Зар не претвори Бог мудрост овог света у лудост? Пошто, дакле, у премудрости Божјој свет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповеди спасе оне који верују. Него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами мудре, и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јаке... и оно што је ништавно да уништи оно што јесте... (1. Кор. 1,18-2. Ако неко међу вама мисли да је мудар у овом веку, нека буде луд да би био мудар. Јер је мудрост овог света лудост пред Богом (1. Кор. 3, 18-19). Али то унутрашње понижење надутог разума не искључује и спо-љашње самопонижење; унутрашње, у срцу, одрицање од богатства, заповедано Јеванђељем, не искључује и спољашње одрицање, на које су се решавали многи од светих.

Шта је лудило или јуродивство за Христа? То је, речено речима св. Златоустог, када ми смирујемо сопствене помисли, када чистимо свој ум од спољашњег учења да се не би ничим занео и очистио за примање божанског учења, када буде потребно да се оно прими: јер оно што Бог открива то се не испитује, већ прима с вером.

Дејствујући независно од Откривења наш разум суди охоло и рушитељно, уносећи у област божанских истина такве догађаје који не појашњавају, но често затамњују тајну откривења. У својој независности од откривења он се јавља као роб сопственог предубеђења и завистан од плоти. Доказ томе је то да "стари свет" није познао Бога, служећи твари уместо Творцу, што важи за Јудеје који су се сматрали бољима од других народа. У тобожње успехе савремених умствовања у области религије имамо нови доказ, да ум ако није утврђен на основама датим од Бога, кроз Пророке и Апостоле (Еф. 2, 20) не доноси за Цркву ничег утешног, јер многи од нас залудеше у свом умствовању и омрача неразумно срце наше (Рим 1, 22). Вера Христова, као жива преданост Богу свих сила душе, твори чудеса која природна мудрост не може чинити.

Веровати у Распетога: раздати имање, умртвити плот, ноћи проводити у молитви, у разновидној лепоти не налазити укуса, увређен не бранити се. По мудрости овог века - то је лудило достојно сваке осуде. Божанске истине не могу бити изумљене напором људског разума, већ се примају с вером. Вером сазнајемо (Јев. 11, 3) у неизмењеном виду, онако како их је Бог благоизволео открити. Бог нам је даровао разум да би њиме они познали и примали од Бога, а не да би сматрали себе достатним. Прекрасан су и користан орган - очи, али ако би оне хтеле да гледају без светла, лепота и њихова сопствена сила не би им били од користи, већ би им нанели бола. Тако и душа, ако жели да гледа без духа, сама себи је препрека. То послушање разума вери не састоји се у томе да се напусти властито мишљење, истраживање узрока и циља свега у свету, већ у упућивању сваке помисли на послушање Христу (2. Кор. 10, 5), тако да би божанско учење било руководеће начело у познању а све несагласно томе одбачено као лажно. Израз - слепа вера није својствена вери хришћанској, која је светлост просвећења народа и познања истине. Сам Исус Христос ум назива унутрашњом светлошћу (Мт. 6, 22-23), и обраћа се здравом разуму слушаоца и осећању истине. Не слепу већ разумну веру имаху Апостоли, о чему сведочи сам Учитељ пред Оцем Небеским: Речи које си ми дао, дао сам њима и они примише у истину (Јв. 17, .

Шта је разум људски? Он је главна управљачка сила свих осталих сила и способности душе, помоћу којих се нарушава њен унутрашњи живот и делатност. По мери развоја и уздизања те силе - разума, душа осећа просветљење, сазнаје достојанство и пуноћу живота. Квалитет ума може се упоредити са лаким пером и паперјем, каже преп. Јован Касијан; неотежано влагом, при најмањем дашку ветра перо се диже у вис, а влажно тежи недрима земље. Тако и наш ум, слободан од порока и светских брига, при подизању духовног размишљања оставља све земно, узноси се ка небесном и нев и дљивом; и Господ нас упозорава да не дозволимо да отежају срца наша преједањем и пијанством и животним бригама (Лк. 21, 34). Погледајмо колико смо, и у ретким тренуцима молитве, неуздржани умом, колико је помрачена наша молитва и њен удео пред Богом. Та слабост ума доказ је његове неутврђености, пристрасности земним стварима, неудубљења и безвлашћа над душом. Потчинити сва душевна дејства власти разума значи победити слабости природе, уздићи се над грехом и изаћи из стања палости. Јер се наш пад и састоји у одвајању од љубави Божје, и прилепљености чувственом и тварном. Благодат Духа Светог скида покривало сатанино да би видели неприступно сијање Господа. Све своје силе духа и тела Христа ради јуродиви посветили су стицању и усавршавању овог благодатног руководиоца. Блажени Висарион је стао једном са уздигнутим очима и умом Богу, пребивајући четрдесет дана и четрдесет ноћи на богомисленој молитви, непоколебљив као стуб, не померајући се телом, не говорећи, не једући, не уклањајући очи душе од Бога, као да је бестелесан. Јасно је, отуда, да је спољашњи начин њиховог живота поприште на коме они обарају владавину ума: они се одричу свог ума у сфери његовог практичног схватања. Одрећи се веза ума тог вишег дара људске природе, за човека значи бити нечовеком, у крајњем случају не онаквим какав је дужан да буде - у овом свету. Зато онај ко заветује себе на јуродивство намерно оставља презреним дар Божји, чини насиље над сопственом природом и на неки начин отржу се од заједничког организма човечанства. У основи хришћанства лежи проповед о Распетом, Сину Божјем, зато је хришћанин дужан умрети себи и свету; одрећи се свега, и себе са свим потребама. По мери тога, у хришћанину, тог странца и дошљака који нема постојаног града већ тражи онај који ће доћи (Јевр. 13, 14), силе духа расту и теже небесном отчеству - човек не може да се не разреши од видљивог, временог и случајног. У таквом човеку појављују се многа одступања од уобичајеног поретка живота. Они су, такорећи, предавали себе у руке Божје и усвојили у себи силу Божју. Најбољи почетак сваког подвига је смирење. Ни бденија, ни телесни подвизи не приводе нас спасењу, каже св. Теодора, ако у души нема смирења. Био је један свети пустињак који је изгонио духове из ђавоиманих. Једном је упитао демона шта га изгони - Пост ли? Не, одговори овај - и ми постимо. Бденије ли? - Не, ми и не спавамо. Пустињски живот? - Не, и ми идемо по пустињама. Каква ли добродетељ изгони вас? Смирење нас побеђује. Смирење је та добродетељ која нам дарује победу над злим духовима. Свети Оци, велики подвижници благочешћа, смирење сматрају једним од најважнијих, најнужнијих добродетељи без кога нема спасења. Ако неко и чуда чини и мртве васкрсава, а не признаје души својој бешчасност и себе нишчим духом и грешним, тај је оплењен злобом а да и не зна то. Ако и знамења твори не треба му веровати, јер је признак хришћанства тај, ко је благоискусан пред Богом, да таји све од људи и увек говори: није моје то благо, други га је ту сакрио, и када хоће узеће га од мене. Ако ко говори: богат сам, имам довољно - више ми не треба, такав није хришћанин, већ сасуд прелести и ђавола. Наслађивање Богом је ненасито, и у каквој се ко мери причешћује у тој мери је све гладнији. Такви људи имају необуздану љубав ка Богу. Они сматрају да нису достојни ни да их сунце обасја. Награда се даје не за дело, већ за смирење.

Средство стицања смирења је сазнање о нашој потпуној зависности од Бога: Без Мене не можете ништа чинити (Јв. 15, 5). Свети Доротеј каже да ако се ко прихвати дела Божјег, враг се још јаче ухвати за њега, сеје у њему разне помисли, побуђује страсти, смућује га саблазнима, и у човеку неће остати ни благоразума, ни силе да оконча дело без помоћи Божје. Уверивши се у своју немоћ и греховну нечистоћу, човек се невољно смирује и скрушеног срца припада Богу молећи за помоћ. Свако ко се моли Богу: Господе! Дај ми смирење - дужан је да зна да он моли Бога да му пошаље некога ко ће га увредити. И, када га неко увреди дужан је и сам да укори себе, понизи себе, да би када га други смирује споља, он сам смирио себе изнутра. Савршено смирење, по речима св. Исака Сирина, састоји се у томе да се радосно подносе лажне оптужбе, не говорећи ништа у своју заштиту, већ молити опроштај. Није ли поучно видети човека на земљи, који јој на неки начин не припада, својим постојаним пребивањем у себи, спољашњом и унутрашњом тишином. Сам Бог их је иза- брао као оружје Своје Божанске воље, да би се у понижењу открила сила правде Божје у изобличењу порока, понижењу силних и мудрих и за олакшање мука страдајућима. Покретани јеванђељском љубављу ка својим савременицима - какве су необичне начине користили јуродиви да би обратили заблуделе вери и животу хришћанском. Ни своје душевно спокојство, ни телесни подвиг, ни мишљење људи о себи нису сматрали важним када је постојала могућност да се неко спасе погибије. Неопходно је рећи да су подвиг јуродивства примили на себе људи који су утврђени у духовним подвизима, испитани у духовној мудрости. За пр. Серапиона се каже да је он од младости своје био монах и ради већег савршенства решио да остави келију. Симеон јуродиви се 30 г. подизивао у пустињи и отишао у свет бојећи се да га не остави благодат Божја. Готово сви јуродиви Истока били су монаси. Отуда, на први поглед, чини се да јуродивство противречи идеји монаштва, али оно је видљиви доказ да се може спасти и у сујети света. Јуродивство се представљало као неко војно лукавство против демона. Свети Јован Лествичник каже да се треба не само борити против демона, но и нападати их... ко победивши страсти притворно показује да има страсти, обмањујући демоне тиме остаје нерањив за њих.

Основом сваког подвига и уопште монаштва послужиће смирење, а оно ће све постићи. Ако би јуродиви у пуној светлости открили своју добродетељ пред светом, постали би још већи камен спотицања, јер свет који у злу лежи не трпи обличења. Нису лажне речи Апостола да ће сви који хоће да живе побожно бити гоњени (2. Тим 3, 12).

Сви не могу бити јуродиви, јер је оно удео савршених, утврђених у добродетељи и призваних с више: који се психолог узвисио толико да би могао проникнути у скривене мисли и људске жеље? Но, просвећенима светлошћу небеске мудрости оно скривено у физичком и моралном свету постало је доступно. У Влахернском храму било је и мудраца овог света, али прекрасно виђење духовног света имао је само јуродиви и онај коме га је он показао; тиме је оповргнут приговор да јуродиви нису испунили дуг у вези образовања својих духовних способности.

Нема сумње да се овај подвиг појавио убрзо после тријумфа хришћанства над паганством - но победом ово последње није умрло већ је, неретко, ступало у заједништво с хришћанима. Када је над хришћанима висио мач гонитеља примали су хришћанство искрено, а не због користи и по потреби. Није мали број хришћана био то само по имену, а који нису испуњавали јеванђељске заповести; и отуда је потамнела морална чисто ћа каквом је знаменована првобитна Црква Христова. Ја сам, говорио је св. Јован Златоусти, па и више од вас, желео бих да није потребно бежати у пустињу. Све је пуно порока и нечистоте, и само пустиња може дати плодове љубави и мудрости; и они који желе да се спасу дужни су да се удаље у пустињу. Подвижништво је било продужење подвига мучеништва. Мученици су се борили са царевима и кнежевима, а подвижници против ђавола, цара греха и кнеза бесовског не у једном часу мученичког подвига, већ сваког трена до последњег даха.

Свети Јефрем Сирин, недуго пре своје смрти , посетио је Египатску пустињу и описао живот Христа ради јуродиве Исидоре, која је по свом смирењу изабрала ову врсту подвижништва. Друге монахиње су је толико презирале да нису ни јеле са њом и обраћале су јој се као безумној. Служила је у кухињи, као роб, спремна на свако послушање. Уместо кукола и ципела, на глави је имала крпу и ходала боса. Нико је никада није видео да једе. Хранила се отпацима из судова које је прала. Ова светост била је откривена отшелнику Пи-тириму, ученику Пахомија Великог. Зашто се узносиш својим подвизима? - питао га је анђео. Ако хоћеш да видиш жену од тебе благочестивију пођи у Тавенски манастир, она срцем никада није одступила од Бога. А ти овде седиш а блудиш мислима по градовима. Питирим је пошао у манастир и зажелео да види све монахиње - једино Исидора није дошла. На силу су привели и Исидору која није хтела да дође. Видећи је, старац је пао пред њом и рекао: благослови ме, мати моја. А она је припавши његовим ногама просила његов благослов. Сви су се збунили видевши ово. Авва, не понижавај се - она је луда, рекоше монахиње. Ви сте луде, одговори старац, она је боља од вас и од мене, она је мати наша, и ја се молим да се нађем раван њој у Дан Суда. Чувши то, монахиње су пале пред њом и исповедиле сво зло које су јој нанеле. Примивши њихово покајање, Питирим се помолио за њих и отишао из обитељи. После неколико дана Исидора се, не трпећи славу и част, удаљила из манастира. Сећање на њу Црква празнује 10. маја.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil WWW Skype
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 15472
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.10
joca se opet malo pogubio Smile dakle jurodivi se uglavno mogu smestiti u 2 kategorije :

1. "pravi" ludaci,odnosno osobe sa psihichkim poremecajima koje su crkva u rusiji i drugi prosjaci koristili radi svoje koristi .
2. "lazni" ludaci - interesantnija grupa. ovo su bili ljudi ,uglavnom kmetovi,koji su koristili masku ludila da se oslobode teshkog rada i vezanosti za posed feudalnih gospodara u rusiji .umesto toga su birali slobodni zivot jurodivog prosjaka.neki od ovih ljudi su zaista bili inteligentni i puni narodne mudrosti - pa su chesto ostavljali utisak i na obrazovano plemstvo.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Zvezda u usponu


Bice Bolje

Zodijak Scorpio
Pol Muškarac
Poruke 1678
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 7.0
Treba pogledati film "Ostrvo".

Teško se nalazi, ali vredi.
IP sačuvana
social share
Bice bolje
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 9097
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.5.0.4
mob
SonyEricsson k310i
Treba pogledati film "Ostrvo".

Teško se nalazi, ali vredi.
otvorio temu i o tom filmu Smile Smile
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil WWW Skype
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Poznata licnost

Zodijak Taurus
Pol
Poruke 2641
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.10
На прочитан текст само могу да цитирам великог Руског кнеза Свјатослава:

"Вера хришћанска - јесте настраност"
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 9097
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.1
mob
SonyEricsson k310i
Treba pogledati film "Ostrvo".

Teško se nalazi, ali vredi.
Nasao sam ga i ako Bog da postavicu ga do ponedeljaka Smile

На прочитан текст само могу да цитирам великог Руског кнеза Свјатослава:

"Вера хришћанска - јесте настраност"
Ne nego je prirodna i jedina ispravna.. Smile
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil WWW Skype
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Poznata licnost

Zodijak Taurus
Pol
Poruke 2641
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.10
Ne nego je prirodna i jedina ispravna.. Smile

"Вера хришћанска - јесте настраност"
 --Велики кнез Русије Свјатослав
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 9097
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.1
mob
SonyEricsson k310i
Ne nego je prirodna i jedina ispravna.. Smile

"Вера хришћанска - јесте настраност"
 --Велики кнез Русије Свјатослав

А јер то онај што га Олга молила да се покрсти а он није смео да му се не би смејеали?


 19. Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу.

Рекавши да неверујући мудраци гину, потврђује то и Писмом, јер оно каже: Мудрост мудрих погинуће (Иса. 29; 14). Мисли, наравно, на спољашњу мудрост, јер у мудрости овога света нема разума (и то већ није мудрост), и биће одбачен разум оних, који себе сматрају разумнима и учењацима.

20. Где је мудрац? Где књижевник? Где препирач овога века? Зар не претвори Бог мудрост овога света у лудост?

Пошто је навео сведочанство из Писма, доказује своју мисао на основу дела и разобличује, како Јелине - речима: Где је мудрац, тако и Јудејце, речима: Где је књижевник!

Препирачима је назвао оне, који све заснивају на силогизмима и истраживањима. Нико од њих нас није спасао, него су нас рибари извели из заблуде.

Израз Зар не претвори Бог мудрост овоГа света у лудост, употребљен је уместо: показао је да је она безумна, јер није била у стању да пронађе истину.

21. Пошто, дакле, у премудрости Божијој свет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповеди спасе оне који верују.

Наводи узрок због којег се спољашња мудрост претворила у лудост (безумље). Како у премудрости, која се пројављује у творевини (јер небо и земља и васцела творевина проповедају о Творцу, в. Пс. 18; 2 и Римљ. 1; 20), свет (тј. они који мисле о световном) није познао Бога (очигледно зато, што га је у томе спречавала мудрост, какву је видео у красноречивости), Бог је благоволео да верујуће спасе простотом проповеди (која је само изгледала као лудост иако, у ствари, није била таква). Дакле, Јелини су за свог учитеља имали премудрост Божију, тј. ону што је видљива у творевини, али нису познали Бога, јер их је руководила мудрост која се састоји у красноречивости и која, у ствари, и није мудрост.

« Poslednja izmena: 17. Feb 2007, 22:56:27 od Joca_jox »
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil WWW Skype
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Poznata licnost

Zodijak Taurus
Pol
Poruke 2641
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.10
А јер то онај што га Олга молила да се покрсти а он није смео да му се не би смејеали?

Не, то је човек који је одлично схватао суштину хришћанства, увидео кога је креирао и за кога и из тог следа га је презирао. А Олга је његова мајка.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 9097
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.1
mob
SonyEricsson k310i
А јер то онај што га Олга молила да се покрсти а он није смео да му се не би смејеали?

Не, то је човек који је одлично схватао суштину хришћанства, увидео кога је креирао и за кога и из тог следа га је презирао. А Олга је његова мајка.
Da koja je htela da ga krsti a on je rekao da ne zeli da mu se ne bi smejali?Ona jel bila krstena?
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil WWW Skype
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
2  Sve
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 29. Mar 2024, 12:46:25
nazadnapred
Prebaci se na:  
Oznake: Jurodivi

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.098 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.