Neredovne menstuacije i refleksologija

Cesto se desava da devojke i sa 28. godina nemaju redovan ciklus i da par godina unazad imaju 4 do 5 menstruacija godisnje, dok su svi nalazi sa ginekoloskih pregleda uredni. Da li refleksologija moze da mi pomogne i na koji nacin?
Menstrualni ciklusi kod svake zene se razlikuju. Iako su simptomi poput neredovnih ili bolnih menstruacija neprijatni, cesto su posledica prirodne hormonalne promene a ne oboljenja.Kao prvo tretman refleksologije (masaza precizno odredjenih tacaka na stopalima) dovode do prijatnog osecaja dubike opustenosti oslobadjajuci telo stanja psiho-fizicke napetosti.
Dakle, terapeut ce posebnu paznju posvetiti prvom delu tretmana koji se odnosi na generalno opustanje kako bi se postigla duboka opustenost pri cemu se normalizuje disanje, pospesuje krvotok, opusta misicna masa. A sve to dovodi od prijatnog osecaja nervne opustenost pri cemu se telu omogucava da dodje do svoje prirodne ravnoteze i opustenosti.
U Vasem slucaju naglasak ce biti na refleksnim tackama reproduktivnih organa i endoktrinog sistema. Pazljivo se “masiraju” jajnici da bi se stimulisalo stvaranje estrogena i progesterona: materica, radi pospesivanja cirkulacije i jacanja kao i “ciscenja” zida materice; jajovodi kako bi se odrzala njihova prohodnost. Akcenat je na stitnoj i parastitnoj zlezdi zbog regulisanja nivoa kalcijuma.
Masazom hipofize stimulise se rad endoktrinog sistema. Paznja se posvecuje kicmenom stubu da bi se otklonila eventualna ukocenost ledjnog dela i omogucio neometani protok energije u karlicni deo. Masazom pankreasa regulise se nivo secera u krvi.
Tretiranjem grudnog dela, pluca i dijafragme regulise se disanje, pospesuje se dovod kiseonika u celije i opustaju misici. Spomenuli smo samo neke od refleksnih tacaka kojima ce terapeut posvetiti posebnu paznju. Svakako primenuce se kompletan tretman refleksologije koji traje 50min.-1sat.
Ukoliko Vam je blisko meditiranje i vizulizacija evo predloga : tokom tretmana vizulizirajte prjatne talase mora kako vam masiraju celo telo, uz lagano opustajuce ljuljuskanje tela uz ritam talasa. Vizulizacije mogu biti narocito delotvorne kod otklanjanja ili ublazivanja bolova.

Visoko rizicna trudnoca

Definicija
Hiljade žena žive gotovo normalno sa bolestima kao što su astma, epilepsija i ulcerativni colitis. Problemi nastaju kada te žene zatrudne. Obično se takve trudnoće nazivaju visoko rizične.

Opis
Trudnoća može biti visoko rizična iz raznih razloga. Blizanci, trojke, ili druge višestruke trudnoće obično se smatraju visoko rizične zbog povećane opasnosti od prevremenog porođaja. Trudnoća je takođe visoko rizična kada prenatalni testovi otkriju ozbiljan zdravstveni problem (na primer srčano oboljenje). U takvim slučajevima biće potrebno uraditi dodatne analize, i verovatno sprovesti odgovarajući tretman lekovima, da bi se beba bezbedno porodila.
Komplikacije uzrokovane samom trudnoćom, kao što je preeklampsija ili gestacijski dijabetes, mogu od normalne trudnoće načiniti visoko rizičnu trudnoću.
Konačno, mnoge žene koje imaju hronične bolesti zahtevaju posebnu pažnju kada zatrudne. Njihove se trudnoće takođe smatraju visoko rizičnim.
Teško je predvideti šta će se u trudnoći desiti u slučaju različitih hroničnih bolesti. Od žena koje imaju astmu, na primer, kod 25% doći će do pogoršanja, 50% neće imati promena u toku trudnoće, dok će kod 25% žena doći do poboljšanja osnovne bolesti u toku trudnoće.
Niko ne zna zašto je to tako, i niko tačno ne može predvideti kakvo će iskustvo žena imati.

Obično se žena u trudnoći obraća za kontrole lekaru u Domu zdravlja ili kakvoj sličnoj instituciji. Žene koje imaju zdravstveni problem moraju da posete i specijalistu iz oblasti perinatologije. Perinatolog je lekar-akušer koji se specijalizovao za brigu o trudnicama koji imaju visok rizik da ispolje probleme za vreme trudnoće. Perinatolozi brinu o ženama koje imaju zdravstvene probleme pre trudnoće, kao i o onima gde se komplikacije jave u toku same trudnoće.

Dijagnoza
Žena koja ima zdravstveni problem imaće više testova i analiza nego zdrava trudnica. Ovo može podrazumevati testove kojima se prati zdravstveno stanje ili laboratorijske testove za praćenje efekata lečenja.
Neka stanja mogu povećati rizik od nastajanja urođenih anomalija. Doktor tada može sugerisati ultrazvučni pregled bebe u 18-20 nedelji trudnoće. U toj starosti beba je dovoljno velika da se organi i strukture mogu detaljno i jasno videti.
Druga stanja mogu uticati na rast bebe. Biće potrebno verovatno više ultrazvučnih pregleda, na svakih nekoliko nedelja, da bi se pratilo stanje bebe i uticaj bolesti na rast i razvoj.

Lečenje
Lečenje se znatno razlikuje od tipa bolesti, efekta koji trudnoća ima na oboljenje, i efekta koje bolest ima na tok trudnoće.

Prognoza
Prognoza u prvom redu zavisi od specifičnog zdravstvenog problema.
Neka stanja otežavaju samo zatrudnjivanje i dovode do povećanog rizika za obolevanje same bebe. Primer za ovo je oboljenje štitne žlezde.
Kada štitna žlezda oboli, ona može proizvesti ili suviše mnogo ili pak premalo hormona. Nenormalni nivoi hormona mogu uzrokovati probleme u trudnoći i uticati na zdravlje bebe. Na svu sreću, oboljenje štitne žlezde se može lečiti lekovima. Ukoliko se nivoi hormona štitne žlezde kontrolišu u toku trudnoće, ne bi trebalo da bude problema za majku i bebu.

Postoji velika grupa zdravstvenih problema koja obično ne utiče na trudnoću, ali trudnoća utiče na njih. Ova grupa uključuje astmu, epilepsiju, i ulcerozni kolitis. Na primer, neke žene sa ulceroznim kolitisom imaće pogoršanje stanja u toku trudnoće, kod nekih neće biti promena, dok će kod nekih žena simptomi bolesti nestati. Niko ne zna zašto je to tako, ali se svaka žena mora pažljivo pratiti u toku trudnoće.

Mora se takode skrenuti pažnja i na grupu bolesti koja ima veliki uticaj na trudnoću. Žene sa lupus eritematozusom (oboljenje prouzrokovano promenama imunog sistema koji rezultuju upalnim procesima na vezivnom tkivu i organima), ili sa oboljenjem bubrega, suočene su sa stvarnim rizikom u toku trudnoće. Trudnoća može uzrokovati značajno pogoršanje simptoma, i dovesti do ozbiljnog zdravstvenog problema.
Kako ove bolesti mogu značajno uticati na smanjenje dotoka kiseonika i hranljivih materija od majke ka bebi, kroz posteljicu, moguć je razvoj problema i kod deteta. Ove bebice mogu usporenije rasti u materici (intruterini zastoj rasta), a takođe povećan je i rizik od mrtvorođenosti.

Šećerna bolest je stanje koje utiče na trudnoću, i na koje trudnoća uzvratno deluje. Dijabetes (šećerna bolest) može dovesti do smrti ploda u majci, spontanih pobačaja i nenormalnosti u građi beba. Kada trudnice redovno prate nivoe šećera u krvi, i visoke vrednosti leče insulinom, rizik od ovih nepovoljnih ishoda se značajno smanjuje. Nažalost, u trudnoći se šećerna bolest znatno teže kontroliše.

Većina zdravstvenih problema ne dovodi do komplikacija u trudnoći. Sa čestim posetama lekaru i brižljivim praćenjem i lečenjem stanja, većina žena uživaće u lepoj i uspešnoj trudnoći.
Postoji nekoliko medicinskih stanja koje ozbiljno mogu da ugroze zdravlje i majke i bebe u toku trudnoće. Žene sa ovim problemima moraju razmotriti rizike i pre same odluke o zatrudnjivanju. Mnoge od ovih žena će u toku trudnoće imati veliku pomoć perinatologa, a samo u onim najtežim stanjima (u slučajevima teških srčanih bolesti) rizik po majku je toliko velik, da ona uopšte i ne bi trebala da zatrudni.

Sprečavanje problema
Posete lekaru pre same trudnoće veoma su bitne za one žene koje imaju zdravstveni problem. U konsultaciji sa perinatologom dobiće najbolje informacije šta je očekuje u trudnoći, šta sme a šta ne.
Ponekad, terapija koju majka mora da prima da bi se bolest kontrolisala predstavlja opasnost po bebu. Postoji ponekad i bolji način lečenja koji je sigurniji u trudnoći. Nekad izbora terapije nema, i žena mora biti svesna rizika po dete kada se odlučuje o tome da li da zatrudni, ili ne.
Ukoliko žena nije bila na konsultaciji kod lekara pre trudnoće potrebno je da se javi čim sazna da je ostala trudna. Svakako, za to ne treba čekati 8-10 nedelja trudnoće, jer određene bolesti znatno povećavaju rizik od pobačaja.
Potrebno je terapiju u samom startu adekvatno odrediti kako bi se maksimalno povećala šansa da na svet dođe lepo i zdravo dete.

Vazni pojimovi:

* Gestacijki dijabetes
* Preeklampsija i eklampsija
* Prevremeni porođaj

Gestacijski dijabetes:

Definicija
Gestacijski dijabetes je poremećaj koji dovodi po povišenih vrednosti šećera u krvi, a takvo se stanje prvi put pojavilo u trudnoći. Ono obično prestaje nakon trudnoće, mada se može nastaviti nakon porođaja.
Oko 4% svih trudnoća se komplikuje gestacijskim dijabetom.

Otkrivanje
Traganje za ovim poremećajem treba da počne između 24 i 28 nedelje trudnoće ukoliko postoje sledeće okolnosti:

    * Starost trudnice preko 25 godina
    * Starost ispod 25 godina, ali izrazita gojaznost
    * Postojanje šećerne bolesti kod najbližih rođaka

Rano otkriće šećerne bolesti u trudnoći se vrši testom unošenja 50 g glukoze i određivanje nivoa šećera u krvi nakon sat vremena. Ukoliko je izmerena vrednost veća od 7.8 mmol/l pristupa se detaljnijoj proveri i daljim određivanjima nivoa šećera, pre i nakon obroka.

Činjenice o majci i detetu
Kada se kod majki u toku trudnoće nadu vrednosti šećera u krvi veće od 5.8 mmol/l pre jela, ili 6.7 mmol/l nakon jela, tada su njihove bebe izložene povećanoj opasnosti od smrti u materici, pre i nakon porođaja. Ovo nalaže veliki oprez i potrebu za povećanom brigom u toku trudnoće. Ukoliko majke sa gestacijskim dijabetesom održavaju normalne nivoe šećera u krvi, tada opasnost po bebu nije ništa veća nego kod zdravih trudnoća.
U trudnoćama koje su komplikovane gestacijskim dijabetes melitusom možemo očekivati rađanje veoma krupne dece, uz razne druge poremećaje, kao što su niske vrednosti šećera kod beba na rođenju, niske vrednosti kalcijuma i visoke vrednosti bilirubina.
Znano je da se kod gestacijskog dijabeta veći broj porođaja završi carskim rezom, a ne mali se broj trudnoća komplikuje povišenim krvnim pritiskom.

Lečenje
* Potrebno je pažljivo praćenje stanja i majke i bebe
* Kada je majka u pitanju, povećan nadzor se odnosi na rano otkrivanje viših vrednosti šećera pre i posla jela, jer se napredovanjem trudnoće situacija menja. Idealno je ukoliko trudnica poseduje sopstveni aparat za određivanje nivoa šećera, pa tako i sama učestvuje u svom lečenju.
* Praćenje stanja deteta je obavezno, a vreme početka i učestalost pregleda zavisi od težine poremećaja i drugih faktora koji komplikuju bolest. Nadzor podrazumeva ultrazvučno praćenje veličine bebe i rano prepoznavanje ubrzanja njenog rasta. Uz ostale kliničke i laboratorijske parametre to će nam pomoći da predvidimo i sprečimo eventualne komplikacije u trudnoći i porođaju.
* Potrebno je da svaka trudnica sa gestacijskim dijabetesom dobije detaljna uputstva o načinu ishrane. Predviđeno je da savete daju specijalisti ishrane koji će izračunati potrebni kalorisjki unos u zavisnosti od visine, težine trudnice i starosti trudnoće, a sve u cilju postizanja željenog nivoa šećera u krvi. Uzimanje slatkiša je strogo zabranjeno.
* Ukoliko se načinom ishrane ne obezbedi da vrednosti šećera na tašte budu 5.8 mmol/l, a dva sata nakon jela 6.7 mmol/l, u terapiju se uvodi Insulin. Dozvoljena je upotreba samo humanog insulina.
* Regulisanje šećera u krvi tabletama, u trudnoći je zabranjeno.
* Umerena fizička aktivnost je dobrodošla, ukoliko stanje trudnoće to dozvoljava.
* Zaslađivači se mogu koristiti u ishrani
* Bez obzira na gestacijski dijabetes dojenje se preporučuje.

Šta nakon trudnoće ?
Postoji povećani rizik da žene koje su imale gestacijski dijabetes kasnije obole od dijabetesa. Sa proverom nivoa šećera treba početi 6 nedelja nakon porođaja. Ukoliko su vrednosti normalne, testiranje treba ponavljati svake 3 godine. Žene treba da znaju da moraju da održavaju normalnu telesnu težinu kroz pravilnu ishranu i povećanu fizičku aktivnost.
Potrebno je izbegavati uzimanje lekova koji mogu da uzrokuju povišenje šećera u krvi. Kod planiranja naredne trudnoće važno je znati da je preduslov za rađanje zdrave bebe taj da se vrednosti šećera održavaju u granicama normale pre trudnoće, kao i u prva 3 meseca trudnoće.

Preeklamspija i eklampsija

Definicija
Preeklampsija i eklampsija su komplikacije trudnoće. Kod preeklampsije postoji veoma opasno povišenje krvnog pritiska, oticanje nogu i ruku, i izlučivanje belančevina putem mokraće. Ukoliko takvo stanje potraje dolazi do eklampsije.

Opis
Visok krvni pritisak u trudnoći (hipertenzija) predstavlja veoma ozbiljnu komplikaciju. Na razne načine ugroženi su i majka i njena beba. Hipertenzija može da postoji u različitim formama:

* Trudnoćom uzrokovana hipertenzija (PIH), kada se povišen krvni pritisak prvi put javi nakon 20-te nedelje trudnoće, i praćen je otocima i belančevinama u urinu.
* Hronična hipertenzija, kada povišen krvni pritisak postoji i pre trudnoće, ili se javi pre 20-te nedelje trudnoće.
* Hronična hipertenzija na koju se nadovezuje preeklampsija. Ovaj sindrom postoji kada se kod žene koja je i pre trudnoće imala povišen krvni pritisak pojave belančevine u mokraći nakon 20-te nedelje trudnoće.
* Kasna hipertenzija. Ovo je forma povišenog krvnog pritiska koja se javlja nakon 20-te nedelje trudnoće, nije praćena izlučivanjem belančevina u mokraći, i nema tok kao preeklamspija-eklampsija.

Preeklamspija je najčešća kod žena koje prethodno nisu rađale, njih 7% razvije takvu sliku bolesti. Žene koje imaju ispod 20 godina i iznad 35 predstavljaju grupu sa povećanim rizikom. Siromaštvo, višestruke trudnoće, oboljenja bubrega, povišen pritisak pre trudnoće, šećerna bolest, povećano nakupljanje plodove vode, samo su neki od faktora koji se vezuju za preeklampsiju. Sklonost ka razvoju preeklampsija viđa se u nekim familijama.

Uzroci i simptomi
Stručnjaci još pokušavaju da odgonetnu tačan uzrok preeklamspije i eklampsije. Prihvaćeno je da ova stanja predstavljaju problem jer uzrokuju prelazak tečnosti iz krvnih sudova u tkiva.
Najozbiljnija posledica preeklampsije i eklampsije je oštećenje mozga majke zbog otoka mozga i smanjenog dotoka kiseonika. Pored toga može doći do otkazivanja rada bubrega, prskanja jetre i odlubljenja posteljice. Bebe iz takvih trudnoća su obično manje od normalnih, što ih čini podložnim komplikacijama za vreme porođaja, i u prvim danima, nedeljama i mesecima života. Obično se takve bebe rađaju pre vremena, što opet predstavlja problem za sebe.

Simptomi:
* Obzirom da tečnost prelazi iz krvnih sudova u tkiva, i to po celom telu, rezultat je oticanje ruku, nogu, stopala, šaka i lica. Dok se kod velikog broja žena može primetiti oticanje stopala, oticanje gornjih ekstremiteta i lica predstavlja ozbiljan problem. Kako se tečnost zadržava u tim tkivima, dobitak na telesnoj težini je znatno veći od uobičajenog (kilogram ili više nedeljno).
* Mozak- oticanje mozga dovodi do grčevitih kontrakcija mišića celog tela (konvulzija) i gubitka svesti.
* Oči- mogu postojati problemi sa vidom, žena ima omaglice ili se pojavljuju sitne tačkice.
* Pluća- tečnost u tkivu pluća može uzrokovati smetnje pri disanju.
* Jetra- prelazak tečnosti iz krvnih sudova jetre u tkivo dovodi do oticanja jetre. Ozbiljan problem preeklamsije, kada je jetra u pitanju, predstavlja HELLP sindrom (smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca, jetreni enzimi povećani, smanjenje broja trombocita-ćelija krvi koja omogućavaju zgrušavanje krvi ).
* Bubrezi- normalno, bubrezi ne dozvoljavaju da se belančevine krvi nađu u mokraći. Kod preeklampsije međutim, sitni krvni sudovi bubrega prskaju, što omogućava belančevinama da pređu u mokraću. Ovakvo stanje je veoma opasno, i često dovodi da rađanja dece male porođajne težine.
* Krvni pritisak- kod preeklamspije je ukupna količina krvi koja struji organizmom manja, jer se deo tečnosti izliva u tkiva. Ovakvo stanje srce pokušava da nadomesti pumpajući veće količine krvi sa svakom svojom kontrakcijom. U normalnom stanju krvni sudovi se prošire da bi u srce stigle veće količine krvi. Kod preeklampsije naprotiv, krvni sudovi su "stisnuti", što nagoni srčani mišić da radi čak i više nasuprot malom prečniku krvnih sudova. Ovo dovodi do daljeg povišenja krvnog pritiska.

Dijagnoza
Dijagnoza preeklampsije može biti propraćena zapažanjem bezbolnih otoka ruku, nogu i/ili lica, uz nenormalan dobitak na težini. Krvni pritisak pacijentkinje se meri na svakoj kontroli kod ginekologa. Pritisak iznad 140/90, ili povećanje "gornjeg" za 30 mmHg, a "donjeg" za 15 mmHgm, predstavlja signal upozorenja. Ukoliko se još u pregledanom urinu nadu belančevine, a mereno u 24 satnoj mokraći pređu količinu od 0.5 g, onda je dijagnoza preeklampsije veoma jasna i potvrđena.

Lečenje
Kod blage preeklamspije lečenje se može ograničiti na odmor u krevetu, uz dnevno praćenje krvnog pritiska, težine, i prisustva belančevina u urinu. Ovakvo brižljivo praćenje potrebno je tokom čitave trudnoće, porođaja, čak i 2-4 dana nakon što je beba rođena. U 25% slučajeva eklampsija se razvije u toku prvih nekoliko dana nakon porođaja. Ukoliko "donji" pritisak ne poraste iznad 100 mmHg pre porođaja, bez drugih simptoma, sa trudnoćom se može nastaviti dok beba ne bude dovoljno zrela za porođaj. Ultrazvučni pregledi su potrebni da bi se pratilo stanje i rast deteta.
Ukoliko "donji" pritisak nastavi da raste iznad 100 mmHg, uz pojavu simptoma kao što su glavobolja, problemi sa vidom, bol u trbuhu, nenormalnosti krvne slike, tada je potrebno dati terapiju da se spreči razvoj konvulzija (grčevi mišića gotovo celog organizma) odn. eklampsije. Obično se daju lekovi za sniženje krvnog pritiska. Ukoliko ovakva terapija ne da rezultate i stanje se pogoršava ka eklampsiji tada treba završiti trudnoću, bilo vaginalnim putem ili carskim rezom. Nakon porođaja krvni pritisak i ostali pokazatelji ubrzo dolaze na normalu.

Prognoza
Prognoza preeklampsije i eklampsije zavisi od toga koliko je pažljivo praćeno stanje pacijenta. Samo u tom slučaju moguće je pravovremeno doneti valjane odluke po majku i dete i poboljšati izglede za dobar ishod. I pored svega najčešći razlog smrti majke u toku trudnoće i porođaja vezan je za povišen krvni pritisak.
U trećini slučajeva se preeklampsija ponavlja i u narednim trudnoćama.

Kako sprečiti ?
Da bi znali kako da sprečimo nastanak preeklampsije moramo da znamo zbog čega i kako nastaje. Kako saznanja o tome još nedostaju problem i dalje ostaje otvoren.
Rađene su razne studije koje su trebale da primenom Aspirina, kalcijuma i magnezijuma, ribljeg ulja, spreče razvoj preeklampsije.
Ono što je zasad jedino jasno, je činjenica, da će samo brižljivo praćenje trudnoće i blagovremeno prepoznavanje simptoma sprečiti ozbiljnije forme preeklamspije.

Prevremeni porođaj

Prevremeni porođaj je onaj koji započne pre navršene 37. nedelje trudnoće.
Predstavlja jedan od vodećih problema u savremenom porodiljstvu, jer se broj prevremenih porođaja u svetu i pored primene najsavremenijih lekova i sredstava u proteklih 40 godina nije menjao. Od deset porođaja jedan je prevremen i smatra se glavnim uzrokom preko 75% smrti beba u ranom novorođenačkom periodu.

Uzrok prevremenog porođaja
U većini slučajeva tačan razlog prevremenog porođaja nije poznat, i gotovo se uvek može pripisati delovanju više faktora.
Nizak socioeonomski status majke, mali prirast težine majke u trudnoći, godine manje od 18 i veće od 40, pušenje, konzumiranje alkohola i droge, samo su neki od faktora koji doprinose da se trudnoća završi pre 37. nedelje.
Ukoliko majka daje podatak o prethodnim prevremenim porođajima i kasnim prekidima trudnoće, rizik od ponavljanja prevremenog rađanja i u ovoj trudnoći višestruko je veći.
Nepravilnosti u građi materice (jednoroga, dvoroga, pregrađena materica), kao i postojanje mioma (dobroćudnih tumora materice), može se smatrati jednim od uzroka. Neadekvatna funkcija grlića materice, uz njeno širenje i skraćenje, takođe može predstavljati problem.
Višestruke trudnoće (blizanci, trojke), uz nagomilavanje plodove vode i rastezanje zida materice, jedan su od rizika za rađanje bebe pre 37.nedelje trudnoće.
Povrede majke, naročito regije trbuha, jedan su od uzroka prevremeneog porođaja.
Infekcije genitalnih organa su važan faktor koji se dovodi u vezu sa prevremenim porođajem. Žene sa prisutnim mikroorganizmima: Neisseriom gonorrhoeae, Treponemom pallidum, Chlamydiom trachomatis, Gardnerelom vaginalis i grupom B streptokoka, imaju povećan rizik prevremenog rađanja.

Dijagnoza
Što ranije uočimo simptome prevremenog porođaja, to ćemo imati veće šanse da sprečimo rađanje deteta nespremnog za život van organizma majke.
Znaci koji nas na to upozoravaju su: uočene kontrakcije (grćenja mišića materice) 4 u toku sat vremena, osećaj pritiska u donjem delu trbuha i nelagodnost, te postojanje obilnijeg iscedka iz vagine.
Smatra se da je prevremeni porođaj započeo ukoliko možemo da dokažemo bar 4 kontrakcije (grčenja mišića materice) za 20 minuta, ili 8 za 60 minuta, koje su praćene sa prevremenim prskanjem vodenjaka, skraćenjem grlića materice za polovinu, ili njegovim širenjem.

Tretman prevremenog porođaja
Kada smo posumnjali da se radi o simptomima koji predstavljaju uvod u prevremeni porođaj potrebno je preduzeti niz radnji i postupaka.
Šta trudnicu u tom slučaju očekuje? Pored uzimanja detaljnih podataka o postojećim tegobama, činjenicama o poslednjoj menstruaciji, terminu porođaja, dosadašnjim bolestima i alergijama, uzimaju se laboratorijski nalazi mokraće i krvi.
Nastavlja se sa vaginalnim pregledom, u toku koga se uzima materijal za bakteriološku analizu sekreta. U slučaju prevremenog prskanja vodenjaka izbegava se manuelni pregled. Načini se i ultrazvučni pregled koji će pružiti informacije o starosti trudnoće, zdravlju bebe, lokalizaciji posteljice, količini plodove vode i dužini grlića.
Nakon uvida u celokupno stanje donosi se odluka o daljem načinu lečenja. Standardna procedura podrazumeva intravensko davanje jednog od lekova za sprečavanje grćenja mišića materice (tokolitici). Najpoznatiji lekovi te grupe su Gynipral, Partusisten, Ritodrin. Ovakvom terapijom u najvećem broju slučajeva uspećemo da produžimo trudnoću za 24-48 sati, za koje vreme će delovati lek iz grupe kortikosteroida. Njegov zadatak je da ubrza sazrevanje pluća deteta, kako bi i pored nezrelosti ono odmah moglo da prodiše.
Davanje antibiotika je takođe deo standardne procedure ukoliko se izoluje jedan od mikroorganizama koji je u neposrednoj uzročnoj vezi sa prevremenim porođajem.
Mora se svakako uzeti u obzir i postojanje bolesti, kao što su dijabetes, hipertireoza majke, teška srčana oboljenja, gde davanje tokolitika nije dozvoljeno i čini više štete nego koristi.

Kada se sve uzme u obzir, činjenica da u lečenju i sprečavanju prevremenih porođaja nema mnogo napredka, može da zabrine. I pored znatnog razmimoilaženja u stavovima lekara, kako, čime i kad lečiti prevremeni porođaj, oko jednog se svi slažu. Treba odgoditi porođaj za ono vreme koje je potrebno da lekovi iz grupe kortikosteroida doprinesu ubrzanju sazrevanja pluća deteta. Jedino to provereno doprinosi većem preživljavanju i smanjenju posledica kod beba koje su rođene pre vremena.
Izvor

Kućanski poslovi smanjuju rizik za rak dojke

Žene koje su fizički aktivne zbog obavljanja kućanskih poslova imaju manje izglede za obolijevanje od raka dojke, sugerira studija provedena u 9 europskih zemalja.

Prateći više od 200000 ispitanica znanstvenici su utvrdili da kućanski poslovi glede prevencije raka dojke imaju znatno jači zaštitni učinak nego povremene sportske aktivnosti.

Bavljenje kućanskim poslovima u trajanju od 16 do 17 sati tjedno je kod žena koje još nisu ušle u menopauzu rizik obolijevanja od raka dojke smanjivalo za prosječno 30%, a kod onih koje su prošle menopauzu za prosječno 20%.

Brisanje prašine, kuhanje, pranje i usisavanje su rizik za rak dojke smanjivali više nego obavljanje težih fizičkih poslova, objavio je stručni časopis Cancer Epidemiology Biomarkers and Prevention.

Već su ranija istraživanja pokazala da fizička aktivnost zbog promjena u metabolizmu i razini hormona dovodi do smanjenja rizika za obolijevanje od raka dojke.

Izvor

Gen udvostručuje rizik za rak dojke
01.01.2007.

Britanski znanstvenici s Institute of Cancer Research su otkrili novi gen povezan s razvojem raka dojke.

Ženama koje imaju oštećenu kopiju gena nazvanog PALB2 prijeti dvostruko veći rizik obolijevanja od raka dojke, sugeriraju rezultati objavljeni u znanstvenom časopisu Nature Genetics.

Dvije oštećene kopije ovog gena dovode i do povećanja izgleda za razvoj Fanconijeve anemije kod djece, dodaju istraživači.

Uobičajena uloga PALB2 se sastoji u popravljanju mutirane DNK.

Kod osoba koje imaju oštećenu kopiju ovog gena dolazi do akumuliranja genetskih oštećenja i razvoja raka.

Znanstvenici vjeruju da oštećenja PALB2 povećavaju rizik za rak dojke i kod muškaraca.

Procjenjuje se da su razni nasljedni čimbenici odgovorni za oko 5% svih slučajeva raka dojke.

Izvor

Gojenje u odraslom dobu povecava rizik od raka dojke
Januar 03, 2007.

Tim američkih stručnjaka ustanovio je da je rizik obolevanja od postmenopauznog raka dojke veći kod žena koje su se ugojile između dvadesete godine i menopauze. I dosad se znalo da je gojaznost u principu rizičan faktor za rak dojke. Novina je podatak da je period kada se kilogrami gomilaju značajan za pojavu raka.

Ispostavilo se da je 'stabilan višak' od ranih godina manje rizičan od gomilanja kilograma u odraslom dobu.

Tim stručnjaka sa Državnog univerziteta Morhed u američkoj saveznoj državi Kentaki, predvođen dr Daikvonom Hanom, došao je do ovakvog zaključka proučivši 1.166 žena bolesnih od raka dojke i 2.105 zdravih žena.

Ustanovljeno je da je kod žena koje su se od 20. godine do menopauze ugojile preko 30 kilograma, rizik obolevanja od postmenopauznog raka dojke povećan za oko 70 odsto u odnosu na žene koje su se u tom periodu ugojile manje od 10 kila.
Izvor

Budućnost papa testa za prevenciju raka grlića maternice
19.01.2007

New York Times se posvetio pitanju hoće li važnost papa testa za prevenciju raka cerviksa maternice početi blijedjeti zbog genetskih testova za detekciju humanog papiloma virusa, koji igraju sve veću ulogu u pretragama.

Papa test je bio glavno uporište prevencije raka cerviksa od 1950-ih. Prema Timesu, papa test je snizio stopu raka cerviksa za 75% ili više u zemljama s visokom stopom testiranja. HPV test - odobren 1999. godine (FDA) kao dodatna pretraga kod abnormalinih papa testova te kod žena starijih od 30 godina - možda je točniji u otkrivanju abnormalnih stanica u odnosu na papa test.

Papa test otkriva prekancerozne lezije u 50 do 80% slučajeva, dok HPV genetski test otkriva 90% lezija i pruža jasnije rezultate. Mnogi su stručnjaci zaključili kako bi bilo isplativije i učinkovitije koristiti HPV test kao primarnu pretragu u prevenciji karcinoma ceriviksa, dok neki stručnjaci vjeruju kako bi šira uporaba HPV testa dovela do češće detekcije nekanceroznih lezija što bi uzrokovalo više nepotrebnih biopsija i operacija.

HPV stoji između 50 i 100 američkih dolara, dok papa test košta samo 20 dolara. U Sjedinjenim Američkim Državama godišnje se dijagnosticira oko 10 000 slučajeva karcinoma cerviksa, a godišnje od te bolesti u SAD-u umire oko 4000 žena.

Papa test je dijagnostička metoda pri kojoj se pregledavaju stanice sluznice grlića maternice. Ova sluznica tijekom života podložna je različitim fiziološkim, ali i patološkim promjenama. Kako se na tom mjestu sastaju dvije vrste sluznica, postoji i promjena stanica iz jedne u drugu, a taj proces zovemo metaplazija.

S druge strane su patološke promjene koje najčešće nastaju pod utjecajem HPV virusa. Pri tome se stanice stvarno mijenjaju kroz stupnjeve CIN 1, CIN2, CIN 3, a na kraju tzv. CIS. CIN znači cervikalna intrepitelna displazija u tri stupnja a CIS karcinom in situ. Znači radi se o stupnjevitim promjenama stanica grlića maternice.
Izvor

Vlakna smanjuju rizik od raka dojke

Žene koje se nalaze pred menopauzom, a svakodnevno jedu veće količine vlakana dvostruko smanjuju rizik od dobivanja raka dojke, pokazalo je najnovije istraživanje engleskih znanstvenika.

Istraživanje je provedeno na Sveučilištu Leeds na reprezentativnom uzorku od 35.000 žena čije su prehrambene navike promatrane kroz period od sedam godina. Znanstvenici su došli do saznanja da žene koje dnevno u organizam unesu oko 30 grama vlakana dvostruko smanjuju rizik od dobivanja ove zloćudne bolesti od žena koje dnevno pojedu manje od 30 g vlakana.

Da bi se u organizam unijelo 30 grama vlakana dnevno, trebalo bi jesti žitarice bogate vlaknima za doručak, a umjesto bijelog jesti kruh s cjelovitim žitaricama te uz to dnevno pojesti barem pet porcija voća ili povrća.

Malo manje od 16.000 žena tijekom ispitivanja bilo je pred menopauzom, a kod njih 257 ustanovljen je rak dojke. Pokazalo se da su one najveći dio energije dobivale iz proteina te da su u organizam unosile manje količine vlakana i vitamina C u odnosu na žene kod kojih nije ustanovljena ova bolest.

Zanimljivo je da se to ne odnosi na žene koje su prošle menopauzu, pa stručnjaci vjeruju da vlakna utječu na to kako tijelo regulira ženski hormon estrogen čija je razina u tijelu kod žena u periodu prije menopauze veća.

'Već smo isticali da prehrana bogata vlaknima smanjuje rizik od raka crijeva, a ovo istraživanje dokazuje da se može smanjiti rizik od obolijevanja od raka dojke, posebno kod mladih žena. Sve dosad su dokazi da vlakna mogu smanjiti rizik od obolijevanja bili nedosljedni. No s ovim najnovijim rezultatima shvatili smo da se moguće zaštititi, ali isključivo u periodu prije menopauze. To još više naglašava potrebu za zdravijim prehrambenim navikama, jer na taj način smanjujemo rizik od obolijevanja od zloćudnih bolesti', kaže Ed Young iz Britanskog centra za istraživanje raka.

Izvor