Јапан се састоји из скупа острва. Његови становници које море дели од остатка Азије врло рано су створили сопствену религију: шинтоизам.

Ко су камији?
Шинто значи „пут богова". Ко су богови? Зову их камији: „они који су високо". и дакле они који су обожавани. Сваки од њих представља природну силу: Сунце, гром. језера, реке, планине... Камији имају сасвим људско обличје. Неки живе на небу, други на Земљи. Када камији са неба желе да имају вести са Земље, они шаљу гласнике.

Како познајемо јапанске митове?
Пре много векова јапански цареви су дали наређење да се бројни шинтоистички митови запишу. Тако је настао коџики. „хроника древних догађања", написана на мешавини кинеског и јапанског. Он говори о постанку света, као и о боговима и царевима од тога постанка

Јапанци и камији
Јапанци често приносе дарове камијима у неку конкретну практичну сврху: моле им се у вези са здравственим, породичним проблемима... Јапански цар је такође веома поштован, јер је дуго сматран потомком камија Сунца!

Постанак света



На самом почетку света на највишој висоравни неба рађају се први богови. У почетку се они крију и након више генерација рађају се бог Изанаги и богиња Изанами. Стварање света може заиста да почне.

Земља подсећа на медузу
Сасвим млада Земља изгледа као капљица уља у огромном океану. Она личи на медузу која плута површином воде. Богови тада наређују Изанаги и Изанами: „Образујте Земљу". У ту сврху им дају једно богато украшено копље. Изанами и Изанаги одлазе на плутајући мост на небу који спаја горњи и земаљски свет попут дуге. Порину копље у океан и промешају пре него што га изваде. Падне неколико капљица. При додиру са океаном оне се претварају у острво: настало је прво чврсто тле.

Пар богова
Изанаги и Изанами силазе са неба и настањују се на овом новонасталом острву. На њему граде кућу и подижу један стуб. Потом одлучују да ступе у брак. Приступају следећем обреду: Изанаги обилази око стуба с лева, а Изанами са десна. Чим угледа бога она повика: „Какав леп човек!" Али жена не би смела да проговори пре мушкарца, сматрају остала божанства. Кажњена Изанами доноси на свет недоношче. Након што су поново извели обред по правилима, пар је имао много деце међу којима камије и различита острва.

Изанагијеве недаће


Када се Изанами претворила у демона, Изанаги сопственом грешком мора да бежи из Пакла док га прогоне богови грмљавине.

Изанами умире рађајући камија ватре који је спржи. Њена смрт доводи до очајања Изанагија. Он узалуд покушава да је доведе натраг из краљевства мртвих, тајновите „земље коренова". Чудом, он сам рађа бројне камије.

Изанаги међу мртвима
У краљевству мртвих он среће своју драгу Изанами која му каже: „Нажалост, пошто сам већ окусила храну ове земље, не могу се са богом који овде влада да видим да ли постоји неко решење. Немој случајно покушавати да ме за то време гледаш!"

Потера камија грома
Али Изанаги је превише радознао: на може да се суздржи да не гледа своју драгу жену... Она се истог часа претвара у љутитог демона! Он бежи како зна са осам богова грома и ратницима Пакла за петама. Он их растура тако што баци на њих три чаробне брескве које је убрао на путу, потом затвара улаз у краљевство мртвих великим каменом. Изанаги је спасен, али је заувек изгубио своју вољену. Осећајући се упрљаним својим путовањем у Пакао, он одлучи да се окупа у свежој води једне реке. Из тог купања родиће се богиња Аматерасу.

Аматерасу,богиња Сунца



Када Изанаги уђе у реку да се прочисти од свога путовања у Пакао и док се купа, четрнаест камија настају из различитих делова његовог тела. Аматерасу је једно од његове деце.

Изанагијево купање
Изанаги почиње да се купа у реци и потом се реком спушта до мора. Тада испира своје лево око и тако ствара Аматерасу, велику богињу Сунца, потом испира десно око и појављује се бог Месеца. Коначно Изанаги пере нос и рађа Сусаноа, страшног бога олује!

Подела света
Изанаги одлучује да подели свет између ова три племенита камија које је последње створио. Пружа своју огрлицу Аматерасу и каже јој: „Ти ћеш владати високом небеском равницом". Потом се окреће богу Месеца и поверава му чување Ноћи. Коначно, даје Сусаноу да влада морем.

Сусано је незадовољан
Сусано заплаче. Дан за даном лије толико суза да ништа на земљи не расте. Изанаги га коначно запита „Зашто тугујеш, сине мој, уместо да владаш подареним краљевством?" Сусано одговара: „Оче, рађе бих се придружио својој мајци у краљевству мртвих". Изанаги се тада страшно наљути и прогна свога сина.

Изазов
Пре него што оде у изгнанство као што му је отац наложио, Сусано одлази на небо да види своју сестру Аматерасу, под изговором да се опрости са њом. Међутим, Аматерасу је сумњичава: .,Да не жели можда да се дочепа мога краљевства?" пита се она. Сусано је заиста изазива: „Онај ко од нас двоје роди боље богове владаће небом." Аматерасу узима братов мач, поломи га на три дела које сажваће и из њеног даха се роде три богиње. Сусано узима накит своје сестре, сажваће га и роди пет мушких камија.


Амашерасу је заслепљена сопственом светлошћу која се одбија од огледала

Сусано и змија


Сусано покушава да опије страшну змију са осам глава из области Изумо да би је лакше савладао.

Сусаноа, бога олује, прогнао је његов отац. Након свађе са Аматерасу, силази на земљу у област Изумо  где живи страшно чудовиште...

Девојка у опасности
Када Сусано стигне на Земљу, он застане крај једне реке. Убрзо спази пар стараца који се шетају у сузама. Међу њима је једна девојка: „Зашто сте тако тужни?" пита их Сусано. „Имали смо осам кћери", одговарају. „Сваке године осмоглава змија нам је појела једну, и остала нам је само још ова. Змија ће убрзо доћи, а ми не желимо да је поједе!" Сусано им каже: „Ја сам млађи брат ками Аматерасу. Дајте ми руку ваше кћери и ја ћу је спасити." Родитељи пристају.

Смрт змије
Сусано претвара девојку у чешаљ који забада у своју косу. Потом припрема осам буради ракије од пиринча. Змија са осам глава и осам репова убрзо стиже режећи. Привучена мирисом ракије, она бућне сваку од њених глава у по једно буре и толико пије док не заспи. Сусано исуче своју сабљу и исече чудовиште на комаде. У једном од њених репова налази мач који поклања Аматерасу. Овај мач и данас симболизује моћ царева, за које се каже да су потомци Аматерасу. Он се чува у једном храму. Сусано потом враћа својој жени људско обличје и гради за њих палату у области Изумо. Један од њихових потомака, ками Господар Велике области је јунак бројних пустоловина.

Прича о ками-зецу


Ками-зец следи савете камија Господара Велике области и прекрива своје тело поленом да би ране од ајкула зарасле

Ками Господар Велике области има МНОГО полубраће, који сви желе да ожене принцезу Јагами. Сви одлазе у област - завичај лепотице и воде са собом и камија Господара Велике области да им носи пртљаг.

Ками-зец
На путу дружина среће белог зеца камија. Овај зец уопште нема крзна. Изгледа као да је у страшним боловима. Браћа му саветују: „Окупај се у мору и потом стани на ветар. То ће те излечити". Зец следи њихова упутства, али слана вода проширује његове ране и болови су још снажнији.

Лукавство које се лоше завршава
Ками Господар Велике области је страшно натоварен и допушта да га браћа претекну. И он стиже до места на коме лежи несрећни ками-зец. „Шта ти се десило?" пита га. Зец му исприча своју злосрећну догодовштину: „Желео сам да пређем преко мора да бих дошао овамо, али нисам знао како. Онда сам замолио ајкуле да направе мост преко кога ћу прећи. Заузврат сам им обећао да ћу их пребројати прелазећи; желеле су да знају кога има више: ајкула или зечева. Стигао сам скоро до обале када сам им признао да нисам бројао! Ајкула која ми је била под ногама зграбила ме и одерала за казну."

Предсказање
Ками Господар Велике области сажали се на сиротог зеца. Он му саветује да се окупа у слаткој води и да потом поспе тело поленом трски. Ками-зец је брзо оздравио. „Ти си једини био великодушан према мени, каже он своме спасиоцу. Ти ћеш се оженити лепом принцезом Јагами."

У давна времена више народа је настањивало централну Америку. Посебно су Астеци и Маје на том простору развили сјајне цивилизације. Њихово писмо, календар и познавање звезда били су уско везани за њихову религију. Ова два веома блиска народа имала су нека заједничка веровања.

Захтевни богови
Астеци као и Маје верују да су богови већ више пута створили и уништили свет. Стога им је прва брига да богове убеде да не униште овај у којем живе. Само један чин може по њима умирити богове: дар у људској крви. Због тога Маје и Астеци често приносе људске жртве приликом својих верских обреда.


Бог јагуар, божансшво сунца Маја, од печене глине

Припитомљавање природе
У централној Америци клима и земљиште су веома непредвидиви. Земљотреси, суша и поплаве могу уништити приносе за трен ока. Људи се стога клањају божанствима која симболизују ту непредвидиву природу: богу кише, богу кукуруза (њихове основне намирнице)...



Да ли Маје и Астеци имају исте богове?
И поред ових сличности, Маје и Астеци имају засебне митологије. На пример, не објашњавају на исти начин причу о уништеним световима пре стварања њиховог. Клањају се такође различитим боговима.


Приликом извесних верских обреда свештеници се облаче као богови

Долазак Европљана
У XVI веку шпански освајачи откривају централну Америку. Они је пљачкају и преобраћају становништво у католичку веру. Цивилизација Маја тада већ опада; цивилизација Астека је на врхунцу, али ниједна од њих не преживљава долазак освајача. Међутим, све до данашњих дана, Индијанци Маја чувају древна веровања помешана са хришћанским.

Како знамо за њих?
Шпанци су од самог доласка уништили свете књиге, посуде и кипове. Зато остаје много непознаница. Срећом остају храмови и обликовано камење. У XVI веку писари су такође записали неколико древних традиција. Од XIX века научници раде на тумачењу писма Маја, а археолошке ископине стално проширују наша знања.

Пет Астечкох сунца



Астеци верују да је било четири света пре нашег. Сваки од њих се назива ,,Сунцем", по светој звезди. Њих су богови створили, па потом уништили. Астеци стога живе у страху да богови, незадовољни, не униште и пети свет, овај у којем живе.

Сукоби богова
Ометеотл је истовремено мушки и женски бог и творац свега. Потом су се четири велика божанства, која су сва желела да владају светом, сукобљавала током векова: Кецалкоатл, перната змија, бог плодности који може узети обличје Екеатла, бога ветра и даха живота. Тескатлипока, његов страшни брат, чије име значи „огледало које се дими", јер преко свог огледала може све да дозна. Тлалок, бог кише и Чалчихуитлика, његова жена, богиња река и мочвара.

Четири претходна света
• Првим је владао Тескатлипока. Након 676 година његов брат Кецалкоатл одлучује да преузме власт: баца Тескатлипоку у море и претвара се у џиновског јагуара, уништи дивове који живе на земљи и доводи до краја света.
• Другим светом влада Кецалкоатл. Тада се Тескатлипока свети: подигне огромну буру која носи све испред себе и на тајанствен начин претвара људе у мајмуне.
• Господар трећега света је Тлалок. Међутим, Кецалкоатл га уништи ватреном кишом која можда оживљава успомену на неку вулканску ерупцију.
• Четвртим светом управља Чалчихуитлика. Њу уништава потоп који је толико страшан да руши планине и претвара људе у рибе.


Бог Нанахуацин се припрема да се баци у ватру да би се поново родио у облику петог Сунца.

Ко ће бити пето Сунце?
Коначно се Кецалкоатл и Тескатлипока мире. Заједно они стварају небо и Земљу. Међутим, небо је пусто и без светла. Потребно је ново Сунце! Богови се окупљају у Теотихуакану и саветују се: „Који ће бог пристати да постане Сунце?" Да би се прихватила та улога потребно је бацити се у ватру и у њој умрети пре поновног рађања у облику Сунца. Први надмени бог се пријављује, али се поколеба пред високим пламеновима! Нанахуацин, скромнији бог је тада одређен место њега. Он се баца у ватру без оклевања. Претвара се дакле у Сунце под именом Тонатиух. Први бог, онај који није успео, на крају следи његов пример и постаје Месец.

Велика жртва
Остаје један проблем: Сунце и Месец су непокретни на небу. Светлост и топлота постају неиздрживи. Тонатиух изјављује боговима: „Почећу да кружим тек када се будете жртвовали мени у част". Богови су гневни, али коначно пристају. Кецал-коатл ишчупа срца осталим боговима и Сунце крене на своје прво дневно путовање. Ето због чега Астеци приносе људске жртве: обнављајући жртву богова на почетку света они дозво-љавају Сунцу да се креће.


Кецалкоатл приноси срца богова у жртву да би Сунце наставило да се креће.

Људи и кукуруз


Док богови ветра расипају зрневље по свету, Тлалок га сеје у земљу.

Без људи, богови су ништа. Они су им потребни да би им се клањали и напајали их сопственом крвљу, једином храном која им одговара!

Изнова створити људе
Људи четвртога света претворени су у рибе када је тај свет уништен. Кецалкоатл силази у Пакао да би покупио њихове кости и њима се послужио при стварању нових људи, међутим Миктлан, господар ових предела, не слаже се. Задаје Кецалкоатлу хиљаду задатака не би ли га осујетио. Кецалкоатл пада у јарак где се кости ломе. Он их свеједно односи Кихуакоатл, богињи-змији. Она их здроби, а потом богови додају мало крви овоме брашну: људи су рођени.

Како хранити људе?
Богови треба да разреше још један проблем: како прехранити ово ново човечанство? Кецалкоатл спази мрава како носи зрно кукуруза. „Где си га пронашао?" пита га. И претвара се у мрава да би га пратио до срца планине Тонакатепетл. Долази у пећину у којој се налазе залихе и узима неколико зрнаца. Нанахуацин који се још није претворио у Сунце цепа планину на два дела, и богови ветра расипају зрневље по свету да би омогућили људима да га гаје и да се њиме хране. Овај мит објашњава како је кукуруз постао основна намирница у овом делу света. Кукуруз је чак постао божанство и предмет је индијанског култа.

Хуицилопочтли



Овај бог рата је значајан за Астеке. Прети му опасност још од самог почетка у утроби његове мајке, али Га његова храброст чини вођом свога народа.

Прва битка
Хуицилопочтли је син Коатлике, богиње земље и цвећа. Једнога дана она на планини Коатепек проналази лоптицу од перја и затрудни на тајанствен начин чим је покупи са земље. Њена остала деца, ћерка и 400 синова чуде се овој чудној трудноћи. Толико су гневни да одлучују да убију сопствену мајку! Међутим, Хуицилопочтли још увек у мајчиној утроби говори јој: „Не бој се ничега, ја ћу те заштитити!" Рађа се потпуно наоружан баш у тренутку када његова полубраћа и полусестра стижу на врх Коатепека да би убили своју мајку. Он баца сестру у амбис и побије сву браћу. Ова победа симболизује победу Астека над свим народима које су покорили.

Вођа
По Астецима, Хуицилопочтли је одиграо кључну улогу у њиховој историји. Он их је пратио за време дугих сеоба у потрази за плодним земљиштем. Управо им је он путем знака (орла на кактусу који једе змију), означио место на којем су требали да подигну град. Због овога знака Астеци престају са лутањем и граде град Теночтитлан (Мексико).


Национални грб Мексика

Богови Маја



Маје се састоје из више народа. Премда настањују различите области, они сви говоре сродне дијалекте и имају веома блиска веровања. Тако астечког Кецалкоатла Маје са Јукатана обожавају под именом Кукулкан, а Маје са висоравни под именом Гукумац.

Ево неких од њихових врховних богова:
Итсамна је првобитни бог. Маје га представљају као безубог старца: за њих, старост није знак слабости; насупрот, они сматрају да она повећава животну енергију. По митовима Маја,бог Сунца се претвара у јагуара, када оно нестане под Земљом током ноћи. Четири Чака, богови кише и муња, могу у зависности од расположења поспешити приносе или бацити гром на људе. Маје се плаше њихове моћи. Бог кукуруза, чије је име можда Хун Нал, представља се са клипом кукуруза уместо шешира. Кукуруз није само основна намирница људи: богови су такође створили тело људи петог света од ове биљке. Бог смрти изгледа као костур. Подсећа на астечког бога смрти. Живи га се плаше; он у ствари одводи покојнике у своје краљевство где они доживотно живе суморно и без радости.

Богови заштитници
Маје такође верују у постојање других богова попут Ихчел, богиње Месеца, којој се моле да би порођај прошао без мука, или Хаман Ека, бога Звезде северњаче, који штити трговце на њиховим дугим путовањима.

Рађање људи



Маје верују да су богови, увек незадовољни резултатом, направили више раса људи пре њих. Ови богови су у ствари желели да створе створења која би их могла обожавати и хранити их...

Настанак Земље
Попол Вух, свети текст Маја, описује почетак света: у то време беху само море и земља. Потом су се богови, између осталих Гукумац, перната змија и Хуракан, назван такође Срце Неба пробудили. Предузимају мере и мало помало стварају Земљу. Обликују планине, чемпресе и борове. Али ко ће живети у овим новонасталим пределима?

Који људи?
Гукумац и Хуракан насељавају испрва Земљу птицама, јагуарима, јеленима, змијама... Они почињу да пуштају крике али не умеју да говоре. Како би могли певати хвалоспеве боговима, својим творцима? „За казну, ваше месо ће јести друга створења", одлучују богови. Они желе да направе нешто боље, узимаЈу иловаче и дају јој људско обличје, али ови први људи се топе на киши. Разочарани, богови их уништавају. Покушавају са дрветом. Мушкарци од дрвета и жене од трске стоје, умеју да говоре, али нису паметни. Богови их уништавају. Коначно проналазе решење: људско месо мора се направити од кукуруза. Речено -учињено. Гукумац и Срце Неба су по свом мишљењу превише добро успели: људи су готово исто толико савршени као и богови. Могу чак да виде све што се дешава на Земљи. Богови им дају мање оштар вид. Човек је створен.

Света игра



Игра лоптом има значајну улогу у религији Маја и Астека. Сваки пут када људи одиграју партију, то је као да оживљавају једну од епизода њихове митологије.

Кецалкоатл против Тлалока
Према веровању Астека Кецалкоатл је једног дана играо партију против Тлалока, бога кише и његове деце. Кецалкоатл добија партију и Тлалок му поклања кукуруз у част. Кецалкоатл одбија: више воли драго камење и шарено перје! Тлалок му објашњава колико је кукуруз драгоценији: њиме се људи хране.

Близанци Маја
Маје сматрају да близанци имају посебне моћи. Попол Вух прича о подвизима двојице од њих, Ишбаланке и Хунахпуа. Њиховог оца су у игри лоптом победили Шибалбе, богови Пакла, који су му потом одрубили главу. Близанци Ишбаланке и Хунахпу силазе у Пакао да би га осветили. Пред њима су многе потешкоће у току којих Хунахпу губи главу коју му ишчупа чудовишни слепи-миш! Његов брат Ишбаланке ставља на њено место једну тикву и они могу одмерити снаге са Шибалбама у партији игре лоптом. Ова невероватна партија омогућава Хунахпуу да поново добије своју главу и да победи силе смрти.


Циљ игре је да се тешка лопта од каучука убаци у камени обруч окачен на зид терена за игру. Играчи смеју да ударају лопту куковима и лактовима, али не и шакама и стопалима. Сматра се да је капитен побеђене екипе погубљиван.

Већ много векова Индијанци из Северне Америке преносе усмено са колена на колено приче које описују како је свет постао онакав каквог га видимо.

Све је свето
За Индијанце је све што постоји у природи повезано: људи, стене, стабла, животиње... Тако се човек може претворити у камен или у животињу и обрнуто. У зависности од области у којима живе, традиције племена се разликују, али су им велике теме свима заједничке.

Ко су шамани?
Они су у исто време свештеници и видари. Могу да опште са духовима кроз сан или када им се укажу. Духови су у обичним околностима невидљиви, али им се дешава да узму животињско или људско обличје. Само их шамани тада могу распознати. Шаман може затражити помоћ од духа или га отерати. Када је неки човек болестан, то значи да је у његовом телу неки дух. Шаман може утврдити који је дух за то одговоран и натерати га да изађе.

Како су нам познати индијански митови?
Долазак Европљана је од XVII века пореметио живот ових народа. Мало помало им је одузимана њихова територија, и данас су малобројни. Етнолози (научници који проучавају народе) су брижљиво прикупили приче старих Индијанаца за које је традиција и даље веома жива.


Тотем је висок стуб од изрезбареног дрвета забијен у земљу. Често је висок двадесетак метара! На њему се среће животиња од које племе мисли да води порекло.

Тако је настала Земља


Икшоми шаље мошусног пацова да шражи Земљу на дну воде.

У великом броју индијанских митова Земља је настала од мало муља са дна океана.

Веровања Индијанаца Асинибоан
У прадавна времена на површини света била је само вода. Иктоми, човек--паук, одлучује да створи чврсто тле. Али како то учинити? Заповеда бројним животињама да сиђу до дна океана, али је он толико дубок да ниједна од њих не успева! Иктоми покушава последњи пут са мошусним пацовом: „Ти, наређује му, зарони и донеси ми земље'' Животиња послуша и нестане под водом где се дуго, дуго задржава. Када коначно исплива он је мртав, утопљен, али Иктоми проналази мало земље на канџама сироте животиње која је стигла до дна океана. Иктоми се њоме служи да би створио земљу.

Веровања Чејена
Према митовима Чејена, Велики дух, врста бога, је створио океан, рибе и морске птице. Птице које су уморне од непрестаног летења волеле би да пронађу неко место на које би могле слетети да се мало поврате. Једна од њих рони до дна океана и са њега доноси мало муља. Свети дух га меси у својим шакама. Мало помало блато се све више повећава; корњача се појављује да га понесе на својим леђима. Тако је настала Земља!

Којот краде Сунце



Земља је тада била у мраку: није било ни Сунца ни Месеца. Ево како су се они појавили на небу.

Слаб ловац
Којот узалуд лови, скоро никада ништа не ухвати. Празнога стомака он посматра Орла који хвата зечева колико жели. „Ловићу са њим, кад је тако спретан", мисли Којот. Орао хвата плен за пленом, а Којоту ништа не полази за руком. „То је зато што је сувише мрачно, требало би ми светла", каже он. Орао му одговара: „Мислим да сам га видео на западу", и одлети. Којот га тешком муком следи у трку.

Лет
Долазе у једно село. Којот примећује да људи чувају мало светла у једном ковчегу, а када желе више светла отварају већи ковчег. У првом је затворен Месец, а у другом Сунце. Чим су људи заспали, Орао ставља Месец и Сунце у ковчег који односи. Којот га моли, трчећ за њим: „Дај ми да носим тај терет!" Орао одбија, али на крају пристане.

Светлост излази
„Поверавам ти ковчег. Али немој да ти падне на памет да га отвориш", каже му Орао. Међутим, претоварени Којот на крају застане, сав задихан. Тада мало одшкрине ковчег и истог трена из њега на небо одлете Сунце и Месец!



Гром-птица


Гром-птица је божанско створење које у више наврата долази у помоћ Индијанцима.

Шта се дешава када грми? Ко може створити муње на небу, праћене таквом страшном тутњавом? Индијанци знају одговор: Гром-птица.

Ко је Гром-птица?
То је огромна птица која личи на орла. Она се крије иза облака и зато је људи тако тешко виде. Када лети, лепет њених крила прави тутњаву сличну грмљавини. Њене очи бацају такве муње да осветљавају земљу.

Да ли је добра или зла?
Гром-птица је добра према људима. Зато се често представља на самом врху тотема. Нека канадска племена причају да је један кит изгладњивао и у страху држао читаву област. Гром--птица, пријатељ људи, зграбила га је својим огромним канџама и претворила у планину.

Борба против змије
У неким причама има више Гром-птица. Оне се гнезде на самом врху планина и легу огромна јаја. Једног дана, по веровању Сијукса Гром-птице су помогле људима да се ослободе Унктехија, чудовишне змије прекривене крљушћу са рогом на глави. Унктехи је живео у кориту реке Мисури и нападао је људе; његови младунци су настањивали околне реке. Тада су се Гром-птице окупиле и све у исто време послале громове и муње. Тако су страшна змија и њен пород били побеђени и оставили људе на миру.

Први људи



Индијанци Навахо сматрају да су првобитни људи личили на њих али да су имали зубе, канџе и стопала дивљих звери. Тада су богови пожелели да створе нове људе.

Чудан сусрет
Једнога дана првобитним људима се појављују четири необична бога. Они подсећају на данашње људе, али су сваки у једној боји: ту је Бело Биће, Плаво Биће, Жуто Биће и Црно Биће. Ова четири бога се веома тешко споразумевају са првобитним људима. Након неког времена Црно Биће успева да им објасни: „Желимо да створимо нове људе по узору на нас."

Перје и кукуруз
Дванаест дана касније четири бога се враћају у окружје људи. Бело Биће доноси два зрела клипа белог и жутог кукуруза. Богови на земљи простру кожу срндаћа, чију главу окрећу према западу. На њу стављају кукуруз, са пером орла: белим испод белог клипа, а жутим испод жутог. Све то прекрију са другом кожом чија је глава окренута према истоку.

Животворни ветар
Богови тада удаље људе да би могао проћи ветар. Бели ветар са истока се увлачи између две коже и пера почињу да се мрдају... Када их богови открију, клип белог кукуруза се претворио у Првог мушкарца, а жути клип у Прву жену. Ветар им је удахнуо дах живота.

Небески Дух и гризлији


По овом миту Индијанци су настали из брака богиње и гризлија.

У индијанској митологији животиње су блиске људима. Прича се чак да су у прадавним временима и људи и животиње делимично личили једни на друге.

На топлом
Вођи Небеском Духу је хладно на небеском свету где живи са својом породицом. Он одлучује да се пресели на Земљу. У ту сврху он буши рупу на небу и кроз њу проспе снег који напада и образује високу планину. Потом се са својима спусти низ њене падине и смести се у унутрашњости као у огроман вигвам.

Настанак гризлија
Небески Дух ствара сва створења која живе на Земљи. Где он стави стопало потече река, где забоде прст израсте дрво. У реке баца комадиће штапа који се претварају у рибе и даброве. Баца веће комаде дрвета од којих настају различите животиње, међу којима и медвед гризли. У оно време, гризли говори и иде на две ноге. Небески Дух га шаље да живи далеко од њега, у шуму.

Порекло Индијанаца
Једнога дана једну од ћерки Небеског Духа однесе Дух ветра и спусти је у шуму гризлија. Она се удаје за једног медведа и рађа више деце, предака Индијанаца. Много касније, Небески Дух проналази своју ћерку и открива да има унуке. Страшно је љут: „Ево створења која нисам ја створио. За казну ви, гризлији, нећете више говорити и ићи ћете на четири ноге!"

Африка чини пространу територију на којој живе различити народи. Сваки од њих говори својим језиком и има сопствена веровања. Митови и легенде се усмено преносе са колена на колено без писаног трага.

Садашња веровања
За разлику од осталих цивилизација, у црној Африци легенде и извесни митови су и даље веома присутни. У Малију, на пример у народу Догон, организују се свети плесови током којих дивне маске оживљаваЈу веома древне митове.

Недоступни бог
Већина народа црне Африке верују у једног бога који живи далеко од људи, чак иако је некад живео крај њих. Легенде причају како су људи желели да му се приближе. У једној од њих, они одлучују да изграде огромну дрвену кулу да би стигли до неба. Када коначно успеју, они засвирају у бубњеве и фруле да би обавестили остале људе. Међутим бог, разљућен том буком, руши кулу.

Веома блиска божанства
Африканци се клањају и божанствима која су им много ближа, од којих многа представљају природне силе. У западној Африци се тако поштује бог мора Олокун, речна богиња Ошун, која може да заштити од болести, или Шанго, бог грома.



Змија под Земљом


По легенди Фона, у Бенину, змија Аидо-Хведо обмотана, одржава Земљу и сва бића на њој.

Код Фона, у Бенину, мисли се даје у основи света бог са два лица, истовремено мушки и женски. Никад не би успео да доврши овај свет без змије Аидо-Хведо.

Постанак Земље
За бога са два лица ово је веома велик задатак: прво образује Земљу, потом обликује планине и реке, дрвеће, животиње... За време стварања помаже му змија Аидо-Хведо, носећи га у својим огромним устима.

Помоћ Аидо-Хведо
Али бог ствара толико тога да Земља убрзо не може више да носи све те планине, шуме, језера, животиње... Брзо Аидо--Хведо се умота у клупко и поставља испод Земље да би је подржала. Од овог терета јој је веома топло. Тада бог ствара океане да је расхлади. Отада, змија се крије у њиховим дубинама. Каже се да изазива земљотресе чим се помери. Неки додају чак да њена сестра близнакиња Змија--дуга може пуштати муње и громове.

А људи?
Према легенди, након што је створио свет бог се посветио обликовању људи од глине и воде. Друге приче кажу да су први мушкарци и жене пали са неба током кише која је падала 17 дана! Гу, бог рата и ковача, научио их је да праве алатке. Он им је такође показао како се граде чврсте куће и како се крче шуме уз помоћ мачете. Тако су могли обрађивати земљу и прехранити се.

Тако су настале муње



Народ Јоруба живи у Нигерији, Бенину и Тогоу. Овај народ верује у богове добра и богове зла. Шанго, бог грома, један је од најпознатијих богова добра.

Шангов сан
Шанго је веома моћан: он пролама гром небом. Међутим, ово му није довољно. Једнога дана одлази до Есхуа, препреденог бога и чаробњака, и нуди му козу за жртву (1) пре него што га је упитао: „Кажи ми како да постанем још моћнији." Тада Есху одлучује да му направи чаробни напитак. Када је напитак био готов, Шанго пошаље своју жену по њега. Она на повратку не може да се суздржи да га не проба...

Муње прате гром
Када се врати мужу и отвори уста да прозбори, из уста јој излази само пламен (2)! Шанго тада отера жену и попије чаробни напитак. Муње засевају из његових уста. Од тога дана оне прате гром приликом олује (3). Шанго се њима служи да би делио правду: пушта громове на оне који су били зли.



Људи постају смртни



По бројним афричким легендама Бог није желео да људи буду смртни, али је један злосрећни догађај променио њихову судбину.

Ле-ејов поход
Ево како су, према Масајима који живе на југу Кеније и северу Танзаније, људи изгубили своју бесмртност. Бог је створио људе. Жели да им подари веома лагодну судбину. Тада бира Ле-ејоа, човека којег посебно цени, и даје му следећи савет: „Када прво дете умре треба да изговориш следеће речи: „Човек умире и враћа се; Месец умире и не враћа се." Тако ћеш га вратити у живот."

Ле-ејо не испуњава свој задатак
Долази дан када прво дете умре. Како не припада Ле--ејовој породици, он занемари обред који му је Бог препоручио. Мало касније и друго дете умире; овога пута то је једно од Ле--ејове деце. Пун туге, он изговара реченицу коју му је Бог поверио. Ле-ејо чека, али се дете не враћа у живот. „Огрешио си се о твој задатак први пут, објашњава му Бог. Од сада, твојом грешком, људи ће бити смртни."

Гуштер и камелеон
У Обали Слоноваче Бетеи причају другачију причу. Када је Бог створио људе препоручио им је: „Не удаљавајте се од мене, у супротном можете умрети." Међутим, људи су се настанили далеко од Бога. Бог једног дана одлучује да им упути две поруке. Међутим, само ће се прва од њих обистинити. Задужује једног гуштера да оде да каже људима: „Човек ће умрети и то једном за свагда", и камелеона да им поручи: „Од сада, човек ће умирати, али ће се враћати у живот". Спори камелеон стиже много после гуштера. Људи ће бити смртни.

Четири човека и пиринач



У прадавна времена четири човека су живела на острву Мадагаскар. Нису се добро слагали, али су желели да се помире. Пођоше да потраже Бога да им притекне у помоћ.

Четири човека - четири страсти
Сваки од ових људи имао је своју страст. Први је наоружан копљем проводио време јурећи дивље животиње. Волео је да их лови и потом једе. Други је израдио мрежу да би хватао птице. Кад би их ухватио, убијао их је да би читао судбину из њихове утробе. Трећи је волео све што сија: гвожђе, сребро, злато, воће на сунцу... Могао је сатима посматрати сјајне предмете. Последњи је проводио време прекопавајући и обрађујући земљу.

Бог им даје пиринач
Четири човека који нису могли да се сложе затражили су савет од Бога како би их измирио. Он је био заузет: „Морам да вршим свој пиринач. немам времена да се занимам за вас. Али узмите сваки по шаку пиринча и доћи ћу да вас поново посетим." Сваки од њих оде са својом шаком пиринча. Први на путу опази дивљу животињу. Појури за њом и у трку изгуби пиринач. Други одложи пиринач крај своје колибе, пре него што је отишао у потрагу за неком птицом, али ветар је разнео његово благо. Трећи угледа нешто бело како се сјаји на обали потока. Приближи се, али му пиринач паде у воду која га однесе. Четврти је пронашао на путу меко земљиште и почео да га прекопава. Ветар је расејао пиринач који је почео да клија у земљи.

Бог изналази решење
Бог се вратио да их поново посети: „Видите, остајете верни својој судбини. Сваки од вас ће допринети развоју света: један ће бити ловац, други врач, трећи трговац, а последњи земљорадник".

Ова огромна стена се зове Улуру или Ајерова стенa. Она се налази у самом срцу Аустралије и њене црвене стене од пешчаног камена господаре равним крајоликом „буша". За Абориџине то је једно од најсветијих места у њиховој земљи.

Аустралија је веома велико острво на другом крају света, скоро исто толико пространо као Сједињене Америчке Државе. Када су га колонизовали, Европљани су открили чудесне крајолике и народ Абориџине, који су изградили цивилизацију засновану на сложеним митовима.

Чудесна природа
Стабилне стене усред пустиње, пејзажи попут оних на Месецу, велике суве долине... Аустралија је пространа територија на којој се под утицајем топлоте појављују нестварна језера, фатаморгане. Ова чудна природа игра значајну улогу у митовима: свако дрво, свака планина, свака пећина или камичак могу бити свети.

Ко су Абориџини?
Они живе у Аустралији већ барем 50 000 година. Абориџини, организовани у племена, дуго су жцвели од лова и риболова. Њихов начин живота није се мењао хиљадама година. Преносили су приче о својим митским прецима са колена на колено, у оквиру светих обреда који су превасходно намењени мушкој деци.

Измењена судбина
Када су Европљани колонизовали Аустралију у XVIII веку, они су присвојили земљу Абориџина а да притом нису схватили да су их лишили великог дела њихове културе; на овим просторима живели су њихови преци из „Времена сна". Са племенима нестали су и бројни језици, али су веровања и даље веома жива међу преосталим Абориџинима.

„Време сна''


Абориџинска представа „Времена сна". Абориџински цртежи, слике и тканине су често инспирисани овим светим временом

Абориџини верују да је њихов свеш настао за време светог времена: „Времена сна" или ,Алтјеринге".

Шта је „сан"?
То је прича која говори о ономе што су чинили њихови митски преци за време Алтјеринге. Ови догађаји су смештени у веома давну прошлост, али такође и у вечиту стварност. Током светих обреда Абориџини подражавају оно што су њихови преци чинили у Времену сна. Тако они током живота испричају читаву свету историју свог племена.

Свако племе има своје снове
Сва племена верују у Време сна, али свако од њих прича само о сопственим прецима и подражава оне догађаје који су се догодили на његовој територији. На тај начин свако племе има осећај да припада великој заједничкој слагалици, јер његово знање употпуњава знање других племена, што одржава мир међу Абориџинима.

Змија-дуга
Ова змија је једно од највећих божанстава за Абориџине. Она је изашла из подземне воде у Времену сна. Гмижући по земљи створила је својим покретима долине и планине. Она је такође створила кишу и прве претке. Њено присуство се очитује у појави дуге, која је по неким племенима њена кућа и преко кварцних кристала на пример. Има огромне моћи које је подарила „врачевима". Ови људи умеју да лече болесне, као и духове и душу покојника. Гутајући кварцне кристале или седефне шкољке они истовремено усвајају моћи Змије-дуге.



Моћ обреда
У централној Аустралији људи одлазе на поједина света места, на пример у пећину. Доносе чаробне предмете који представљају моћ духова. Понекад, они зарежу вену на руци да би потекло мало крви, која је такође чаробна. Потом изнова осликавају једну веома древну пећинску слику која се ту налази и коју су генерације Абориџина очувале на исти начин. Ова фреска често представља неку животињску врсту чији је дух места задобио своје обличје у Времену сна. Абориџини је поново осликавају јер мисле да ће се захваљући томе нацртана животињска врста размножавати у великом броју, што ће спасти племе од глади.

Почеци
По Абориџинима Арандас, свет је настао када су се натприродна бића која су спавала под Земљом пробудила у Времену сна. Изашла су на површину света да би створила живот, воду и научила људе да се огреју, прехране...


Обредни плесови Абориџина често подражавају животињске покрете

Животиње из „снова''



Змије, китови, гуштери... животиње се често приказују и играју значајну улогу у „сновима" које причају аустралијска племена.

Две сестре и змија
Биле једном две сестре које су пошле на путовање. Током њиховог путешествија једна од њих која је била трудна рађа девојчицу. Ове девојке потом застају да би припремиле нешто да поједу, покрај светог бунара у којем живи змија Дјулунгул. Она је бесна: по традицији Абориџина, жена која се управо породила не сме се приближити светом месту. Змија тада испљуне толико воде да се кишоносни облак образује на небу. Брзо! Жене граде колибу да се склоне, али Дјулунгул улази у њу и поједе две сестре и девојчицу. Касније оне су оживеле након што их је змија повратила. Овај мит се понавља у недоглед да би омогућио да на Земљи буде све више људи.

Кит Лумалума
У Време сна кит Лумалума излази једнога дана из мора и узима људско обличје да би пренео људима поједине обреде. Међутим, он мало помало почиње да злоупотребљава своју моћ. Сваки пут када види добар залогај, попут дивљег меда, он га прогласи светим. Људи стога не смеју више да га једу и само се кит може њиме наслађивати. Онога дана када је Лумалума покушао да проба укус људског меса људи се побуне и убију га копљима. Међутим, обреди којима их је Лумалума научио и свети предмети које им је дао остали су важни у светковинама Абориџина.


Какво је људско обличје узео кит Лумалума када је изашао из воде? Један абориџински уметник га је овако представио