Joga dobra za žene koje imaju rak dojke

Žene koje imaju rak dojke mogu da učestvuju u određenim vežbama joge, jer može da im poboljša zdravstveno stanje, saopštili su američki naučnici

Pacijentkinje mogu da rade lagane vežbe joge, kao i vežbe disanja i meditaciju, navodi se u najnovijoj studiji stručnjaka sa Univerziteta u Severnoj Kaliforniji.

"Efekti tih vežbi su ublažavanje bolova i osećaja umora, bolja fizička kondicija, opuštanje i prihvatanje bolesti", rekao je autor istraživanja Džejms Karson (James Carson).

Američki stručnjak je rekao da je proučio grupu od 13 žena s rakom dojke, koje su odlazile na časove joge tokom osam nedelja.

"Program joge, njima adaptiran, pokazao je rezultate - bolju kondiciju i osećaj prihvatanja bolesti. Pacijentkinjama su ublaženi bolove i poboljšano stanje opuštanja", rekao je Karson.

Studija je objavljena u medicinskom časopisu "Džornal of pejn and simptom menedžment" (Journal of Pain and Symptom Management).

Izvor: Press

Intervju: Ubica bolesti krije se u matičnoj ćeliji

Profesor dr Miodrag Stojković, svetski poznat genetičar



Za profesora dr Miodraga Stojkovića, Leskovčanina koji se sa svojim timom proslavio u svetu u oblasti genetike i ispitivanja matičnih (takozvanih stem) ćelija, naša šira javnost saznala je pre nekoliko godina, kada je ovaj mladi naučnik odlučio da se vrati u Srbiju i u rodnom gradu nastavi slavnu karijeru započetu u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Španiji, gde je radio 11 godina.

Profesor Stojković je osnovnu i srednju školu završio u Leskovcu, a Veterinarski fakultet u Beogradu. Posle završenog fakulteta otišao je u Nemačku, gde je, od medicinskog tehničara u jednoj bolnici, posle nekoliko godina stigao do naučno-istraživačkog radnika na Medicinskom fakultetu u Minhenu, na kojem je i doktorirao. Već 2002. godine otišao je u Veliku Britaniju, u NJukasl, gde počinje rad s ljudskim embrionima i matičnim ćelijama. Tu se i pročuo u svetskim razmerama jer je njegov tim dobio dozvolu da klonira prvu ljudsku ćeliju. Na Medicinskom fakultetu u NJukaslu je imenovan za profesora.

Kada je pre nekoliko godina prof. Stojković odlučio da se vrati u Leskovac i u svojoj zemlji nastavi da se bavi naučnoistraživačkim radom kao i veštačkom oplodnjom bračnih parova koji ne mogu prirodnim putem da dobiju potomstvo, u javnosti se nagađalo da li je “proplivao” na Zapadu ili mu je Srbija samo usputna stanica koju će ubrzo ponovo napustiti.
– Verovao sam, i verujem, da i u Srbiji ima i mogućnosti i uslova da se rade naučnoistraživački projekti svetskog formata – kaže za naš list prof. dr Stojković. – Imamo pametne i ambiciozne mlade ljude, željne znanja i novih saznanja u oblasti koja je u celom svetu pravi hit u medicini budućnosti. Nauka o ljudskim matičnim ćelijama je veoma mlada i još u povoju. Prve matične ćelije iz ljudskih embriona dobijene su u SAD tek pre sedam godina. Prema tome, svi smo na početku, ali perspektivu vidim već za deset godina, kada bismo pacijentima mogli da ponudimo ćelije “krojačkog tipa”. Kada to kažem, mislim na mogućnost da za svakog pacijenta bude “sašivena” odgovarajuća terapija.

O matičnim ćelijama se danas u javnosti sve više govori i pridaje im se ogroman značaj za buduću, morednu medicinu. Zašto?
– Matična ćelija ima mogućnost da postane bilo koja ćelija u ljudskom organizmu – objašnjava prof. Stojković. – Ako se, na primer, govori o embrionalnoj matičnoj ćeliji, dakle onoj koja se uzima iz embriona, ona može postati nervna ćelija, ćelija jetre, pankreasa, kosti, vezivnog tkiva... Teoretski, iz matične ćelije može se dobiti 200 različitih tipova ćelija ljudskog organizma. Ove ćelije nisu “specijalizovane”, jer se mogu diferencirati u sve druge ćelije, sposobne su da se dele u neograničenom broju, ne zastarevaju... a sve ovo je od posebnog značaja.

Veliko interesovanje javnosti pobuđuje podatak da se matične ćelije koriste u medicinske svrhe. Šta to podrazumeva?
– S jedne strane, one će služiti za dobijanje novih lekova, s druge, omogućiće da saznamo nešto više o ranom ljudskom normalnom i abnormalnom razvoju, a koristiće i u terapiji različitih ljudskih bolesti, kao što su, sada već definitivno, neke nervne bolesti, poput Parkinsonove i Alchajmerove, ili bolesti srčanog mišićnog tkiva, a nešto kasnije i za lečenje šećerne bolesti tipa 1. Ispituju se biologija matičnih ćelija i njihovo ponašanje, odnosno sposobnost da se diferenciraju u ćelije pojedinih organa. One će se u dogledno vreme koristiti da zamene mrtve ili degenerisane ćelije ljudskog organizma.

Niste li preveliki optimista kada kažete da će ovakvo lečenje biti moguće za 10 do 15 godina?
– Ne, to je zaista realan period. Sada znamo šta nam je potrebno da nateramo matičnu ćeluju da postane ćelija nervnog sistema ili srčanog mišićnog tkiva, ali ne znamo šta joj treba da bi bila ćelija koja može da produkuje insulin da bi smo lečili šećernu bolest. Još uvek ne znamo faktore i mehanizme koji dovode matične ćelije do toga da budu ćelije nekog čovečjeg organa. Želimo da imamo banku matičnih ćelija i da iz nje po potrebi dobijemo nervne, srčane ili neke druge ćelije, jer scenario kojim se kreće moderna medicina je takav da će lekarima takve ćelije biti sve potrebnije da bi se dobili organi za transplantaciju. Banke matičnih ćelija postoje u Velikoj Britaniji, koja je otišla ispred ostalih zemalja u njihovom proučavanju, ali ne daleko. U mnogim zemljama sveta se rade istraživanja u ovoj oblasti – rekao bih da je to danas prava utakmica u nauci – pa mi je zato želja da i naša zemlja uhvati korak s njima. Osim Velike Britanije, tu su i SAD, Švedska, Japan... koje su vodeće zemlje u ispitivanju matičnih ćelija.

U pojedinim zemljama se koče ispitivanja na embrionalnim matičnim ćelijama, s obrazloženjem da se “uništavaju životi”. Koji je vaš stav o tome?
– Po meni, radi se o licemerstvu i neznanju. Jer, od bračnog para koji dolazi na veštačku oplodnju dobije se 10 do 15 embriona. Majci se pri oplodnji vraćaju dva do tri. Pitanje je šta raditi s ostalih osam ili 12 embriona koji su višak. Uz saglasnost bračnog para, možemo da iz tih embriona dobijemo matične ćelije. Dakle, do njih dolazimo isključivo iz viška embriona koji se inače uništavaju, a koje bračni parovi poklanjaju naučnicima. Otpor ovim istraživanjima postoji i u nekim verskim zajednicama, a moguć je i u pojedinim farmaceutskim kućama, jer mnogi današnji lekovi ne leče uzrok bolesti, već samo otklanjaju simptome. Matične ćelije će jednog dana potisnuti sadašnje lekove i u praksu uvesti lekove “po meri pacijenta”.

Otkucaji u plastičnoj čaši
Dug je put od matičnih ćelija do pacijenta, ali u narednih 10 do 15 godina ove ćelije će biti osnov za lečenje ljudi. Do sada smo već uspeli da u laboratoriji dobijemo nervne ćelije, kao i srčane, koje u plastičnoj čaši kucaju kao srce. Takve matične ćelije bi se injekcijom ubrizgavale u srčani mišić i bez otvaranja grudnog koša. U stanju smo da u laboratoriji dobijemo i ćelije rožnjače – kaže prof. dr Stojković.

Izvor: Dnevnik

У менопаузу са 22 године

Менопауза је природни и неповратни процес

Као последица стресних ситуација све више младих девојака већ са 22 године улазе у процес менопаузе, саопштили су недавно стручњаци на скупу „Нова хормонска супституциона терапија за жене у менопаузи” одржаном у „Мадленијануму”.
Професор др Милка Дрезгић, председник асоцијације „Мумиа”, нагласила је овом приликом да женама треба помоћи на време, јер је менопауза природни и неповратни процес.
– Због наглог смањења функције јајника и значајно смањеног лучења полних хормона најчешће између 48. и 51. године долази до краја репродуктивног периода у животу жене. Међутим, имамо доста пацијенткиња које се и у ранијим годинама жале да им је ноћу веома вруће и да устају да се пресвуку, да су напете и нервозне без разлога. Најчешће помоћ траже од надлежног лекара или гинеколога, али се, нажалост, дешава да лекар не препозна симптоме и да им не дозвољава да почну са хормонском терапијом. Због свега тога је веома важна сарадња гинеколога, кардиолога, интерниста и лекара опште праксе – истакла је др Дрезгић.

Доцент др Светлана Вујовић, из Института за ендокринологију, нагласила је да се услед старења светске популације процењује да ће до 2050. године више од 30 одсто женске популације имати више од 60 година.


Потражите помоћ на време

Доцент др Светлана Вујовић, из Института за ендокринологију, нагласила је да се услед старења светске популације процењује да ће до 2050. године више од 30 одсто женске популације имати више од 60 година.

– Данас на свету 500.000.000 жена старијих од 50 година, а 25.000.000 годишње широм света прође кроз менопаузу. Већина нежељених ефеката на које су се раније жене жалиле приликом узимања хормона, са препаратом „анђелик” су превазиђене. Он помаже у регулацији повишеног крвног притиска и побољшава квалитет живота припадница лепшег пола – додала је др Вујовић.

Izvor: Politika

Jos malo o HPV virusu. Posle silnih pregleda,mazanja, raznoraznog maltretirajna sto u drzavnim bolnicama sto sa privatnicima ja jos uvek imam condilome. Ponadao sam se da cu pomoc naci kod naseg dragog Todora Jovanovica i njegovog todoxina. Spremim se odem na konsultacije kod gore pomenutog i ima sta da cujem " Nije to nista strasno uzmes moje preparate i 90/95 posto si izlecen, a ako ne pomogne iz prve ponovis jos jednom pa cemo videti". Ok sta je tu je, odem u apoteku i kazem da mi daju sve sto mi je nas eminentni strucnjak u oblasti virusulogije preporucio. Apotekarka me pogleda malo cudno pa rece : Polako prvo da vidimo cene. Pomislim ja u sebi " Pa dobro sta je tu je jos 100=200 eurica i gotovo" ali... (uvek ovo ali srecu kvari). Cenovnik ovih preparata je kao i  ovaj  virus       n e v e r o v a t a n   . Za moju partnerku i mene tricavih 2000 do 2200 eurica ( ako ne uspe iz prve onda jos jednom tolikooo). Sta je tu je okrenem se ,lepo zahvalim i padnem u nesvest. Pozdrav svim sapatnicima javicu se kasnije samo da se osvestim !!!   

Novi uspeh u lečenju raka dojke



Kanadski naučnici uspeli su da blokiraju enzim PTP1B koji podstiče rast tumora. U eksperimentu s miševima koji boluju od tumora stručnjaci, endokrinolozi su odložili karcinom, kombinacijom lekova za blokiranje tih enzima i već postojećeg leka herceptina. Rak dojke je najčešći među ženama između 55. i 70. godine života.
Kako prenose mediji u Kanadi, specijalisti onkologije smatraju da bi žene s rakom dojke mogle podjednako reagovati na ovu metodu, koja bi, u kombinaciji s drugim metodama lečenja, mogla znatno uticati na bolju terapiju, ove među ženama široko rasprostranjene bolesti. Oko 40 odsto raka dojke kod čoveka ima visok nivo enzima PTP1B. Blokiranjem tog enzima može se odložiti ili sprečiti dalje širenje karcinoma na dojkama i sekundarno širenje raka na pluća. Već je dokazano da prekomerna količina tih enzima može dovesti i do pojave dijabetesa jer uništava receptore insulina. Miševi na kojima su vršeni eksperimenti lečeni su samo dva puta nedeljno, ali se dobar uticaj leka uočio još dva meseca posle toga. Naučnici se nadaju da bi ovaj lek mogao mnogo pomoći i ženama koje boluju od raka dojke, a verovatno bi bio uspešan i u borbi protiv drugih oblika kancera, pa predlažu dalja istraživanja. Rak dojke je najčešći zloćudni tumor koji napada žene. On vrlo rano stvara udaljene metastaze i zato mnogi lekari ističu da već u ranoj fazi otkrivanja ima karakteristike bolesti koja zahvata celo telo.

Izvor: Glas Javnosti

Vakcina protiv raka grlića materice deluje



Rezultati istraživanja, obavljenog na više hiljada mladih žena, potvrdili su gotovo stoprocentnu delotvornost prve vakcine protiv raka grlića materice "gardasil", čiji je proizvodjač američka farmaceutska kompanija "Merk" (Merck).

Istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u najnovijem broju američkog medicinskog časopisa NEJM (New England Journal of Medicine), obavljeno je na 12.000 mladih žena starosti od 15 do 26 godina. ispitanice nisu bile zaražene papilomavirusom, uzročnikom većine oblika raka materice, a polovina od njih bila je vakcinisana pravom vakcinom, dok je drugoj polovini dat placebo.

Rezultati istraživanja pokazali su da je "gardasil" delotvoran skoro 100 odsto protiv papilomavirusa tipa 16 i 18 koji su uzročnici 70 odsto slučajeva raka materice, ali da je efikasan i protiv ostala dva tipa, 6 i 11, koji su uzročnici 90 odsto slučajeva bradavica na genitalnim organima. Sekundarni efekti bili su veoma retki.

Efikasnost "gardasila", vakcine koja omogućava razvoj imuniteta protiv četiri pomenute vrste papilomavirusa, ipak je ograničena zbog činjenice da svi oblici raka materice nisu izazvani papilomavirusom i da vakcinacija mora da se obavi rano, od devete do 26. godine života.

"Gardasil" bi, medjutim, prema mišljenju naučnika, mogao da spreči i neke oblike raka grla, kao što je rak orofarinksa (srednji deo ždrela), kojima su izložene osobe čija se usna duplja zarazi papilomavirusom.

Rak grlića materice prouzrokuje godišnje 240.000 smrtnih slučajeva u svetu tako da po tom kriterijumu zauzima drugo mesto medju svim vrstama raka medju ženama. Godišnje se u svetu dijagnostikuje i oko 500.000 novih slučajeva raka grlića materice.

Izvor: MTS-Mondo

Gardasil - moćna vakcina protiv raka

Rezultati međunarodnog istraživanja, obavljenog na više hiljada mladih žena, potvrdili su gotovo stoprocentnu delotvornost prve vakcine protiv raka grlića materice gardasil, čiji je proizvođač američka farmaceutska kompanija "Merk".

Istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u najnovijem broju američkog medicinskog časopisa NEJM (Nenj England Journal of Medicine), obavljeno je na 12.000 devojaka starosti od 15 do 26 godina nezaraženih papiloma virusom, uzročnikom većine oblika raka materice. U desetak bolničkih centara 13 zemalja, polovina dama je vakcinisano, a polovini je dat placebo.

Pokazalo se da je "gardasil" delotvoran skoro 100 odsto protiv papilomavirusa tipa 16 i 18 koji su uzročnici 70 odsto slučajeva raka materice, ali i da je efikasan i protiv ostala dva tipa, 6 i 11, koji su uzročnici 90 odsto slučajeva bradavica na genitalnim organima. Sekundarni efekti bili su veoma retki. Efikasnost gardasila, vakcine koja omogućava razvoj imuniteta protiv četiri pomenute vrste papiloma virusa, ipak je ograničena zbog činjenice da svi oblici raka materice nisu izazvani striktno tim virusom i da vakcinacija mora da se obavi rano, od devete do 26. godine života. Gardasil bi, međutim, prema mišljenju stručnjaka, mogao da spreči i neke oblike raka grla, kao što je rak orofarinksa (srednji deo ždrela), kojima su izložene osobe čija se usna duplja zarazi papiloma virusom. Rak grlića materice prouzrokuje godišnje 240.000 smrtnih slučajeva u svetu tako da po tom kriterijumu zauzima drugo mesto među svim vrstama raka među ženama. Godišnje se u svetu dijagnostikuje i oko 500.000 novih slučajeva raka grlića materice.

Izvor: Glas Javnosti

Hormonska terapija raka dojke

Nova generacija lekova za rak dojke na bazi hormona mogli bi da spase hiljade života bez upotrebe hemoterapije. Najnovija ispitivanja sprovedena u Velikoj Britaniji pokazala su da je hormonoterapija lekovima efikasna bar kao hemoterapija kod žena mlađih od 40 godina. I što je nabitnije, sa manje neželjenih efekata.

Strani stručnjaci veruju da bi hiljade žena koje obole od raka dojke pre menopauze mogle da imaju veliki korist od ovih lekova. Ova grupa medikamenata deluje na hormonski zavisne tipove kancera, što je ohrabrujuće jer je rak kod čak dve trećine mlađih žena baš takav.

Britanski istraživači napominju da su ovi lekovi podjednako efikasni kao hemoterapija, što bi značilo da bi mlađe pacijentkinje nakon završetka lečenja mogle da imaju decu.

Ova grupa lekova, takozvani LH RH agonisti, već godinama su i na našem tržištu i srpski onkolozi leče njima pacijentkinje. Doktor Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju, kaže da je hormonoterapija jedan od načina lečenje nekih malignih tumora i kod nas.

- Pojedini tumori se pod dejstvom hormona povećavaju ili smanjuju. Rak dojke jeste hormonski zavistan, a ženski hormoni su značajan faktor u širenju ove bolesti - kaže za „Blic“ dr Borojević.
Hormonska terapija karcinoma dojke nije moguća u svim slučajevima. Dolazi u obzir kod žena ispod 40 godina starosti, kod kojih je lečenje započeto u ranom stadijumu razvitka bolesti, tumor otklonjen i hormonski je zavistan. U tim slučajevima može se pristupiti primeni ovih lekova koji ukidaju funkciju jajnika dok se uzimaju. Nakon nekoliko godina funkcija jajnika se vraća u normalu, a samim tim i menstrualni ciklus i žena može da rađa.

- Ovi lekovi se nalaze na pozitivnoj listi i već godinama se koriste u lečenju i kod nas. Ipak, hemoterapija se ne može izbeći, već se koriste kombinovano - ističe dr Borojević.

Nekad kastracija, danas hormonska terapija

Najstariji vid hormonske terapije raka dojke jeste uklanjanje funkcije jajnika, tačnije kastracija, što je ranije bilo često jer ženski polni hormoni stimulišu rast ćelija raka dojke. Da bi se izbegla ova radikalna intervencija, nastali su brojni hormonski preparati koji deluju antiestrogeno, pa više nema potrebe za uklanjanjem jajnika.

Izvor: Blic

zadnjih 2 mjeseca menga mi dolazi savako 35 dana.jel to normalno?

alo