Ajmo malo o cudu zvanom ljudsko "JA".

To je mozda najcesca rec koja nam je u ustima non stop - ja ovo, ja ono i onda opet ja pa ja pa ja... I tako do smrti kada sanjamo da ce mozda to nase "JA" da prezivi i postane vecno. Nas zivot u materijalnom okruzenju ove zemlje je dobrim delom defisam nasim egom i njegovim odnososm prema ljudima i okolini. Svaki dan se iznova podsecamo sta je to sto JA mislim, JA zelim ili ne zelim. Ego-centricnost nije ni negativna ni pozitivna - ona jednostavno cini nas onakvim kakvi smo zeleli mi to ili ne.

Pa zar nije prevashodno bitno za nas da se pozabavimo time sta je to "JA" - kako vi vidite sebe i vase pravo istinsko JA koje treba da prezivi materijalni smrt (ako u to veruje te) ili ako ne verujete u nesto posle - koja je svrha naseg JA u nasim zivotima. A kao pod tema - zasto sebe vidimo i osecamo kao podvojene jedinke a non stop se pozivamo na zajednicu i tezimo zivotu u grupama gde jedni zavisimo od drugih. Da li je nasa socijalizacija za zivota samo nacin dase lakse prozivi ovaj mukotrpni zivot ili ima neko vece i dublje znacenje od toga?

Samo bez kilometarskih citata ko boga vas molim. Bitan je licni stav i misljenje na temu, jer na kraju krajeva - vas zivot je SAMO vas zivot.

I Love my Life 

Pa, da pocnemo k`o sto je Bog rekao- od Frojda...   

Slavna podela licnosti... ID (Ono), EGO (Ja), i SUPEREGO (nad Ja).
Da ne objasnjavam previse, nego da se odmah bacimo na EGO- tj. Ja...
Sledi princip realnosti i u toku razvoja, uci da je neophodno odreci se neposrednog zadovoljstva, da ga odlozi dok se ne steknu realniji uslovi za ispunjenje zelje. Smatra se da ego izvrsava nadzor nad svim saznajnim funkcijama...

Mislim da su svi u kolokvijalnom govoru spomenuli recenice, tipa..."Koliki je njegov/njen ego." "On/a je ego manijak." "Egocentrican/a".......

Jedinke... Naime, da li da se pozivamo na onu- covek je socijalno bice, ili na onu- covek je coveku vuk?
Najbolje za covecanstvo i jeste- po mom misljenju- da se svaka jedinka razvija samostalno, najbolje sto moze u okviru jedne zajednice...

(Mogla bih ja mnogo o "Ja", al` da ne davim mnogo...)

@decky999
Što je zapravo taj JA, ovisi iz kojeg ugla gledaš.
Vjerujem da religiozni, filozofski, sociološki...... pristup pridaje izvanredno značenje tom pojmu, jer su ipak na njemu koncipirani stubovi tih znanosti.
Bez tog JA, te znanstvene discipline izgubile bi na uporabljivosti, što bi dovelo u pitanje njihovo  postojanje i opstanak.
Ipak netko (taj JA) mora progutati servirane pripravke iz navedenih kuhinja.
Osobno sam najbliži matematičkom odgovoru na postavljeno pitanje:
JA = 0
Zašto nula?
Zato, jer svoje neke vrijednosti (veće od nule) nemam. Naime, sve što jesam, jesam po nekom drugom.
Svako slovo, riječ,rečenica koje prevrćem preko jezika, tuđe su.
Nisu moje.
Svaka misao koje se kotrlja sunovratnim provalijama, meni poklonjenim sivim ćelijama, u najboljem su slučaj kompilacija tuđih misli i tuđih ideja.
Sam, nisam u stanju smisliti ništa novo pod kapom nebeskom.
Odakle bi mi onda pripadala veća vrijednost od nule? 

Kako to O???

Pa, ovo je za Nicea ili Fihtea, problem...   
Nije svaka rec, recenica tudja.
"Tudje" misli, slova i sl. mogu samo pokrenutu nas um, ka daljem... Ne mislim da nista nije "moje".
Svakodnevno stvaramo hiljade novih recenica... I svaka je moja!!! Mada, citiram ja. Iznosim i tudje stavove, ali oni samo pomazu da uzvisenije oblikujem svoje- licne!
Ovo pomalo zalazi u oksimoron. Tj. spajanje nespojivog.
Na kraju krajeva, dajte da se vratimo culnom. Ili empirizmu- nista nije u razumu, sto prethodno nije bilo u culima. Posle su racionalisti dodali- osim samog razuma. Nisam ni za jedno od tih gledista, ali ovde moze posluziti...
Da, malo banalizujem- Zar nema svako drugacije vidjenje dana, Sunca, vode, zemlje? Cula...
Smatram da nas ta drugacija vidjenja, izdvajaju! Zato i jeste svako svoje jedno JA!!!

Ova tvrdnja- koju zastupa Budjoni- bi skoro potrla filozofiju, kao MENI veoma dragu nauku!
 
Nemojte, bweeeee tako!!!   

Moj prevashodni interes je duhovni, kada pricamo o "JA".

Nisam namerno izjednacio ono sto zovemo egom sa onim sto zovem "JA". Nase um i misani proces su govr naseg ega - oni procenjuju okolino, obradjuju podatje sakupljene od cula, i daju nam precepciju stvarnosti materijalnog sveta koji je oko nas. Oni tako stvaraku sliku "realnosti" za nas. Medjutim taj nas ego koliko god da je razvijen i izvezban (jer mozak i cula su kao i mishici - moraju se trenirati da bi radili) ne moze nam dati sliku prave stvarnosti. Nasa cula su limitirana, nasa umna precepcija je limitirana, mi zivimo u balonu sapunice i imamo laznu percepciju o mnogim stvarima i ljudima oko nas. Nista sto dolazi od cula nije istinito bar ne u potpunosti. I onda kada umremo sve to sto je razvijalo nas ego nestaje zajedno sa nasim telom i umom. Misano proces staje jer nema sta ga definise i stvori.

Znaci to sto mi mislimo da smo MI - taj nas ego kako ga zovemo je obsena i prolazna stvar ako i sve drugo u materijalnom svetu. Ali pod pretpostavkom da ima neceg finijeg i svrsishodnijeg posle naseg materijalnog zivota moramo se zapitati sta je zapravo nase JA koje ce opstati u tom zibotu posle smrti. Sta je to sto definise nas kao duhovno bice a sto ce preziveti nasu smrt???

Moj stav je da je ego tu da nam pomogne da dopremo do svoje istinske duhovne sustine, naseg besmrtnog JA. Kroz razvijanje ega docicemo do stadijuma kada cemo poceti da odvajamo nasu svesnost od naseg misaonog procesa - tj. - postavicemo sebi pitanje ko ili sta je to sto generise moj misaoni proces. Nase istinsko bice nema nista od nasih misli - nase misli koje su bazirane na materijalnoj stvarnosti nam ne mogu mnogo pomoci u svetu koji nije materijalan. Ipak misaoni poroces je alat koji nase JA moze da kontrolise i iskoristi na veoma mocan nacin. Akumulisanjem energije misaonog procesa nase pravo JA stice potpunu kontrolu nad nasim bicem jos tokom materijalnog zivota. To nam dize svesnost o svetu oko nas ali i o svetu koji nas ceka posle ovoga. Ono sto naucimo time u materijalnom zivotu ce trajati i posle nase smrti i jedino tada ce nase pravo JA ostati besmrtno jer cemo mi imati svest o njegovoj besmrtnosti. U suprotnom ce nestati u beskonacnosti energije koja nas je stvorila. 

dzabe nada...nishta karakteristichno za samo jedu jedinku  nece preziveti njenu fizichku  smrt.
iza svakog spaljenog papira ostaje samo pepeo shta god da je pisalo na njemu.

samo to.

Sta nas definise, kao duhovno bice i sta ostaje posle nase smrti???   

Pa, to je, izgleda, samo uspelo Isusu.

Mozda malo i Emili Rouz. 

Kod mene, jos nije nastupilo doba "pravog JA". Mozda to ipak ide ciklicno.
Kao ice age...

Decky...
Da ne citas ovih dana Sopenhauera?    Balon sapunice, nasa cula nas lage i sl...
Mada ti si mali Fihte... Ocekujem njegove stavove da izneses... Uvek ce mi ostati dalek, sa onim Ja i Ne-ja! 
Uh, da je ziv ja bih se s njim, onako primitivno,  .

Ma Shopenhauer je prepisaivao od mene kad smo bili u trecem osnovne 

a taj Fihte mi nije poznat - ja sam ti filozof-zemljoradnik - totalni amater. Samoedukovani lozach koji malo zna o tim fancy filozofima ... Mora vishe da chitam majku mu...

....posle pola sata...

U bre iscitah sad o Fihteu - antisemita - moj chovek he he .... Ma jok - ne slazem se sa idejom da je samo-svest socijalni fenomen. Mislim donekle da, ali ono o cemu sam ovde pricao je strasno ispod nivoa materijalnog i socijalnog. Svest o sebi - o svom JA pocinje na mentalnom planu. Taj mentalni plan je isprepletan sa emotivnim iskustvima naseg tela u ovom 3D svetu oko nas. Posto smo drustvena bica dobar deo tih iskustava se bazira na socijalnom okruzenju i negovim normama. Ali po meni to "JA" je bas ono nase lazno JA, nas ego koji nam sluzi da prodjemo kroz ovaj svet kolko tolko uspesno. Ipak moj argument i zelja za definisanjem pravog besmrtnog JA ide mnogo dublje od te povrsine.

Ono sto je Arli rekao isto stoji - a sta ako cela prica o nasoj besmrtnosti je samo mit - nedostizna utopijska prica - sta ako nas zivot ima smisao samo dok postoji u materijalnom svetu ??? Puno puta sam se pitao ta pitanja ali nikako nisam mogao da prihvatim da je bas SVE samo prolazno. I onda mi se upalila lampica citajuci neke knjizice - to zaista jeste tako ako kazemo sami sebi da je to tako. Sta sam sad rekao ovime ?? Pa ako imamo mentalnu sliku naseg JA koje postoji samo u ovom svetu - to ce biti tako. Nasa mentalna slika je nasa stvarnost ali isto tako i ogranicenje nase stvarnosti. Mi mozemo da spoznamo samo onoliko koliko sami sebi dozvolimo. I onda - zasto se ogranicavati na materijalnom - nemamo nista da izgubimo ako izbrisemo materijalne barijere spoznaje i pocnemo da projektujemo svoje bice u realnost koja sada ne postoji (ili je bar nama nevidljiva i nespoznajna) ali koja ce postatai stvarna kada izgubimo nasu materijalnu ljusku. Menjanjem mentalnog odnosa prema stvarnosti na taj nacin mi stvaramo nashu svrhu i sushtinu naseg pravog JA za zivot koji ce se nastaviti van forme i granica materijalnog. A ako je sve bila samo utopijska ideja - nista zato - nestacemo u beskonacnosti energije koja nas je stvorila.

I sta se onda desava posle smrti - nase mentalne slike nestaju jer ego nestaje ali ostaje nasa energetska sustina koja sada ima sustinu postojanja jer smo mi tu sustinu stvorili tokom naseg materijalnog zivota. To na neki nacin vidim kao univerzalni princip kreacije - stvaranje neceg sredjenog i uzvishenog iz beskonacnosti haosa i verovatnoce. Tako smo nastali mi kao bica ali tako nam je dato da ublicavamo ovaj materijalni svet - tako moramo da nastavimo da stvaramo i uoblicavamo duhovne (energetske) sfere postojanja posle nase smrti. Kljucna rec za sve - KREATIVNOST. Svako ko nauci i iskusi onaj sladak osecaj kada stvorimo nesto iz nichega upoznao je sustinu svog stvarnog i besmrtnog JA.

On je smatrao da se filozofija ne moze ograniciti na- kako bih rekla- ucenicku disciplinu. Morala bi imati visi polozaj.
On je razvijao sistem ljudske slobode.
Princip slobodnog delovanja- tj. JA postavlja samog sebe. Pr. kant- JA mislim. Fihte- JA cinim...
(E, ako ovde ima neki student, ili svrseni student filoz. neka mi oprosti ako malo izvrcem, ali mislim da sam do sada dobra. Da ne budem skromna.)
Smatra da JA je slobodno, ali JA nailazi na spoljne linije, granice, prepreke koje se suprotstavljaju toj slobodi.
E, tu se javlja ono njegovo NE-JA. JA postaje svesno da u prirodi vlada zakon uzrocnosti. Mora uvazavati i druga bica, razumna.
I meni nije bas jasno to NE-JA...
Cudan mi je on. Valjda je bio za izdizanje, iznad prirode. Tj. izdizanje JA. A, opet za postovanje drugih...

I tako... To je to. Nalovicu nekog, ovih dana na Filozofskom da mi malo pojasni...      Pa, vam kazem.