Писмо и калиграфија



Кинеско писмо којеје настало око 1500. године пре наше ере користи се до данашњих дана! Хиљаде кинеских знакова представљају предмете, идеје, али никад звуке. То приморава децу да науче стотине знакова да би знала да пишу.

Пиктограми
Први знаци кинеског писма су упрошћени цртежи који се називају „пиктограмима". Они представљају покрете или ствари kojи се лако препознају и читају се вертикално. С временом, знаци се мењају и постају апстрактнији.

На чему се пише?
Испочетка, знаци служе за записивање гатања на оклопима корњача. Потом Кинези пишу по керамици, камену, костима, свили. Прве књиге прављене су од бамбусових гредица које су међусобно повезане кожним или свиленим врпцама. Знаци се обликују четкицом умоченом у бочицу од бамбуса са црним мастилом.

Калиграфија
Само неколицина срећника могу научити уметност писања: калиграфију. Поштовани учитељ подучава ђаке редоследу којим морају повлачити линије сваког знака (за поједине знакове треба више од десет потеза!). Учи их такође складу њихових пропорција. Управљајући четкицом са лактом доста удаљеним од тела калиграф учи покрете који ће знаковима удахнути живот и склад.

Гајење свилене бубе



Кинези испредају свилу већ око 5000 година. Вековима су љубоморно чували тајну њене производње.

Легендарно порекло
Почетак производње свиле за нас је мистерија. Кинези, међутим, причају да је божанска гусеница понудила владару победнику тканину коју је испрела. Краљици, опчињеној чудесном тканином „лаганом попут облака и глатком попут воде" паде на памет да гаји свилене бубе хранећи их листовима дуда. Она је била прва жена која је испредала свилу.

Одгајање
Жене се баве одгајањем свилених буба. Велике гусенице, ларве лептира из фамилије бомбикс, испредају чауру од дугих свилених влати.

Сакупљање влати
Пре него што гусенице пробију своју драгоцену љуштуру да би се претвориле у лептире, жене их сакупљају и са њих скидају влати свиле. Оне су дугачке око 1 кт, а тешке тек 1 §! Потом везују више влати заједно у једну коју ће затим испрести са осталима да би добиле тканину. Онда боје текстил природним бојама.

Велики проналазачи

Рало, плуг, крма, воденица, колица, узенгија... Кинези су изумели и користили ова достигнућа пре Европљана. Током векова њихова довитљивост и научна достигнућа превазилазе она других народа.

Генијални мостови
Још од VI века пре наше ере Кинези су искусни у производњи метала. Захваљујући пећима са високом температуром, лију челик и гвожђе од чега могу да направе каблове на којима почивају висећи мостови. Њима се премошћују клисуре и планине на западу што омогућава трговцима, војницима и путницима да избегну велика скретања са основног правца.

Нос у звездама
Кинески астрономи мере положај звезда у односу на екватор. Њихови научни прорачуни користе се при установљавању званичног календара. Кинези мисле да могу на небу прочитати судбину света. Тако, да би одредили датум одржавањa неке cвечaноcти или почетак великиx радова, oни посматрају шта им небо говори.

Папир
Легенда приписује откриће папира једном Кинезу 105. године пре наше ере. У ствари, први покушаји су много ранији. Први листови праве се од конопље. Потом се током израде користе кора купине, бамбуса, лан, слама и пиринач.

Природна медицина



За Кинезеје људско тело космос у малом. Када овај мали свет функционише у исшом ритму као и велики, човекје здрав. У супротном он се разбољева.

Тело по узору на свет
Сваком делу тела одговара један елеменат космоса. Глава је небо. Стопала су земља. Прса и лева страна тела су Јанг. Леђа и десна страна су Јин. Руке и ноге су четири годишња доба. Очи су сунце и месец. Дах је ветар. Крв је киша...

Шта је болест?
Када човек не једе добро или не спава довољно, значи да је изгубио ритам природе. За традиционалну кинеску медицину болест је поремећај равнотеже између људског тела и космоса. Значи, треба успоставити складни однос између њих.

Траве и иглице
Лекари лече болеснике уз помоћ екстрата трава, воћа, семења, минерала или животиња. Користе такође акупунктуру, која се састоји у забадању иглица на једну од 12 телесних линија којима кружи енергија. Завршетак игле коју лекар држи служи за хватање космичких сила, док их врх преноси болеснику.

Kpвави ратови



У почетку ратују племићи који поштују правила витештва и части. Међутим, у време Зараћених краљевстава рат постаје крвави насилни сукоб у коме победу редовно прати покољ. Ово време сталних ратова условљава развој војске.

„Старински" ратови
У почецима кинеске историје рат је питање части међу великашима. Завађене стране се сукобљавају борним колима. Двоколице вуку четири коња. У средини је возач, са његове десне стране копљаник, а са леве стрелац. Сукоб је понекад суров, судар крвав. Међутим, ратник никад не напада противника на земљи.

Нова тактика
Од III века пре наше ере правила уметности ратовања поступно се мењају. Кинези се често сукобљавају са Хунима. Ови номади, који редовно прелазе северне границе Кине, страшни су ратници. На моћним и брзим коњима, они одапињу смртоносне стреле. Кинези не употребљавају више кола и користе као и они коњицу. Замењују копља мачевима и самострелима. У време Зараћених краљевстава насиље је нечувено. Поред ратног плена, робова, коња и стоке, ту су и хиљаде одсечених глава.

„Пут свиле"



Године 138. пре наше ере изасланик цара Ву-Тија из династије Хан полази са пратњом према народима на Западу. Нада се да ће успоставити савез са номадима са северозапада и шиме отвара Пут свиле, којим ће се вековима одржавати везе између Истока и Запада.

Први караван
Крајем II века пре наше ере стотинак кинеских трговаца напуштају престоницу Шанг'ан (Сиан) и крећу у правцу запада. Касније, занатлије, уметници придружиће се трговачким караванима да би открили нове пределе. Под заштитом Кинеског зида путовање није опасно, али ван њега напади номада и прелазак пустиње често усмрћују путнике.

Плодоносни сусрети
Оаза Каши је место на коме се трговци састају. Они који долазе из Средоземља, из Персије и Индије трампе стакло, мирисе, драго камење за свилу кинеских трговаца. Ови путници разликују се по свему: изгледу, начину одевања, језику, вери, обичајима. Кинези се враћају кући пуни робе и успомена.

Римљани и свила
Од I века наше ере Римљани увозе свилу из Кине. Опчињени су том тајанственом тканином, лаганом, топлом, отпорном и купују је по баснословним ценама.

Последње династије


у Зaбрањеном граду су живели цареви династија Мин и Чин. Скоро никад нису излазили ван зидина.

Након пада династије Хан, периоди разједињавања смењују се са периодима јединства. Кинеско царство опстаје све до почетка XX века. Са њим и кинеска цивилизација наставља да се развија.

Династија Танг (618-907) и династија Сунг (960-1279)
У време династија Танг и Сунг технички напредак се наставља: Кинезима дугујемо откриће штампарије и барута, који су откривени око X века.

Монголи (1280-1368)
Они су номадски народ са севера Кине. Године 1227. прелазе Кинески зид и заузимају Пекинг. Године 1280. Монгол Кублај-кан оснива династију Јуан. Кина се тада отвар према свету. Венецијанац Марко Поло среће Кублај-кана који му поверава током три године управља једном кинеском облашћу.

Династија Минг (1368-1644)
Владари из династије Минг владају суверено. Један од њих, цар Јунг-Ло (1403-1424) гради Забрањени град. Ова огромна палата у центру Пекинга постаје резиденција свих царева и њихових породица.

Династија Чин (1644-1912)
Династија Чин је последња која ће владати Кином. Грађански ратови и побуне потресају последње деценије њихове владавине. Република је проглашена 1912. године. Кина улази у модерно доба.

Последњи цар је имао свеге 3 године када је ступио на чело Кине

Ј а п а н

Тек у VI веку наше ере Јапан заиста улази у историју. Уједињује се и узима Кину за модел у бројним областима. Од VIII века Јапанци инсистирају на својим посебностима и стварају ортиналну засебну цивилизацију.

Период Јамато (VI-VII век)
Јапан дуго остаје подељен на бројна племена која образују велике породице које предводи поглавар. Племе области Јамато коначно се намеће другима и ствара прво Царство. Јапанци тада прихватају кинеско писмо, подстиче се прихватање будизма и саставља се први законик.

Период Нара (710-784)
Године 710. Нара постаје трајна престоница, центар царске моћи. У више наврата дешава се да је цар жена. Период Нара се сматра златним добом јапанске цивилизације, а царски град богатством својих грађевина, храмова, палата, вртова сведочи о раскоши овог времена.

Период Хејана (794-1185)
Године 794. цар Каму се настањује у Хејан-Кјоу (Кјоту), новој престоници. Утицај моћне породице Фуџивара на цара расте и они убрзо преузимају контролу над влашћу. На двору се богати племићи свађају. Да би изгладили своје несугласице обраћају се ратничким вођама који су им одани. Године 1185. један од вођа Минамото установљује војну управу на челу Јапана. Године 1192. Минамото добија титулу шогуна. Од тога тренутка почиње јапански средњи век.

Бурна природа



Мали јапански архипелаг на источном крају Азије окренутје Тихом океану. Острва Хоншу, Хокаидо, Шикоку и Кјушу су врхови подводних планина.

Хладноћа и врућина
Планине заузимају више од три четвртине територије. Врх Фуџи (Фуџијама) са својих 3776 т доминира острвљем. Већина Јапанаца живи у малим приобалним долинама на југу. Тамо су зиме благе, а лета топла и кишовита. Север земље, насупрот, један део године шибају ледени ветрови и снежне олује.

Незахвална природа
Јапанци су на милости и немилости ћудљиве и опасне природе. Вулканске планине у сваком тренутку прете изливима лаве. Нема дана да се земља слабије или јаче не затресе. Понекад велики талас или цунами опустоши чак и јапанске обале, а да не говоримо о тајфунима, изненадним поплавама, одронима земљишта.

Лука мира
Јапанци воле природу када је мирна и безопасна. Сликари и песници славе мирно море између острва Хоншу, Кјушу и Шикоку, магловите површине језера, силуете шумских стабала.

Пут богова



У древном Јапану постоје две религије. Шинтоизам или „пут богова"је скуп прастарих веровања. У VI   
веку наше ере појављује се будизам, , ''будин пут".

Који су јапаиски богови?
Јапанци верују у много надљудских бића: камија. Духови камија могу настањивати стабла, реке, језера, планине. Свака породица такође слави свог наjдаљег претка попут божанства. Тако царска породица тврди да потиче од богиње сунца, Аматерасу.

Како се поштују богови?
Јапанци одлазе у шинтоистичка светилишта. У сваком светилишту налази се неки предмет, често сабља или огледало, који симболизује бога. Да би се ступило пред бога потребно је бити духовно и физички чист. Верник пере руке и испира уста. Потом позвони да би растерао зле духове. Након тога одлаже дарове, поклони се и оде.

Јапански будизам
Године 538. корејански калуђери уводе будистичка веровања на острвље. Од краја VI века будизам постаје религија двора и богаташа. Цареви украшавају своју престоницу велелепним пагодама: светим кућама у којима се налази кип Буде.

Деца у време Царства



За Јапанце деца осигуравају продужење лозе. Једна традиција симболизује ову идеју: када четири нараштаја заједно живе, сељани за њих изграде један мост преко реке; тоје начин да се донесе срећа читавој заједници.

Рођење
Пре него што се дете роди, окружење будуће мајке организује свечаност која по традицији треба да олакша порођај. Са 7 дана новорођенче добија име. Након месец дана родитељи га односе у храм и приказују божанству заштитнику. Царица се порађа ван двора да га не би упрљала крвљу. Посета цара своме детету је једна од ретких прилика када излази из свог пребивалишта.

Син по сваку цену
Рођење дечака увек доноси већу радост него рођење девојчице. Син првенац је наследник лозе и он чини радње којима се одаје пошта породичним прецима. Ако родитељи немају мушке деце усвајају младића који узима улогу најстаријег сина.

Какве су школе?
Око 5. или 6. године деца уче да читају. Школе при будистичким храмовима примају и богату и сиромашну децу без разлике. Државне школе школују будуће јавне службенике.

Двор у периоду Хејан

Престоница Хејан-Кјо, коју ограничавају две реке, налази сеу подножју једног брега. Улице се секу под правим углом, а главна улица Мрвена птица" води ка капији палате у којој живи цар са својим дворјанима.

Унутар зидова палате
Великодостојници који долазе у палату у њу улазе пешице, оставивши кола ван зидина. Јавне церемоније се одвијају у великом павиљону „Северне звезде", Шишендену. Када се цар креће сви службеници палате га поздрављају при пролазу у савршеним редовима. Међутим, цар и његове супруге живе у павиљону „Чистоће и свежине", Сеириодену.

Племићке куће
Оне су смештене ван палате и састоје се из малих павиљона који су међусобно повезани ходницима. Намештај и предмети су веома ретки: асуре, јастучићи, сточићи, кутиЈице од лакираног дрвета, уљане лампе. У турском седу или на коленима, богати проводе много времена у писању, свирању неке врсте китаре, игрању гоа (игра на табли) и разговору.

Дворске забаве
Племићи се такмиче у писању песама, прављењу мајушних пејзажа, букета хризантема, мириса и сликању. Поред ових надметања, различита верска збивања и балетске представе и песме забављају двор. Жене увек морају бити веома дискретне.

Јапанка на двору

Јапан и Кина

Веома древне везе повезују Јапан са његовим азијским суседима. Јапанци су МНОГО научили од Кинеза, потом су постепено успели да се одвоје од тога узора.

Везе са Корејом
Трећег века наше ере стрелци коњаници из Кореје продиру у Јапан и постају господари над покореним земљорадничким народом. Са собом доносе шинтоистичку веру, легенде, техничка достигнућа, друштвену организацију коју су пресликали по кинеском моделу.

Шта су донели из Кине?
У више наврата Јапанци шаљу званичне изасланике у Кину. Стотине људи се укрцавају на бродове који се враћају натоварени мирисима, свилом, књигама. Преносе такође Конфучијеве идеје и медицинска достигнућа.

Упорни калуђер
Кинез Ганџин је подучавао будизам у својој земљи. Када га јапански свештеници позивају да дође да предаје у Јапану, он прихвата позив. Међутим, морска пловидба је опасна. Пет пута за редом пирати и тајфуни га спречавају да стигне до Јапана. Године 754. Ганџин коначно стиже у Нару са 24 следбеника и занатлије. Премда је био слабашан и слеп основао је једну будистичку секту.

Шогуни и самураји



Крајем XII века сувереност цара слаби. Велике породице ратују да би преузеле власт. Тада пониње дуги феудални период који траје 7 векова Шоком којегје Јапан у рукама шогуна, војних поглавара и њихових витезова самураја.

Моћ шогуна
Године 1192. Јоритомо, вођа породице Минамото, излази као победник из ратова и узима титулу „шогуна" или „врховног команданта". Свој главни војни штаб установљава у Камакури. Одатле у име цара који остаје у својој палати у Кјоту он суверено управља земљом. Окружује се послушним и храбрим ратницима којима се усађује строги кодекс части: Бушидо.

Ко су самураји?
Шогун даје звање самураја најхрабријим и најоданијим витезовима. Они спретно, рукују оружјем. Да би се ослободили страха у борби неки упражњавају будистичку медитацију: зен. Због своје гордости радије извршавају самоубиство него да претрпе пораз а спасу живу главу. Они забадају своју кратку сабљу у стомак.

Камиказе
Година 1274. и 1281. Монголи напуштају азијски континент да би започели освајање јапанских острва. Њихови бродови, међутим, тону због тајфуна. Ове ужасне олује су последица божијих ветрова „камиказа". Захваљујући овој помоћи с неба, самураји и њихови војници одбијају освајаче.

Од 3. миленијума пре наше ере становници долине Инда граде праве градове. Њихова сјајна цивилизација нестаје са доласком Аријеваца, индо-европских номада који су дошли из централне Азије око 1500. године пре наше ере. Мешавина њихових традиција са традицијама локалног становништва рађа ведску цивилизацију (од Веде, свети текстови). Тоје порекло индијске културе која обухвата санскрит, хинду религију и систем касти.

Царство Маурија (320-185. пре наше ере)
У IV веку пре наше ере индијски ратници Маурија одбијају трупе Александра Великог. Маурији оснивају царство и окружују се веома ефикасном шпијунском службом. Асока (274-232. пре наше ере) је највећи владар династије. Његова дела су у складу са будистичким идејама о мудрости, правди и одбијању насиља. Он наређује да се свуда по Индији по стубовима и стењу урежу закони које сви поданици морају поштовати.

Расцепкано и нсностојано царство
Током векова након владавине Маурија, Индија је већину времена исцепкана на ситна краљевства која се сукобљавају. Потпада такође под власт различитих освајача, Скита из централне Азије, потом Кузана са севера Кине. Од 1526. године, Монголи, муслиманске династије турског порекла. оснивају царство које ће управљати Индијом безмало два века. За време овог периода муслиманске доминације, бројни хинду храмови биће уништени.

Између океана и планина

Територија Индије образује Шроугао који се усеца у Индијски океан. На северу, високи венац Хималаја представља природну препреку. Најугу пространа висораван Деканје на удару монсуна.

Кров света
„Хималаји" на санскриту (древном језику индијске цивилизације) значи „боравиште снегова". Овај планински венац са највишим врхом од 8 848 метара највиши је на свету. Индуси причају да је Ваисравана, индијски бог мудрости, ту сакрио своје благо. На овој планини извиру највеће индијске реке Инд и Ганг.

Ганг, „мајка Индије"
То је света река коју Индуси поштују. У његове воде се просипа пепео покојника, у њему се купа да би се прочистило. Земљиште поред велике реке је најплодније у Индији. Земљорадници на њему гаје пиринач, жито и просо.

Шта су монсуни?
Летњи монсуни су ветрови који долазе са Индијског океана. Крећући се према северу, сакупљају влагу. Од јуна их сељаци ишчекују са нестрпљењем јер доносе обилате кише. Исушена земља коначно се може напојити! Међутим, сваке године они проузрокују смртоносне поплаве.

Џунгла
Шума, на хинду језику „џангла", покрива велики део древне Индије. Индуси иду у џунглу да би ловили тигрове, лавове, носороге, мајмуне, змије, биволе, слонове.

Хиндуизам



Хиндуисти (хиндуи) се клањају хиљадама богова. Свако на свој начин покушава да се ослободи бремена животних патњи. Приносе жртве у храмовима, прочишћују се у водама Ганга, медитирају ујога пози.

Шта су хинду веровања?
Хиндуизам учи да је душа бесмртна. Након смрти сели се у неко друго тело које се рађа: то је реинкарнација. Добар и частан живот води реинкарнацији у особи вишег реда. Свако може очекивати да ће након више живота достићи савршенство, стопити се са космосом и тако стећи вечни мир.

Шта су Веде?
То су најстарији текстови у којима су основе хиндуизма и које брамани (свештеници) проучавају. Оне представљају богове из ведског периода. Махабхарата је дуг спев од 200 000 стихова који говори о историји племена са обала Ганга.Садржи и морална правила и дужности свих касти.

Зашто је крава света животиња?
Она се сматра отелотворењем свих божанстава. Хранити краву је чин побожности, а јести њено месо богохуљење. Да би се прочистили, пију пиће од њеног млека, балеге и урина.


Ко је Буда?



У VI веку пре наше ере у једном селу у срцу џунгле, један човек седи под смоквом. Тамо, у тишини, са рукама на боковима, он медитира. Рекло би се да га ништа не може узнемирити све доједног дана кад...

Ко је Буда?
Његово право име је Гаутама. Потиче из богате породице. Са 29 година изгледа као да има све што му треба да би био срећан: ожењен је, има сина, и спретно рукује луком и стрелом. Међутим, нека га питања забрињавају: шта је живот? чему патња? чему смрт? Напушта све да би живео самачким луталачким животом. Саветује се са хиндуским мудрацима које среће на путу. Међутим, њихови одговори га не смирују се под смоквом и одлучуЈе да не напушта то место све док не пронађе истину. Након вишенедељне медитације доживљава просвећење: схвата зашто човек пати. Постаје „просвећен"; реч „буда" исто значи.

Шта је истина?
Буда је схватио да људи пате јер траже недостижну срећу. Чак их ни смрт не може ослободити јер се реинкарнирају. Буда подучава да треба живети добар, милосрдан и благ живот да би се постигла Нирвана, Врховна мудрост, и стопило се са космосом.

„Ступа" је свети споменик подигнуш у част Буде.

Систем касти

Када Аријевци светле коже населе север Индије, они Дравиде чијаје кожа тамнија сматрају инфериорнима. Друштво које настаје из ТОГ сусрета дели се на групе (касте) различитог положаја, које ће се одржати све до XX века.

Различите касте
Верски хинду текстови деле друштво на 4 основне групе. Највиша каста, каста брамана (свештеника) сматра се најчистијом, потом долази каста ратника: кшатрија. Ваисија су сељаци и трговци. Коначно остају шудра, слуге kojи мораjу слушати 3 претходне групе. С временом настају стотине подкасти.

Шта је забрањено?
Свако током читавог живота припада касти у којој је рођен. Мора извршити верске дужности те касте. Храна се не сме понудити човеку из ниже касте, нити делити са њим. Оженити се женом или удати се за човека из ниже касте чини људе нечистима.Од X века ова правила се веома строго поштују.

Ко су недодирљиви?
Сматрају се нечистима и живе одвојено од других група. Баве се занимањима у вези са насиљем или смрћу: спаљују мртве, џелати су, ловци.

Један недодирљиви се спрема да спали мртваца

Деца у древној Индији



Мали Индуси проводе спокојне дане у првим годинама живота, окружени пажњом. Међутим, врло брзо, био дечак или девојчица, богат или сиромашан, свако заузима место које мује друштво наменило у складу са кастом којој припада.

Рођење
Још пре него што жена затрудни, будући родитељи поштују обичаје који би требало да поспеше рођење мушког детета. Потом ће свечаности пратити развоj детета: када му се одсече пупчана врпца, када му дају име, десетог дана по рођењу, са првим изласком сунца, кад престане да сиса. Између 1. и 3. године дечацима се брије глава. То је значајан тренутак који би требало да му донесе сретан живот.

Образовање
Врло рано најсиромашнијa деца почињу да раде да би помогла родитељима. Дечаци и девојчице из највиших касти уче да читају и пишу од 4-5. године. Међутим, док се девојчице образују код куће, дечаке ван ње подучава учитељ браман.

Какво посвећивање?
Између 8. и 13. године индуски дечак високе касте се посвећује, што се зове „упанајана" (види слику поред). То је важан обред након којег дете може учити свете текстове, музику, руковање оружјем и верске обреде.

Индијa и свет

Индуси нису ни велики путници нити добри поморци. Њихова веровања и начин живота их подстичу да не напуштају своју земљу. Међутим, захваљујући посетиоцима са стране, њихова култураје позната од Далеког истока до римског света.

Присуство Индије у Риму
Индија је у Риму присутна кроз бројну скупу увозну робу: зачине, мирисе, драго камење, лепе тканине, животиње за циркуске игре. Неколико речи из санскрита које су прешле у латински сведоче о овим разменама, тако бибер који се на санскриту каже „пипали" постаје „пипер" на латинском.

Према Арабијском полуострву
Неколико индијских трговачких бродова крећу се ка Црвеном мору, али ипак најчешће арапски трговци долазе у Индију. Они на Запад односе бројеве који се називају „арапским" (посебно нулу) и сазнања из медицине, хирургије, астрономије.

Кинези долазе у Индију
У V веку кинески будистички калуђери долазе у Индију да би употпунили своја знања о животу Буде и о његовом учењу. Посећују света места и заустављају се у будистичким манастирима. Враћају се у своју земљу са верским текстовима, киповима и реликвијама. Након VII века судбина Индије је и даље повезана са судбином страних освајача које привлачи њено богатство. Земљу ће пореметити долазак муслимана.

Хиндуистички храмови


Око хиљадите године хиндуи улепшавају своје градове велелепним храмовима

Од VIII века наше ере поред древних хиндуистичких светилишта од дрвета граде се велелепни храмови од цигле и камена. Често су посвећени Шиви или Вишнуу.

Храмови
У срцу светилишта у малој просторији која се назива „села" чува се кип бога. Он је најчешће људског облика, исклесан у камену или дрвету или отиснут у иловачи.Током векова граде се све виши и достојанственији храмови који подсећају на Хималаје, свете планине.

Велике светковине
Више пута годишње славе се догађаји из живота бога или се одржава годишњица храма. Овом приликом се до реке односи бронзана статуа која представља бога. То је једини тренутак када joj се верници нижих касти смеју приближити, јер је улазак у храм забрањен овим нечистим створењима. У овом чину уједињења, они се перу не би ли се прочистили у истом тренутку када и њихов бог.

Маје су живели у Средњој Америци. Тамо су основали независне градове-државе. Њихово изузетно знање из астрономије и аритметике су им пренели Олмеци, још старија цивилизација.

Преткласични период (650. пре наше ере - 250. наше ере)
Цивилизација Маја узима замах на обали Тихог океана и на високом вулканском земљишту данашње Гватемале. Захваљујући богатом земљишту и умереној клими пољопривредне културе добро успевају на планинским обронцима који су уређени по спратовима. Маје граде прве градове над коjима се надносе пирамиде. Шире своју цивилизацију према северу, у тропску шуму Петен а потом на суву висораван Јукатан.

Класични период (250-800)
Уметност и архитектура су на свом врхунцу. Градови Маја никад нису били толико лепи и богати. Од овог богатства користи имају пре свега свештеници, краљеви градова и племство.

Опадање (IХ-ХVI век)
Од IX века неки градови се напуштају. У X веку Толтеци проширују своју доминацију. Од тада Маје живе у сенци моћнијих народа. Пирамиде и храмови се запуштају. Међутим, сећање на народ Маја опстаје захваљујући традицијама које су се одржале међу сељацима.

Тикал, шумски град


Велика пирамида у Тикалу

У VIII веку у срцу тропске шуме Петен, тамо где су је људи раскрчили, уздиже се Тикал, монументални и шарени град Маја. Врхови његових пирамида уздижу се над крошњама дрвећа.

„Разгледање града"
Главна пирамида висине 70 метара у центру Тикала је највиша од пирамида Маја. На њеном врху се налази мало светилиште у којем свештеници посте и пречишћавају се пре свечаности. Свуда около су изграђени храмови, палате, терен за игру лоптом и велики трг окружен терасама. У подножју степеница су раштркани олтари где свештеници изводе ритуале.
Верски центар
Само свештеници и племићи стално бораве у срцу града. Недалеко одатле народ живи у обичним колибама. Долазе да присуствују као породица великим верским свечаностима. Тих дана краљ се кити драгуљима, а свештеници носе одежде ватрених боја украшене перјем ретких птица као што је кецал.

Зашто су градови нестали?
У IX веку верске грађевине и краљевска боравишта се напуштају. За неколико деценија споменици нестају под густим растињем. Понуђена су бројна објашњења: земљотрес, епидемија, најезда, глад. У ствари, вероватно је да су се сељаци побунили против својих вођа и свештеника и натерали их у бекство.

Верски обичаји



Маје као и Астеци сматрају да су богови већ више пута уништили свет. Да се ово не би десило још једанпут они настоје да задовоље прохтеве божанстава даровима и жртвама.

Богови
Маје верују у богове који оличавају природне елементе као што су сунце, киша, кукуруз. Прича се да су Сунце и Месец били први становници Земље. Често су се свађали. Месец је мање светао од Сунца јер му је оно ископало око да га казни због неверства.

Ко су Чаки?
То су божанства која шаљу кишу тако што тресу велике тикве пуне воде. Кад би одједном изручили сав њихов садржај изазвали би прави потоп! Када су љути задовољавају се пуштањем града и подизањем олуја.

Игра лоптом
Чудна верска светковина окупља два тима играча на терену. Игра се састоји у убацивању тешке лопте од каучука кроз обруч. Није било говора о додиривању лопте шакама или стопалима. Смело се ударати раменима, коленима и куковима. Играчи су у жару и често се сударају. Капитен тима који изгуби приноси се као жртва! Он поносно даје своју крв за добро богова и људи.

Живот сељака



Земљорадња је основна делатност Маја. Земља се поштује као божанство. Они знају да њихов опстанак зависи од њене великодушности.

Кукуруз, света биљка
Треба раскрчити шуму, поравнати земљиште када је падина сувише стрма, спалити корење стабала да би се посејао кукуруз. Дан уочи жетве се пости. Семе се расеје по ободу поља и пали се тамјан.Тако сељаци призивају богове: они сматрају кукуруз божанством и приносе му бројне дарове.

Друге биљке
Крај своје колибе сељаци гаје пасуљ, тикве, маниоку, слатки кромпир, памук, дуван и какао (његова зрнца служе као новчићи!).

Женски послови
Сваког дана жене мрве кукурузна зрна великим каменом. Потом сипају мало воде на добијено брашно и праве лепињицу „тортиљу". Ткају сатима и израђују капуте, огртаче и покриваче.

Деца
У почетку се играју крај жена. Потом дечаци прате очеве на поља. Девојчице ће брзо научити да преду памук као њихове мајке. Само привилегована деца иду у школу.

Писмо и бројеви

Маје се служе бројевима и писмом што им омогућује да врше научне прорачуне и да их записују.

Писмо
Маје користе сложене цртеже квадратног облика, глифе. Ови знаци представљају ствари, животиње, богове. Други једноставнији глифи одређују прилоге, предлоге. Писари комбинују глифе да би образовали кратке реченице.

Шта глифи говоре
Писмо Маја је служило пре свега за бележење кретања звезда, за бележење датума, имена богова и њихове моћи, пророчанстава свештеника. Понекад говоре како је један поглавица заробио другог, о некој свадби, смрти.

Где се могу пронаћи?
Ово свето писмо је постало украс. Уклесује се у камен стубова, олтара, степеница. Такође се уклесује на накит, шкољке, кости или чак осликава на керамици, дрвеним плафонима, зидовима.

Мајстори за бројке!
Маје су веома спретне са бројкама, можда спретније од већине других цивилизација тога времена. Умеју чак да користе и бројеве преко милијарде! Довољна су им три симбола: тачка је јединица, црта је петица, а шкољка је нула (види на слици испод).



Звезде и време

Маје су такође велики астрономи који су, захваљујући својим осматрањима и прорачунимпу успели да направе сунчани календар.

Очи уперене према небу
Астрономи Маја осматрају небо голим оком. Вековима бележе кретање небеских тела као што су Сунце, Месец или Венера. Могу да предвиде датуме или збивања (помрачења, равнодневице) који најављују долазак новог бога-господара. У ствари сваки период има свог личног бога, коме се приносе дарови и подносе жртве да би се стекла његова благонаклоност.

Да ли имају опсерваторије?
У великом граду Чичен Ица израдили су праву опсерваторију да би научници
(свештеници-астрономи) боље осматрали планете и њихове путање ради изрицања пророчанстава.

Календар
Научници су установили веома прецизан Сунчев календар. Он дели време на „кин" (дане), „уинал" (месеце од 20 дана), „тун" (године)и „катун" (20 година). Сваки нови „катун" је повод за велику свечаност у част божанства које представља тај период. Граде се здања на којима се датуми бележе уз помоћ знакова који представљају бога--господара из профила.

Астечка цивилизација се развила на територији данашњег Мексика (видети карту стр. 94). Када оснивају Теночтитлан, своју престоницу, цивилизација Маја се већ угасила. За мање од два века, Астеци граде једно од најмоћнијих царстава преколумбовске Америке.

Било једном једно сиромашно племе...
Око 1100. године Астеци, који се зову и Мексици, напуштају полупустињске пределе северозапада Мексика. Лутају у потрази за плоднијом земљом. Мучено сиромаштвом, мало племе лови и пеца да би преживело. Међутим, Астеци верују у свог бога Хуицилопочтлија који их води и прориче им светлију будућност.

Рађање престонице
Око 1325. године у долини Мексика Астеци примећују орла на кактусу како прождире змију (на слици поред). Свештеници тумаче сцену као божији знак. Тамо на острвцету усред лагуна изградиће колибе од трске. Теночтитлан је рођен.
Рађање царства
Као и друга племена, Астеци се потчињавају Тепанекима, господарима регије. Међутим, 1428. године Теночтитлан се удружује са још два града. Заједно они се ослобађају од доминације Тепанека. Астеци ће то искористити да прошире своју територију. Почетком XVI века Астечко царство се простире од Карипског мора до Атлантског океана. Међутим, 1519. године долазак шпанских освајача окончава ову значајну силу.


Божански хирови



По Астецима је свет већ четири пута био уништен! Људи значи покушавају да схвате богове да би одложили крај петог света, који мора нестати у земљотресу. Њихов велики страхје такође да се сунце једног јутра не роди.

Основни богови
Кецалкоатл или „перната змија", бог свештеника је стари толтечки бог. Подарио је људима календар. Хуицилопочтли или „Леви колибри" је водио астечко племе за време сеоба. Као бог сунца и рата, он се највише поштује. Тлалока или „Земљу" воле и страхују од њега сељаци. По свом расположењу шаље благотворну кишу или разорну олују.

Божанска течност
За Астеке људске жртве су неопходне за опстанак Космоса. Богови нахрањени божанском течношћу, људском крвљу, одлажу крај света. Они шаљу кишу, чине поља плодним, штите жетве. О великим свечаностима жртве се убијају више дана. Године 1487. тече река крви: десетине хиљада затвореника су жртвовани на врху великог храма!

Како се врши жртвовање?
Жртва се пење степеницама храма уз буку песама и плесова. На врху му свештеник распара груди једним потезом ножа. Потом ишчупа срце које још куца и представља га Сунцу. Глава се одсече. Крв се сјаји по степеницама храма. Напојено на тај начин, Сунце наставља свој пут.

Чудни ратници



Астеци су храбри ратници. Ратују да би освојили нове територије и заробили непријатеље који ће бити жртвовани богу сунца и рата Хуицилопочтлију.

Како се води рат?
У почетку су Астеци покушавали да убеде своје противнике да им се предају. С времена на време показује се добра воља: држе се говори, размењују се поклони. Када не могу да се споразумеју, почињу борбе. Обе стране се уздају у свог омиљеног бога. Победу добија онај који успе да уништи велики храм непријатељског града.

Постати витез-орао
Отприлике од 14. године млади Астеци помажу старијима у борби. Када заробе првог непријатеља одсеку му прамен косе. Најстарији и најхрабрији ратници постају „витезови-леопарди" или „витезови-орлови". Онда се могу борити заогрнути у леопардову кожу или са кацигом у облику орла.

Побеђени
Већина освојених градова задржавају своје законе, богове, чак и краља. Међутим, плаћају велики намет Астецима. Тако ка астечкој престоници притичу леопардове коже, златни штитови, памук, драго камење, какао и заробљеници.

Цар и његов народ



Од цара па до сељака положај сваке особе у друштву зависи од њеног рођења, али понекад такође и од њених заслуга.

Цар
Великаши бирају једног од њих за цара („тлатоани"). Бирају великог, мудрог и паметног ратника који је похађао велику школу („калмекак"). Од тада нико га не сме додирнути нити му видети лице. Његово одело од перја ретких птица чини га сличним богу. Перје које је носио уништава се као и судови из којих је јео. Управља уз помоћ Савета, али се нико не сме супротставити његовој вољи.

Како се постаје племић?
Великаши се рађају у племићким породицама. Неки су међутим стекли титулу тако што су у биткама заробили бројне непријатеље. Тако, прости сељак-војник може да се нада да ће постати „витез--орао". Нема више намета ни напорног рада. Племић налази време за забаву: игра даме, лови, рукује луком и стрелом.

Цареве уходе
„Почтека" су богати трговци који тргују у читавом Царству и шире. Њихова путовања су опасна, а са њих се враћају са товаром жада, памука, ретких птица, драгог камења. „Почтека" обавештавају цара о богатству и становништву његовог Царства. У знак захвалности он их ослобађа радова и ратовања.

Деца



Живот астечке деце веомаје сличан животу њихових родитеља. Веома рано суочавају се са радом, болом и умором. Школа их учи да буду добри грађани.

Већ одређена будућност
Мајка са нежношћу дочекује своје новорођенче. Зове га „моје мало кецалово перо". Бабица упозорава мушку бебу: „Ти си ратник, дошао си на свет да би напојио Сунце крвљу непријатеља и нахранио Земљу њиховим телима." Ако је девојчица објашњава јој да ће остати „у кући као срце у телу".

Свакодневни рад
Деца уз родитеље уче свакодневне послове. Девојчица спрема „тортиље", преде памук. Када порасте почиње да тка. Напољу дечак је погурен под тежином дрвета и трске коју носи из лагуне. Пеца на језеру, на малом чамцу. Да би се деца казнила због непослушности, паприка се баца у ватру, а потом се њихово лице држи изнад дима који им штипа очи.

У школи
Сва деца Теночтитлана имају право на образовање. Деца из народа иду у малу школу у свом комшилуку. Дечаци тамо изводе бројне војне вежбе да би постали добри војници. Велика школа која се налази у светилишту храма као да је била резервисана за децу племића. У њој се образују будући свештеници и високи функционери.



Невероватни Теночтитлан



Године 1519. Шпанац Кортес и његови војници, задивљени, откривају богатство овог Града. Изграђен усред лагуне, он чини квадрат странице 3 кт, над којим се уздиже велики храм. Године 1521. Шпанци уништавају овај симбол астечке моћи. На том месту Граде Мексико.

Град на језеру
Да би се дошло у Теночтитлан преко лагуне можемо ићи једним од четири насипа који служе као путеви. Мали бродови, натоварени намирницама и робом, плове језером и тискају се на вратима града. Канали на чијим се обалама некад налазе врбе и јабланови пресецају град. Понекад воде чак до краљевске палате. Покретни мостови од дрвета премошћују ове водене улице и повезују плочнике.

Дуж улица и четврти
Град је издељен на четврти од којих свака има свој храм, своје школе, своје празнике. Занатлије се групишу по занимањима. Овде је ловачка улица, где се продају мушице за пецање, птице. Тамо је грнчарска улица. Мало даље баштованска, којом мирише цвеће, воће, мед, црни лук. На другим местима дуж улица се налазе вртови обојених великашких домова или кућице сељака од сушеног блата и сламе.

Велико светилиште
Ово значајно место налази се у срцу града. У његовим зидинама налази се више храмова, један терен за игру лоптом, „калмекак".

Европљани се искрцавају

8. новембра 1519. Године на вратима Теночтитлана цар Астека Монтесума прима Хернана Кортеса, вођу шпанских освајача који су се управо искрцали. Поклања му ниску бисера и драго камење. Два света су се сусрела... Један од њих неће преживети.

Шпанци како су их видели Астеци
Астеци са чуђењем и страхом примају чудна створења која се крећу некад на „планинама"  (бродовима), некад на огромним јеленима (коњима). Њихово одело покрива све осим белог лица, које некад грди и плава коса! Астеци мисле да виде богове чији су им долазак знаци најавили.

Астеци како су их видели Шпанци
Шпанци су као хришћани згрожени верским обичајима Астека. За њих је ђаво ушао у овај народ који жртвује људе пре него што поједе њихово месо. Међутим, ова полунага бића имају велико богатство, злато, премда се чини да више воле перје и жад.

Пад Царства
Сусрет два света брзо се претвара у сукоб. Схватајући да немају посла са боговима, Астеци се буне. Шпанци су малобројнији. Међутим, имају подршку хиљада Индијанаца који су непријатељи Астека, као што су Тепанеки. Након три месеца оштрог отпора, Теночтитлан пада у руке Шпанаца 13. августа 1521. Од тада стара астечка престоница припада Шпанском краљевству.


Величанствена перјаница коју је астечки цар поклонио шпанском конквистадору Кортесу

Пространо Царство Инка настало је у срцу венца Анда. Његови становници 1а зову Тахуантинсују, ,царство Четири стране". Иако Инке не знају за писмо и Гвожђе, они су стручњаци у управљању својом пространом територијом и покореним народима.

Племе Инка
Око 1200. године, у долини Куско, мало полуномадско племе Инка намеће своју власт околним народима. Два века касниjе у време владавине Хуајна Капака (1493-1525) Царство се протеже на 4500 кт од севера до југа! Скоро сто племена су одана цару. Део освојених земаља остаје у власништву сељака. Међутим и они морају да обрађују други део земље са којег су жетве намењене цару и трећи са којег ће жетве послужити као дарови богу сунца Интију.

Како владати тако пространим царством?
Цар се понекад показује попустљив, понекад неумољив. Дешава се да народе који су превише непријатељски расположени према њему, премешта на хиљаде километара од куће. Када су одсечени од своје отаџбине, повинују се вољи Инка. Да би се његова реч свуда чула, цар је дао да се изграде хиљаде километара поплочаних путева. Гласоноше курири се на н>има смењују. Тако порука може прећи 700 кт за 4 дана!

Инка, цар



Тринаест царева Инка смењују се наслеђивањем на трону Царства. Према легенди у XIII веку Манко Капакје основао династију. Међутим, први цар којег потврђује историјаје Пачакути Јупанки (1438-1471). Он и његови наследници граде Царство које се чини неуништивим.

Света личност
Цар звани „Инка" је полубог. Његов отац је „Инти", бог сунца. Да би очувао чистоту племена Инка, оженио се својом сестром која је постала „која", царица. Окружује се, међутим, и лепим племкињама. Тако је цар Атахуалпа наводно имао више од 5000 невенчаних жена! После смрти, тело цара се балзамује. Његова мумија се поштује као божанство.

Када се цар појави...
Цар се увек појављује у веома шареном оделу, украшен драгоценим накитом. Лице му краси реса исплетена од црвене вуне и злата. Златни прстенови сјаје се са његових ушију. Нико не сме да га дотакне. Нико не сме да гледа његово лице.

Колика је његова моћ?
Инка је једини господар Царства. Велики број чиновника, војника и свештеника спроводи у дело његове одлуке. Он командује војском, одређује висину намета и одлучује које послове треба радити. Целим Царством шири култ Сунца и предводи велике свечаности.

Веровања



У непрегледности Анда становници верују у божанску моћ природних елемената као што су сунце, планине, реке. За своје молитве и дарове очекују заузврат доброчинства. Верују такође у бесмртност душе.

Основни богови
Највеће велико божанство Инка је њихов предак Инти, Сунце. Обожавају такође Месец, његову сестру. Плаше се гнева бога грома, који шаље рушилачки град, али и благотворне кише. Траже заштиту Виракоче, бога творца људи. Сељаци посебно обожавају Пача Маму, богињу земљу--мајку од које живе.

Поштовање покојника
Индијанци Анда негују култ својих предака. Верују да покојници поново оживљавају на оном свету. Док се људи из народа закопавају, цареви и племићи се балзамују. Њихова душа се на небу придружује свету богова. Њихова мумиjа има видовите и благотворне моћи.

Празник мумија
Сваке године, у новембру, мумије Инка се носе до палате или до великог трга Куска. Тамо се посаде на златну столицу и да им се да пију и једу као живим бићима. Светковина се наставља уз звуке фрула и даира.

Сељаци са Анда



Живот у Андима није лак. Међутим, сељаци који мисле да сви потичу од истог претка, међусобно се помажу сваког дана, посебно приликом обраде земље.

Међусобно помагање
Земља је власништво свих. Старешина села је дели на парцеле. Сељани почињу тиме што сви заједно обрађују парцеле старијих, инвалида, сирочади. Потом свака породица има право да јој се заједнички обради земља. Вуна и месо стада алпака и лама такође се правично деле.

Земљорадња на стрмим падинама
Вртоглави обронци андских планина не обесхрабрују сељаке. Са дрвеним алаткама они поравнавају земљу. Преносе каменове да би подигли мале зидове. Тако само голим рукама стварају огромно степениште. На овим платформама гаје кукуруз, пасуљ, кромпир, маниоку.

Код куће
Крај огњишта жена припрема оброк. Он се углавном састоји од „чуна", теста од сушеног кромпира. Потом, предући вуну, полако жваће зрна кукуруза која пљује у посуду. Додаје воде и све закопава. Много касније када узме смесу, она се претворила у веома снажно алкохолно пиће „чичу".

Младе Инке



Инке дају деци доста напорно образовање. Боје се у ствари да од њих не направе слабиће, неспособне да се одупру тешком и захтевном животу.

Новорођенче
Жена се сама порађа. Беба проводи прве месеце у дрвеној колевци. И када плаче мајка је не узима у наручје да не би постала хировита.

Дечаци
У читавом Царству говори се стотинак језика. Нека деца иду у школу да би научила језик Инка - „кеча". Они могу да постану, на пример, чиновници или гласници цара. Међутим, најчешће се млади сељаци баве чувањем лама. Крајем децембра верска светковина слави улазак у зрело доба племићких синова. Дечаци изводе ритуале као, на пример, пењање на планину. Добијају ознаке свог статуса ратника и будуће главе породице: оружје и штитник за полни орган.

Ко су „акле"?
То су девојке које цареви чиновници бирају по селима. Када стигну у престоницу, Инка неке од њих уводи у свој харем. Друге поклања својим највернијим племићима. Оне које улазе у храм постају „девице Сунца", акле. Оне припремају храну за верске свечаности и ткају раскошне тканине од вуне вигуње које носе цар и његова породица (на слици поред).



Градови Инка



Инке су смели градитељи. Уз помоћ једноставних алатки уређују најзабаченије долине у обрадиве терасе. Граде такође огромне тврђаве и мостове преко река и провалија.

Мачу Пикчу
Град-тврђава Мачу Пикчу на 2000 т надморске висине на врху планине и до данас остаје тајновит. Његова изградња на тако тешко доступном месту чини се невероватном. Камени блокови некад су виши од 7 т! Исклесани су и намештени са невероватном прецизношћу. С друге стране, чини се да је тај град изграђен за жене, „акле", јер проналазимо много више женских него мушких скелета. Мачу Пикчу је типичан андски град од камена са трговима и малим терасама, а простор намењен гајењу пољопривредних култура налази се ван града.

Висећи мостови
Да би се премостили понори и реке ове области, које могу бити опасне у време високог водостаја, Инке граде мостове који висе захваљујући дебелим исплетеним конопцима који омогућују прелазак људи, стоке и робе.



Долазак Европљана

Док је трговао у Карибима, шпански конквистадор Пизароје сазнао да постоји Царство у сред венца Анда. Прича се да у њему злата има у изобиљу. Године 1531. полази у поход са око 180 војника.

Откриће Царства
Шпанци улазе у Анде. Следе мрежу поплочаних путева. Прелазе преко понора захваљујући висећим мостовима. Шпанци откривају веома добро организовано Царство. Што се тиче Индијанаца они савлађују почетни страх и приређују леп дочек странцима.

Неразумевање
Шта желе ти бели људи? Да би то сазнао, цар Атахуалпа пристаје да се сретне са њиховим вођом. Инка стиже у раскошном оделу. Пружају му Библију Божија реч, преводе му. Атахуалпа узима књигу и приноси је уху. Међутим, он не чује тог бога и баца књигу на земљу. Разбеснели Пизаро даје знак за напад. Збрка настала паљбом из самострела и јуриш коња плаше Индијанце. Недодирљиви Инка је заробљен!

Крај последњег Инке
Цар покушава да откупи своју слободу тако што доноси тоне и тоне злата и сребра на које су Шпанци толико похлепни. Међутим, Пизаро сумња да Инка спрема побуну и осуђује га на смрт. Чудесно Царство Инка нестаје са њим.

Скандинавију, која се налази на северу Европе, настањују Данци, Норвежани и Швеђани. Скоро су сви ратари и сточари, имају заједнички језик (нордијски) и писмо (руне). Између VIII и краја XI века крстаре морима у иотрази за богатствима и славом. Ови морски ратници су Викинзи.

Лоша земља
Простране скандинавске земље су углавном хладне и не много плодне. Становници се баве пре свега овчарством. Шуме, Језера, мочваре и планине остављају мало простора пољопривредним културама. Скандинавци се стога окрећу мору. Лове бакалара, моржеве и фоке. Они су одлични поморци.

Походи
Године 789. три норвешка брода нападају малу луку на југу Енглеске. То је први викиншки поход. Током читавог IX века од Северног до Средоземног мора они нападају градове на обали. Продиру у унутрашњост рекама. Потом се њихови бродови (дракари) враћају у Скандинавију натоварени ратним пленом.

Викинзи се насељавају
Године 1100. походи коначно престају. Викинзи се мешају са локалним становништвом, и понекад при томе намећу своју управу, као у Русији. Други насељавају ненасељене земље (као што је Исланд).

Велики освајачи



Трговци, пустолови у потрази за новим земљама, морски гусари, Викинзи су присутни у читавој Европи и даље.

Путевима Истока
Ови освајачи су такође трговци. Плове Дњепром и Волгом у својим великим лаганим и окретним лађама, натовареним крзнима, медом и робовима. А ако се реком више не може пловити? Ништа за то. Људи одгурају своја пловила до земље а потом их гурају на дрвеним балванима. Словени се мешају са пустоловима са Севера који године 882. оснивају Кијевску краљевину Северни Атлантик
У IX веку Викинзи откривају да постоји плодна земља северно од Шкотске. Сукобљавајући се са непознатим морем стижу до обала Исланда. Касније, 981. године Викинг Ерик Црвени стиже до копна које назива Гренланд, „зелена земља". Могуће је да су Викинзи стигли и до Америке.

Освајање Европе
Бродови у десетинама плове Рајном, Сеном и пљачкају новац, накит и резерве хране. Нападају Париз 885. године. Међутим, убрзо се ови пљачкаши претварају у праве освајаче. Године 911. добијају Нормандију од краља Француске.

Поморски ратници



Добри морепловци и неустрашиви ратници, Викинзи крстаре морима у својим дракарима и заустављају се тамо где се гомилају богатства: у манастирима и градовима.

Зашто крећу?
Земља на којој Викинзи живе је сиромашна и приноси су слаби. Ради освајања боље и плодније земље они морају напустити своја села. Међутим, походи такође доносе богатства отета покореним народима. Пре него што се отисну на море и суоче са опасношћу, Викинзи се заклињу на верност своме вођи.

Плови барка
На броду ратници морају да веслају и да подигну велико једро. Велика барка са равним дном и коритом од састављених дасака, брзо плови по таласима. Чим се спази страно копно, људи постављају на прамац застрашујућу главу чудовишта, често змаја. Она би требало да уплаши непријатељске злодухе и да тако заштити Викинге.

Напад
Када се силуета дракара укаже на хоризонту, становнике на копну обузме страх. Северњака, како их зову, сви се плаше. Тек што је дат знак за узбуну, Викинзи већ стижу до обале и искачу из бродова. Приближавају се, застрашујући, збијених редова, при чему њихови шарени штитови образују неосвојиви зид. У току битке ударци мачем, копљем и секиром пљуште на све стране.

Веровања



Скандинавци указују поштубоговима кроз молитве и жртве које се одигравају у сред природе. Такође мисле да постоје зла бића која изгледају као џинови, патуљци и елфови (духови).

Велика битка
За Викинге свет је поприште непрестане борбе између богова и џиновских чудовишта, снага нереда. Људе очекује коначно уништење: људи и богови ће се међусобно поубијати, али ће нови свет настати из старог.

Који су њихови богови?
Најмоћнији од њих је Один, творац људи и бог умрлих, песника и ратника. Стар и једноок,миљеник народа, он зна свачију судбину. Тор је бог плодности; он чини да жетве зрију. Има огроман апетит и незгодну нарав. Када је љут, он са својих кола која вуку јарци, баца свој чекић и гром се обрушава на земљу.

Други свет
Викинзи верују да умрли утичу на свет живих. Јављају им се у сновима, шаљу знаке и враћају се да би упућивали претње или се светили. Викинзи користе магију да би комуницирали са својим прецима.



Свакодневни живот



Када не иду у откривање далеких мора и земаља Викинзи живе у малим селима. Они су сточари, ковачи, дрводеље и воде смирен живот који прати смену годишњих доба.

У кући
Дрвене куће су понекад раздвојене дрвеним тарабама. Светлост слабо улази у унутрашњост, јер обично нема прозора. Ватра у средишту куће осветљава, греје, омогућује да се пече риба и кува овас. Жене седе на клупама и преду вуну, ткају хаљине и покриваче који су породици неопходни.

Како протиче година?
У пролеће људи воде стоку на испашу. Обрађују земљу, потом сеју јечам, раж и овас. У најхладнијим пределима мрежама хватају дивље птице и сакупљају њихова јаја. У јесен сточари окупљају своју стоку (овце, козе, краве, свиње) да би их пребројали и склонили на сигурно током зиме. Такође се прави пиво и суши бакалар пре него што се одложе у оставе.

Спортови и гозбе
Викинзи обожавају веселе гозбе уз алкохол. Зими веслају, клизају се по залеђеним језерима или завејаним падинама и боре се голим рукама. Увече бацају коцкице и препричавају своје подвиге.

Деца



Везе између малог Викинга и његових родитеља, браће и сестара су веома снажне. Он се мора доказати као достојан тога и осветити породичну част акоје угрожена.

Долазак на свет
Да би описали жену која чека дете Викинзи користе израз „није сама". Жена се порађа у чучећем положају или на коленима. Бабица која јој помаже прска новорођенче водом и диже га ка небу као да га показује боговима. Понекад отац одбија да прихвати дете. Остављено у природи, има мале шансе да преживи.

Име за цео живот
Викинг нема презиме; кажу да је „син или ћерка тог и тог". Његово име се брижљиво бира. Често подсећа на неког бога или животињу. Име често допуњује надимак. Тако се неки викиншки краљеви називају Харалд „плавозуби", Свеин „рашљасте браде", Ерик „крваве секире".

Образовање
Нема школа и мало Викинга зна да чита и пише. Међутим, неки дечаци уче слова (руне). За већину се образовање састоји у учењу имена више генерација предака! Такође уче се основним активностима њиховог ратничког живота: пењање на коња, пливање, руковање мачем...

Пре VII века наше ере историја црне Африкеје веома слабо позната. Током европског средњег века развијају се велика краљевства. Налазимо их јужно од Сахаре, усред тропских шума, на обали великих река, око великих језера. У XIX веку ниједно од ових краљевстава не успева да се одупре доминацији Европљана.

Иза Сахаре
Народи са јужног обода Сахаре тргују са берберским становништвом које живи у северној Африци. Већ одавно, со, плод коле и посебно злато прелазе пустињу на леђима камила. Између V и XI века Краљевство Гана заснива своје богатство на трговини којом управља. Међутим, у XI веку народи са севера који су прешли у исламску веру освајају овај део Африке. Настају нове велике муслиманске државе као што је Краљевство Мали на обалама Нигера или Краљевство Канем-Борну на обали језера Чад.

Краљевство Бенин
У Африци су краљевства, која су постала права царства, ретка. То је случај са Краљевством Бенин, које је остало по страни муслиманског освајања. Настало у XII веку, у XV веку се протеже од области Лагоса до реке Нигер. Такође у овом периоду оснивачи Бенина доводе до врхунца њихово умеће у ливењу бронзе.

Оба, краљ-бог



''Оба" је краљ Бенина. Он представља снагу и богатство Краљевства. Из палате он намеће моћ уз помоћ бројних чиновника.

Оба, бог који је претворен у човека
Краљ је света личност. Његови поданици га поштују као бога. Сви веруjу у његове магиjске моћи. Када носи своју огрлицу са 28 ниски бисера, зар се све жеље изречене у његовом присуству не остварују? Едоси, народ Краљевства, обожавају овог живог бога, који, како мисле, не једе, не пије и не спава! Након његове смрти излиjе се глава по његовом лику и поставља на олтар у палати. Едоси који верују у загробни живот отимају се да буду сахрањени поред свог краља.

Оба пред својим народом
Сваке године, поводом светковине Игуа, оба излази из своје палате. Музичари најављују његов долазак. Праћен војницима и окружен слугама појављује се усред бела дана у свом свечаном оделу.

Чиновници
Оба управља правим царством. У провинцијама намесници намећу његову сувереност. У селима, поглавари и старци су представници његове моћи. У палати га служе стотине чиновника и послуге.

Ко бира обу?
Након смрти обе, поглавари и старци бирају његовог наследника међу синовима које су му родиле бројне жене. Током једне светковине нови владар симулира битку у којој се супротставља поглаварима села. Од тада влада као једини господар.

Бенин, град уметности



Град Бенин је раскошна престоница која одсликава моћ царства. Палатаје претрпана уметничким ремек-делима. „Обине Главе", изливене у бронзи, превазилазе по лепоти сва друга дела.

Град занатлија
Шанац и двоструки бедем од стабала штите град. Иза те ограде једноспратне куће образују широке и праве улице. Свака четврт је резервисана за једно занимање: вајари у слоновачи и дрвету, градитељи даира, кожари, ткачи, ковачи, ливци бронзе.

Уметност посвећена оби
Уметност је само обина привилегија. Само он сме да носи коралне огрлице. Ниједан уметник не сме да лије бронзу или ваја у слоновачи без његовог одобрења. Јер лепота и племенитост метала симболизују монархију, док слоновача представља чистоту. У палати маске и фигурице од дрвета, слоноваче или бронзе задивљују посетиоце.

Рад у бронзи
У XIV веку један ливац из суседног града Ифе долази у Бенин да упућује у тајне своје уметности. Под будним погледом занатлија, он обликује лице у глини, а потом га прекрива танким слојем воска, који се опет прекрива глином. Након што се восак истопи током печења, уметник попуњава шупљину течном бронзом. Коначно када се калуп охлади, опрезно га разбија. Појављује се дивна јединствена бронзана глава.

Шта је мит?

Мит је чудесна прича. Он може говорити о љубави неког бога или недаћама неке чудесне животиње; може објашњавати настанак Земље, или појаву првог човека, зашто се Сунце рађа... Међутим, све невероватне приче нису митови.

Више од бајке
Бајке су приче за које се зна да нису истините, попут Успаване лепотице или Снежане. Мит је бајка коју сви људи у неком делу света у неком времену сматрају истинитом.

Митови су део религије
Богови који се појављују у митовима припадају некој религиjи: њима су посвећене светковине и храмови, свештеници су им често одани. Свака религија има своје митове.

Митови се разликују од историје
Историјско приповедање говори о догађајима који су се заиста догодили у прошлости и чији су учесници мушкарци и жене. Митови препричавају још древније догађаје којима нико није присуствовао
и чији су јунаци богови и остала чудесна бића.
Људи преносе са колена на колено митове у које верују. Сама реч „мит" долази од грчког „ту1ћоб" што значи „прича која се препричава".

Разумевање митова

Како у Азији тако и у Америци, Европи или Африци људи су стварали митове још од најстаријих времена.

Разумети да би се деловало
Људи у савременим друштвима објашњавају многе догађаје уз помоћ науке. Међутим, постоје и даље друштва у којима се више пажње посвећује веровањима него науци и у којима се чува врста мудрости наслеђене од предака. Древна друштва су своја знања из астрономије или математике стављала у службу своје религије. По њиховом схватању, свет богова и свет људи су једно. Требало је, дакле, општити са боговима. Ако су им људи одавали пошту на прави начин, могли су избећи пошасти (болести, земљотресе) и чак изазвати рађања или добре жетве.

Истоветне теме по целом свету
Нека друштва су претрпела утицај других, као Римљани утицај Грка. Невероватно је међутим што су веома удаљене заједнице имале сличне митове. Тако се често говори о огромној поплави, потопу који је наводно прекрио Земљу и од којег су се само малобројни спасли. Ова тема потопа се среће у митовима Вавилона, Грчке, Индије, Северне Америке, а постоји и у Библији у причи о Ноју.

Познавање митова

Како је могуће познавати митове неке цивилизације нестале већ стотинама или хиљадама година? Неке приче су се изгубиле са сећањем оних који су их усмено преносили. Али многе од њих су сачуване захваљујући записима, скулптурама, цртежима...

Традиција
Грчка и римска митологија никад нису нестале из сећања Европљана. Грчки историчар Плутарх је својим причама од заборава спасао и египатски мит о Озирису и Изиди. Друге културе попут културе Маја и Астека открили су и делимично уништили Шпанци када су се искрцали у Америци у XVI веку.

Процват сазнања
У XIX и XX веку археолози су својим открићима направили огроман корак у упознавању древних цивилизација. Тако је Шамполион, који је растумачио египатске хијероглифе, омогућио боље познавање веровања ових народа.
У Месопотамији су хиљаде изрезбарених глинених плочица, пронађених у земљи, откриле многе приче. Међутим, остаје много тајни и неизвесности, посебно у вези са митологијом Келта и Викинга.

Мистерије света

Свуда на Земљи људи су веровали у богове и препричавали њихове подвиге. Али зашто су то чинили? У тим давним временима није било ни авиона нити великих бродова којима би се могла обићи Земаљска кугла. Није било ни ракета за путовање у свемир. Бројна питања су остајала без одговора. Уз помоћ митова људи су могли дати смисао овим мистеријама.

Границе познатог света
Некада је свака цивилизација познавала само мали део Земаљске кугле. Грци су одлично познавали Средоземље којим су крстарили бродовима. Међутим, нису знали шта се налази даље. Да ли су ту можда пребивалишта богова? Дуго су Пакао у који одлазе душе умрлих смештали западно од Средоземног мора. Касније су схватили да се даље према западу налазе друга мора и обале и замишљали су Пакао испод површине Земље.

Свемир
Сваки народ је читав свемир замишљао по узору на оно што види сваки дан у својој земљи. Египћани су га видели као плодну долину окружену пустињама. За Викинге, свет су створили ледени џинови, јер на северу Европе где су живели влада вечни снег. Грци који су се чудили толиким острвима којима је море прошарано мислили су да их је Посејдон, бог мора тамо бацио током неког сукоба између божанстава.

Природне силе
Бројни богови узимају обличје животиња које људи поштују или којих се боје. Египћани имају богове у облику крокодила, краве или шкорпије, северноамерички Индијанци причају о подвизима којота, Аустралијанци велики значај дају змији... Како укротити благотворне или рушилачке снаге природе? Ко ствара буку у вулканима? Можда грчки бог Хефест? Ко пушта кишу? Можда богови Маја који се зову Чак? У Ирској, Америци, Јапану или Египту диве се и обожавају божанство Сунца, које осветљава и греје Земљу; шта бисмо без њега?

Како је свет настао?

Свуда се постављају иста питања. Шта је било пре постанка Неба и Земље? Како су настали први богови? Бројни митови кажу да jе на самом почетку постојала само велика водена површина. То је на пример случај у Јапану или у Месопотамији. За друге народе у почетку је постојала само празнина: ледени понор у машти Викинга, хаос за Грке. Потом се рађају богови који обликују Небо, Земљу и сва створења укључујући и људе.

Зашто постоји човек?
Зашто су толико моћни богови измислили људе? Грци мисле да су их створили да би служили, хранили и одавали пошту боговима. Месопотамци верују да су их богови створили да би обављали тешке послове место њих. Тако, у бројним митологијама људи имају задатак да обожавају своје творце. А како су то богови „направили" људе? Божанства Маја покушавају више пута, служећи се прво глином, потом дрветом и коначно кукурузом. Последњи покушај је коначно успешан. У египатској митологији бог Хнум је обликовао људе на свом грнчарском колу, а код Месопотамаца више богова удружују своје снаге да би обликовали људе од глине и крви. У већини митологија богови се служе својим занатлијским вештинама да би оживели људе.

Да ли богови могу казнити људе?
Велики митови објашњавају како су богови некад кажњавали људе. То се дешавало када људи више нису обожавали своја божанства, када су били прегласни или постали зли. Богови се љуте и могу изазвати потоп или учинити људе смртним када то још нису били. Божија воља се не оспорава, људи дакле морају прихватити казну и истрпети је.

Шта бива са мртвима?
Након смрти људи или њихове сенке одлазе у области које се често представљаjу као мрачне и тмурне. Понекад постоји чудесни рај, као за грчке јунаке или одважне викиншке ратнике. У појединим цивилизацијама суд одлучује о судбини мртвих душа, као у древном Египту.